Пос: различия между версиями

Материал из Wiki FU-Lab
Перейти к навигации Перейти к поиску
Нет описания правки
(Полностью удалено содержимое страницы)
Строка 1: Строка 1:
Б. М. МІԊЕРВІН
„ԎЕХԊІКА-МАССАӦ"
ТУРУН
ЗАГОТОВІТӦМ, ПРЕССУЈТӦМ, КРАԊІТӦМ, НУӦМ
КОЛХОЗЈАСЛЫ, СОВХОЗЈАСЛЫ ԀА ЗАГОТОВІԎЕԈЈАСЛЫ ПРАКԎІЧЕСКӦЈ РУКОВОԀСТВО
СЫКТЫВКАР
КОМІ ГОСІЗԀАТ
1932
2500
ԎЕХԊІКА — МАССАӦ"


ԌОРԊІӦ ПЫРТӦԀАН ЈУКӦԀ
СССР-ын ТУРУН ЗАГОТОВІТӦМ ЈЫЛЫԌ ԀА ТУРУН РАЈОНЈАС ЈЫЛЫԌ
Турун заготовітӧмлӧн значеԋԋӧ.Турун прессујтӧмлӧн значеԋԋӧ. СССР-лӧн турун запасјас (рессурсјас). Турун рајонјас. Војвыв крајлӧн турун. Комі облаԍтын турун.
Колхозјасын ԁа совхозјасын кӧрым база оргаԋізујтӧм јылыԍ вопрос кыскӧ ӧніја каԁын общӧј вԋімаԋԋӧ.
Меԁым обеспечітны скӧт віԇӧмлыԍ бура паԍкалӧм, коԁі мунӧ став сӧветскӧј овмӧс кыпӧԁан ӧԁјаскӧԁ раԁыԍ, колӧ прімітны меԁјон мерајас кӧрым база паԍкӧԁӧм ԁа реоргаԋізујтӧм куԅа. Регыԁја каԁӧн колӧ олӧмӧ пӧртны бура уна меропріјаԏԏӧјас: бурмӧԁны колхозјасын ԁа совхозјасын віԇјас, паԍкыԁа нуӧԁны меԉіораціја (ԋур коԍтӧм), обеспечітны турун кӧԇӧм, бурмӧԁны турун іԁралан ԏехԋіка, обеспечітны турун віԇанінјас стрӧітӧм, меԁбӧрын, лӧԍӧԁны ԉішалан турун прессујтӧм ԁа кӧрымыԍ нужԁајтчыԍ местајасӧ нуӧм.
Кӧрымјас пӧвсын, турун боԍтӧ меԁуна места СССР-са унҗык рајонјасас, шуам, Војвыв крајын 72% став кӧрымјас пыщкын, Ԍібырын — 61%, Казакстанын — 76%, Улыс Волга куԅа — 51%, Урал куԅа — 50%, Московскӧј облаԍтын — 40% ԁа сіԇі воԇӧ. Сыпонԁа турунӧн снабжајтан пробԉема СССР-са быԁ рајонын абу ӧткоԃ.
Турун заготовітӧмлӧн значеԋԋӧ
Турун заготовітан ԏехԋіка ԁінӧ іԋԏерес бӧрја војасӧ тӧԁчымӧн јона соԁіс. 3-4 во сајын-на центраԉізованнӧј снабжеԋԋӧ ԍіԍԏема ез вӧв тырмымӧн паԍкӧԁӧма. Уна ԋеԉучкіјас бӧрын, коԁјас вӧліны уналаын еща лымја тӧвјас понԁа ԁа турун артмытӧм понԁа, тыԁовтчіс, мыј колана каԁын ылі рајонјасыԍ нужԁајтчыԍ местајасӧ бура гӧтӧвітӧм турун нуны абу зев кокԋі.
Сыыԍ кынԇі, сӧветскӧј овмӧсјас ԁа колхознӧј ԁвіжеԋԋӧ быԁмӧм понԁа јонҗыка кутіс ковны нароԁнӧј овмӧсса сԍціаԉіԍԏіческӧј ԍекторын скӧт кӧрым заптӧм, а вӧрлеԇан программајас ыҗԁӧм вӧсна унҗык кутіс ковны гырыԍ кӧрым, кылӧԁанінӧ вӧр кыскалӧм оргаԋізујтӧм вылӧ.
Сеԍԍа ԋекор оз ков вунӧԁны турунӧн снабжајтӧмлыԍ значеԋԋӧсӧ страна ԁорјӧм вылӧ. Ԋе сӧмын војна ԁырјі, но сіԇ-жӧ војнатӧм каԁын турунӧн снабжајтӧм колӧ оргаԋізујтны сіԇ, меԁым быԁ пӧраӧ поԅіс паԍкӧԁны турун заготовітӧм сещӧмӧԇ, кущӧм колӧ сіјӧ војна ԁырјі.
Кӧрым заптан вопросјас зев коланаӧԍ скӧт віԇан став јукӧԁјаслы, но торја ыҗыԁ значеԋԋӧ лоӧ сылӧн кочевӧј јӧз олан рајонјасын. Кочевӧј јӧзӧс оԍеԁлӧјӧ пӧртӧм ԁа јонҗыка куԉтурнӧј овмӧс вылӧ вуҗӧԁԍӧм ԇоԋнас тӧв кежлӧ кӧрым заптӧм сајын.
Уна рајонјасын, кӧні војԁӧр вӧлі пуктӧны меԁуна турун, ӧні паԍкалӧны гырыԍ сӧветскӧј овмӧсјас, коԁјас пӧртӧны муӧ пӧскӧԏіналыԍ ԁа ԍԏепјаслыԍ вывті паԍкыԁ плӧшщаԃјас. Сыпонԁа, меԁым турунӧн снабжајтӧмын оз лоны ԇескаммӧмјас, колӧ ԋе сӧмын бурмӧԁны віԇјас, но сіԇ-жӧ кыскыны турун заготовітӧмӧ ԁа вузалӧмӧ (товарооборотӧ) Ԍібырлыԍ ылын местајасӧс, іспоԉзујтны Војвыв крајлыԍ вӧр турун ԁа сіԇі воԇӧ.
Турун прессујтӧмлӧн значеԋԋӧ
Ӧԏі рајоныԍ мӧԁлаӧ уна турун шыбытны поԅӧ сӧмын прессујтӧмӧн. Кыԇ петкӧԁлӧ воԇԇа војасԍа опыт, еща туруна рајонјасӧ тащӧм турун вајӧм пыр лоӧ колана.
Спеціаԉнӧј турун вӧԃітан (уҗалан) совхозјас оргаԋізујтӧм вылӧ, ԁај сіԇкӧ турунӧн снабжајтӧмын центраԉізованнӧј ԍіԍԏема оргаԋізујтӧм вылӧ колӧны торја лӧԍӧԁчӧмјас: турун вӧԃітан уҗ раціонаԉіԅірујтӧм, бурмӧԁӧм, мехаԋіԅірујтӧм способјасӧн турун іԁралӧм ԁа прессујтӧм, склаԁскӧј овмӧс ԁа транспорт бурмӧԁӧм. Сӧмын колхозјасса, совхозјасса ԁа торја заготовіԏеԉнӧј оргаԋізаціјајасса раԁӧвӧј уҗалыԍјас пӧвсыԍ унҗыкыс на оз бура тӧԁны турун заготовітан, прессујтан, храԋітан ԁа нуан ԏехԋіка.
Турун ԋӧбыԍјас ԁа заготовка оргаԋізујтыԍјас нораԍӧны, мыј заготовіԏеԉјас ԁа кӧԅајствеԋԋікјас унаыԍ оз тӧԁны веԍіг меԁԍа прӧстӧј пріјомјассӧ, коԁјас ԁонтӧммӧԁӧны заготовітӧм турунсӧ, сіјӧс прессујтӧмсӧ ԁа нуӧмсӧ, сіԇ-жӧ оз собԉуԁајтны рӧшщӧтјас вӧчігӧн строгӧј економіја ԁа точнӧј каԉкуԉаціја. Та понԁа заготовітӧм турунлӧн асԁоныс унаыԍ овлӧ вылынҗык план ԍерԏі.
Уҗын меԁјонасӧ овлӧны тащӧм тырмытӧмторјас:
1) ԋеԉучкі турун пуктӧм;
2) турун качество вылӧ требоваԋԋӧјас собԉуԁајттӧм;
3) ԋеԉучкіа прессујтчӧм;
4) транспортын ԋеԉучкіјас (вагонјасӧ ԁа баржајасӧ еща груԅітӧм ԁа сіԇі воԇӧ);
5) ԉок ногӧн храԋітӧм.
Ӧні совхозјасын прессујтӧм турун заготовітӧм абуна јона паԍкалӧма, ԁај сіјӧ уҗыс абу зев кокԋыԁ, кыԇ мукӧԁ ԁырјі кажітчӧ первојԍаԋыс. Турун заготовітан уҗ сложнӧјҗык мукӧԁ прӧԁуктајас заготовітӧм ԁорыԍ.
Ԏехԋіка бокԍаԋ грамотнӧј уҗалыԍјасӧс массӧвӧја лӧԍӧԁӧм вылӧ, турун заготовітан ԏехԋікаӧн ԁа кӧԅајственнӧј значеԋԋӧӧн најӧс тӧԁмӧԁӧм вылӧ колӧ гӧгӧрвоана пракԏіческӧј тујԁӧԁ, (руковоԁство).
Та могыԍ тајӧ ԋігаын чукӧртӧма јонҗыка колана пракԏіческӧј сӧветјас ԁа інԁӧԁјас, коԁјас колӧны кыԇі раԁӧвӧј уҗалыԍјаслы, сіԇі-і торја-ԋін колхозјасын ԁа совхозјасын турун овмӧс оргаԋізујтыԍјаслы.
Бӧрја војасын быԁмӧ ԁа паԍкалӧ ӧтувтӧм турун овмӧс, нуӧԁԍӧ турун іԁралӧмын машіԋізаціја, паԍкалӧ турун кӧԇӧм. Но такӧԁ ӧтщӧщ быԁмӧ і соціаԉіԍԏіческӧј скӧт віԇӧмлӧн потребноԍтыс ԁа карјасын турун рӧскоԁујтӧм. Сыпонԁа овлӧ кӧрымјасыԍ ԇескаммӧм, торја-ԋін бур качествоа прессујтӧм туруныԍ.
Но кӧрымлӧн тырмытӧм ез ло віԇјас тырмытӧм вӧсна. Віԇӧԁлыны-кӧ та вылӧ матыԍаԋҗык, тыԁовтчас, мыј турунтӧм рајонјаскӧԁ раԁыԍ емӧԍ местајас, кӧні зев гырыԍ турун фонԁјас омӧԉа іспоԉзујтԍӧны переработкасӧ (прессујтӧм) ԁа іналӧмсӧ (вузалӧм) ԉучкі оргаԋізујттӧм вӧсна.
СССР центрјасын, торја-ԋін Москваын, турун јона оз тырмы, турун вылӧ ԁоныс мукӧԁ пӧлӧс кӧрымјас ԍерті вывті вылын. Бокіҗык рајонјасын (окраінајасын) турун пуктан плӧшщаԃ абу тырмымӧн разработајтӧма ԁа проізвоԃіԏеԉноԍтыс улын.
Ӧԏі кывјӧн-кӧ шуны, турунӧн снабжајтӧмын центраԉізованнӧј ԍіԍԏема паԍкалӧ зев ічӧт местаӧ, унҗык озырлуныс коԉӧ тӧварнӧј оборотыԍ бокӧ. Та куԅа турун овмӧс бурмӧм-паԍкалӧм вылӧ емӧԍ гырыԍ перԍпекԏівајас.
Турун рајонјас
Турун потребԉајтӧм ԁа іналӧм бокԍаԋ СССР-са рајонјас пукалӧны зев ԋе ӧткоԃа. Турун іналан зев гырыԍ рајонјасӧн лоӧны: Москва ԁа сы гӧгӧрса рајонјас, Ԉеԋінграԁ, став Украіна, торја-ԋін Ԁонбасс, Крым, Центраԉно-Черноԅемнӧј облаԍт — Вороԋежа-Стаԉінграԁа кост, Кавказ сај ставнас ԁа кущӧмакӧ Урал.
Тајӧ рајонјас пыщкыԍ ԋекымыныс снабжајтԍӧны јонҗыкасӧ асланыс турунӧн. Шуам, Ԉеԋінграԁ вермӧ вајны турун маты гӧгӧрса местајасыԍ (сіјӧ-жӧ облаԍтыԍ), сіԇ-жӧ Војвыв ԁа торја-ԋін Рытыввыв облаԍтјасыԍ.
Центраԉно-промышԉеннӧј облаԍт, кӧԏ і вермӧ нуӧԁны гырыԍ заготовкајас аслас маты гӧгӧрса местајасын — Раԅаԋ, Тула ԁа Твер рајонјасын, — вајӧ турунсӧ ыліҗык местајасыԍ.
Турун заготовітан рајонјас кујлӧны меԁвојԁӧр Војвыв Кавказын, Ԏверскӧј, Кубанскӧј, Ставропоԉскӧј ԁа Ԁонскӧј округјасын, мунӧны паԍкыԁ віԅӧн Украіна лунвывті Белоруԍԍіја граԋіцаӧԇ, сеԍԍа, ԋеуна косталӧм бӧрын, паԍкалӧны Центраԉно-промышԉеннӧј облаԍтса став рытыввылӧ ԁа став Ԉеԋінграԁскӧј облаԍт паԍта. Сыыԍ кынԇі, заготовка нуӧԁан рајонјас ԁінӧ поԅӧ ӧтлаавны Ураԉскӧј облаԍтлыԍ асыввывсӧ ԁа војвывсӧ, сіԇ-жӧ Улыс Волга, Казакстан ԁа Кіргіԅіја.
Војвыв крајлӧн турун
Војвыв крајын, Комі облаԍтӧс щӧщ лыԃԃӧмӧн, скӧтӧс верԁан турунлӧн значеԋԋӧыс вывті ыҗыԁ. Тані став кӧрым пыщкыԍ 72% воӧ кӧԇтӧг быԁман (јеԍԏественнӧј) турун вылӧ, а СССР-са мукӧԁ рајонјасын, кыԇ, шуам, ЦЧО-ын ԁа Украінаын, тащӧм туруныс овлӧ сӧмын 10-15% (став кӧрым пыщкын). Војвыв Ԉеԁовітӧј океанӧ уԍыԍ паԍкыԁ јіујас пӧлӧн, торја-ԋін Војвыв Ԁвіна, Ежва ԁа Печера куԅа ԁа мукӧԁла-
ын емӧԍ зев бур ојԁлан ԁа ԁаввыв віԇјас (Холмогорскӧј, Красноборскӧј ԁа мук.), а вӧр турун јылыԍ ԁа море ԁорса віԇјас јылыԍ ԋінӧм і ԍорԋітны. Увтас віԇјас јона ваӧԍ, но турунсӧ оз поԅ лыԃԃыны ԇік шогмытӧмӧн: ваын быԁмыԍ ежӧр бура ԍојӧны мӧсјас.
Ојԁлан турун тані гырыԍ, но јона сочнӧј. Віԇјас вылын меԁјона быԁмӧны: гырыԍ турун пыщкын — &чінјас ԁа безостнӧј коԍԏор, шӧркоԃԃем турун пыщкын — лугӧвӧј ԍітурун, ԏімофејевка ԁа ԉісохвост, посԋі турун пыщкын — лугӧвӧј мјатԉік, јеҗыԁ поԉевіца ԁа ԍітурун. Уна паныԁаԍлӧны гӧрԁ ԁа јеҗыԁ бобӧԋаԋ. Сыыԍ кыԋԇі паныԁаԍлӧны луговік, гартчыԍ вејԋік, манжетка, бор, перловԋік, овјос (турун), песчаԋік ԁа роч ԉісохвост.
Војвыв крајлӧн турун запасјас (рессурсјас) 1931 воын вӧліны тащӧмӧԍ (ԍ.-хоԅ. наука Ставсојузса Акаԃеміја тӧԁмӧԁјас ԍерԏі):
Віԇјас Плошщаԃ: ԍурс гектар лыԁ Гектар вылыԍ урожај цент. Чукӧртӧма турун ԍурс цент.
Ојԁлан віԇјас 188 22 4050
ԁаввыв „ 1008 11 10800
Увтас „ 426 11 5060
Ԋур „ 168 10 1680
Море ԁорса 10 15 150
Ставыс 1800 12 21740
Комі облаԍтын турун
Комі област озыр турун пуктан местајасӧн, сӧмын унҗык віԇјасыс ԉібӧ васӧԁӧԍ, ԉібӧ абу куԉтурнӧјӧԍ, разіпеԉынӧԍ ԁа унаыԍ овлӧны јӧз оланінԍаԋ вывті ылынӧԍ.
Турун ԍікас јылыԍ (ботаԋіческӧј состав јылыԍ) колӧ шуны, мыј сіјӧ јона ем віԇ места сајын ԁа важӧн-ӧ віԇсӧ вӧчӧма. Ботаԋіческӧј состав обԍԉеԁујтӧм ԍерԏі, Ежва јылын быԁмӧны злак сора уна пӧлӧс турунјас. Ԏімшор ју куԅа емӧԍ куԅа ԁа щӧкыԁа быԁман гырыԍ злака турунјас, коԁјас пыщкын јонжыка быԁмӧны: ԉісохвост, безостӧј коԍԏор, лугӧвӧј мјатԉік ԁа мук. Козја вӧр улыс вӧчӧм віԇјас вылын первој војаснас, косԏор ԁа пыреј кынԇі, быԁмӧны чемеріча, ваԍіԉіԍԏԋік, малӧј піжма, акоԋіт, ваԉерјанӧвӧј турун (Кеԉтма ју куԅа). Віԇ вӧчӧм бӧрын 12-20 во мыԍԏі мӧԁӧны быԁмыны бурҗык турунјас.
ОЗУ план ԍерԏі, став віԇјаслӧн плӧшщаԃ ԁа турун чукӧртӧм 1932 воын артавԍӧ тащӧм лыԁпасјасӧн:
Рајонјас Плӧшщаԃ: ԍурс гектар Урожај Чукӧртны турун ԍурс тон.
І ыщкӧм II ыщкӧм Ставыс лыԁӧн I ыщкӧм ІІ ыщкӧм Ставыс
Сыктывԁін 39,6 2,9 42,5 12,4 49,2 1,7 50,9
Сыктыв 35,0 2,5 37,5 12,6 44,1 1,4 45,5
Луз 32,0 2,0 34,0 12.7 40,8 1,2 42,0
Јемԁін 39,0 3,0 42,0 14,1 55,1 1,7 56,8
Шојнаты 25,0 1,1 26,1 13,6 33,9 0,6 34,5
Кулӧмԁін 45,0 2,5 47,5 13,3 62,3 1,5 63,8
Уԁора 23,6 — 23,6 13,2 31,1 — 31,1
Мылԁін 7,4 — 7,4 16,8 12,4 — 12,4
Іԅва 42,0 — 42,0 17,7 75,3 75,3
Уԍԏцыԉма 26,0 — 26,0 17,7 46,0 — 46,0
Сыктывкар 5,4 — 5,4 15,0 8,0 — 8,0
Ставыс 320,0 14,0 334,0 14,3 458,2 8,1 466,3
Кущӧм ногӧн јукԍӧны тајӧ віԇјасыс места ԍерԏіыс — тӧԁмӧԁјас абуӧԍ, но боԍтны-кӧ Обпланлыԍ важ воԍа лыԁпасјас, најӧ јукԍӧны ылӧсас таԇі:
Ојԁлан віԇјас — 53,0 прӧчент
(на пыщкын увтас віԇјас — 26 % ԁа васӧԁ віԇјас — 34 %).
Ԁаввыв віԇјас — 22,0 прӧчент.
Вӧр „ — 11,0
Ԋур . — 10,0 „
Енԁӧм местајас — 4,0 „
Бура уна віԇјас, тыԁалӧ, оз іспоԉзујтԍыны: 1931 воын чукӧртӧм стыв турун ез пет 274 ԍурс тоннаыԍ ԉібӧ тыртӧма вӧлі сіјӧ воԍа плансӧ 95,2 % вылӧ, а планас боԍтӧма вӧлі 1930 воԍа лыԁпасјас, уна-ӧ секі факԏіческі вӧлі турунсӧ чукӧртӧма.
ОЗУ-ӧн 1932 во вылӧ разработајтӧм план куԅа турун пуктан плӧшщаԃ јукԍӧ ԍекторјас костын тащӧм ногӧн:
Ԍектор Віԇ плошщ. ԍурс гектарјасӧн Чукӧртԍӧ 1 га-ыԍ цент. лыԁ. Став турун ԍурс тоннаӧн.
Совхозјас 12,0 16,5 19,6
Коопераціја 2,4 15,6 3,7
Коміԉес 14,6 12,5 16,7
Колхозјас 148,8 13,3 219,0
Ӧтка овмӧсјас 146,7 13,5 197,3
Мукӧԁ оргаԋізаціјајас 9,5 10,0 10,0
Ставыс 334,0 14,3 465,3
1931 воԍа ԍерԏі 1932 воԍа план лоӧ ԋеуна ыҗыԁҗык: сені шуӧма соԁтыны кыԇі став турун чукӧртӧмсӧ, сіԇі-і ӧтувтӧм (обобществітӧм) ԍекторын турун чукӧртӧм, торја-ԋін колхозјасын, кӧні 1932 воԍа план куԅа соԁтӧма кык мынԁа.
Соцԍекторлӧн потребноԍтјас соԁӧны ԁа требујтӧны унҗык турун лӧԍӧԁӧм торја-ԋін вӧрлеԇан уҗјас нуӧԁӧм вылӧ. Тапонԁа турун овмӧс нуӧԁӧм куԅа, облаԍт воԇӧ сувтӧны могјас — нуӧԁны турун пуктан местајаслы (віԇјаслы) точнӧјҗык учот ԁа пӧртны најӧс (местајассӧ) куԉтурнӧј віԇјасӧ, меԁым ԇікӧԇ ԁугӧԁчыны вӧрлеԇӧмлы колан прессујтӧм турун бокыԍ вајӧмыԍ ԁа паԍкӧԁны тырмӧԇ турун заготовітӧм асланым облаԍт пыщкын.
МЕԀВОԆԆА ЧАԌТ
МЫЈ КОЛӦ ТӦԀНЫ ТУРУН ЈЫЛЫԌ
1-Ј ЈУКӦԀ
Кос турун, іԇас ԁа жуг. Турун ԍікасјас. Турунлӧн ботаԋіческӧј составыс. Кӧрым вылӧ шогмӧм ԍерԏі турун ԍікасјас јуклӧм. Јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас.
Кос турун іԇас ԁа жуг. Турун ԍікасјас. Турунлӧн ботаԋіческӧј составыс. Кӧрым вылӧ шогмӧм ԍерԏі турун ԍікасјас јуклӧм. Јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас.
Кос турун. Кос турунӧ пырӧны віԇјас вылӧ быԁман быԁԍама пӧлӧс веж турунлӧн коԍтӧм заыс, корјасыс ԁа ԇоріԇԇыс. Кос турун торјалӧ веж кӧрым ԁіныԍ, меԁвојԁӧр, аслас кослуннас: веж кӧрымӧ пырӧ ва 80 — 90%, а кос турунӧ сӧмын 12 — 15 пр. Сеԍԍа торјалӧ сіјӧ веж кӧрым ԁіныԍ аслас ыҗԁанас (објомӧн) і меԁбӧрын — аслас хіміческӧј составӧн: коԍтігӧн турун шуԅӧ ԁа секі вежԍӧ сылӧн хіміческӧј составыс.
Шуԅан процесс бурмӧԁӧ турунлыԍ качествосӧ. Сыпонԁа турун лӧԍӧԁан-коԍтан ноглӧн значеԋԋӧыс зев ыҗыԁ. Та вылӧ бура колӧ віԇӧԁлыны коԉԉекԏівјаслы, коԁјас сувтӧԁісны аслыныс могӧн оргаԋізујтны турунӧн вузаԍӧм, ԁа меԁвојԁӧр прімітны мерајас асланыс рајонын турун іԁралан ԁа віԇан ногјас ԉучкі лӧԍӧԁӧм куԅа. Ԋе заготовітан пунктӧ вајӧмԍаԋ, а іԁралӧмԍаԋ турун бӧрԍа набԉуԁајтӧмӧн заготовіԏеԉјаслы колӧ воԇвыв тӧԁны пунктӧ воан турунлыԍ качествосӧ (став особенноԍтсӧ).
Рекоменԁујтԍӧ, шуам, ыщкӧм бӧрын места вылас 2-3 лун чӧж турун коԍтӧм пыԃԃі, чукӧртлыны ыщкӧм веж турунсӧ ԉоԇјасӧ ӧԏі метр суԁтаӧԇ, ԉібӧ веԍіг кык метр суԁтаӧԇ, меԁым сені ԋеуна шоналыштас, сеԍԍа вӧԉіԍԏі бӧр разӧԁны ԁа коԍтыны *.
Турунлӧн пӧтӧслуныс бура тыԁалӧ уна пӧлӧс кӧрымјаслыԍ пӧтӧслун ӧткоԃалан лыԁпасјасыԍ. Ӧԏі кӧрым јеԃіԋіцалы вочааԍӧ:
1. Концентрірованнӧј топыԁ кӧрымјас:
Отруб .... 0,4 кг.
Шабԁі жмык .... 0,4 „
2. Уԉ кӧрымјас:
Веж бобӧԋаԋ (кԉевер) .... 2,5 „
Віԇвыв веж турун .... 4,9 „
*) Турун чукӧртӧм-іԁралӧм јылыԍ җеԋіԃіка віԍталӧм віԇӧԁ воԇыԍҗык (тајӧ ԋігаын), а поԁробнӧјҗыка віԍталӧма торја тујԁӧԁјасын.
3. Кос кӧрымјас:
Бобӧԋаԋ турун .... 0,8 — 1,0 „ кг.
Віԇвыв „ .... 1,0 — 1,2 „
Ԋур „ .... 1,6 „
Іԁ іԇас .... 1.6 „
Руԇӧг іԇас .... 2,0 „
Меԁым тӧԁны, уна-ӧ рајонын вермас ловы турун ԁа уна-ӧ вермас воны выԉ урожајыԍ, ылӧсас поԅӧ артавны со кущӧм табԉіца ԍерԏі:
Гектар ыҗԁа віԇ вылыԍ шӧркоԃԃема воӧмӧн лыԃԃыԍԍӧ:
кӧԇӧм віԇјас вылыԍ .... 33 центԋер,
ојԁлан „ „ .... 23 „
увтас „ „ .... 16
ԋур „ „ .... 12,5 „
вӧр „ „ .... 16,5 „
ԁаввыв „ „ .... 10,0 „
Іԇас ԁа жуг. Іԇаслӧн пӧтӧслун торјалӧ быԁтас ԍерԏі. Бобӧвӧј быԁтасјаслӧн (чечевіца) іԇасыс јонҗыка пӧтӧса, веԍіг бур туруныԍ оз овлы омӧԉҗык.
Злакӧвӧј быԁтасјас пыщкыԍ бурҗык іԇас ԍетӧны тулысын кӧԇан ԋаԋјас: іԁ, зӧр, шобԁі ԁа броса. Арԍа кӧԇа шобԁі іԇас ԁа ԍу іԇас, кӧԏ і омӧԉа тујӧны кӧрым вылӧ, поԅӧ најӧс прессујтны ԁај мунӧны воԉӧс вылӧ, кыԇ бур маԏеріал. Кӧрым пыԃԃі верԁӧны тајӧ іԇассӧ сӧмын ыщкӧма-кӧ сіјӧс вежӧн, шуам, кӧԇӧм артмытӧм вӧсна.
Жуг артмӧ ԋаԋ вартігӧн ԁа тӧлӧԁігӧн. Пӧтӧслун куԅа жуг омӧԉа торјалӧ іԇас ԁіныԍ. Меԁбурӧн лыԃԃыԍӧ зӧр жуг.
Та ногӧн іԇас јукԍӧ кык сорт вылӧ: тувсов кӧԇа ԋаԋјаслӧн іԇас мунӧ скӧт кӧрым вылӧ, арԍа кӧԇа ԋаԋјаслӧн — воԉӧс вылӧ ԁа мыј ԍурӧ (куԉјас ԁа мук. тор) вӧчӧм вылӧ. Вӧчаԍан маԏеріал пыԃԃі іԇас прімітігӧн требујтчӧ, меԁ вӧлі сіјӧ кос ԁа ԍвежӧј, меԁ ез вӧв сіԍ ԁа меԁ ез вӧв жугӧԁӧма шырјасӧн, сіԇ-жӧ меԁ ез вӧв ныралӧма (нӧјтчӧма).
Сооружеԋԋӧ інԍԏітутӧн помалӧма опытјас стрӧітчан маԏеріал пыԃԃі іԇас іспоԉзујтӧм куԅа. 1930 воԍа ԃекабр 7 лунԍа „Іԅвеԍԏіја“ гаԅет јуӧртӧм ԍерԏі, завоԃітӧма проекԏірујтны СССР-ын меԁвоԇԇа опытнӧј завоԁ. Кыԇ кутас паԍкавны тајӧ стрӧіԏеԉствоыс, іԇас заготовітӧм јона соԁас.
Турун ԍікасјас.
Турун јукԍӧ ботаԋіческӧј состав ԍерԏі, быԁман места ԍерԏі ԁа мукӧԁторјас ԍерԏі віԁјас вылӧ (кущӧм туруныс), ԏіпјас вылӧ ԁа сорт вылӧ. Турунлыԍ тајӧ торјалӧмсӧ (јукԍӧмсӧ) міјанлы колӧ тӧԁны, меԁым тӧԁны сылыԍ јеԍԏественнӧј својствојассӧ, качествосӧ ԁа „кӧԅајственнӧј ԁонсӧ“, ԉібӧ, шуны-кӧ, кущӧмҗык потребіԏеԉлы туруныс лӧԍало (хозорганјаслы,
госучрежԃенԋӧјаслы, војеннӧј веԁомстволы ԁа сіԇ; воԇӧ).
Став пӧлӧс ԏіпјас костын ԁа сортјас костын, ԃерт, мукӧԁ ԁырјі јона торјалӧмыс абу. Шуам, РСФСР шӧр полосаын јуклӧны турунсӧ прӧстӧ віԇјас ԍерԏі: ојԁлана, ојԁлытӧм, лугӧвӧј ԁа ԁаввыв вылӧ (быԁӧнӧс кык сорт вылӧ торјӧԁӧмӧн), сіԇ-жӧ кӧԇӧм турун вылӧ.
Тајӧ ԋігалӧн, кыԇ пракԏіческӧј руковоԁстволӧн, мог — паԍкыԁа југԁӧԁны гырыԍ потребіԏеԉјаслы — хозорганјаслы ԁа војенвеԁлы — лӧԍӧԁӧм требоваԋԋӧјас. Тапонԁа воԇынҗык лоӧ ԍетӧма первој турун ԍікасјас јылыԍ общӧј тӧԁмӧԁјас, сеԍԍа лоӧ вајӧԁӧма станԁарт.
Ԍікасјас вылӧ турун јукԍӧ, меԁвојԁӧр, быԁманін ԍерԏіыс.
I. БЫԀМАНІН ԌЕРԎІ ТУРУН ЈУКԌӦ (ТОРЈАЛӦ):
А. Кӧԇӧм турун:
а) поԉевӧј, коԁӧс јуклӧны кӧԇӧм турун ԍерԏі: бобӧԋаԋ, віка, ԉуцерна, ԏімофејевка ԁа сора турун;
б) лугӧвӧј — віԇјас вылын злакӧвӧј кӧԇакӧԁ сорӧн (80 пр.-ыԍ ԋе ещаҗык).
Б. Віԇвыв турун:
а) лугӧвӧј: 1) ојԁлан віԇ вылыԍ ԋебыԁ турун (ва сулавтӧміныԍ і ва сулаланіныԍ), 2) віԇ-ԁаввыв, лошщіннӧј, еновтӧм пашԋа вылыԍ (пустош), 3) ԋур турун;
б) вӧр турун;
в) ԍԏепнӧј турун;
г) горнӧј турун.
II. БЫԀМӦМ ԀЫРА ԌЕРԎІ ЈУКЛӦНЫ ТУРУН:
1) гырыԍ — ыщкӧма ԇоріԇалӧм бӧрын;
2) посԋі — ыщкӧма ԇоріԇавны завоԃітігӧн;
3) шӧркоԃԃем — ыщкӧма ԇоріԇалігӧн.
Меԁбурӧн лыԃԃыԍԍӧ посԋі ԁа шӧркоԃԃем турун: сетчӧ пырӧны турунлӧн јонҗыка пӧтӧса чаԍтјасыс, ԇоріԇыс ԁа корјасыс. Меԁым ԍурасны тајӧ пӧтӧсаторјасыс, турун колӧ пуктыны аскаԁын.
СТО-ӧн лӧԍӧԁӧм станԁарт куԅа турун јукԍӧ нормаԉнӧј ԁа сормӧм (кӧјԁыс воӧм бӧрын іԁралӧм) вылӧ.
Турун арлыԁ јылыԍ поԁробнӧјҗык тӧԁмӧԁјас ԍетӧма „Турун прімітӧм јылыԍ“ јукӧԁын. Сені-жӧ інԁалӧма, кыԇі тӧԁмавны турунлыԍ арлыԁсӧ (быԁмӧмыслыԍ ԁырасӧ).
Турун іԁралӧм.
Мі лыԃԃам ковтӧмӧн гіжавны тані турун іԁралӧм јылыԍ став ԏехԋіческӧј вопроссӧ. Сы јылыԍ бӧрја каԁын петісны уна брошурајас ԁа стаԏԏајас, ԁај тајӧ руковоԁствоыс леԇԍӧ јонҗыкасӧ мукӧԁ рајонјасыԍ вајӧм турун іспоԉзујтӧм могыԍ. Тані лоӧ сувтлыны сӧмын турун іԁралан каԁ јылыԍ вопрос вылын, коԁлӧн значеԋԋӧыс ӧнја каԁын зев ыҗыԁ.
Турун іԁралан каԁ лоӧ меԁколан условіјӧӧн, коԁі решајтӧ турун заготовітӧмын ԁа іналӧмын уԍпех, обеспечітӧ проԁукціјалыԍ меԁбур качествосӧ.
Бур турун пуктӧм вылӧ, меԁвојԁӧр, ԋепременнӧ колӧ, меԁым турунсӧ вӧлі ыщкӧма ԇоріԇалігас. Секі сіјӧ меԁуна ԍетӧ поԉезнӧј ԍојан чаԍтјас, ԇоріԇ ԁа чӧскыԁ ԁук. Тащӧм турун абу вывті посԋі ԁај абу чорыԁ, абу
[Ԍорӧмјас Аныбса колхозлӧн.]
сӧр, сені пыр ем "ԇоріԇ“, бобӧвӧј турунјаслӧн јурјас ԉібӧ злакӧвӧј шепјас. Скӧтлы верԁӧм вылӧ ԁа прессујтӧм вылӧ тащӧм туруныс ԍетӧ меԁбур маԏеріал.
Гырыԍ, чорыԁ турун, коԁі оз туј вӧвлы верԁӧм вылӧ, тујӧ сӧмын кыскаԍан ӧшлы. Вывті посԋі турун абуҗык бур: сіјӧ ӧԁјӧ коԍмӧ ԁа вывті јона чірјыԍӧ — уна шыбытчӧ.
Ӧні турун пуктӧмӧн обычнӧја ԍормӧны. Сыпонԁа быԁво вошӧ турун 30 — 40 пр.-ӧԇ. Сыыԍ кынԇі, ԉішнӧј ԁыр быԁмӧмла (сӧрмӧмла) ԁа мӧԁыԍ ыщкыны шогмытӧмла, ӧтава ԍуртӧмла вошӧ 50 пр.-ӧԇ белок ԁа кӧрым јеԃіԋіца. Турун пуктӧм ӧні завоԃітчӧ кор туруныс самӧј ԇоріԇалӧ ԁа помаԍӧ кӧјԁыс кіԍԍігас. Таԇӧн турунлӧн качествоыс омӧԉтчӧ: ԇоріԇалігӧн пӧтӧсаторјасыс заыԍ ԁа корјасыԍ вуҗӧны кӧјԁысӧ, а кӧјԁысыс турун іԁралігӧн кіԍԍас.
Таԇі ыщкӧмӧн ԍурӧ пуктыны турунлӧн іԇасыс (сӧрмӧм турун) 80 пр.-ӧԇ ԁа сӧмын 20 пр. веж турун. Сыыԍ кынԇі, воԇҗык ыщкӧмӧн вевјалас быԁмыны ӧтава, поԅны кутас ыщкыны мӧԁыԍ ԁа таԇӧн турунлӧн став воԍа урожајыс соԁас 25 — 30 пр. вылӧ ԁај белокыс соԁас кык мынԁаӧԇ. Тапонԁа меԁбур ыщкан каԁӧн колӧ лыԃԃыны віԇвывса меԁуна ту-
рунлыԍ шепталан каԁ, бобӧвӧј турун јур гӧрԁӧԁан каԁ. Вӧра местајасын турун пуктан каԁ поԅӧ тӧԁны лугӧвӧј ԍітурун (овԍаԋіца) ԁа мјатԉіка турунјас воӧм ԍерԏі, а вӧра ԍԏепјас вылын — безостӧј коԍԏор ԁа пыреј воӧм ԍерԏі. Пуктыԍӧм колӧ помавны турун ԇоріԇалігӧн.
СССР-са ЦСУ-ӧн 1922-ԁ воԍаԋ 1926-ԁ воӧԇ чукӧртӧм стаԏіԍԏіческӧј тӧԁмӧԁјас ԍерԏі, турун пуктӧм меԁԍа војԁӧр завоԃітчӧ ојԁлан віԇјас вылын. Јуԋ завоԃітчігӧн турун пуктыны петӧны Крымын, јуԋ шӧрын — Војвыв Кавказын, Ԁагестанын ԁа Украінаын (оз паԍталаыс, а унҗыклаас). Сенјасын турун пуктӧм кысԍӧ 2-ԍаԋ 3 вежонӧԇ. Ԁаввыв віԇјас вылын турун пуктӧм завоԃітчӧ вежон кык-кујімӧн ԍорҗык.
Улыс ԁа Шӧр Волгаын турун пуктӧм завоԃітчӧ ојԁлан віԇјас вылын јуԉ тӧлыԍ завоԃітчігӧн ԁа ԁаввыв віԇјас вылын 10 — 14 лун мыԍԏі. Сек-жӧ завоԃітчӧ турун пуктӧм Ԉеԋінграԁ облаԍтын, Уралын, Ԋіжегороԁскӧј крајын ԁа Казакстанын. Ԋеуна ԍорӧнҗык, јуԉ шӧрын кымын, пукԍӧ турун пуктан каԁ РСФСР-са центраԉнӧј рајонјасын — ЦЧО-ын (Центраԉнӧј Черноԅомнӧј облаԍтын), Рытыввыв облаԍтын, сіԇ-жӧ Кіргіԅіјаын. Јуԉын-жӧ мӧԁ җынјас завоԃітчӧ турун пуктӧм Ԍібырын ԁа Војвыв крајын. Августын турун пуктӧм овлӧ сӧмын Бурјато Монгоԉіјаын. Сек-жӧ помаԍӧ турун пуктӧм ԁаввыв віԇјас вылын Белоруԍԍіјаын, Војвыв крајын ԁа Ԍібырын.
Комі облаԍтын турун пуктӧм кысԍӧ шӧркоԃԁема 20 лун, јуԉ тӧлыԍын, мукӧԁлаын — воԇҗык, мукӧԁлаын — ԍорӧнҗык.
Турун пуктан каԁ јылыԍ точнӧјҗык тӧԁмӧԁјас ԍетам сӧмын ӧткымын, јонҗыка тӧԁчана рајонјас куԅа (важ војаслыԍ).
Турун пуктан каԁ.
Рајонјас Ојԁлан віԇјас ԁаввыв віԇјас
Завоԃітчӧ Помаԍӧ Кымын лун кысԍӧ Завоԃітчӧ Помаԍӧ Кымын лун кысԍӧ
1. Војвыв VII/19 VIII/13 25 VII/16 ПГІ/13 28
2. Ԉеԋінграԁ обл. ԁа Кареԉіја VII/11 УІІІ/8 28 VII/14 УІІІ/ІЗ 30
3. Рытыввыв УІІ/14 УШ/6 23 V11/15 УІІІ/7 23
4. Центр.-Промышл УІІ/ІО УІІ/25 15 VII/! 0 УН/15 15
5. Центр.-Черноԅомн. УІ/30 УіІ/14 14 ' УІ/30 У1І/11 11
6. Војвыв Кавказ VI/14 УІІ/6 22 УІ/10 VI1/5 25
7. Ԍібыр VII/18 УіІІ/15 28 УІІ/15 У1іІ/11 27
8. Белоруԍԍіја УІІ/10 У11/30 20 VII/14 VIII/7 24
Тані колӧ віԍтавны, мыј турун пуктан прімернӧј план, коԁӧс лӧԍӧԁӧма В. I. Ліеԋін ԋіма ставсојузса ԍ.-кӧԅајственнӧј акаԃеміјалӧн кӧрымјасӧн &веԁајтан інԍԏітут, зев јона торјалӧ факԏіческӧј пуктыԍан каԁјасыԍ,
коԁјасӧс гіжалӧма коԉӧм војасӧ стаԏіԍԏіческӧј органјасӧн. Сіԇ, Војвыв крајын VII/19 — VIII/13 лунјас пыԃԃі рекоменԁујтчыԍӧ пуктыԍны VІ/15 — VІІ/20 лунјас костын.
Московскӧј облаԍтын..............VІ/10 — VII/15 лунјас костын.
Рытыв-војвыв Украінаын .... VI/15 — VII/10 „ „
Асыв лунвыв „ .... V/25 — VII/25 „ „
ЦЧО-ын ................. VII5 — VII/10 „ „
Војвыв Уралын .................. ...VI,45 — УІІ/20 „ „
„ Кавказын................ .......... V/1 — VI/1 „ „
„ Казакстанын............. ...... VІ/1 — VІ/25 „ „
Рытыв-војвыв Ԍібырын .... VI/15 — VII/15 „ „
Но колӧ зіԉны кыԇі мыј поԅӧ воԇҗык турун пуктыны.
ІІІ. ВЫЛЫСԌАԊ ВІԆӦԁӦМӦН ԀА ГӦТӦВІТӦМ ԌЕРԎІ КОС ТУРУН ЈУКЛӦНЫ ТАԆІ:
1) веж турун (міча турун),
2) горелӧј „
3) бурӧј „
Веж кос турун (міча турун) вӧчӧны ыщкӧм бӧрын тӧв јылын коԍтӧмӧн.
Бурӧј турун вӧчӧм вылӧ ыщкӧм туруныс оз ԇікӧԇ коԍтыԍԍы — вӧтлӧны сы пыщкыԍ васӧ сӧмын 50-60 пр., сеԍԍа турунсӧ течӧны зорӧԁӧ. Сені сіјӧ шуԅӧ, кытчӧԇ став ԉішнӧј ваыс ԇікӧԇ оз коԍмы. Тащӧм туруныс лоӧ пӧжалӧм ԋаԋ ԁука ԁај чӧскыԁҗык кӧра.
Горелӧј турун вӧчігӧн ыщкӧм турунсӧ первој віԇыштӧны тӧв јылын, сеԍԍа чукӧртӧны топыԁ, гырыԍ јурјасӧ. Сені сіјӧ мыјкӧ ԁыра шуԅас, сеԍԍа бӧр разӧԁӧны ԁа коԍтӧны тӧв јылын.
Комі облаԍтлы, кӧні турун пуктігӧн щӧкыԁа овлӧны зерјас, колӧ рекоменԁујтны бурӧј турун лӧԍӧԁӧм.
Кӧрымјас лӧԍӧԁӧмӧн веԁајтан інԍԏітут, рекоменԁујтӧ тащӧм бурӧј турун лӧԍӧԁан способ:
„Ыщкӧм туруныԍ вӧтлыԍԍӧ ԉішнӧј ваыс ԉоԇјасын коԍтӧмӧн. Кор коԍмас ваыс 50 прӧчентыԍ ԋе ещаҗык (турунԍыс коԉта јі коԃӧс гартігӧн оз ков мытчыԍны валы), турунсӧ топыԁа, быԁ пласт таԉалӧмӧн течӧны зорӧԁӧ (тыртӧмінјас ԁа коластјас коԉны оз ков). Зорӧԁ вылыс вевԏԏӧны іԇасӧн 17-18 см кызта. Зорӧԁ обычнӧја вӧчԍӧ 3-4 метр паԍта ԁа 5-6 метр суԁта. Зорӧԁын шоналӧм ԁа шуԅӧм кысԍас 3-4 вежон, сеԍԍа сы бӧрын турун кӧԇалӧ. Первојја каԁсӧ колӧ набԉуԁајтны, меԁым туруныс ез сотчы. Та могыԍ мерајтӧны зорӧԁ пыщкыԍ ԏемпературасӧ кӧрт беԃԃӧн. Беԃԃыс-кӧ пӧԍалас ԁа оз поԅ кутны кіын, зорӧԁ колӧ коԍавны ԁа коԍтыны.
Бурӧј турун лӧԍӧԁӧм вылӧ поԅӧ іспоԉзујтны сіԇ-жӧ ӧтава“.
(Кӧрымјас лӧԍӧԁӧмӧн веԁајтан інԍԏітут стаԏԏаыԍ, коԁӧс печатајтӧма „Соц. ԅемԉ.“-ын, 148-ԁ №-ын).
[Кӧԇӧм турун.]
[Гӧрԁ клевер]
[Розовӧј клевер]
[Јеҗыԁ клевер]
[Віж клевер]
[Кӧԇӧм турун]
[Пыреј Еспарцент]
[Віка ԉуцерна]
IV. Кӧԇӧм турун. СТО станԁарт куԅа кӧԇӧм турун јукԍӧ поԉевӧј ԁа лугӧвӧј вылӧ. Поԉевӧјыс ачыс бара-жӧ јукԍӧ поԁԏіпјас вылӧ, кущӧмјасӧс поԁробнӧја лыԃԃӧԁлӧма воԇынҗык, „СТО-лӧн станԁарт“ јукӧԁын.
Кӧԇӧм турун пыр овлӧ ӧԏі ԍікасыԍ, оз пырны сетчӧ ковтӧм ԁа вреԁнӧј быԁтасјас. Кӧԇӧм турун јона пӧтӧса. Сыпонԁа лыԃԃыԍԍӧ сіјӧ меԁбур турунӧн ԁа ԁонјавԍӧ вылӧ, торја-ԋін, аскаԁын-кӧ іԁралӧма ԁа бура гӧтӧвітӧма. Торја вылӧ ԁонјавԍӧ меԁвоԇԇа војасын боԍтӧм турун — којмӧԁ воыԍ ԋе ԍорԍаҗык.
V. Географіческӧј положеԋԋӧ ԍерԏі торјалӧны со кущӧм сортјас:
Горнӧј турун лыԃԃыԍԍӧ меԁԍа бурӧн. Сіјӧ пӧтӧслун куԅаыс омӧԉа торјалӧ концентрірованнӧј топыԁ кӧрым ԁіныԍ. Міјан сещӧм туруныс ем Кавказын, Кавказскӧј хребјот гӧрајас пӧлӧн, Ԁагестанса ԁа Ічӧт Кавказса скалаа гӧрајасын кыԋԇі.
Горнӧј турун зев пӧтӧса, чӧскыԁ ԁука ԁа ԋежнӧј, чӧскыԁ кӧра. Сетчӧ пырӧны пыреј, бобӧԋаԋ, ԉуцерна, віка, ԏімофејевка, јожа, коԍԏор ԁа мук. пӧлӧс турунјас.
Вылын гӧрајасыԍ пуктан турунлӧн ӧԏі тырмытӧмтор — сіјӧ ԋеуна ԁубыԁҗык. Сыпонԁа скӧтлы верԁӧм вылӧ колӧ сіјӧс солавны. Горнӧј турун торја бур јӧла скӧтлы верԁӧм вылӧ.
Ојԁлан віԇјас вылыԍ (појомнӧј) турун пуктыԍԍӧ ју пӧлӧнјасын ԁа тыгӧгӧрјасын: Волга јылын, Ока, Ԍвіјага, Кама, Војвыв Ԁвіна, Ежва јујас пӧлӧн ԁа мук. Тащӧм турунсӧ бура уна пуктӧны сіԇ-жӧ Центраԉнӧј Промышԉеннӧј облаԍтын ԁа мыјԁакӧ Ԉеԋінграԁ облаԍтын ԁа Татреспубԉікаын. 90%-ӧԇ злакјас пырӧм понԁа тајӧ туруныс зев пӧтӧса.
Ва ыҗԁылӧм бӧрын јона кӧтаԍӧм ԁа ԋујтӧн бурмӧм віԇјас обычнӧја ԍетӧны пышыԁ ԁа зев уна пӧлӧс турун, коԁјас быԁмӧны аԍныс, а мукӧԁ ԁырјі щӧщ веԍкалӧны ваӧн вајӧм куԉтурнӧј кӧјԁысјас.
Ојԁлан віԇјас вылын быԁмӧны кӧјԁыса гырыԍ турунјас: маԋԋік, канарејԋік, бекмаԋіја, ԉісохвост, коԍԏор, мјатԉік ԁа мыјԁакӧ бобовԋік. Ојԁлан віԇјас вылыԍ турун јукԍӧ куім пӧлӧс вылӧ:
Гырыԍ турун — пуктыԍԍӧ улы местајасыԍ — јујас пӧлӧныԍ ԁа тыјас гӧгӧрыԍ. Сылӧн ботаԋіческӧј составыс — канарејԋік, мјатԉік, бекмаԋіја (чапоԉіца, чінос, безостӧј коԍԏор).
Шӧркоԃԃем турун — пуктыԍԍӧ сещӧм керӧс бокјасыԍ ԁа ју пӧлӧнјасыԍ, кыті ојԁлӧ ваӧн, но ваыс сені оз сулав. Тащӧм туруныс торја бур, кокԋі ԁа тырмымӧн жірнӧј. Ботаԋіческӧј составӧ јонҗыка пырӧны: горошок&, &чіп, ԉісохвост, ԋурвывса мјатԉік, лугӧвӧј ԍітурун, ԏімофејевка, астрагал, сборнӧј јежа турунјас.
Посԋі турун — пуктыԍԍӧ вылын местајасыԍ, кыті ваыс боԍтлывлӧ ԋе быԁво ԁа кытыԍ туруныс омӧԉа торјалӧ ԁаввыв турун ԁіныԍ. Сылӧн ботаԋіческӧј составыс: лугӧвӧј мјатԉік, јеҗыԁ, гӧрԁ ԁа шӧркоԃԃем бобӧԋаԋ, јеҗыԁ поԉевіца, горошкі, ԍітурун.
Ојԁлан турунлӧн тырмытӧмтор — ԋујтӧн ԉібӧ лыаӧн ԉакӧԍԍӧм ԁа ежӧр турунӧн сорлаԍӧм.
Ԍԏеннӧј& турун пуктыԍԍӧ Војвыв Кавказса, Ԏерекса, Кубаԋса ԁа Ставропоԉскӧј ԍԏепјас вылын, Ԁонын ԁа Улыс Волгаын, сіԇ-жӧ Казакстанын, Башкіріјаын, Уралын ԁа Саратовскӧј рајонын.
[Шӧркоԃԃем турун
[Пыреј Маԋԋік Канарејԋік Віԇвыв чіна]
[Посԋі турун]
[Лугӧвӧј луатԉін&] [Шепта турун] [Пыреј] [Чарла турун]
Ԍԏепнӧј турун пыщкӧ пырӧны зев уна пӧлӧс турун; меԁԍа јона овлӧны ԃікӧј коԍԏор, ночевԋіца, овԍуг ԁа мук. пӧлӧс. На пыщкын меԁуна быԁмӧ пыреј, коԁлӧн својствојасыс, быԁманін муԍін ԍерԏі, абу быԁ местаын ӧткоԃ. Сыпонԁа тајӧ пырејыслӧн ем уна пӧлӧс ԋім (быԁман места ԍерԏі).
Пыреј быԁман рајонјас основнӧја поԅӧ јукны кык пеԉӧ: первој — ԍԏепјас вылын сещӧм местајас, кыті выԉӧн-на гӧрлӧмаӧԍ, но еновтӧмаӧԍ, ԍетӧны таԇі шуԍан „ пыреј турун “.
Ԋесолончаковӧј ԍԏепјас вылыԍ, кыті војԁӧр уҗавлӧмаӧԍ, пуктыԍԍӧ меԁбур пыреј турун, абу-кӧ сіјӧ јона сорлаԍӧма полыԋ турунӧн. Тајӧ туруныс (пырејыс) јона кос ԁа пӧтӧса, сӧмын меԁ ез вӧв ыщкӧма ԍорӧн, а ԍорӧн-кӧ ыщкыны, лоӧ зев чорыԁ.
Пыреј турун вылӧ, щӧщ „ԁонса пыреј“ вылӧ ԍетӧны ыҗыԁ ԁон ылын лунвыв местајас сајын-на, ԁај лыԃԃыԍԍӧ јона бур турун пыԃԃі, веԍіг Москваса рынок вылын. Сені тајӧ туруныс вежӧ мукӧԁ ԁырјі ојԁлан віԇјас вылыԍ пуктӧм турунӧс.
Мӧԁ пӧлӧс пыреј турун пуктыԍԍӧ јонҗыка важӧн уҗавлӧм ԁа енԁӧԁӧм местајасыԍ. Тајӧ туруныс воԇԇа ԍерԏіыс гырыԍҗык, чорыԁҗык заа ԁа пырӧны сетчӧ щӧщ кустӧвӧј злакјас, ковыԉ ԁа тонконог ԋіма турунјас.
Солончаковӧј ԍԏепјас вылыԍ пыреј турун шуԍӧ „острецӧн". Сіјӧ — аслыспӧлӧс, ԇірԁаланкоԃ рӧма (гуԉу морӧслаԋ мунӧ). Важӧнҗык енԁӧԁӧм местајасын тајӧ туруныс быԁмӧ міча, а бӧрынҗык енԁӧԁӧм местајасын — полыԋ, чемеріча ԁа мук. пӧлӧс турун сора.
Острец кыԋԇі емӧԍ нӧшта пыреј турунлӧн сортјас: „жітԋак“ ԉібӧ гребенчатӧј пыреј — быԁмӧ кӧԇӧмӧн; „аржаԋец“ ԉібӧ сухоԉіманнӧј турун — пуктыԍԍӧ ԍԏепјас вылыԍ улын местајасыԍ, балкајас вылыԍ, кӧні бура ԁыр олӧ лым ԁа торја јона быԁмӧ коԍԏор турун.
Быԁԍама пӧлӧс ԍԏепнӧј турун чӧскыԁ ԁука, сӧмын ԋеуна чорыԁҗык, торја-ԋін важӧнҗык енԁӧԁӧм местајасын быԁман турун, кӧні овлӧны кустӧвӧј злак сорјас.
Лугӧвӧј — ԁаввыв турун пуктыԍоӧ Војвыв крајын, Ԉеԋінграԁ облаԍтын ԁа РСФСР-са центраԉнӧј облаԍтјасын. Сіјӧ торјалӧ ојԁлан віԇјас вылыԍ пуктан турун ԁіныԍ аслас ботаԋіческӧј составӧн, сіԇ-жӧ уна пырӧны сетчӧ корӧба (јура) турунјас ԁа мукӧԁ ԁырјі аслас пӧтӧслунӧн оз ԍетчы ојԁлан турунлы. Быԁман места серԏі (јујас пӧлӧн, ԉібӧ улын местајасын) тајӧ туруныслӧн емӧԍ уна пӧлӧс местнӧј німјас:
„Лугӧвӧј“ турун: а) РСФСР центраԉнӧј облаԍтјасса вӧра местајасыԍ ԁа ԍԏепјас вылыԍ, б) Војвыв крајса ԁа Ԍібырса турун. Тајӧ туруныс посԋі. Сетчӧ јонҗыка пырӧны тащӧм турунјас (турунлӧн ботаԋіческӧј состав): ԍітурун, гӧрԁ ԁа лугӧвӧј поԉевіца, горошкі, бобӧԋаԋјас, прӧстӧј поԉевіца, ԁушістӧј колосок.
„Полевӧј“ — бурмӧԁӧм віԇјас вылыԍ ԁа енԁӧм мујас вылыԍ (пашԋајас вылыԍ) пуктӧм турун. Тајӧ туруныс гырыԍҗык. Сетчӧ пырӧны: ԏімофејевка, јежа, бобӧнаԋ, віка, мјатԉік, горошок турунјас.
Ԁаввыв віԇјас вылын быԁмӧны зев уна пӧлӧс турун, уна пырӧны сетчӧ злакјас ԁа бобӧвӧј турунјас, сіԇ-жӧ тајӧ віԇјасыслӧн уна пӧлӧс пріроԁнӧј условіјӧјасыс. Сыпонԁа ԁаввыв турунлӧн щӧщ зев уна пӧлӧс
овлӧ качествоыс: овлӧ міча ԁа посԋі сорт — зев бур турун, кытчӧ уна пырӧны јона пӧтӧса турунјас, овлӧ і омӧԉ сорт — белоус сора турун (белоус туруныс чорыԁ ԁа пӧтӧстӧм).
Вӧр турун пуктыԍԍӧ вӧр костјасыԍ, шоч вӧраінјасыԍ ԁа мукӧԁлаыԍ. Сылӧн пӧтӧслуныс ԋеуна улынҗык ојԁлан ԁа лугӧвӧј турунјас ԍерԏі, но омӧԉа торјалӧ ԁаввыв турун ԁіныԍ, торја-ԋін, абу-кӧ пуктӧма сіјӧс
[Ԁаввыв віԇ турун.]
[Јежа Зӧр турун Ԍітурун]
васӧԁіныԍ ԉібӧ јона шонԁі сајӧԁыԍ, кӧні быԁмӧны омӧԉа пӧтӧса ԁа ԍојтӧм турунјас: оз, чӧԁ, ланԁыш ԁа мук. Вӧр турун пыщкын уна гартчыԍ ԁа паԍкыԁ корја быԁтасјас, унаыԍ овлӧны тујтӧм турунјас: Іван-ԁа-Марја ԁа мук. пӧлӧс. Вӧр турун торјалӧ мукӧԁ турун ԁіныԍ меԁвојԁӧр сіјӧн, мыј сені уна ем пу корјас, ԋіщ ԁа папороԏԋік. Сыпонԁа тајӧ туруныс оз лыԃԃыԍԍы бурӧн. Ботаԋіческӧј состав: бор, перловік, ԍітурун, поԉевіца, трјасунка, пахучӧј колос турунјас.
„Ԋурвыв" ԉібӧ „шома“ турун быԁмӧ јона ва муԍін вылын. Пӧтӧслун куԅа сіјӧ меԁԍа омӧԉ, сені уна ем ежӧр ԁа мукӧԁ пӧлӧс ԍојтӧм турунјас: ԍіԏԋік, ԉуԏіковӧј турунјас ԁа ԇоріԇ. Сетчӧ-жӧ уна пырӧ кремԋевӧј кіслота. Сыпонԁа тајӧ туруныс кӧрым вылӧ оз рекоменԁујтчыԍԍы ԁа бокӧ вузалӧм вылӧ ԋӧԏі оз туј.
[Вӧр турун]
[&Паԉучеј шеп. Ԋіщ. &Травунка. Іван ԁа Марја.]
[Ԋурвыв турун]
[Хвощ Осака& Јаԁа ԉуԏік Васӧԁінса ԉуԏік]
Ӧтава. Меԁбӧрын колӧ каԅтыштны нӧшта ӧтава турун јылыԍ, коԁӧс пуктӧны віԇсӧ ӧԏі во пыщкын мӧԁпӧв ыщкӧмӧн. Ӧтава турун — пемыԁ-веж рӧма. Сіјӧ абу воӧм турун, пуктыԍԍӧ ԇоріԇавтӧԇ-ԁа, абу сені колана пӧтӧса својствојасыс. Сыпонԁа заготовка вылӧ (бокӧ вузалӧм вылӧ) таіӧ туруныс оз мун.
Турунлӧн ботаԋіческӧј составыс.
Меԁым тӧԁмавны, тујӧ-оз туруныс скӧтлы верԁӧм вылӧ, сіԇ-жӧ, кущӧм сылӧн качествоыс ԁа сортыс, колӧ тӧԁны сылыԍ ботаԋіческӧј составсӧ (турун ԍікасјас). Тајӧ тӧԁӧмыс зев коланатор *.
Турун ԍікасјас вермӧны лоны зев уна пӧлӧс јеԍԏественнӧј условіјӧјасԍаԋ, быԁман местајас ԍерԏі, но век-жӧ поԅӧ сіјӧс группірујтны, кущӧм ԍікас турун јонаӧ пӧԉезнӧј, пӧтӧса, ԋӧԏі пӧтӧстӧм, ԉібӧ веԍіг вреԁнӧј. Ставсӧ-кӧ тајӧс ԉучкі ԁа бура тӧԁны, колӧ лоны агрономӧн (колӧ агрономіческӧј образоваԋԋӧ), но кущӧмакӧ тӧԁмаԍны турун ԍікасјасӧн (ботаԋіческӧј составӧн) колӧ быԁ пракԏіческӧј уҗалыԍлы, торја-ԋін сещӧмјас ԁырјі, кор турун ԍікас ԍерԏі тӧԁмавԍӧ сылӧн сортыс ԉібӧ кор колӧ тӧԁны турун пышкыԍ ӧткымын ԍікасјаслыԍ прӧчент лыԁсӧ. Шуам, унҗык-кӧ турун пыщкын вреԁнӧј ԁа јаԁовітӧј турунјас, сещӧм туруныс кӧрым вылӧ оз туј, ԋі оз поԅ прімітны заготовка ԁырјі.
Сещӧмјас ԁырјі заготовка куԅа быԁ уҗалыԍлы, веԍіг робочӧјјаслы, кӧлӧ тӧԁны, кущӧм ԍікас турун сорјас оз поԅ леԇны прімітан турун пыщкӧ, меԁым сещӧм турунсӧ ԋе і прімітны. Опытнӧј уҗалыԍјас обычнӧја бура тӧԁӧны тајӧјасӧс.
Улынҗык гіжалӧма кыԇі, кущӧм группајас вылӧ јукԍӧны турун ԍікасјас асланыс бурлун пӧтӧслун ԍерԏі.
БУРЛУН ПӦТӦСЛУН ԌЕРԎІ ТУРУН ԌІКАСЈАС ЈУКЛӦМ
Чӧскыԁ турунјас І-ј группа (меԁбурјас)
Лугӧвӧј ԉісохвост, сборнӧј јожа, лугӧвӧј ԍітурун, ітаԉјанскӧј рајграс, лугӧвӧј мјатԉік, ԏімофејевка.
II-ԁ группа (бурјас)
Троԍԋіковӧј ԍітурун, уна пӧлӧс корја ԍітурун, прӧстӧј мјатԉік, ԍорӧн воан мјатԉік, ӧԏі воԍа мјатԉік, јеҗыԁ поԉевіца, прӧстӧј гребеԋік, французскӧј рајграс, куԅа быԁмыԍ зӧр, золоԏістӧј зӧр, ангԉіјскӧј рајграс, троԍԋіковӧј канарејԋік, коԉенчатӧј батлаԋчік, безостӧј коԍԏор прӧстӧј пыреј.
*) Турунлыԍ ботаԋіческӧј составсӧ велӧԁігӧн колӧ пӧԉзујтчыны гербаріјӧн (кӧні віԇӧны быԁԍама пӧлӧс коԍтӧм турунјас) ԁа ветлыны віԇјас вылӧ турун ԇоріԇалігӧн екскурԍіјајасӧн, ԉібӧ сӧветујтам волыны Комі облаԍтувса муԅејӧ (Сыктывкарын), кӧні ԍеԉско-хоԅајственнӧј јукӧԁас ем гербаріј і выставка. Сен научнӧј сотруԁԋік тӧімӧԁас турун ԍікасјасӧн ԁа ԍетас разјаԍԋеԋԋӧјас.
III-ԁ группа
(шӧркоԃԃемјас)
Гӧрԁ ԍітјурун, пахучӧј колосок, веԍкыԁ коԍԏор, прӧстӧј маԋԋік, вӧрса мјатԉік, спԉуснутӧј мјатԉік, прӧстӧј поԉевіца, ԍԏепнӧј ԏімофејевка, поԉевӧј коԍԏор, баԉа ԍітурун, ԋебыԁ коԍԏор.
IV-ԁ группа (шӧркоԃԃемыԍ омӧԉҗыкјас)
Коԉенчатӧј батлаԋԋік, гартчӧм луговік, лугӧвӧј зӧр, кӧч зӧр, вӧрса коротконожка, наԅемнӧј вејԋік, ланцетнӧј вејԋік, вӧрса вејԋік, колоԍԋік, молоԏанка, куԅа быԁмыԍ ԍітурун, гӧна бухарԋік, реԍԋітчатӧј перловԋік, поԋікшӧј перловԋік.
V-ԁ группа (омӧԉ сорт)
Поԉевӧј мјатԉіца, пон поԉевіца, щучка (ԃерԋістӧј луговік), поԉевӧј батлаԋчік, ԍу коԍԏор, ԋебыԁ бухарԋік, молԋіја, пон шобԁі.
VI-ԁ группа
(шома турунјас)
Ежӧр, сыԏ, ԍіԏԋік, ожіка, белоус, пушіца, рогоз, камыш.
Ежӧр јукԍӧ куім класс вылӧ: а) меԁбур ежӧр турун, коԁӧс раԃејтӧ скӧт: бԉеԁнӧј, воԁнӧј, ԁвуԁомнӧј, кӧч, прӧстӧј ԁа проԍанӧј ԋіма ежӧр турунјас; б) шӧркоԃԃем качествоа: јеҗгов, ԃерԋістӧј, куԅ, ԅвезԁчатӧј, віж, гӧгрӧс заа, вӧрса, повіслӧј ԁа страннӧј ԋіма ежӧр турунјас. Став мукӧԁ ԍікас ежӧр турунсӧ скӧт оз ԍој (ІІІ-ԁ класс).
Бобовӧј турунјас
Тащӧм турунјас пыщкыԍ унҗык ԍікасыс зев пӧтӧсаӧԍ ԁа чӧскыԁӧԍ. Сыпонԁа тащӧм турун ԍікасјаслӧн сорыс быԁ пӧлӧс турунӧ зев колана. Лугӧвӧј турун пыщкын меԁԍа јона овлӧны тащӧм бобовӧј турунјас: гӧрԁ, јеҗыԁ ԁа швеԁскӧј бобӧԋаԋ (кԉевер), інкарнатнӧј бобӧԋаԋ; кӧԇтӧг быԁман уна пӧлӧс віка турунјас, јонҗыка шыр аԋкыщ ԁа пощӧс берԁса аԋкыщ; французскӧј ԉуцерна, швеԁскӧј ԉібӧ чарла коԃ ԉуцерна, тагкоԃ ԉуцерна; верԁчан еспарцет; лугӧвӧј ԁа вӧрса чіна; ԍура ԉаԁвеԋец; прӧстӧј јазвеԋԋік ԉібӧ кӧч бобӧԋаԋ ԁа мукӧԁ пӧлӧс.
Кӧра ԁа ԉекарствоа турунјас
Прӧстӧј тмін, аԋіс, маун, ԉібӧ ваԉеріан, прӧстӧј манжетка, ԉекарственнӧј кровохԉопка, прӧстӧј черноголовка, лугӧвӧј пӧлӧԅԋіча (ԉібӧ жбырыԉӧ), аір, прӧстӧј лушіца, піжма, прӧстӧј тыԍачеԉіԍԏԋік, ԉекарство вӧчан оԁуваԋчік, лапкор (поԁорожԋік), прӧстӧј кащаԍін (ромашка) поповԋік.
[Безвремеԋԋік]
Јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас
Јаԁовітӧј турунјас ԁа быԁтасјас, коԁјасԍаԋ јона віԍмӧны, ԉібӧ веԍіг кулӧны скӧт, тащӧм ԋімаӧԍ * :
Јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас
Ԅімовԋік-безвремеԋԋік (коԉмӧԁыԍ буԏеԋ), (ԍојыԍ ԉуԏік), (ветраԋіца), ԁука ԁурман, ԍӧԁ беԉона, молочај, ԍӧԁ ԁа јеҗыԁ чемеріца, коԁԇӧԁыԍ пԉевел, (боԉіголов), кокорыш — пон петрушка, (паԍԉен), гӧрԁ ԁа гырыԍ ԇоріԇа наперԍԏанка, (ԋурвыв, ԉібӧ тоԁ ԇоріԇ), (јаԁовітӧј вех), мак-самоԍејка.
*) Скобкајас пыщкӧ гіжалӧм турунјас СТО-лӧн общесојузнӧј станԁарт лыԁԁӧ вреԁнӧјӧн ԁа нӧшта соԁтӧ: борец (аконіт), авран, ԅвезԁчатка, калужԋіца ԁа жівокоԍԏ турунјас.
Јаԁовітӧј турун сора турунјас ԋӧԏі оз ков прімітны. Но сещӧм турунјасыс век-жӧ вермасны веԍкавны боԍтан турунјас пыщкӧ. Сыпонԁа скӧтӧс верԁігӧн ԉібӧ турунсӧ прессујтігӧн колӧ прімітны мерајас, меԁым јаԁовітӧј турунјассӧ вӧлі шыблалӧма. А меԁым јаԁовітӧј турунјас оз веԍкавны прімітан турунјас пыщкӧ, пріјомщікјаслы ԁај став уҗалыԍ-
[Борец]
јаслы колӧ бура тӧԁны, кущӧм ԍікас турунјас вреԁнӧјӧԍ. Тапонԁа торјӧн лоӧ сувтлыны сещӧм турунјассӧ гіжалӧм вылӧ.
Безвремеԋԋік (сіԇ-жӧ шуԍӧ ԅімовԋікӧн) быԁмӧ быԁлаын, улын васӧԁ віԇјас вылын. Туруныс ставнас зев јаԁовітӧј. Сылӧн јаԁыс ԇоріԇас ԁа корјасас олӧ куім во чӧж. Јаԁ кутас ԃејствујтны 10 — 20 чаԍ мыԍԏі 0,5-1 кілограмм мынԁа кос турун ԍојӧм бӧрын. Турун ԍојыԍлӧн зев
[ԁурман]
јона торкԍӧны піщеваріԏеԉнӧј органјасыс ԁај став оргаԋізмыс. Сы бӧрын лоӧ параԉіч лолалан органјасын ԁа пемӧсыс кулӧ.
Борец. Тајӧ туруныслӧн емӧԍ сіԇ-жӧ мукӧԁ пӧлӧс ԋімјас: проԍԏеԉ, фомічев турун, зозуԉін черевјак, колпачкі, цар ԅеԉԉа, акоԋіт, хрістопро-
[Баԉена]
ԁавка, ԉубоза ԁа мук. Тајӧ уна воԍа турун, ԇоріԇыс — лӧз, віж, мукӧԁ ԁырјі јеҗгов, колокоԉчік моԁаа, уна ԁа піла піԋ-коԃ корјаса, заыс куԅ ԁа гӧна. Зев јаԁовітӧј, ԍојӧм бӧрын пемӧсјас кулӧны.
Тајӧ туруныс быԁмӧ быԁлаын, торја-ԋін гӧраа местајасын, сіԇ-жӧ быԁмӧны саԁјасын міча пыԃԃі (кыԇ ԃекораԏівнӧј быԁтас), быԁмӧ вӧрын ԁа кустјас пӧвсын.
Ԁурман. Тајӧ турунсӧ сіԇ-жӧ шуӧны ԁыԁорӧн, гломушаӧн, ԁурнопјанӧн, шаԉејӧн, коԁ ӧгурецӧн. Быԁмӧ РСФСР-са шӧр ԁа лунвыв полосајасын. Зев јаԁовітӧј, первој гажмӧԁӧ, сеԍԍа сущкӧм, унзіԉ ԁа војтӧвкыскалӧм боԍтас. Сы бӧрын пемӧсјас кулӧны.
Беԉена, сіԇ-жӧ шуԍӧ ԍӧԁ беԉенаӧн, бԉекотӧн, зубԋікӧн, коростӧн. Беԉена — вывті чорыԁ јаԁ, вывті јона ԃејствујтӧ мортјас вылӧ і скӧт вылӧ. Беԉенаӧн отравітчігӧн унаыԍ кувлӧны. Ԍӧԁ беԉена быԁмӧ быԁлаын, кӧнјасын быԁмӧны ԉокҗык турунјас.
Молочај. Талӧн емӧԍ нӧшта ԋімјас: ізгон, кура молоконка, молочак, молочԋік, оԁоԉеј, прогон, рамін ԅеԉԉа, рамін вуж, ԍӧлӧм вуж, уԏічјӧ јӧв, чістоԏел. Быԁмӧ быԁлаын, јаԁовітӧјӧԍ вежінјасыс.
Мӧсјас вермӧны ԍојны молочај турун ԋекущӧм вреԁтӧг ԇоріԇавтӧԇыс јона ԁыр воԇҗык, ԇоріԇавԍӧмԍаԋыс молочај лоӧ вывті јаԁовітӧј. Кос молочај турунлӧн јаԁыс ԋеуна бырыштӧ, но ԇікӧԇ оз быр і век лоӧ јаԁовітӧј.
[Молочај]
[Чемеріца]
Чемеріца, ԉібӧ ԍмертојеԁ, чемерічԋік, чіхотка. Быԁмӧ быԁԍама віԇјас вылын ԁа кустјас пӧвсын. Чемеріца ставнас вывті јаԁовітӧј. Отравітчӧм бӧрын быԁ бокын лоӧ параԉіч. 200 грамм чемеріца віјӧ вӧлӧс.
Мак самовејка (кӧԇтӧг быԁман мак). Талӧн емӧԍ јӧзкостса ԋімјас: мачок, мачіна, ԃікӧј мак, насон. Туруна ӧԏі воԍа быԁтас, уна вожа корјаса, вывті веж рӧма. Заас ԁа корјасас јона быԁмӧны чурвіԇан гӧнјас. Ԇоріԇјасыс југыԁ гӧрԁӧԍ, быԁмӧны торјӧн-торјӧн. Быԁмӧ СССР-са шӧр ԁа лунвыв полосајасын. Ԍојӧм бӧрын кулӧм овлӧ зев шоча, но овлӧны јӧјмӧмјас, војтӧв кыскалӧмјас ԁа сіԇі воԇӧ. Јаԁовітӧјӧԍ җынвыјӧ воӧм кӧјԁыса коробочкајасыс (јурјасыс).
Напероԏанка — кык воԍа ԁа уна воԍа турун, гын коԃ гӧна заа, ланцеткоԃ корјаса, ԇоріԇјасыс гырыԍӧԍ, кувшінкоԃӧԍ. Емӧԍ сылӧн нароԁнӧј ԋімјас: наперсточнӧј турун, ԁавочԋік, колокоԉчікјас. Вежнас вывті јаԁовітӧј. Быԁмӧны шӧр ԁа лун&ыв полосајасын, мујас вылын овлӧны јона шоча, овлӧны вӧртурун пыщкын. 100 грамм турун віјӧ вӧлӧс. Торја-ԋін јаԁовтӧјӧԍ корјасыс.
Апԏечнӧј авран, җеԋыԃік турун, быԁмӧ васӧԁ віԇјас вылын, вывті ӧшалан ԁа ланцет коԃ корјаса. Ԇоріԇјасыс јеҗыԁӧԍ, куԅ кок јылын. Ԍојӧм бӧрын пемӧсјас мыԏітӧны гырԁӧн, мукӧԁ ԁырјі овлӧ кувтӧԇ. Нароԁнӧј ԋімјас: ԉіхораԁочнӧј турун, благоԁаԏ, зажмурԋік, кровԋік, мокрец, кӧр турун.
Кокорыш ԉібӧ пон петрушка. Јӧрын быԁман петрушкакӧԁ ӧткоԃ ԍама, кӧјԁыса. Быԁмӧ быԁлаын: саԁјасын, јӧрын ԁа ԉок турунјас пӧвсын. Мӧсјас вылӧ јона ԃејствујтӧ.
Проԉеска. Талӧн нароԁнӧј ԋімјас: курԅеԉԉа, пон капуста, чістуха, щір. Быԁмӧны быԁлаын мујас вылын ԁа ԉок турун быԁманінјасын. Тајӧ туруныслӧн јаԁовітӧј сокыс. Тајӧ јаԁыс овлӧ турун пыщкын пыр, сеԍԍа чукӧрмӧ оргаԋізмӧ ԁа, зев ещаӧн отравітчӧ быԁԍама скӧт.
Коԁԇӧԁыԍ пԉевел, јона туруна (пушыԁ) ӧԏі воԍа быԁтас. Быԁмӧ быԁлаын. Сылӧн нароԁнӧј ԋімјас: головԋа, пԉевелы, рожеԋец, костріка, трава (роч ногӧн), волчок, галка. Зев јона ӧткоԃаԍӧ ітаԉјанскӧј ԁа анг-
[Наперԍԏанка]
ԉіјскӧј рајграс турункӧԁ. Куԅ шепта. Шептыс гырыԍ ԁа кујім пӧлӧс рӧма. Торја јона вреԁнӧј вӧвјаслы ԁа мӧсјаслы. Јаԁовітӧјӧԍ кӧјԁысыс, заыс ԁа корјасыс.
Ԋур вылын быԁман калужԋіца. Сіԇ-жӧ шуԍӧ лагушечԋікӧн, ԋуԋкіӧн, куріннӧј ԍԉепотаӧн, лотошкіӧн, болотнӧј лопухӧн. Ԇоріԇ ԍерԏіыс — ԉуԏік ԋіма турун коԃ, корјасыс ԋеуна червоԋ& коԃӧԍ, ԋеуна вӧрк коԃӧԍ& вылысыс југјалӧ. Овлӧны ԋурвыв турун пыщкын ԁа ԉапкӧс віԇјас вылын.
Турун ԍојӧм бӧрын лоӧ мыт ԁа віԍмӧны вӧркјас.
Калужԋіца турун сора турунјас скӧт оз ԍој.
Злачнӧј ԅвезԁчатка. Сіԇ-жӧ шуԍӧ — &блощіԋԋік, конобој, конскӧј вех, коԁԇан турун ԁа сіԇі воԇӧ.
Сылӧн корјасыс уна, посԋіӧԍ, ԋоԉ пеԉӧсаӧԍ ԁа пыр вежӧԍ. Ԇоріԇјасыс посԋіӧԍ ԁа уна вожаӧԍ, &пыԁмӧ быԁлаын. Ԅвезԁчатка турун ԍојӧм бӧрын пемӧсјас отравітчӧны.
Вреԁнӧј быԁтасјасӧн лоӧны сещӧм турунјас, коԁјасԍаԋ оз отравітчыны јаԁовітӧј турунјасӧн моз, но віԍмӧны, сӧмын оз кувны.
Турун заготовітігӧн оз ков прімітны ԉібӧ прессујтны сіԇ-жӧ вреԁнӧј турунјас. Сыпонԁа колӧ кӧԏ ԋеуна тӧԁмаԍны сещӧм вреԁнӧј турунјаскӧԁ, коԁјасӧс лыԃԃӧ вреԁнӧјӧн СТО берԁса Станԁартнӧј коміԏет.
Общесојузнӧј станԁарт лыԃԃӧ вреԁнӧј турунјасӧн: буԏеԋ,
омежԋік, вӧв укроп, поԍԉенјас, тоԁ зоріԇ, ланԁыш, рака ԍін ԁа чістоԏел.
[Авран.]
Станԁартнӧј коміԏет лыԃԃӧ ԍојтӧмӧн, но ԋе вреԁнӧј турунјасӧн: ветреԋіца, ԉуԏікјас, боԃак, чертополох, шом кор, татарԋік, ва переч, погремок, чорыԁ јӧн, ӧшалан гречішԋік, јеҗыԁ лук (чеснок), щај турун
[Кокорыш, лібӧ пон петрушка.]
(зверобој), кіԍԉіца, полыԋ, ԇоԇӧг лук, папороԏԋік, камыш, ԍіԏԋікјас, ԋіщ мукӧԁ пӧлӧс чорыԁ турунјас, коԁјаслӧн корјасыс ԁа ԇоріԇјасыс сущкалӧны, сіԇ-жӧ сӧрмӧм ежӧр турун.
[Плевел.]
[Калужԋіца.]
[Јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас]
[Буԏеԋ Паслен Ланԁыш Чістоԏел]
[Вреԁ вајтӧм ԍојтӧм турунјас]
[Татарԋік Щавеԉ Ԉуԏік коԉучіј Луԏік јеԁкіј]
ІІ-ЈУКӦԁ
ТУРУН ПРІМІТӦМ
Веԍітӧм турунлӧн ԏіп. Рӧм. Влажноԍт. Ԁук. Ԉоктурун сор. Турун ԁонјалӧм. Станԁарт. Војенвеԁлӧн ԏехԋіческӧј условіјӧјас. Баԋіԏіровка. Турунлы аналіз.
Турун прімітԍӧ веԍітӧмӧн, сеԍԍа меԁ сіјӧ вӧлі лӧԍалӧ турун прімітан условіјӧјаслы, турунлӧн меԁ вӧлі опреԃеԉоннӧј сорт ԁа качество.
Турунлӧн качество тӧԁмавԍӧ госуԁарственнӧј хԉебнӧј інспекціја ԍерԏіфікатӧн ԉібӧ віԁлалӧмӧн (натураӧн). Турун заготовітыԍ учрежԃеԋԋӧјас обычнӧја сувтӧԁӧны требоваԋԋӧ, меԁым туруныс вӧлі ԋепременнӧ сіјӧ воԍаыс, кущӧм во вылын мунӧ заготовкаыс ԉібӧ прессујтӧмыс, ԁа унаыԍ воԇвыв урчітӧны, кущӧм рајоныԍ ԉібӧ местаыԍ боԍтны турунсӧ. Тајӧ торјас јывԍыс быԁ турун ԏук берԁӧ колӧ ӧшӧԁны гіжӧԁ (бірка), турунсӧ кӧ прессујтӧма.
Натураӧн турун віԁлавԍӧ „опытнӧј“ експерԏіза вӧчӧмӧн ԉібӧ лабораторіјаын віԁлалӧмӧн, (анаԉіз вӧчӧмӧн), коԁ ногыс ковмас. Натураӧн прімітігӧн турун быԏ колӧ віԁлавны. Ӧԏі анаԉіз куԅа турунлыԍ качество тӧԁмалӧм оз ло тырмана. Віԁлавны колӧ лунын, а ԋе біја ԁырјі (не іскусственнӧј ԍветӧн.)
Турун віԁлалігӧн колӧ опреԃеԉітны: а) сорт (ԏіп), б) рӧм, в) јона-ӧ уԉ туруныс, г) ԁук, ԁ) сорјас, е) кущӧм ԉок турунјас пырӧны, ж) јона-ӧ щыкӧма: пӧԁӧма, сотчӧма, бакшаԍӧма, кіпајасыс кынӧԍ, з) абу-ӧ зорӧԁ пыԁӧс, зорӧԁ вылыс ԉібӧ вӧјӧмін, і) кыԇі упакујтӧма. Сіԇі воԇӧ.
Турунлыԍ качество тӧԁмалан точнӧј нормајас ԁа потребіԏеԉԍаԋ турун качество вылӧ став требоваԋԋӧјас гіжалӧма „коԋԃіціјајасын", коԁјас јылыԍ віԇӧԁ воԇыԍҗык (тајӧ-жӧ јукӧԁын). Сіјӧ &нармајасыс условнӧјӧԍ ԁа вермасны вежԍыны сы ԍерԏі, кущӧмӧԍ лоӧны запросјас ԁа турун заготовітан ԍезоныс.
Воԇын лоӧ гіжалӧма первој обшӧј ԏеореԏіческӧј установкајас, сеԍԍа станԁарт.
Точнӧј рӧшщӧтјас вӧчӧм вылӧ Наркомснаблыԍ установкајас гіжалӧма "заготовка оргаԋізујтӧм јылыԍ" јукӧԁын.
Турун веԍітӧм
Турунлӧн ԍӧкта (вес) тӧԁмавԍӧ ԁоԃԃа вескіӧн веԍітӧмӧн. Сещӧм вескіыс-кӧ абу ԁа колӧ тӧԁмавны турунлыԍ ԍӧктасӧ торјӧԁлӧмӧн (ещаӧн) веԍіттӧг, поԅӧ вӧчны сіјӧс турун јур ыҗԁа ԍерԏі. Зорӧԁын 1 куб. метр мынԁа турунлӧн ԍӧктаыс лоӧ:
Выԉ пуктӧм турун, коԁі абу-на пукԍӧма . . 0,7 центԋер.
Тӧлыԍ бӧрын........................0,85 „
6 тӧлыԍ бӧрын ....................1,1 „
Ԍу ԁа шобԁі іԇас 0,8 — 0,9 „
Нӧјтчӧм іԇас 0,5 „
Зӧр ԁа іԁ іԇас.................0,7 — 0,8 „
Турун јур-кӧ јукны меԁԍа кызінтіыс (јывԍаԋыс веԍкыԁа увлаԋ), артмас кык конус: вылыс ԁа улыс. Улысыс лоӧ щӧщыԁ. Меԁым тӧԁны 6 тӧлыԍ сулалӧм турун јурлыԍ ԍӧктасӧ, колӧ мерајтны јурыслыԍ гӧгӧрсӧ улысӧԁыс, Ж ԁа З віԅјас куԅа ԁа меԁԍа кызінтіыс, ГԀЕБ віԅјас куԅа, ԁај торјӧн мерајтавны јурыслыԍ вылыссӧ. Сеԍԍа мера лыԁпасјассӧ колӧ течны тащӧм формулајас куԅа:
Вылыс конуслы:
ГДЕБ=25 метр
АВ=6 „
25х25х0,0265х6= 99,4 куб. метр.
Улыс (щӧщыԁ) конуслы:
БВ=3 метр
ЖЗ = 18 метр
(25х25)+(18х18)+18/х0,0265х3=111,2 куб. метр.
99,4+111,2=210,6 куб. метр.
1,1х210,6=231,6 центԋер.
Тајӧ прімер куԅа турун јурлӧн ԍӧкта лоӧ 231,6 центԋер.
Турунлӧн ԏіп
Меԁвојԁӧр тӧԁмавԍӧ турунлӧн ԏіпыс ԉібӧ сортыс, а туруныс-кӧ уна пӧлӧс, тӧԁмавԍӧ щӧщ, уна-ӧ ԁа кущӧм основнӧј ԏіпјас: ојԁлан, ԁаввыв ԁа кӧԇӧм турунјас пырӧны прімітан турунӧ. Турун ԏіпјаслы пропорціја лӧԍӧԁԍӧ колӧм ԍерԏі, сӧмын, ԃерт, јонҗыкасӧ лоӧ лӧԍӧԁны сы ԍерԏі, кущӧм ԍікас турун быԁмӧ сіјӧ рајонас ԉібӧ кущӧм ԍікас турун колӧ боԍтыԍыслы (потребіԏеԉлы). Шуам, меԁым став заготовітан турун пыщкын вӧлі ојԁлан турун — 60 прӧч. ԁа ԁаввыв турун — 40 прӧч. ԉібӧ
кыкнан ԍікасыс ӧтмынԁаӧн. Лунвылын поԅӧ мӧԁногӧн лӧԍӧԁны горнӧј (посԋі) ԁа ԍԏепнӧј (гырыԍҗык) турунјаслыԍ соотношеԋԋӧсӧ. Сіԇі воԇӧ.
Сыыԍ кыԋԇі, турун торјалӧ аслас ботаԋіческӧј состав ԍерԏі (кущӧм ԍікас турунјас сетчӧ пырӧны). Таногӧн торјӧн лыԃԃӧны, шуам, пыреј турун, бобӧԋаԋ турун ԁа сіԇі воԇӧ. Тані зев колана тӧԁны, кущӧм быԁтас чаԍтјаслӧн торја группајас пырӧны турунӧ, коԁјасӧс лӧԍӧԁӧма турун вылӧ прімітӧм шӧркоԃԃӧм конԃіціјајасӧн. Тапонԁа конԃіціјајас колӧ лӧԍӧԁлыны станԁарт ԍерԏі (станԁарт поԁ вылын).
Станԁарԏізаціја нуӧԁан коміԏетӧн лӧԍӧԁӧма турунлы класԍіфікаціја, кӧні, квајт основнӧј ԏіпыԍ ӧтԁор, лӧԍӧԁӧма нӧшта поԁԏіпјас вылӧ јуклӧм сы ԍерԏі, кымын прӧчент мукӧԁ пӧлӧс турун сорјас пырӧны основнӧј віԁӧ. Шуам, кӧԇан поԉевӧј турун јукԍӧ ԁас поԁԏіп вылӧ, ԍԏепнӧј — віт вылӧ ԁа сіԇі воԇӧ.
Ботаԋіческӧј анаԉіз вӧчӧм вылӧ турун парԏіјаыԍ боԍтӧм проба наԇӧԋікӧн торјӧԁлӧны турун ԍікасјас ԍерԏі тащӧм чаԍтјас вылӧ:
1) злак,
2) бабӧвӧјјас,
3) мукӧԁ пӧлӧс ԍојан турунјас,
4) став мукӧԁ пӧлӧс ԍојтӧм турунјас, јаԁовітӧјјас ԁа вреԁнӧјјас кыԋԇі, коԁјасӧс бӧрјӧԁлӧны ԁа лыԃԃӧны торјӧн.
Став тајӧ чаԍтјассӧ веԍітӧны ԁа арталӧны налыԍ прӧчент лыԁсӧ став проба ԁінӧ.
Турунлӧн рӧм.
Кӧрым вылӧ турун тујӧм јылыԍ меԁԍа јона поԅӧ тӧԁны турун рӧм ԍерԏіыс. Сыпонԁа конԃіціјајасын сіԇ-жӧ лӧԍӧԁлӧма (гіжалӧма) турунлыԍ рӧмсӧ. Зорӧԁ пыщкӧсса турунлӧн нормаԉнӧј рӧмӧн лыԃԃыԍԍӧ — веж рӧм, но јона југыԁ веж рӧм віԍталӧ, мыј сіјӧ турунсӧ пуктӧма вывті воԇ ԉібӧ уна сы пыщкын ежӧр турун, а тајӧјас, ԃерт, оз бурмӧԁны, а омӧԉтчӧԁӧны турунлыԍ пӧтӧслунсӧ. Тапонԁа јона веж рӧм вылӧ ышмыны оз ков. Колӧ тӧԁны, мыј турун вермӧ воштыны асԍыс міча веж рӧмсӧ сіԇжӧ зер улӧ ԍурлӧмӧн ԉібӧ лысваӧн, ԉібӧ ем-кӧ сы пыщкын уна пыреј, бобӧԋаԋ ԁа мукӧԁ пӧлӧс бур турунјас, коԁјас понԁа турунлӧн пӧтӧслуныс ԋӧԏі оз чін.
Вылынҗык гіжалӧм быԁ турун ԏіплӧн ем аслас рӧм, коԁ куԅа тӧԁмавԍӧ турунлӧн нормаԉнӧј рӧмыс.
Турунлӧн рӧм вежлаԍӧ ԏіпјас куԅа таԇі:
1) кӧԇӧм турун — а) бобӧвӧј сора злакјас: злакјаслӧн — веж, бобӧԋаԋлӧн — бурӧј ԍама веж, југыԁ ԇоріԇјаса;
2) кӧԇӧм турун — б) бобӧԋаԋ: ԇоріԇыс ԁа заыс — бурӧј ԍама веж, торјӧн ԇоріԇыс — ԍінмӧ четчан југыԁ рӧма;
3) кӧԇӧм турун — злакјас — веж (ԋеуна руԁов, а мотыԉковӧј сора турунлӧн — бурӧј ԍама веж); ԉішнӧј ԁыр сулалӧм турун лоӧ пемыԁ-веж рӧма;
4) кӧԇӧм турун — ԉуцернӧвӧј — веж;
5) ԁаввыв кӧԇӧм турун — веж;
6) ԍԏепнӧј турун — југыԁ-веж; острецовӧј — лӧзов-веж;
7) вӧр турун — бурӧј ԍама веж;
8) ԋур турун — југыԁ веж (ізумруԁнӧј).
Сотчӧм турун тӧԁӧны пыщкӧс слӧјјас пемԁӧм ԍерԏі. Сылӧн вежԍӧ ԁукыс, пӧԍалӧ ԁај уԉҗык.
Турунлӧн рӧм тӧԁмавԍӧ ԋе турун чукӧр (кіпа) вылыс ԍерԏі, а пыщкӧс слӧјјас ԍерԏіыс.
Влажноԍт. Турун пыщкын ва (влага) оз ков лоны 13-15 прӧч.-ыԍ унҗык, а бобӧвӧј турун пыщкын — 16-17 прӧч.-ыԍ унҗык. Точнӧја тӧԁмавны тајӧ прӧчентсӧ поԅӧ сӧмын лабораторіјаын віԁлалӧмӧн. Лабораторіјаын-кӧ анаԉіз вӧчны ԋекыԇі, турунлыԍ качество лоӧ опреԃеԉітны пріјомщіклы. Тапонԁа турун прімітӧм вылӧ лӧԍӧԁӧм условіјӧјасын колӧ прӧста урчітны влажноԍтлыԍ меԁыҗыԁ прӧчентсӧ ԁа інԁыны, меԁым кык кі костын омӧԉіка ԋіртігӧн туруныс ез чегјаԍ ԁај ез гартчы, а сӧмын трачкӧԁчіс.
Кос турун куртігӧн шаракылӧ, а корјасыс кіпыԁӧс вылын ԋіртігӧн жугавлӧны. Та ԍерԏі поԅӧ тӧԁны турунлыԍ бура коԍмӧмсӧ. Бобӧԋаԋ турунлыԍ воӧм поԅӧ тӧԁны засӧ гартӧмӧн (песлалӧмӧн) ԁа гыжјас костӧԁ ӧтка за леԇӧмӧн. Тајӧ кыкнан ногыс віԁлалігӧн оз ков мытчыԍны ԋіӧԏі војт ва, ԁај засӧ гартігӧн оз ков сылӧн орны (туруныс-кӧ бурещ воӧма).
Вывті коԍтӧм турунлӧн жугавлӧны ԁа вошӧны іԁралігас корјасыс ԁа ԇоріԇјасыс. Турунсӧ-кӧ абу тырмымӧн бура коԍтӧма ԁа іԁралӧма уԉӧнҗык ԉібӧ кӧтаԍлӧма, гартігӧн сіјӧ оз жугавлы, а лоӧ кі улын лапыԁ коԃ.
Прессованнӧј турунлыԍ влажноԍт віԁлалігӧн поԅӧ тујԁӧԁчыны тащӧм вылысса прізнакјасӧн:
1. Прессујтӧм кос турун ԏуклӧн бокјасыс овлӧны пушыԁӧԍ, а бура коԍмытӧм турунлӧн — топалӧмаӧԍ ԁа оз пушітчыны.
2. Бура коԍмытӧм турун ԏук топыԁ ԁа бӧр оз четчы (абу лајкыԁ). Шыбытны-кӧ кос ԏук, сіјӧ мач моз бӧр четчыштлас, а уԉ ԏук воԁӧ пластӧн.
3. Кос ԏук-кӧ гартовтны сутугаӧн, кӧрталӧмыс коԉӧ ӧткоԃ зелыԁ, а уԉҗык турун ԏукын кӧрталӧмыс ԉічалӧ ԁа сутуга улас обычнӧја поԅӧ аԁԇыны сім туј.
Станԁарԏізаціја нуӧԁан коміԏетӧн лӧԍӧԁӧм общесојузнӧј станԁарт ԍерԏі турун јуклыԍӧ влажноԍт куԅа ноԉ ногӧн (влагасӧ лыԃԃӧма весӧн): 1) кос турун — влага пырӧ 15 прӧч.-ӧԇ, 2) шӧркоԃԃема кос турун — влага 15-ԍаԋ 17 прӧч.-ӧԇ, 3) влажнӧј (лапыԁ) турун — влага 17-ԍаԋ 20 прӧч.-ӧԇ, 4) уԉ турун — влага 20 прӧч.-ыԍ унҗык.
Точнӧјҗыка влажноԍт тӧԁмавԍӧ ізӧԁтӧм ԋаԋлыԍ влажноԍт тӧԁмалан пріборјасӧн, коԍтыԍан шкапӧн. Уҗ ԁа Оборона Сӧветӧн лӧԍӧԁӧм інструкціјаын емӧԍ турунлы аналіз вӧчӧм куԅа поԁробнӧј інԁӧԁјас, кыԇі тӧԁмавны влажноԍт лабораторнӧј способӧн. Тајӧ інԁӧԁјасыс ԍпеціаԉнӧј ԍамаӧԍ ԁа јона сложнӧјӧԍ. Сыпонԁа мі тані ог кутӧ ԍорԋітны сы јылыԍ, а іԋԏересујтчыԍјаслы рекоменԁујтам тӧԁмаԍны сіјӧ інструкціјанас.
Ԁук. Турунлыԍ бурлунлӧ сіԇ-жӧ поԅӧ тӧԁны ԁук ԍерԏіыс. Турунлӧн ем аслыс пӧлӧс чӧскыԁ ԁук. Щыкӧм турунлӧн зев јона вежԍӧ ԁукыс, лоӧ сіјӧ пӧԁӧм, чӧскыԁтӧм ԁука. Турунлыԍ нормаԉнӧј ԁук тӧԁмалӧм куԅа ԍетԍӧны інԁӧԁјас турунлы анаԉіз вӧчан інструкціјаын, коԁӧс ԍујӧма общесојузнӧј станԁартӧ.
Тајӧ інструкціја куԅаыс турунлӧн ԁук — ԍвежӧј, омӧԉіка ԁукԍыштӧм, ԋеԍвежӧј ԁа пӧԁӧм — тӧԁмавԍӧ нырӧн ԁукалӧмӧн. Пӧԁӧм ԁук куԅа-кӧ лоӧ сомԋеԋԋӧ, боԍтӧны турун чепӧԉ ԁа пуктӧны стӧканӧ, кіԍтӧны сетчӧ ԋеуна пӧԍва (сӧмын меԁ туруныс ставнас кӧтаԍас) ԁа вевԏԏӧны ԍԏеклӧӧн. 2-3 мінут мыԍԏі бара віԁлӧны шонтӧм турунлыԍ ԁуксӧ. Пӧԁӧмыс-кӧ ем, шоналӧм бӧрын сылӧн ԁукыс јонҗыка кылӧ.
Ԉок турун сорјас
Турун пыщкӧ кущӧм ԍурӧ ԍојтӧм быԁтасјас нарошнӧ сорлавны ԋекущӧма оз поԅ, а кор најӧ аԍныс быԁмӧны віԇ вылын ԍојан турунјас пӧвсас, 10 прӧч.-ыԍ унҗык леԇны оз-жӧ поԅ.
Прімітігӧн кӧ турун пыщкыԍ лоӧ аԁԇӧма вылынҗык лыԃԃӧԁлӧм јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас, сіԇ-жӧ шома злакјас, сещӧм турунсӧ ԉібӧ ԋӧԏі оз ков прімітны ԉібӧ прімітны ԁонсӧ чінтӧмӧн, сӧмын меԁ прессујтӧм воԇвылын став тащӧм турунјассӧ вӧлі бӧрјӧԁлӧма ԁа шыблалӧма.
Јог турун
Чірсԍӧм турун сор (турун чір) оз поԅ леԇны прімітан турун пыщкӧ условіјӧјасын інԁӧм прӧчент ԁорыԍ унҗык, но тані колӧ тӧԁны, мыј овлӧны ԍојтӧм турун чірјас: јог турун ԁа сіԇі воԇӧ. Ӧԁјӧ чірсԍыԍ турун ԇоріԇјас ԁа бобӧвӧјјаслӧн корјас бурещ лоӧны турунлӧн меԁԍа пӧтӧса іныс. Тащӧм турун чір оз вермы чінтыны кӧрымлыԍ качествосӧ. А. Ԃевеԉ віԍталӧм ԍерԏі, турунын-кӧ абуӧԍ корјасыс ԁа ԇоріԇјасыс, а ем тащӧм турун чірјыс, сіјӧс кущӧмакӧ поԅӧ лыԃԃыны бур качествоа турун сорӧн.
Турун пыщкыԍ посԋі ԁа гырыԍ чір тӧԁмалан способјас бура разработајтӧма Уҗ ԁа Оборона Сӧветлӧн інструкціјаын, кӧні гіжалӧма іспытаԋԋӧ вӧчан метоԁјассӧ. Тајӧ метоԁјаснас колӧ бура тӧԁмаԍны быԁ заготовіԏеԉлы.
Та могыԍ турун проба первој пыркӧԁӧны, меԁым торјаласны посԋі ԁа гырыԍ чірјасыс, сеԍԍа пожналӧны 2 см-ыԍ посԋіԁҗык чірјассӧ, а 2 см-ыԍ гырыԍҗык чірјассӧ бӧрјӧԁлӧны чуԋ пыр леԇӧмӧн.
Турун чір пожнавԍӧ 6,5 ԉібӧ 7 мм гырԍа гӧгрӧс ԍінјаса пож пыр. Мӧԁыԍ пожналӧм бӧрын коԉӧм чірјыс лоӧ гырыԍ, а петӧмыс — посԋі. Тајӧ кыкнан пӧлӧс чірјыслыԍ прӧчент лыԁсӧ тӧԁмалӧны ԍӧкта ԍерԏіыс (веԍітӧмӧн).
Турун пыщкыԍ бус тӧԁмалӧны кіпа шӧрыԍ перјӧм турун слӧј пыркӧԁӧмӧн.
Зорӧԁ пыԁӧс, зорӧԁ вылыс ԁа вӧјӧмінјас тӧԁмавԍӧны кіпа шӧрыԍ војмӧм (бурӧј рӧма) турун аԁԇӧмӧн. Горелӧј турун аԁԇӧны кіпа ԁа штабеԉ шӧрса турун пластјас пемԁӧм ԍерԏі. Турун пыщкыԍ сов тӧԁмалӧны ԉапісӧн віԁлалӧмӧн. Турун-кӧ солалӧма, ԉапісӧн кӧтӧԁлӧмінӧ коԉӧ паԍкыԁ, јеҗыԁ осаԁок. Бакшаԍӧм, сіԍмӧм, кынмӧм, ԋујтӧԍԍӧм ԉібӧ лыаӧԍԍӧм тӧԁмавԍӧ кіпајас віԁлалӧмӧн.
Турунлыԍ щакјасӧн віԍӧм (ужпіԋӧн, сімӧн ԁа шој шепӧн) тӧԁмавԍӧ віԁлалӧмӧн: ужпіԋјас овлӧны шепта злакјасын ԉібӧ ԍуралӧны турун чір
пыщкыԍ; сімӧн (ржавчінаӧн) віԍігӧн овлӧны турун зајасын, корјасын ԉібӧ шепјасас гӧрԁ, ԍӧԁ ԉібӧ віжов печатјас ԁа віԅјас, ԁај шепјасыс абу ԇоԋӧԍ, а ԍојӧмаӧԍ; шој шепӧн віԍан турунлӧн ԍӧԁӧԁӧны шепјасыс ԁа рос-коԃ јывјасыс, а кӧјԁысјасыс пӧрӧны са коԃ ԍӧԁ массаӧ, коԁі ԍӧԁӧԁӧ кітӧ (ԁукыс сылӧн ԍеԉԃілӧн коԃ).
Арлыԁ. Уҗ ԁа Оборна Сӧвет інструкціја куԅа турунлыԍ арлыԁ тӧԁӧны злакӧвӧј ԉібӧ бобӧвӧј турун кӧјԁысјас ԍерԏі (проба вӧчӧмӧн). Ԇоріԇалігӧн ыщкӧм злак шепјасын абу кӧјԁысыс, а емӧԍ сӧмын ԇоріԇјасыс; кӧјԁысјас-кӧ ԍуралӧны сӧмын улыс шепјасыԍ, сек колӧ лыԃԃыны, мыј ыщкӧма ԇоріԇалӧм бӧрын. Унҗык шептыс-кӧ кӧјԁыса ԉібӧ емӧԍ кӧјԁыс быԁманінјасыс (шеплӧн шуԉјасыс) — турун вывті ԁыр быԁмӧма (ԍормӧма).
Ԇоріԇалӧм бӧрын ыщкӧм посԋі турун чір пыщкыԍ поԅӧ аԁԇыны ԋеуна кӧјԁысјас, а сӧрмӧм турун чір пыщкыԍ — бура уна кӧјԁыс. Бур каԁын (ԇоріԇалігӧн) пуктӧм злакӧвӧј турунлӧн зајасыс вежӧԍ, а сӧрмӧм турунлӧн — віжӧԁӧма ԉібӧ іԇас рӧма.
Ежӧр лыԃԃыԍԍӧ ԍормӧмӧн, корјасыс-кӧ за ԁінԍыс гылалӧны (кіԍԍӧны), а оз-кӧ гылавны ԁа помас коԉӧны щӧщ ԇоріԇјасыс (пыԉԋікыс) — турун лыԃԃыԍԍӧ ԇоріԇалігӧн пуктӧмӧн.
Упаковка. Общесојузнӧј станԁарт ԍерԏі, кыԇі мехаԋіческӧј, сіԇі-і ручнӧј ногӧн прессујтӧм турун кіпалӧн ԍӧкта оз ков лоны 50 кілограммыԍ кокԋіҗык, а куԅтаыс — 90 саԋԏіметрыԍ унҗык.
Мехаԋіческӧј ногӧн прессујтӧм турун кіпалӧн улыс бокыс колӧ лоны ԋоԉ пеԉӧса куԅмӧс јашщік коԃ, кіпалӧн паԍтаыс пӧшԏі кык мынԁаӧн ещаҗык куԅта ԍерԏіыс. Тајӧ условјӧјассӧ собԉуԁајтӧмӧн кіпа лыԃԃыԍԍӧ станԁартнӧјӧн.
Кіпа колӧ кӧртавны кык кӧрт сутугаӧн, коԁлӧн кызтаыс колӧ лоны 14-ԁ №-ыԍ ԋе вӧсԋіҗык *. Кіпа вылыԍ кыскігӧн сутугалӧн колӧ ԍӧкыԁа торјавны (кысԍыны), а турун ԋещыштігӧн меԁ ԋіӧԏі пласт оз шеԁ.
*) Војенвеԁ станԁарт куԅа поԅӧ вӧлі кӧртавлыны турун кіпајас 14 ԁа 15-ԁ №-ра сутугајасӧн.
Ручнӧј прессовкалы кіпалӧн улыс бокыс колӧ лоны ԋоԉ пеԉӧса кваԁрат коԃ.
Ручнӧј прессовкалы колӧ кӧртӧԁ вӧсԋіԁҗык сутугаыԍ ԉібӧ мукӧԁ пӧлӧс маԏеріалыԍ (гез, іԇас). Тащӧм кӧртӧԁ кокԋіа кысԍӧ кіпа вылыԍ: кӧрталӧм кіпаыԍ кокԋіа шеԁӧны турун пластјас (слӧјјас).
Требујтан парԏіјаын (вагонын, баржаын, мук.) станԁартнӧј ногӧн упакујтӧм турунлӧн колӧ лоны ӧтгырԍа кіпајас.
Быԁ прессованнӧј турун кіпаын колӧ лоны кык сутуга улӧ пуктӧм пу пӧвторјас (біркајас). Сіјӧ пӧвјасас колӧ гӧгӧрвоана ԉучкі гіжны: места, каԁ, кущӧм рајонын прессујтӧма ԁа коԁі заготовітыԍыс.
Ставсӧ ԁонјалӧм. Опреԃеԉоннӧј рајонын став заготовітан турун, кӧԏ-і сіԇсӧ лӧԍалӧ конԃіціјајаслы ԁај турун ԍікасјасыс пӧшԏі ӧткоԃӧԍ, јона-на унаыԍ оз овлы ӧткоԃ качествонас ԉібӧ уна ногӧн іԁралӧм (чу-
кӧртӧм) ԁа віԇӧм понԁа, ԉібӧ ԋе ӧткоԃ віԇјас понԁа ԁа ԋе ӧткоԃ муԍін својствојас понԁа. Но точнӧја тӧԁны турунлыԍ став пӧлӧс торјалӧмјас зев ԍӧкыԁ. Тапонԁа јонҗыкасӧ лоӧ наԃејтчыны пріјомщік тӧԁӧмлун ԁа кужӧмлун вылӧ, меԁым сіјӧ опытӧн аԁԇыны быԁ турун парԏіјалыԍ качество куԅа торјалӧмјас ԁа сы ԍерԏі пуктыны турунлы лӧԍалана прімітан ԁон.
Турунлы ԁон пуктӧм колӧ ԋе сӧмын чорыԁ щӧтыԍ заготовка нуӧԁігӧн, но сіԇ-жӧ коміԍԍіоннӧј ԉібӧ коміԍԍіонно-залоговӧј ногӧн турун ԍетігӧн-вузалігӧн. Ӧԏі весӧн тырмӧԁчыны оз поԅ, колӧ тӧԁны, мыј веԍіг ӧткоԃ сорт туруныслӧн оз овлы ӧткоԃ качествоыс, сіԇ-кӧ, оз овлы ӧткоԃ і ԁоныс.
Став вылынҗык лыԃԃӧԁлӧм турун прімітан условјӧјас шуԍӧны обычнӧја конԃіціјајасӧн ԉібӧ условјӧјасӧн.
Конԃіціјајас. Турунлӧн ем зев уна сорт ԋе сӧмын качество петкӧԁлан јеԍԏественнӧј условјӧјас понԁа, но сіԇ-жӧ заготовка нуӧԁан уна пӧлӧс условјӧјас понԁа (іԁралӧм, прессујтӧм ԁа віԇӧм). Сывӧсна турунлыԍ качеотво тӧԁмалӧм вылӧ колӧны чорыԁҗык, точнӧјҗыка лӧԍӧԁӧм нормајас.
Нормајас лӧԍӧԁлӧны потребіԏеԉјас, најӧ (нормајасыс) вермӧны вежлаԍны (ԉібӧ ԋе ӧткоԃӧн лоны) турун заготовітан рајонјас ԁа условјӧјас ԍерԏі, сіԇ-жӧ турун чукӧртан быԁвоԍа условјӧјас ԍерԏі, но век-жӧ најӧ кущӧмакӧ воӧны ӧԏі основнӧј положеԋԋӧјасӧ. Турунлыԍ колана качество требујтыԍ тајӧ положеԋԋӧјасыс ԉібӧ условјӧјасыс шуԍӧны конԃіціјајасӧн.
Турун вылӧ станԁарт
Станԁарԏізаціја нуӧԁан СТО берԁса коміԏетӧн вынԍӧԁӧма 1929 воын нојабр 23 лунӧ ԁа јӧзӧԁӧма 1930 воӧ турун вылӧ станԁарт № 784.
Тајӧ станԁарт куԅа турун јукԍӧ ԏіпјас, поԁԏіпјас, каԏегоріјајас ԁа классјас вылӧ.
Турунлӧн ԏіпјас:
1) кӧԇӧм поԉевӧј турун,
2) кӧԇӧм лугӧвӧј „
3) ојԁлан „
4) ԍԏепнӧј „
5) ԁаввыв „
6) ԋурвыв „
I Кӧԇӧм поԉевӧј турун јукԍӧ поԁԏіпјас вылӧ:
1) ԏімофејевка, кӧні 80 прӧч. ԉібӧ унҗык ԏімофејевка, 10 прӧч.-ыԍ ԋе унҗык бобӧԋаԋ ԁа 10 прӧч.-ыԍ ԋе унҗык мукӧԁ пӧлӧс турунјас;
2) ԏімофејевка ԁа бобӧԋаԋ сорӧн, первојыс 50 прӧч.-ԍаԋ вылӧҗык, бобӧԋаԋыс 50 прӧч.-ӧԇ ԁа мукӧԁ ԍікас турунјас 10 прӧч.-ӧԇ;
3) ԏімофејевка сора бобӧԋаԋ, бобӧԋаԋыс 50 прӧч.-ԍаԋ вылӧҗык, ԏімофејевкаыс 50 прӧч.-ӧԇ;
4) уна пӧлӧс бобӧԋаԋ 80 прӧч. вылӧ ԁа унҗык;
5) луцерна 80 прӧч. вылӧ ԁа унҗык;
6) коԍԏор 80 прӧч. вылӧ ԁа унҗык;
7) зӧр сора віка 80 прӧч. вылӧ ԁа унҗык, мукӧԁ ԍікас турунјас 20 прӧч.-ӧԇ;
8) коԍԏор сора ԉуцерна, ԉуцернаыс 50 прӧч.-ԍаԋ вылӧҗык;
9) ԉуцерна сора кооԏор, сені коԍԏорыс 50 прӧч.-ԍаԋ вылӧҗык, ԉуцерна ԁа уна воԍа мукӧԁ пӧлӧс злакјас 50 прӧч.-ӧԇ;
10) еспарцет 50 прӧч. вылӧ ԁа унҗык.
II. Кӧԇӧм лугӧвӧј турун колӧ лоны 80 прӧч. вылӧ злакӧвӧј турунјасыԍ, сеԍԍа сорӧн мотыԉокјас 10 прӧч.-ӧԇ. ԁа мукӧԁ пӧлӧс турун 10%-ӧԇ.
ІІІ. Ојԁлан турун јукԍӧ гырыԍ, шӧркоԃԃем ԁа посԋі турунјас вылӧ. Сені колӧ лоны бобӧвӧј ԁа злакӧвӧј турунјас 60 прӧч.-ыԍ ԋе ещаҗык.
IV. Ԍԏепнӧј турун јукԍӧ поԁԏіпјас вылӧ: 1) пыреј, 2) жітԋак, 3) острец, 4) цеԉіннӧј (гырыԍ), тані лыԃԃӧԁлӧм турунјас пыщкыԍ, 5) цеԉіннӧј (посԋі) ковыԉыԍ, овԍаԋԋікыԍ, тонконогыԍ, сӧмын меԁ основнӧј турун ԍікасыс вӧлі 50 прӧч.-ыԍ ԋе ещаҗык.
V. Ԁаввыв турун јукԍӧ поԁԏіпјас вылӧ:
1) лугӧвӧј — СССР-са војвыв ԁа центраԉнӧј рајонјаслӧн;
2) переложнӧј поԉевӧј — СССР-са центраԉнӧј рајонјасын еновтӧм мујас вылыԍ;
3) вӧр турун — став пӧлӧс поԁԏіпын бобӧвӧј ԁа злакӧвӧјјас еща вылӧ 60 прӧч.
VI. Ԋур турун;
1) гырыԍ турун — гырыԍ ежӧр еща вылӧ 40 прӧч.,
2) посԋі турун.
Каԏегоріјајас куԅа турун торјалӧ овмӧслы шогмӧм ԍерԏі: 1) ԇоԋвіԇа (бур) турун: а) класснӧј, б) ԋекласснӧј: 2) ԃефекԏівнӧј (омӧԉ) турун.
Класснӧј турун јукԍӧ кујім класс вылӧ сы ԍерԏі, кымын прӧчент пырӧ сетчӧ ԍојтӧм турунјас, турун чір, вреԁнӧј ԁа јаԁовітӧј турунјас, сіԇ жӧ јона-ӧ сіјӧ уԉ.
„Класснӧј" турунӧн лыԃԃыԍԍӧ ԏіплы ԁа поԁԏіплы лӧԍалана ԇоԋвіԇа, бур турун, коԁлӧн колана рӧмыс абу вежԍӧма (ԉӧк ногӧн іԁралӧмла ԁа віԇӧмла абу тӧвԅӧма ԁа абу пемԁӧма), абу вошӧма ԍвежӧј ԁукыс абу сӧрмӧма. Сіјӧ меԁ ез вӧв сотчӧма, пӧԁӧма, бакшаԍӧма, буса, кын ԋујта, лыаа ԁа солалӧма, сіԇ-жӧ меԁ ез вӧв зорӧԁ пыԁӧсыԍ, вылысыԍ ԁа вӧјӧміныԍ. Сыыԍ кынԇі, тајӧ турунлы колӧ уԁовԉетворітны став требоваԋԋӧјаслы, кущӧмӧс ԍетӧма 1, 2 ԉібӧ 3 класслы, а требоваԋԋӧјасыс со кущӧмӧԍ: (віԇӧԁ табԉіца 47-ӧԁ ԉістбокыԍ)
Ԍојан турунјас пыщкӧ пырӧны злакјас, бобӧвӧјјас, ежӧр ԁа разнӧј турун, гырыԍ турун чір, коԁјаслӧн куԅтаыс 2 см ыԍ ԋе җеԋыԁҗык ԁа коԁјас оз петны 7-мм гырԍа ԍінма пож пыр.
ԍојтӧм турунјас пыщкӧ пырӧны јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјас, безвреԁнӧј ԍојтӧм турунјас ԁа посԋі турун чір, коԁі артмӧма посԋі оргаԋіческӧј, міԋераԉнӧј ԁа мук. пӧлӧс торјасыԍ ԁа коԁі петӧ 6,5-7 мм гырԍа ԍінма пож пыр.
ԋекласснӧј турун — ԇоԋвіԇа турун, сӧмын оз уԁовԉетворіт став требоваԋԋӧыслы, кущӧмјасӧс лӧԍӧԁӧма класснӧј турунлы. Веԍіг ӧԏі требоваԋԋӧлы-кӧ оз уԁовԉетворіт, лыԃԃыԍԍӧ-ԋін ԋекласснӧј турунӧн.
„Ԃефекԏівнӧј“ турун — ізјана турун. Ԃефекԏівнӧјӧн лыԃԃыԍԍӧны со кущӧм турунјас:
I — V ԏіпјаслы классјас *)
Класслӧн № Меԁуна вермас лоны ԍојтӧм турун Јона-ӧ колӧ кос
Безвреԁнӧј ԍојтӧм турун Турун чір Вреԁнӧј ԁа јаԁовітӧј турунјас *
Ставыс На пыщкын посԋі
1 1%-ӧԇ 6%-ӧԇ 3%-ӧԇ 1%-ӧԇ шӧркоԃԃем кос
2 1-ԍаԋ тыр 5%%-ӧԇ 6-ԍаԋ тыр 9%-ӧԇ 3% . 1% „ „
3 5 „ „ 10% „ 9 „ „ 12%-ӧԇ 3% . 1% „ „
*) VІ-ԁ ԏіплӧн — ԋур турунлӧн классјас абуӧԍ.
*) Класснӧј турун пыщкын јаԁовітој турунјас ӧтчукӧрын (јокмыԉӧн) оз ков лоны 0,2 кг-ыԍ унҗык ԁа вреԁнӧј турунјас — 0,6 кг-ыԍ унҗык.
1) кӧні ем 1%-ыԍ унҗык вреԁнӧј ԁа јаԁовітӧј турун сорјас, сіԇ жӧ ӧтчукӧрын јаԁовітӧј турунјас 0,2 кілограммыԍ унҗык ԉібӧ вреԁнӧ& турунјас 0,6 кілограммыԍ унҗык;
2) кӧні віԁлалігӧн аԁԇӧма кінајас пыщкыԍ 10%-ыԍ унҗык пӧԁӧм ԁука, сіԍ ԁа бакшаԍӧм турун слӧјјас (пластјас), сіԇ-жӧ ԋујта, лыаа ԉібӧ кын слӧјјас;
3) шоналыԍ турун.
Војенвеԁлы лӧԍӧԁӧм турун прімітан ԏехԋіческӧј условіјӧјас сӧгласујтӧма 784-ԁ №-а общегражԁанскӧј станԁарткӧԁ.
Вӧвјасӧс верԁӧм вылӧ ԁопускајтчӧ класснӧј турун — став кујімнан классыс, сіԇ жӧ став ԏіпјаслӧн ԁа поԁԏіпјаслӧн ԇоԋвіԇа, кос ԉібӧ шӧркоԃԃем кос турун. На пыщкыԍ оз ԁопускајтчы сӧмын:
а) ІV-ԁ ԏіплӧн — цеԉіннӧј посԋі турун (ԍԏепнӧј турун);
б) VІ-ԁ ԏіплӧн — ԋур турун.
Ежӧр пырӧ безвреԁнӧј ԍојтӧм турунјас пыщкӧ. Сылӧн мынԁаыс оз ков лоны лӧԍӧԁӧм нормајасыԍ унҗык, ԉібӧ безвреԁнӧј ԍојтӧм турунјаскӧԁ ӧтлаын лыԃԃӧмӧн 30%-ыԍ унҗык (РВС-лӧн 1931 воԍа пріказ №134).
Турунлыԍ качество тӧԁмалӧм (боԋԏіровка).
Турунлыԍ качество тӧԁмавны меԁԍа бура поԅӧ лабораторнӧј способӧн. Та могыԍ прімітны вӧзјӧм парԏіјаыԍ боԍтԍӧ разнӧј местаыԍ проба вылӧ ԋеуна турун. Но поԅӧ вӧчны анаԉіз і аслыԁ.
Тајӧ пробаыԍ колӧ бӧрјӧԁлыны ԁа течны торјӧн јонҗыка харакԏернӧј турунјас: шома злакјас, јаԁовітӧј турунјас ԁа сіԇі воԇӧ. Сеԍԍа быԁ пӧлӧс турун (быԁ чукӧр) колӧ веԍітны торјӧн ԁа тӧԁмавны налыԍ
прӧчент лыԁ, уна-ӧ воӧ став проба вылӧ. Таԇі-жӧ вӧчԍӧ турун чірлыԍ мынԁа тӧԁмалігӧн. Влажноԍт тӧԁмавԍӧ турунсӧ коԍтытӧԇ ԁа коԍтӧм бӧрын веԍітӧмӧн, сӧмын, ԃерт, коԍтыны колӧ зев кужӧмӧн. Сіԇ-кӧ тајӧ операціјасӧ колӧ вӧчны лабораторіјаын.
Но прӧчент лыԁ тӧԁмалӧм, кыԇі требујтчӧ конԃіціјајасӧн, абу-на тырмана, меԁым ԇікӧԇ тӧԁмавны турунлыԍ качествосӧ став бур бокԍаԋыс і омӧԉ бокԍаԋыс. Та вылӧ колӧ ӧтувтны став пӧлӧс прізнакјассӧ ԁа ӧткоԃавны најӧс опреԃеԉоннӧј ԍіԍԏема поԁ вылын.
Тащӧм ногӧн тӧԁмалӧмыс зев колана пракԏіческӧј уҗалыԍјаслы, сӧмын прӧстӧјҗык ԁа кокԋіа артман способјас, кыԇ, шуам, ізӧԁтӧм ԋаԋ пурка куԅа тӧԁмалӧм, турунлы абуӧԍ.
Ӧткымын ԍпеціаԉістјас (Віттмак, Богԁанов ԁа мук.) лӧԍӧԁісны ԁа преԁложітісны турунлыԍ качество тӧԁмалан шкалајас. Сіјӧ шкалајассӧ лӧԍӧԁӧма јонҗыкасӧ ԋе быԁлунԍа пракԏіческӧј уҗ нуӧԁӧм вылӧ, а боԋіԏіровка велӧԁӧм вылӧ, меԁым быԁ пріјомщіклӧн лоі навык, кыԇі пракԏічнӧја матыԍтԍыны турунлыԍ качество тӧԁмалӧм ԁінӧ.
Тајӧ шкалајасыс заготовіԏеԉлы колана ԋе сӧмын сіјӧ бокԍаԋ, меԁым мехаԋіческӧја урчітны (опреԃеԉітны) турунлыԍ класс (качество ԍерԏі), сіјӧ колана сіԇ-жӧ сещӧмторјас тӧԁмалӧм вылӧ, коԁјасӧс оз поԅ коԉны бокӧ: 1) кыԇі іԁралӧма ԁа віԇӧма (храԋітӧма) турунсӧ, 2) кор іԁралӧма, 3) уна-ӧ пырӧны чорыԁ ԁа вреԁнӧј турунјас, 4) чӧскыԁ ԁа шома турунјас, 5) чӧскыԁ турунјаслӧн качество, 6) уна-ӧ пырӧны бобӧвӧј турунјас. Быԁ тащӧм ԍікас турунлы ԉібӧ іԁралан ԁа віԇан ноглы шкала куԅа ԍетԍӧны торја пасјас (пункԏірнӧј способ).
Тані ставнас вајӧԁам Віттмаклыԍ шкаласӧ *):
ПУНКТЈАСӦН ТУРУН ԀОНЈАЛӦМ
(качество тӧԁмалӧм)
Пунктјас
1. Кыԇі іԁралӧма ԁа віԇӧма
Турун ԉок ногӧн іԁралӧма, ԉок ногӧн віԇӧма, јона буса, пӧԁӧм ԁука 1
Омӧԉіка кӧтаԍлӧма зерӧн, омӧԉа буса ԉібӧ ԋеуна пӧԁӧм ԁука 2 — 5
Турун бура іԁралӧма, чӧскыԁ ԁука..................... 6 — 10
2. Турун іԁралан (чукӧртан) каԁ
Іԁралӧма ԍорӧн 1
„ ԍормыштӧмӧн..................................... 2 — 5
„ аскаԁын......................................... 6 — 10
*) „Справочнік агронома" леԇӧма 1929 г
3. Уна-ӧ пырӧны чорыԁ ԁа вреԁнӧј турунјас
Чорыԁ заа ԉібӧ вреԁнӧј турун сор уна.............. 1
Шӧркоԃԃем мынԁа: чорыԁ турунјас 10%-ӧԇ, вреԁнӧј турунјас 2%-ӧԇ 2 — 3
Кыкнан пӧлӧс туруныс зев еща...................... 4 — 6
4. Злакјас ԁа ежӧра турунјас костын торјалӧм
Пӧшԏі ставыс ԉібӧ ԇік ежӧра турунјас.............. 1
Җынјыс ежӧра турунјас............................. 2 — 5
Пӧшԏі ставыс ԉібӧ ԇік ставыс злакјас.............. 6 — 10
5. Злакјаслӧн качество
Ставыс ԉібӧ пӧшԏі став злакыс меԁомӧԉ качествоа (3-ԁ класс) 1 — 5
Уна емӧԍ шӧркоԃԃем качествоа злакјас............. 6 — 10
Ставыс ԉібӧ пӧшԏі став злакыс меԁбур качествоа . . . 11 — 20
6. Уна-ӧ пырӧны бобӧвӧј турунјас
Ԋӧԏі абу ԉібӧ зев еща............................. 1
Шӧркоԃԃем мынԁа................................... 2 — 4
Уна............................................... 5 — 8
Сумма ....
Сумма-кӧ лоӧ 30-ӧԇ — турун лыԃԃыԍԍӧ III классӧн — омӧԉ турун
„ „ 31 — 50 — „ „ II „ — шӧркоԃ „
„ „ 51 ԁа унҗык „ I „ — бур
Віттмаклӧн шкала абу ԇік точнӧј, сені ем уна тырмытӧмторјас. Сыпонԁа ӧні јонҗыка пӧԉзујтчӧны проф. Богԁанов шкалаӧн, сӧмын сіјӧ зев сложнӧј ԁа ԍӧкыԁ прімеԋітны пракԏіка вылын. Богԁанов шкалаӧн поԅӧ тӧԁмаԍны кӧԏ „Справочник агронома“ ԋіга куԅа (леԇӧма 1929 воӧ, 301-ԁ ԉістбок).
Турунлы анаԉіз вӧчӧм јылыԍ
Турунлыԍ шогмӧмсӧ ԁа качествосӧ тӧԁмалӧм вылӧ бура колӧ тӧԁны, кыԇі боԍтԍӧны став турун парԏіјаыԍ шӧркоԃԃем пробајас (выјомкајас) ԁа кыԇі вӧчԍӧ анаԉіз. Ӧнӧԇ вӧлі вына војенвеԁлӧн тајылыԍ інструкціја, коԁӧс ԍетӧма Реввојенсовет пріказын 1929 воӧ, мај 21 лунӧ (№122), ԁа мӧԁ сещӧм-жӧ інструкціја, коԁӧс печатајтӧма Наркомторглӧн ԁа СССР са госуԁарственнӧј хԉебнӧј інспекціјалӧн сборԋікын (68-ԁ ԉістбок). Анаԉіз вӧчігӧн колӧ тујԁӧԁчыны СТО-ӧн ԍетӧм інструкціјаӧн.
Общесојузнӧј станԁартын, „Г“ ԉіԏ. улын ԍетӧма пӧшԏі сещӧм-жӧ інструкціја, сӧмын вӧчалӧма ԋекымын вежлалӧмјас.
Общесојузнӧј станԁартлӧн інструкціја вывті колана ԏехԋіческӧј ԃетаԉјас паԍкыԁа гіжалӧм понԁа, сӧмын сіјӧ сложнӧј ԁа омӧԉа ԁоступнӧј. Сыпонԁа мі рекоменԁујтам тӧԁмаԍны поԁԉіԋԋікнас, а тані сувтлыны сіјӧ вопрос вылын ог кутӧ. Основнӧј тӧԁмӧԁјас ԍетӧма тајӧ јукӧԁ завоԃітчан помын.
Ш-ԁ ЈУКӦԁ
Промфінплан лӧԍӧԁӧм. Асԁон арталӧм (каԉкуԉаціја), Рӧшщӧтјас вӧчӧм. Турун заготовітом вылӧ ԍӧм леԇом (фінанԍірујтӧм)
Тајӧ пракԏіческӧј руковоԁстволы ыҗԁасӧ боԍтӧма ічӧтӧс. Сыпонԁа став пӧлӧс оргаԋізаціоннӧј вопросјас: плаԋірујтӧм, заготовітан ԍеԏ ԁа аппарат лӧԍӧԁӧм, рӧшщӧт вӧчан ног, сіԇ-жӧ учот ԁа отчотноԍт нуӧԁан став вопросјас, тајӧ ԋігаӧ оз ло ԍујома, а ԍетам тані ӧԏі тор јылыԍ — фінплан лӧԍӧԁӧм јылыԍ ԁа сыкӧԁ щӧщ рӧскоԁјас арталӧм јылыԍ, коԁјасӧс ԋекущӧма оз поԅ коԉны.
Турун загоговітӧм — сложнӧј уҗ, торја-ԋін ԋегырыԍ колхозјаслы, коԁјаслӧн унаыԍ оз овлыны тырмымӧн јӧз, ԋі опыт. Тапонԁа заготовка ԁінӧ кутчыԍтӧԇ колӧ гӧгӧрбок бура артавны став торсӧ, мыјјас ковмас вӧчны операціја ԁырјі, ԁа разработајтны:
1. Оргаԋізаціоннӧј план, — артавны, уна-ӧ заготовітны турун ԁа лӧԍӧԁны каԉенԁарнӧј план.
2. Фінансово-операціоннӧј план, — ԁобітчыны, меԁым заготовкалыԍ ԁа транспортлыԍ (кыскаԍӧмлыԍ) став гырыԍ і посԋі уҗјас вӧлі јітӧма ԁокоԁнӧј ԁа раскоԁнӧј ԍметаса став составнӧј чаԍтјаскӧԁ: артавны ԁа урчітны асԁон (каԉкуԉаціја) ԁа оборотнӧј среԁство корԍанінјас (істочԋікјас).
3. Проізвоԁственно-ԏехԋіческӧј план, — бӧрјыны турун прессујтан способ, машінајаслыԍ ԍіԍԏема, переработајтан ногјас.
Промфінплан лӧԍӧԁӧм
Турун заготовітны завоԃітчытӧԇ колӧ тӧԁмавны вопрос среԁствојас јылыԍ, мыј вылӧ кутас нуӧԁԍыны тајӧ операціјаыс, вӧчны фінансӧвӧј план ԁа ԁокоԁјаслы ԁа рӧскоԁјаслы ԍмета.
Меԁвојԁӧр колӧ чукӧртԋы тӧԁмӧԁјас, ыҗыԁ-ӧ лоас рајонын турун урожај ԁа уна-ӧ поԅны кутас заготовітны, а сыкӧԁ щӧщ тӧԁмавны, ԁона-ӧ сувтас турун віԇанін стрӧітӧм ԉібӧ турун прессујтан пункт прессујтан пункт оборуԁујтӧм ԁа сылы колана інвентар лӧԍӧԁӧм сы ԍерԏі, нуӧм вылӧ аԉі сені верԁӧм вылӧ кутас нуӧԁԍыны заготовкаыс.
Тащӧм уҗсӧ кокԋӧԁӧм могыԍ воԇынҗык лоӧ ԍетӧма ԍметајас турун віԇанінјас ԁа турун прессујтан пунктјас оборуԁујтӧм вылӧ, сооружеԋԋӧјаслыԍ ԁа машінајаслыԍ ԁонсӧ інԁалӧмӧн.
Став уҗлыԍ ԁон арталӧм лоӧ заготовка оргаԋізујтӧмын јонҗыка сложнӧј ԁа ответственнӧј торјӧн. Роскоԁјаслыԍ став составнӧј чаԍтјассӧ колӧ
гӧгӧрбок зев бура артавны. Турунлыԍ став асԁонсӧ течӧм-арталӧм выло колӧ боԍтны кујім пӧлӧс рӧскоԁјас:
1) уна-ӧ сулалӧ рассыпнӧј турун ԁа постојаннӧј віԇанінӧԇ лібӧ прессујтан пунктӧԇ сіјӧс кыскалӧм;
2) ԁонаӧ сувтас переработкалӧн став пӧлӧс уҗыс, вагонӧԇ ԉібӧ баржа вылӧԇ турунсӧ вајӧмӧн;
3) ԁона-ӧ сувтас места вылӧԇ турунсӧ нуӧм (транспорт), сіԇ-жӧ вузаланінын турун віԇӧм ԁа разӧԁӧм (јуклӧм) куԅа рӧскоԁјас.
Јонҗыка вежлаԍны вермас рассыпнӧј турунлӧн сулалан ԁоныс (асԁонлӧн меԁвоԇԇа чаԍтыс). Ԁон вежԍӧм вылӧ вермасны лоны уна помка-јас: пуктыԍан места (рајон), каԁ, гожԍа условјӧјас (повоԃԃа, кущӧм урожај), заготовітан ԍезон, ыҗыԁ-ӧ спрос ԁа уна-ӧ вузӧс турун. Меԁԍа вежлаԍтӧмӧн (чорыԁӧн) колӧ лыԃԃыны транспорт куԅа рӧскоԁјас, сӧмын колӧ тӧԁны нуан расстојаԋԋӧ ԁа ԉучкі іспоԉзујтны транспорт.
Ԍметаын центраԉнӧј чаԍтӧн колӧ лыԃԃыны прессујтӧмлыԍ асԁон арталӧм. Кӧԏ-і уна пӧлӧс оргаԋізаціјајаслӧн (госорганјаслӧн, колхозјаслӧн ԁа сіԇі воԇӧ) овлӧны оргаԋізаціоннӧј уҗын кущӧмакӧ торјалӧмјас, век-жӧ поԅӧ боԍтны асԁон арталігӧн јонҗыка лӧԍалана шӧр нормајас, коԁјасӧс лӧԍӧԁӧма уна пӧлӧс оргаԋізаціјајаслыԍ боԍтӧм турун заготовітан опыт ԍерԏі. Но вајӧԁны тајӧ нормасӧ паԍкыԁа пӧԉзујтчан ӧтԍама &школаӧ — ԍӧкыԁ. Тапонԁа мі ԍетам тані прімер вылӧ ԋекымын норма, коԁјасӧс лӧԍӧԁӧма уна пӧлӧс оргаԋізаціјајасӧн ԁа не ӧԏі каԁӧ, сомын најӧс оа поԅ лыԃԃыны објазаԏеԉнӧј ԁа точнӧј нормајасӧн ԁа оз ков ԇік сіԇі прімеԋітны пракԏіка вылын. Быԁ колігӧн тајӧ нормајассӧ колӧ проработајтны ԁа лӧԍӧԁны местнӧј условјӧјас ԍерԏі.
Тані меԁвојԁӧр оз ков ӧткоԃӧн лыԃԃыны псрвічнӧј проізвоԁственнӧј коԉԉекԏівын каԉкуԉаціја вӧчан ног (метоԁјас), кӧні кущӧм ԍурӧ рӧскоԁјасыԍ поԅӧ мынтӧԁчыны уҗалыԍјаслыԍ труԁ іспоԉзујтӧмӧн, ԁа ыҗыԁ совхозлы ԉібӧ госорганлы каԉкуԉаціја вӧчан ног, коԁјас оргаԋізујтӧны турун заготовітӧм ыҗыԁаӧн. Тајӧ мӧԁ группа оргаԋізаціјајаслы &гырыԍ совхозјаслы ԉібӧ госорганјаслы) каԉкуԉаціја вӧчӧм сложнӧјҗык. Тані ԁонјассӧ боԍталӧма 1930 воԍа каԉкуԉаціјаыԍ. Сыпонԁа колӧ вӧчавны кущӧм ԍурӧ веԍкӧԁлӧмјас ԁа вежлалӧмјас, но поԅӧ пӧԉзујтчыны сіјӧн кыԇ прімернӧјӧн.
Рассыпнӧј турунлӧн ԁон заготовітан пунктӧԇ вајӧмӧн
Сіјӧ-кӧ артавԍӧ, шуам, 1 шајт 50 урԍаԋ 2 шајт ԁа 50 урӧԇ центнерыԍ, чорыԁ ԁонӧн ԋӧбӧм вылӧ ковмас бура уна ԍӧм. Сыпонԁа ковмас ԍујны рӧскоԁнӧј ԍметаӧ прӧчент мынтӧм.
Мӧԁ группаӧ пырӧ прессујтан пунктӧ вӧлӧн турун кыскалӧм куԅа рӧсхоԁ. Тајӧ рӧсхоԁлӧн ыҗԁаыс вермас зев јона вежлаԍны, воԇвыв буреща артавны он вермы. Но колӧ ԍлеԃітны, меԁым тајӧ рӧскоԁјасыс мунісны ԋӧбан ԉібӧ рӧшщӧтајтан ԁон чінтӧм веԍтӧ (коԁӧс боԍтӧ ачыс турун пуктыԍыс). Обычнӧја тајӧ сіԇі-і овлӧ: кымын ылынҗык кӧрттујԍаԋ ԉібӧ јуԍаԋ, сымын улын рассыпнӧј турунлӧн ԁоныс.
Нуны шогмана выјӧԇ турун лӧԍӧԁӧм куԅа став рӧскоԁјас лоӧны тащӧмӧԍ: 1) прессујтӧм куԅа рӧскоԁјас, 2) наклаԁнӧј рӧскоԁјас, 3) оргаԋізаціоннӧј рӧскԍԁјас. Ставыс кујім пӧлӧс рӧскоԁ.
1. Прессујтӧм куԅа рӧскоԁјас овлӧны тащӧмӧԍ: уҗалыԍјасӧс меԁалӧм вылӧ, машінајас ремоԋԏірујтӧм вылӧ ԁа кіԍԍӧм веԍтӧ (аморԏізаціја) ԁа прессујтчан сутуга ԋӧбӧм вылӧ. Воԇынҗык лоӧ поԁробнӧја інԁалӧма быԁ пӧлӧс росхоԁ куԅа ԃетаԉнӧј показаԏеԉјас (уна-ӧ поԅӧ вӧчны рӧскоԁ) турун заготовітан меԁԍа главнӧј рајонјас куԅа јуклӧмӧн (1930 воԍа тӧԁмӧԁјас ԍерԏі), а ӧні сӧмын віԍталам, мыј вӧла ԁа мехаԋіческӧј прессјасӧн уҗалӧмӧн тајӧ рӧскоԁыс сувтас 46-ԍаԋ 60 урӧԇ быԁ центԋерыԍ. Кіӧн прессујтан ԁон чінӧ 42 урӧԇ.
2. Наклаԁнӧј рӧскоԁјасӧ пырӧны:
а) прессујтігӧн турун чінӧм (сіјӧ пыр овлӧ) — 3,6 урԍаԋ 6,1 урӧԇ центԋер вылӧ;
бј вагон баржа ԁорӧ кыскалӧм ԁа сетчӧ груԅітӧм ылӧсас 12,2 урԍаԋ 18,0 урӧԇ центԋер вылӧ;
в) кӧрттуј вывса сборјас — 8,8 ур;
г) транспорт вылӧ ԁоговорјас вӧчӧм (реквіԅіт, віԇӧԁ турун кыскалӧм јылыԍ јукӧԁ) — 16,18 ур центԋер вылӧ;
ԁ) інспекԏіроваԋԋӧ куԅа ԁа мукӧԁ пӧлӧс рӧскоԁјас.
Став тајӧ рӧскоԁ чукӧрыс боԍтас 45 урԍаԋ 54 урӧԇ.
3. Оргаԋізаціоннӧј рӧскоԁјас:
а) аппарат віԇӧм, служащӧјјаслы уҗалан ԁон мынтӧм 9 урԍаԋ 15
урӧԇ;
б) конторскӧј рӧскоԁјас — 0,5-ԍаԋ 2,0 урӧԇ;
в) помешщеԋԋӧ соԃержітӧм — 1,7-ԍаԋ 3,9 урӧԇ;
г) команԃіровкајас — 1,5-ԍаԋ 3,0 урӧԇ;
ԁ) налогјас — 7,4 ур;
е) мукӧԁ пӧлӧс рӧскоԁјас — 12,5 ур центԋер вылӧ.
Став оргаԋізаціоннӧј рӧскоԁјас лоӧны 34,0-ԍаԋ 45,3 урӧԇ.
Сыыԍ кынԇі, заготовка нуӧԁыԍ оргаԋізаціјајас вермӧны соԁтыны аслыныс пӧԉза вылӧ 14,5-ԍаԋ 25,0 урӧԇ, местнӧј условіјӧјас ԍерԏі.
Та ногӧн, турун переработајтӧм куԅа став рӧскоԁыс, НКТруԁӧн ԍетӧм 1930 воԍа тӧԁмӧԁјас ԍерԏі, лоӧ 1 шајт ԁа 52 урԍаԋ 1 шајт ԁа 75 урӧԇ, а 1931 воԍа тӧԁмӧԁјас ԍерԏі артавԍӧ 1 шајт ԁа 65 урԍаԋ 2 шајт ԁа 14 урӧԇ.
Асԁон арталӧм
Торја рајонјаслы разнӧј сорт турун вылӧ каԉкуԉауіја (асԁон арталӧм) вӧчӧма со кущӧм ногӧн:
Торја рајонјасын турун заготовітӧм куԅа рӧскоԁјас арталӧм (примернӧј каԉкуԉаціја, лыԃԃӧма, урјасӧн, ԁонсӧ боԍтӧма 1930 воԍаӧс)
Турун рајон Војвыв Кавказ Тат-респубԉ. Баш-респубԉ. Ԉеԋінгр. обл. Московс. обл.
Рӧскоԁ пукталӧм Пыреја турун Ојԁлан турун Ојԁлан турун ԁаввыв турун ԁаввыв турун
Прессујтӧм куԅа рӧскоԁјас: ) Ужалан ԁон ԁа кыскаԍан вын меԁалӧм 37,5 32,4 27,9 37,8 27,0
вб Прессујтчан сутуга 17,0 17,0 17,5 12,0 15,0
) Прессјас ремонԏір. ԁа аморԏізаціоннӧј
5,5 5,5 5,3 2,8 4,0
Ставыс . . 60,0 54,9 50, 7 52,6 46,0
ІІ. Наклаԁнӧј рӧскоԁјас:
а) Кыскалӧм ԁа вагонӧ груԅітӧм 18,0 15,0 18,0 13,8 18,0
) Кӧрттуј вывса сборјас 8,8 8,8 8,8 8,8 8,8
в) Інспекԏірујтӧм, выԉпӧв прессујтӧм, вагонјасӧс сулӧԁӧм
3,0 3,0 3,0 ԇо 3,0
г) Реквіԇіт (ԁоговорјас вӧчӧм) 18,0 18,0 16,8 18,0 18,0
ԁ) Турунлӧн чінӧм (јеԍтест.)| 3,6 3,6 6,1 2,1 3,6
Ставыс 51,4 48,4 52,7 45,7 51,4
Турун рајон Војвыв Кавказ Тат- респубԉ. Баш- республ. Ԉеԋінгр. обл. Московс. обл.
Рӧскоԁ пукталӧм Пыреја турун Ојԁлан турун Ојԁлан турун ԁаввыв турун ԁаввыв турун
ІІІ Оргаԋізаціон. рӧскоԁјас | а) Ужалан ԁон, соԁталӧмӧн 15,4 9,2 10,8 12,2 15,0
б) Команԃіров. ԁа разјезԁн. 2,4 1,5 3,0 3,0 1,5
в) Помешщеԋнӧјас соԃержітӧм ԁа кӧԅајств. рӧскоԁјас. 3,9 1,7 3,9 2,5 2,5
г) Конторскӧј, поштӧвӧј ԁа ԏеԉеграф. рӧскоԁјас 2,0 1,5 0,5 0,5 0.5
ԁ) Урожај віԁлалӧм 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
е) Промналог (2%) ԁа мук . 7,4 7,4 7,4 7,4 7.4
ж) Коміԍԍіја 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5
Ставыс 43,9 34,0 39,4 39,1 39,7
Прібыԉ (пырӧны щӧщ агромеропріјаԏԏӧјас вылӧ торјӧԁӧмјас) 19,5 13,8 15,0 18,4 18,8
* Ставыс ӧтлаалӧмон 174,8 151,2 157,8 155,8 155.9
Наркомснаблӧн 1931 воын вӧлі лӧԍӧԁӧма Сојузпромкормлы со кущӧм рӧскоԁ вӧчан нормајас:
1. Общӧј ԁа аԁмін-управԉеԋческӧј рӧскоԁјас .... 43,0 ур.
2. Ужԁыԍӧм ԁа убыԉ ..........................10,0 „
3. Прессујтчӧм...............................60,0 „
4. Груԅітчӧм куԅа операніоннӧј рӧскоԁјаԍ ....29,0 „
Ставыс 142,0 ур.
Урјасӧн центԋер вылӧ арталӧмӧн рӧскоԁјаслы каԉкуԉаціја вӧчан ног јонҗка паԍкалсма ԁај точнӧјҗык, но мукӧԁ ԁырјі артавлӧны сіԇ-жӧ прӧчент лыԁӧн, коԁі боԍтԍӧ заготовітан ԁон ԁінӧ. Прӧчент лыԁӧн ар-
талӧмӧн кокԋіԁҗык тӧԁны быԁ пӧлӧс рӧскоԁлыԍ ыҗԁасӧ (каԉкуԉаціја пыщкӧсса отношеԋԋӧ). Тані вајӧԁам прімер вылӧ щӧщ сещӧм арталан ногсӧ.
Турун заготовітӧм куԅа наклаԁнӧј рӧскоԁјас прӧчент лыԁӧн арталӧм (прӧчентыс боԍтԍӧ заготовіт. ԁон ԁінӧ)
I. Оргаԋізаціоннӧј рӧскоԁјас прӧч. лыԁ:
1. Штат соԃержітӧм (жаловаԋԋӧјас)...................1,20
2. Соцстраховаԋԋӧ......... 0,22
3. Месткомӧ торјӧԁӧмјас.............................. 0,02
4 Центраԉнӧј аппарат соԃержітӧм....................... 1,29
5. Канцеԉарскӧј рӧскоԁјас........................... 0,15
6. Пӧжарыԍ віԁчыԍан меропріјаԏԏӧјас ................0,25
7. Інԍпекԏірујтӧм...................................0,25
8. Конвен. сбор........... .....................0,01
9. Мукӧԁ пӧлӧс сборјас.............................. 0,02
10. Уҗԁӧм капітал вылӧ прӧчент ..........................0,50
11. Поштӧвӧј рӧскоԁјас..............................0,01
12. Ԃеԋгајас ысталӧм................................0,03
13. Команԃіровкајас ԁа тујвывса рӧскоԁјас (разјезԁн.) 0,05
14. Куԉтпроԍвет.....................................0,01
15. Воԇвыв тӧԁтӧм рӧскоԁјас..........................0,01
16. Војԍа охрана ԁа бі лӧԍӧԁӧм (оԍвешщеԋԋӧ) .... 0,50
4,32%
ІІ. Турун прессујтӧм прӧч. лыԁ:
1. Уҗалан вын.......................................14,00
2. Соцстрах ԁа сојуз................................1,82
3 Месткомӧ торјӧԁӧмјас ...............................0,14
4. Вӧвјас...........................................6,00
5. Сутуга ԋӧбӧм.....................................5,00
6. Мавтчан ԁа сотчан маԏеріалјас....................0,04
27,00 %
III. Помешщеԋԋӧјас кӧртмалӧм
1. Пыр вӧԃітчан склаԁ кӧртмалӧм.....................1,00
2. Контора улӧ помешщеԋԋӧ кӧртмалӧм ....... 1,00
2,00%
IV. Аморԏізаціја (кіԍԍӧм веԍтӧ бергӧԁӧм)
1. Асшӧр склаԁыԍ аморԏізаціоннӧј....................10,00
2. Асшӧр капіталӧн вӧԃітчӧм вылӧ прӧчент............6,00
3. Інвентарыԍ аморԏізац............................. 1,50
4. Ԏекушщӧј ремонт..................................1,00
5. Уҗԁӧм капіталӧн вӧԃітчӧм вылӧ прӧчент ...........0,50
6. Прессјасыԍ аморԏізац............................. 1,25
7. Вескіјасыԍ аморԏізац. ԁа кԉејма..................1,25
21,50%
V. Утруска
1. Вӧԃітчігӧн турунлӧн јеԍԏествен. чінӧм 2,0 0
2. Кык тӧлыԍ віԇігӧн коԍмӧмла чінӧм.................4,00
3. Груԅітігӧн чірсԍӧм ԁа коԍмӧм.......................1,00
7,00%
VI. Страховка......................................1,00
1,00%
VII. Кыскалӧм ԁа груԅітӧм прӧч. лыԁ:
1. Станціја ԁорӧԇ кыскӧм............................1,00
2. Вагонӧ (баржаӧ) груԅітӧм........... .............2,50
3. Кӧрттуј вывса рӧскоԁјас............................2,50
6,00 %
VIII. Тӧварнӧј раԅԋіца
1. Заготовіԏеԉлӧн наложеԋԋӧ (соԁтӧԁ боԍтӧм) .... 7,00
7.00 %
Ставыс .... 75,82 %
Турун заготовітӧм куԅа операціјајас, быԁԍама мукӧԁ пӧлӧс сӧветскӧј овмӧс моз-жӧ, колӧ нуӧԁны хозрасчот вылын, быԁ пӧлӧс рӧскоԁ воԇвыв лӧԍӧԁӧм план куԅа нормаалӧмӧн ԁа зев јона економітӧмӧн.
Руковоԃітыԍ органјас быԁво лӧԍӧԁалӧны тӧргујтан ԁа наклаԁнӧј рӧскоԁјаслы воԍа преԃеԉнӧј нормајас став пӧлӧс основнӧј операціјајас куԅа, коԁјас јітчӧны турун заготовітӧмкӧԁ. Сіјӧ нормајас ԍерԏіыс ԁа вылынҗык ԍетӧм тӧԁмӧԁјас ԍерԏі, поԅӧ проработајтны быԁ заготовкалы торја планјас, каԉкуԉаціја ԁа нормајас.
Наркомснаблӧн нормајас
1931-32 воԍаԋ лӧԍӧԁӧма тураса кӧрымлы заготовітан ԁон ԁа наклаԁнӧј рӧскоԁјас арталан пракԏіка, коԁ ԍерԏі тајӧ ԁоныс ԁа рӧскоԁјасыс лӧԍӧԁԍӧны быԁ заготовіԏеԉнӧј ԍезон вылӧ, заготовкајасӧн, ԁонӧн ԁа наклаԁнӧј рӧскоԁјасӧн ӧԏілаԍаԋ веԍкӧԁлан (центраԉізованнӧј регуԉіроваԋԋӧ) обшщӧј план ԍерԏі.
Заготовітан ԁон јылыԍ вопросјас, сіԇ-жӧ СССР-ын турунӧн снабжајтӧм јылыԍ ԁа заготовіԏеԉнӧј аппарат лӧԍӧԁӧм јылыԍ унҗык вопроссӧ татчӧ огӧ ԍујӧ, а сувтлам сӧмын наклаԁнӧј рӧскоԁјаслы нормајас лӧԍӧԁӧм вылын.
Тані лӧԍӧԁӧма наклаԁнӧј рӧскоԁјаслы со кущӧм номенклатура:
1. Пунктјас соԃержітӧм куԅа обшщӧј рӧскоԁјас:
Уҗалан ԁон соԁталӧмӧн (начіԍԉеԋԋӧӧн), разјезԁнӧј, поштӧвӧј, ԏеԉеграфнӧј ԁа канцеԉарскӧј рӧскоԁјас, участок, помешщеԋԋӧјас ԁа мук. сещӧм тор кӧртмалӧм ԁа оборуԁујтӧм.
2. Аԁміԋістраԏівно-управԉенческӧј рӧскоԁјас
Ԍіԍԏемаын быԁ ԅвено куԅа торјӧн: уҗалан ԁон, канцеԉарскӧј рӧскоԁјас, помешщеԋԋӧ кӧртмалӧм ԁа сіԇі воԇӧ.
3. Соԁтӧԁ рӧскоԁјас:
Уҗԁыԍӧм куԅа рӧскоԁјас ԁа тураса кӧрымлӧн чінӧм (краԋітігӧн, прессујтігӧн ԁа кыскалігӧн).
4. Прессујтчӧм куԅа рӧскоԁјас:
Уҗалан ԁа ԏагӧвӧј вынлӧн сулалан ԁон, прессујтчан сутуга сулалан ԁон, прессјаслӧн кіԍԍӧм (аморԏізаціја) ԁа ремонт, пресс новлӧԁлӧм, сотчантор ԁа мавтас лӧԍӧԁӧм, сіԇі воԇӧ.
5. Груԅітчӧм куԅа операціоннӧј рӧскоԁјас:
Пунктԍаԋ груԅітанінӧԇ кӧрым вајан ԁон, груԅітан ԁон, стојкајас ԁа сутуга лӧԍӧԁан ԁон, выԉпӧв прессујтӧм.
Наклаԁнӧј рӧскоԁјаслы нормајас Наркомснаб шуӧмӧн (1931 воӧ јуԋ 7 лунӧ) лӧԍӧԁӧма ташӧмӧс:
Рӧскоԁјас 1931 воԍа нормајас урјасӧн
Коопераціјалы Сојузпромкормлы
Общӧј ԁа аԁміԋ.-управԉеԋческ . . 45,8 43,0
Уҗԁыԍӧм ԁа турун чінӧм 10,0 10,0
Прессовка 60,0 29,0 60,0
Груԅітчӧм куԅа операц. рӧск. 29,0
Ставыс 144,8 142,0
Колӧ пасјыны, мыј оргаԋізаціоннӧј установкајас быԁво вежлаԍӧны. 1932-33 воԍа ԍезонлы вермасны ԍетны заготовіԏеԉнӧј аппарат оргаԋізујтӧмкӧԁ ӧтлаын щӧщ выԉ нормајас. Тапонԁа тајӧ јукӧԁын ԍетӧм став маԏеріаллӧн значеԋԋӧыс, кыԇі вӧлі воԇынҗык віԍталӧма-ԋін, лоӧ сӧмын условнӧј, меԁым петкӧԁлыны основнӧј пріјомјассӧ, коԁјасӧн колӧ пӧԉзујтчыны фінансӧвӧј план лӧԍӧԁігӧн.
Туруныԍ рӧшщӧт вӧчӧм
Заготовітӧм туруныԍ мынтыԍԍӧ ԁа турун ԍетыԍ ԁа пріјомщік костын рӧшщӧт вӧчԍӧ торја заготовіԏеԉнӧј ԃірекԏівнӧј ԁонјасӧн, коԁјасӧс лӧԍӧԁалӧ быԁво СССР-са Наркомснаб, турун сорт ԁа заготовітан рајон ԍерԏі. Шуам, Војвыв крајлы 1931 воԍа гожӧм кежлӧ вӧлі лӧԍӧԁӧма 1 центԋер кӧрымыԍ со кущӧм ԁонјас:
Турун
Кӧԇӧм, поԉевӧј ԁа лугӧвӧј турун................ 600 ур.
Лугӧвӧј, ԁаввыв ԁа ојԁлан турун . 400 „
Ԋур турун...................................... 300 .
Іԇас
Іԁ, зӧр ԁа броса іԇас................ 290 „
Пеԉева ԁа жуг..................................310„
Тајӧ ԁонјассӧ сетӧма крај вылӧ. Најӧс колӧ нӧшта торјӧԁлыны ԁа уточԋітны местнӧј економіческӧј условіјӧјас ԍерԏі ԁа ботаԋіческӧј
состав серԏі, сеԍԍа, ковмас-кӧ, соԁтыны лԁбӧ чінчыны 10-15 % вылӧ. Сыыԍ кынԇі, колӧ торјӧн лӧԍӧԁны прістаԋ ԁорса ԁа кӧрттуј станціја ԁорса ԁонјас ԁа пыԁын пунктјаслы (бокын местајаслы) ԁонјас.
Пыԁын пунктјасԍаԋ заготовітӧм кӧрым колӧ кыскыны станціја ԁорӧԇ ԉібӧ прістаԋ ԁорӧԇ. Сыпонԁа, кыскӧм вылӧ рӧскоԁсӧ бергӧԁӧм могыԍ, сещӧм пунктјаслы лӧԍӧԁԍӧны ічӧтҗык ԁонјас, абу-кӧ станціјаӧԇыс ԉібӧ прістаԋӧԇыс 30 кілометрыԍ матынҗык. Станціјаԍаԋ ԉібӧ прістаԋԍаԋ 30 кілометрӧԇ ԁон оз чінтыԍԍы. Но і пыԁын пунктјаслы оз поԅ чінтыны ԁон 1 центԋер вылӧ 30 урыԍ унҗык. Тащӧм нога рӧшщӧтыԍ уроныс уԍӧ Сојузпромкорм вылӧ.
Турунлы лӧԍӧԁӧм ԁонјас мынтыԍԍӧны нормаԉнӧј туруныԍ, кӧні оз ков лоны ԋекущӧм ԃефектјас. Турун лыԃԃыԍԍӧ ԃефекԏівнӧјӧн, сіјӧ-кӧ бакшаԍӧма ԉібӧ пӧԁӧм ԁука, тырӧма ԋујтӧн ԉібӧ лыаӧн, јіԅӧма ԉібӧ завоԃітӧма пӧԍавны. Тащӧм турун пыщкас-кӧ емӧԍ вреԁнӧј ԁа јаԁовітӧј турунјас 1%-ыԍ унҗык, сек сіјӧс ԋіӧԏі оз поԅ прімітны. Та ногӧн туруныԍ окончаԏеԉнӧј рӧшщӧт вӧчԍӧ сӧмын туруныслыԍ качествосӧ тӧԁмалӧм бӧрын. Качество тӧԁмалігӧн колӧ учԏітны:
1) јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турун сорјас, коԁјас вермасны лоны 1%-ыԍ ԋе унҗык, а јаԁовітӧј турунјас ӧтчукӧрын 0,2 кг-ыԍ унҗык ԁа вреԁнӧј турунјас ӧтчукӧрын-жӧ 0,6 кг-ыԍ унҗык меԁ ез вӧвны (јаԁовітӧј ԁа вреԁнӧј турунјаслыԍ ԍпісок вӧлі ԍетӧма вылынҗык);
2) јона-ӧ туруныс уԉ (влажноԍт): кос турунӧ пырӧ влага 15 пр.-ӧԇ, щӧркоԃԃема косӧ — 15-17 пр.-ӧԇ, влажнӧјӧ — 17-20 пр.-ӧԇ, уԉ турунӧ — 20 пр.-ыԍ унҗык;
3) безвреԁнӧј ԍојтӧм турун сорјас — турун чір, коԁі петӧ 6,5 — 7 мм гырԍа гӧгрӧс ԍінјаса пож пыр;
4) јона-ӧ ԍорӧн ыщкӧма (турунлыԍ арлыԁ). Тані колӧ торјӧԁны: а) ԍормӧм турун, коԁӧс ыщкӧма кӧјԁыс воігас-ԋін, б) нормаԉнӧј турун, емӧԍ-кӧ сылӧн злак шепјасас сӧмын ԇоріԇјасыс ԉібӧ улыс ԇоріԇ вожјасас ԋеуна кӧјԁысыс, ежӧр турунлӧн-кӧ корјасыс оз торјавлыны за ԁінԍыс ԁа емӧԍ-на мыјԁакӧ ԇоріԇыс (пыԉнікјас), злакјаслӧн-кӧ зајасыс вежӧԍ, „ԇоріԇалан каԁын“.
Вылынҗык інԁалӧм ԁонјас лӧԍӧԁԍӧны опреԁеԉоннӧј качествоа турунлы (баԅіснӧј конԃіціјајас). Баԅісјас бара-жӧ лӧԍӧԁԍӧны турунлыԍ урожај обԍԉеԁујтӧм ԍерԏі, а поԁулас (основа пыԃԃі) пуктыԍԍӧ сещӧм качест-
во, кущӧм качествоа турун лоӧ меԁуна заготовіԏеԉнӧј рајонјас (шуам, Војвыв крајын). Кыԇі вӧлі вылынҗык віԍталӧма-ԋін, баԅіснӧј конԃіціјајас лӧԍӧԁԍӧны меԁԍа главнӧј показаԏеԉјас куԅа: јона-ӧ кос, уна-ӧ пырӧны ԍојтӧм турунјас ԁа јона-ӧ ԍорӧн ыщкӧма. Шуам, шӧркоԃԃем кос, ԍојтӧм турун сор — 10 пр., ԁај ыщкӧма каԁын.
Лӧԍӧԁӧм ԁонӧн рӧшщӧт вӧчԍӧ сӧмын сек, ԇікӧԇ-кӧ лӧԍалӧ туруныслӧн качествоыс прімітӧм ԁа вынԍӧԁӧм условіјӧјаслы (баԅіснӧј конԃіціјајаслы). Бурҗык качествоа турунлы ԁоныс соԁтыԍԍӧ (вӧчԍӧ наԁбавка), а омӧԉҗык качествоалы — чінтыԍԍӧ (скіԁка).
Бурҗык качествоыԍ соԁтӧԁ шуԍӧ бԍԋіфікаціјаӧн, а омӧԉҗык качествоыԍ чінтӧԁ — рефакціјаӧн.
Соԁтӧԁјас ԉібӧ чінтӧԁјас вӧчԍӧны пыр, кор туруныс торјалӧ прімітӧм баԅіс ԁіныԍ бурмӧмлаԋ ԉібӧ омӧԉтчӧмлаԋ. Шуам, баԅіс ԍерԏі-кӧ турун колӧ лоны шӧркоԃԃем кос, а сіјӧ ԇікӧԇ кос, сек турун бурмӧм веԍтас вӧчԍӧ соԁтӧԁ (наԁбавка). А туруныс-кӧ шӧркоԃԃем кос ԁорыԍ уԉҗык, вӧчԍӧ чінтӧԁ (скіԁка).
Влажноԍт куԅа соԁтӧԁ 1931 воын НКСнабӧн вӧлі лӧԍӧԁӧма центԋер вылӧ 10 урӧн быԁ вежԍӧмыԍ (ӧԏі состојаԋԋӧԍаԋ мӧԁ состојаԋԋӧӧ вуҗӧмыԍ, шуам, шӧркоԃԃем косԍаԋ ԇік косӧԇ).
Ԍојтом турун сор куԅа ԁон соԁтыԍԍӧ центԋер вылӧ 10 урӧн быԁ 5 пр. ԍојтӧм турун сор чінӧмыԍ.
Арлыԁ куԅа бурҗык качествоыԍ, шуам, сӧрмӧм турун пыԃԃі аскаԁын ыщкӧм (нормаԉнӧј) турун вајӧмыԍ, ԁон соԁтыԍԍӧ 40 урӧн быԁ центԋерыԍ.
Чінтӧԁјас ԉібӧ рефакціјајас вӧчԍӧны:
а) влажноԍт куԅа — 15 урӧн омӧԉтчӧмлаԋ быԁ вежԍӧмыԍ, шуам,
баԅіс ԍерԏі "кос турун" пыԃԃі „шӧркоԃԃем кос турун" вајӧмыԍ чінтыԍԍӧ ԁоныс 15 урӧн быԁ центԋерыԍ;
б) лӧԍӧԁӧм норма ԍерԏі унҗык ԍојтӧм турун сорыԍ вӧчԍӧ чінтӧԁ центԋер вылӧ 10 урӧн быԁ 5 прӧч. мынԁа ԍојтӧм турун соԁӧмыԍ;
в) арлыԁ куԅа качество омӧԉтчӧмыԍ — нормаԉнӧј пыԃԃі ԍорӧн ыщкӧм (сӧрмӧм) турун вајӧмыԍ вӧчԍӧ чінтӧԁ 40 урӧн быԁ центԋерыԍ.
Шӧркоԃԃем нормаԉнӧј качество вежлаԍӧм кынԇі, турун вермас лоны ԋӧԏі тујтӧмӧн, шуам, јаԁовітӧј турунјас пырӧны 1 пр. ыԍ унҗык, ԉібӧ сіԍ, уԉ ԁа сіԇі воԇӧ. Тащӧм турун ԋӧԏі оз прімітԍы, но сіјӧ вермас лоны нӧшта ԃефекԏівнӧјӧн (віԇӧԁ вылыԍҗык). Тащӧм туруныԍ рӧшщӧт вӧчԍӧ кыкнанлаԁорԍаԋ лӧԍӧԁчӧмӧн сы ԍерԏі, поԅӧ оз јаԁовітӧј турун сорсӧ бӧрјыны ԁа шыблавны ԁа уна-ӧ коԉӧ скӧтлы верԁны шогмана ԇоԋвіԇа турун.
Окончаԏеԉнӧј рӧшщӧт вӧчԍӧ ставсӧ арталӧм бӧрын: первој колӧ течны соԁтӧԁјассӧ ԁа сетыԍ шыбытны чінтӧԁјассӧ, ԉібӧ мӧԁарӧ, чінтӧԁыс-кӧ унҗык, шыбытны сетыԍ соԁтӧԁсӧ.
Сојузпромкорм інструкціја куԅа рӧшщӧт вӧчԍӧ таԇі:
КАЧЕСТВО Баԅіснӧј конԃіціјајас Кущӧмӧс прімітӧма Соԁтӧԁ Чінтӧԁ Окончат. резуԉтат +-
Влажноԍт Ԉок турун сорјасъАрлыԁ (аскаԁын-ӧ ыщкӧма) Шӧркоԃԁем кос 10% Нормаԉнӧј Ԇік кос 2% Сӧрмӧма 10 ур 10 ур 40 ур
Ставыс | 20 ур 40 ур 20 ур
Рӧшщӧт вӧчӧм вылӧ установкајас тајӧ 1932 воын ԋеуна торјалӧны коԉӧм војасԍа установкајас ԁіныԍ: баԅіснӧј конԃіціјајас ԍерԏі омӧԉҗык качествоа туруныԍ колӧ вӧчавны тащӧм чінтӧԁјас:
а) влажноԍт куԅа: турунын-кӧ ем васӧԁ 17-ԍаԋ 20 пр.-ӧԇ (влажнӧј турун) — чінтыԍԍӧ основнӧј ԁоныԍ 10 пр;.
Турунын-кӧ васӧԁыс 20-ԍаԋ 24 пр.-ӧԇ (уԉ турун) — чінтыԍԍӧ 20 пр;
24 пр.-ыԍ јонҗыка уԉ турун оз прімітԍы;
б) арлыԁ куԅа: ԇоріԇалӧм бӧрын ыщкӧм туруныԍ (сӧрмӧм туруныԍ), коԁі тујӧ-на кӧрым вылӧ, чінтыԍԍӧ основнӧј ԁоныԍ 15 пр;
быԁмігӧн коԍмӧм турун, коԁјаслӧн заыс чорԅӧма, оз прімітԍы;
в) ԉок турун сорјас куԅа, баԅісын-кӧ інԁӧма — „ԍојтӧм турун сорјас ԁа турун чір 15 пр.-ыԍ ԋе унҗык“, а прімітан турун пыщкын лоӧ сіјӧ унҗык, чінтӧԁ вӧчԍӧ 5 пр.-ӧн быԁ 5 пр. сорыԍ.
Прімітан турун пыщкын-кӧ ԉок турун сорыс 30 пр.-ыԍ унҗык, сещӧм турун оз прімітԍы.
Турун заготовітӧм вылӧ ԍӧм леԇӧм
Вылынҗык вӧлі петкӧԁлӧма, кыԇі артавны турун заготовітӧм куԅа став пӧлӧс уҗлыԍ асԁон ԁа кыԇі вӧчны рӧшщӧтјас. Сетчӧ пырісны россыпнӧј турун ԋӧбӧм, сіјӧс прессујтӧм, краԋітӧм ԁа места вылӧ ыстӧм. Сіјӧ рӧшщӧтјас ԍерԏіыс колхоз ԉібӧ совхоз кокԋіа вермас артавны, уна-ӧ колӧ сылы оборотнӧј капітал. Та могыԍ, ӧԏі центԋер турунлыԍ асԁон арталӧм кынԇі, уна-ӧ кутас сулавны сіјӧ прессујтан пунктын ԉібӧ вагонӧԇ (баржаӧԇ) вајӧм бӧрын (сы ԍерԏі, кӧні ԁа кущӧм условјӧјасӧн ковмас ԍетны турунсӧ потребіԏеԉлы), колӧ воԇвыв тӧԁны ԁа лыԃԃыны кымын оборот вевјалас вӧчны заготовіԏеԉ ӧԏі ԍезонын.
Та ногӧн, оборотнӧј ԍӧмлыԍ мынԁа ԁа сіјӧс іспоԉзујтӧм вылӧ колан каԁ тӧԁӧмӧн, колхоз ԉібӧ совхоз арталасны, уна-ӧ ԍӧм вермасны пуктыны најӧ асланыс среԁствојасыԍ ԁа уна-ӧ ковмас боԍтны Госбанкыԍ җеԋыԁ срока уҗјӧзӧн.
Уҗԁыԍан пӧраԁок ԁа условіјӧјас вежлаԍӧны. Сыпонԁа воԇвыв оз поԅ тӧԁны, кущӧмӧԍ лоӧны најӧ сек кежлӧ, кор сещӧм ԉібӧ тащӧм оргаԋізаціја боԍтԍас заготовітны тураса кӧрым — бокӧ іналӧм вылӧ. Поԅӧ сӧмын тӧԁмӧԁны обшщӧј установкајассн заготовкајас ԁа тӧварнӧј операціјајас нуӧԁӧм вылӧ Госбанкӧн ԍӧм ԍетӧм куԅа.
Госбанк ԍетӧ уҗјӧзӧн ԍӧм заготовка нуӧԁан ног ԍерԏі ԁа вочасӧн. Первој ԍетԍӧ уҗӧн ԋеыҗыԁ аванс ԁас лунја заготовка вылӧ, тыр ԁон арталӧмӧн ԉібӧ заготовіԏеԉлыԍ асшӧр ԍӧмсӧ чінтӧм бӧрын.
Сеԍԍа, мыјӧн кутас чукӧрмыны склаԁын кӧрым запас, ԍетԍӧ уҗјӧзӧн соԁтӧԁ ԍӧм „тӧвар улӧ“ (поԁтоварнӧј креԃіт) — запас ыҗԁа ԍерԏі ԁа сулалан ԁон ԍерԏіыс. А кыԇі кутас мунны прессујтӧм турун груԅітӧм, бара-жӧ ԍетԍӧ уҗјӧзӧн „туј вылын тӧвар улӧ“ ԁа „туј вылын ԁокументјас улӧ“.
Склаԁын турун запас чукӧрмӧм ԍерԏі ԍӧм уҗԁӧм вермас лоны склаԁӧ коԉӧм турун јылыԍ торја тӧԁмӧԁјас куԅа, а груԅітӧм бӧрын — груԅітӧм тӧвар вылӧ щӧт-фактурајаслы ԁа Госбанк отԃеԉеԋԋӧӧ (кытчӧ мунӧ грузыс) ысталӧм щӧтјаслы вӧчӧм реестрјас (опіԍјас) куԅа.
Тащӧм уҗԁыԍӧм куԅа банк боԍтс 8 пр. вонас. Уҗԁыԍан срок, кыԇі вӧлі віԍталӧма вылынҗык, лӧԍӧԁԍӧ ԍезонын заготовка мунӧм ԍерԏі. Колӧ пасјыны, уҗԁӧм ԍӧм вылӧ креԃітјас воԍтавԍӧны план куԅа. Та понԁа на јылыԍ воԇвыв ԁа аскаԁын колӧ ԍетны вылысса оргаԋізаціјакӧԁ сӧгласујтӧм зајавкајас.
Тураса кӧрым-кӧ ԍетԍӧ меставывса Заготԅерно контораӧ ԁа ԍетыԍыс-кӧ (вузалыԍыс) олӧ меԁматыса Госбанк отԃеԉеԋԋӧԍаԋ 40-50 кілометрыԍ ылынҗык, Заготԅерно контора мынтыԍӧ боԍтӧм туруныԍ аслас кассаыԍ (наԉічнӧјӧн).
Турун ԍетыԍ колхозԍаԋ-кӧ банкӧԇ 40-50 кілометрыԍ матынҗык, заготпункт ԍетӧ колхозлы банкыԍ ԍӧм пӧлучітӧм вылӧ торја мынтыԍан пӧручеԋԋӧ. Пӧручеԋԋӧсӧ гіжӧны кык ӧткоԃӧс.
Турун віԇанінјас стрӧітӧм вылӧ ԁырҗык кежлӧ уҗӧн ԍӧм ԍетӧм јылыԍ колӧ шыӧԁчыны Соцԅембанкӧ. Шыӧԁчӧмсӧ бара-жӧ колӧ воԇвыв сӧгласујтны вылысса оргаԋізаціјакӧԁ (Колхозсојузкӧԁ, Віԇму управԉеԋԋӧкӧԁ).
Турун віԇанінјас стрӧітӧм вылӧ ԁа турун пуктан станціјајас оборуԁујтӧм вылӧ уҗјӧзӧн ԍӧм ԍетԍӧ срокӧн 3 воӧԇ. Тајӧ уҗјӧзсӧ ковмас завоԃітны мынтыны меԁвоԇԇа воԍаԋыс-жӧ: турун віԇанін стрӧітӧм вылӧ уҗјӧз — 20 пр. мынԁа, а станціјајас оборуԁујтӧм вылӧ уҗјӧз — 30 пр. мынԁа.
Машінајас лӧԍӧԁӧм вылӧ уҗјӧз ԍетԍӧ сещӧм-жӧ условјӧјасон, сӧмыа меԁвоԇԇа вонас ковмас мынтыны 20 пр. мынԁа.
Уҗјӧзӧн ԍӧм боԍтӧм вылӧ колӧ ԍетны банкӧ:
а) проізвоԁственно фінансӧвӧј план;
б) меԁбӧрја фінансӧвӧј отчот (лӧԍӧԁӧм формаӧн);
в) кӧрым іналӧм вылӧ ԉібӧ машінајасӧн ԁа інвентарӧн снабжајтӧм вылӧ ԁоговорыԍ копіја;
г) турун прессујтан пункт стрӧітӧм јылыԍ рӧшщӧт, вӧчԍӧ-кӧ сіјӧ кӧԅајственнӧј способӧн, ԁа ԁоговорыԍ копіја, вӧчԍӧ кӧ пунктыс пӧԁраԁӧн.
Сыыԍ кынԇі емӧԍ нӧшта уна условіјӧјас, коԁјасӧс колхозлы колӧ собԉуԁајтны ԁа собԉуԁајтіг мозыс ԍетԍӧ ԍӧм креԃіт воԍтӧм бӧрас-ԋін. Тајӧ ԍӧмыс ԍетԍӧ стрӧіԏеԉство нуӧԁӧм ԍерԏі ԁа ԁоговорјас выполԋајтӧм ԍерԏі, сіԇ-жӧ асшӧр среԁствојас пуктӧм ԍерԏі ԁа мукӧԁ уҗјӧзјасӧн ԉучкі
пӧԉзујтчӧмӧн (уҗԁыԍан ԃісцшԉіна собԉуԁајтӧмӧн), віԇму овмӧс кыпӧԁӧм вылӧ куԅ срока уҗԁыԍан фонԁӧ објазаԏеԉнӧј взносјас мынтӧмӧн.
Колӧ пасіыны, мыј колхозлӧн став рӧшщӧтјас стрӧітчан маԏерјалјас ԁа машінајас вајыԍкӧԁ колӧ нуӧԁԍыны банк пыр колхозлы воԍтӧм креԃіт веԍтӧ ԉібӧ банкын воԍтӧм ԏекушщӧј щӧт куԅа асшӧр среԁствојас веԍтӧ. Куԅ срока уҗјӧзјас куԅа банк боԍтӧ 4 пр. вонас.
МӦԁ ЧАԌТ
ТУРУН ПРЕССУЈТӦМ
І-ј јукӧԁ
ТУРУН ПРЕССУЈТАН ПУНКТ ОБОРУԀУЈТӦМ
Стрӧјбајас ԁа інвентар.
Турун прессујтан пункт оборуԁујтӧм вылӧ колӧны сооружӧԋԋӧјас, помешщеԋԋӧ, веԍітчан інвентар ԁа прессујтан машінајас. Ставыс тајӧ вермас лоны сложнӧјӧн ԉібӧ зев прӧстӧјӧн сы ԍерԏі, ыҗыԁ-ӧ заготовкаыс, пыр сіјӧ нуӧԁԍӧ аԉі оз, кущӧм сылӧн економіческӧј значеԋԋӧыс турун заготовітан рајонлы ԁа, меԁбӧрын, кущӧмӧԍ местаыслӧн обшщӧј условјӧјасыс.
Сещӧм оргаԋізаціјајасын, коԁјаслӧн турун заготовітӧмыс ԁа сіјӧс вузалӧмыс лоӧ главнӧј ԁокоԁӧн, оборуԁоваԋԋӧ вылӧ поԅӧ віԇны уна ԍӧм сіјӧ ԍӧмыс вешјас операціјанас. Мукӧԁ оргаԋізаціјајасын, кӧні туруннас вузаԍӧмыс лоӧ соԁтӧԁ ԁокоԁ пыԃԃі ԁа ԁокоԁыс ічӧт, турун прессујтан пункт колӧ оборуԁујтны ещаҗык ԍӧм вылӧ.
Мукӧԁ ԁырјі, прессујтчӧм ԁонтӧммӧԁӧм могыԍ, поԅӧ оргаԋізујтны „поԁвіжнӧј" турун прессујтан пункт, меԁым ԋе турунсӧ кыскавны пресс ԁінӧ, а прессӧ нуны турун ԁінас.
Турун пунктлы места бӧрјыԍԍӧ јонҗыкасӧ кӧрттуј ԁорын ԉібӧ суԁнајасӧн ветлан ју ԁорын, олан керкајасԍаԋ, склаԁјасԍаԋ ԁа проізвоԁственпӧј преԁпріјаԏԏӧјасԍаԋ 50 метрыԍ ԋе матӧҗык. Участоклӧн ыҗԁа колӧ лоны 3/4 гектар паԍта кымын быԁ 1000 тонна турун вылӧ.
Ԃерт, пунктлӧн места колӧ лоны ԇік кос, ԁај меԁ поԅӧ вӧлі кыскавны сетчӧ турун кујім ногӧн прессујтӧм вылӧ (ручнӧјӧн, вӧлӧн ԁа машінајасӧн). Тані мі ԍетам кујім прімернӧј ԍмета турун пунктјас оборуԁујтӧм вылӧ.
Кор кущӧм способ колӧ бӧрјыны, сы јылыԍ лоӧ віԍталӧма воԇынҗык, прессујтан ԏехԋіка јылыԍ јукӧԁын.
Турун прессујтан пунктјас оборуԁујтӧм вылӧ прімернӧј ԍметајас:
Кіӧн (ручнӧј) прессујтан пункт — переԁвіжаӧј
(Лунԍа проізвоԃіԏеԉноԍт — 20-30 цент.)
1) 2 пресс Гіттонлӧн, 110 шајтӧн............ 220 шајт.
2) Вескі 400 клг вылӧ........................120 „
3) Сутуга вунԁалан станок......................25 „
4) 2х2,5 метр паԍта кык бреԅент.................52 „
Ставыс. . . 417 шајт.
Сещӧм-жӧ пункт — постојаннӧј.
1) Сарај-навес (28з7х3 метр ыҗԁа) .... 1500 шајт.
2) 2 ручнӧј пресс Інгерзоԉлӧн х 185 ш........ 370 „
3) Ԁоԃԃа вескі................................1400 „
4) Сутуга вунԁалан станок....................... 25 „
5) 2х2,5 метр паԍта кык бреԅент................. 52 „
6) Посԋі інвентар ԁа мук. пӧлӧс рӧскоԁјас ... 68 „
7) Гіԁропуԉт.................................... 85 ,
Ставыс . . . 3500 шајт.
Вӧлӧн прессујтан пункт
(Лунԍа проізвоԃіԏеԉноԍт — 50 цент. пресс. турун)
1) Сарај, кӧрт вевтӧн ԁа машіннӧј отԃеԉеԋԋӧӧн
(28х8х3 метр ыҗԁа)............................ 2500 шајт.
2) Вӧлӧн уҗалан пресс Ԍерп ԁа Мӧлӧт зав. (V.H.P.) 785 „
3) Ԁоԃԃа вескі................................ 1400 „
4) Вескі вылысӧ вевт (навес)................... 370 „
5) Вескі........................................120 „
6) Сутуга вунԁалан станок....................... 25 „
7) Гіԁропуԉт............................ 85 „
8) Посԋі іннентар, бреԅентјас, машінајас ԁа вескіјас вајӧм куԅа рӧскоԁјас (ылӧсас) 115 „
Ставыс . . . 5400 шајт.
Мехаԋіческӧј прессујтчан пункт
(Лунԍа проізвоԃіԏеԉноԍт — 100 цент. пресс. турун)
1) Контора (сторожка)......................... 3000 шајт.
2) Воԇԇа ԍметаын коԃ-жӧ сарај................. 2500 „
3) Ԁвігаԏеԉ, места вылӧԇ вајӧмӧн.............. 1500 „
4) Пресс, места вылӧԇ вајӧмӧн................. 1000 ,
5) Ԁоԃԃа вескі................................ 1400 „
6) Вескі вылысӧ вевт (навес)................... 370 „
7) Вескі........................................120 „
8) Сутуга вунԁалан станок....................... 25 в
9) Вагоннӧј бреԅент.............................252 ,,
10) Пӧжарнӧј машіна ............................327 „
11) Посԋі інвентар .............................130 „
12) Мукӧԁ пӧлӧс посԋі рӧскоԁјас.................176 „
Ставыс . . . 10.800 шајт.
Та ногӧн турун прессујтан пункт оборуԁујтӧм вылӧ ковмас ԍӧм 417 шајтԍаԋ 10.800 шајтӧԇ.
Быԁ ԍметаын оз вермыны вежԍыны маԏеріалјаслӧн ԉібӧ оборуԁоваԋԋӧлӧн лыԁыс ԁа качествоыс, а ԁонјасыс вежлаԍӧны. Сыпонԁа, меԁ ԁонјасыс лоӧны реаԉнӧјӧԍ, ԍметас колӧ пуктавны оборуԁоваԋԋӧлыԍ секԍа сулалан ԁонсӧ.
Ԁонјас јылыԍ справкајасӧн ԁа машінајас, вескіјас ԁа інвентар лӧԍӧԁӧм вылӧ заказјасӧн колӧ шыӧԁчыны „ԍеԉхозснабжеԋԋӧ" акц. обществоса местнӧј отԃеԉеԋԋӧӧ. Тајӧ 1932 воын вӧлӧн уҗалан „Інтернаціонал" ԏіпа турун пресс, коԁӧс вӧчӧны, 1 мај" ԋіма завоԁын (УССР), сулалӧ вајтӧг 615 шајт. Ԁ. Ԃір ԏіпа мехаԋіческӧј пресс, Очерскӧј завоԁлӧн, сулалӧ 1600 шајт. Комі облаԍтӧ прессјас вајӧм кутас сулавны став машіна ԁонԍыс 36% кымын.
Мехаԋіческӧј прессӧ ԃвігаԏеԉ пыԃԃі поԅӧ сувтӧԁны колхозлыԍ ԉібӧ совхозлыԍ тракторсӧ, но мыјкӧ понԁа-кӧ лоӧ сувтӧԁны пыр уҗалан пресс, сек поԅӧ суԇӧԁны „Красныј прогресс" завоԁыԍ (УССР) „Тріумф" ԏіпа, 10-12 вӧв вына, ԋерпӧн уҗалан ԁвігаԏеԉ, коԁі сулалӧ 1440 шајт.
Помешщеԋԋӧ оборуԁујтӧм вылӧ ԍӧм јылыԍ ԍетӧма інԁӧԁјас тајӧ руковоԁствоса мӧԁ чаԍтас, „турун заготовітӧм фінанԍірујтӧм" јукӧԁын.
Бура ыҗыԁ контора ковмас стрӧітны стӧрӧжкакӧԁ отпомыԍ. Контора лоӧ пуыԍ, 15 пеԉӧса, кӧрт вевта.
ТУРУН прессујтан пунктлы контора стрӧітӧм вылӧ
ПРІМЕРНӦЈ СМЕТА
1. Фунԁамент:
а) куб җын бутӧвӧј із;
б) кірпіч 0,7 м. суԁта 8 ԍурја вылӧ — 1300 шт;
в) цемент 4 бӧчка 164 кілограммӧн.
2. Стенјас:
Гӧгрӧс пожӧм керјас:
Куԅта: 8,5 м. кызта: 22,5 см — 30 кер.
„ 8,5 „ „ 20,0 „ — 10 „
„ 6,5 „ „ 9,0 „ — 18 „
„ 6,5 „ „ 17,5 „ — 5 „
Ставыс . . . .63 кер.
Соԁтӧԁ: 3-5 м. куԅта ԁа ԋе ӧткызта — 12 кер.
3. Стропілајас ԁа ԉегерјас:
Гӧгрӧс вӧр 13 см кызта — 12 кер.
„ „ 18 „ „ — 6 .
4. Ԁӧскајас 5,5-6,5 см-аӧԍ....................... 72 шт.
5. Посвоԇ вылӧ пожӧм пу ԁӧскајас 6,5 метрӧн . . 60 „
6. 2-3 м куԅта ӧшіԋ курічјас................ . . 20 „
7. Җоҗлы ԁа пӧтӧлӧклы 6,5 м. куԅта балкајас . . 10„
8. Пӧтӧлӧк вылӧ 5 м х 17,5 см гырԍа гӧрбушјас . 24„
9. Ӧԇӧс вылӧ 5 м х 5 см гырԍа ԁӧскајас .... 4 шт.
10. Кіԉчӧ вылӧ сещӧм-жӧ ԁӧскајас................... 4 „
11. Посвоԇ җоҗ вылӧ сещӧм жӧ ԁӧскајас.............. 12„
12. Разнӧј ԏӧс
13. Вевт вылӧ кӧрт ԉістјас 3,7 кг-ӧн.............. 400 кг.
14. Кірпіч кухԋа пач вылӧ......................... 1200 шт.
15. Уна пӧлӧс кӧрттувјас.......................... 65 кг.
16. Прӧстӧј ԍԏеклӧ................................ 1/4 јащ.
17. Пакԉа.................................... . 100 кг.
18. Прібор 2 ӧԇӧслы ԁа 4 ӧшіԋлы.
19. Пачӧ прібор ԁа сутуга.
20. Уҗалан вын: а) плӧԏԋікјас ԁа стоԉарјас, б) кровеԉщікјас
в) ԍԏекоԉщікјас, г) пач вӧчыԍјас ԁа камеԋщікјас, ԁ) маԉарјас,
е) конопатчікјас, ж) кірпіч ԁа із кыскалӧм.
Кіӧн прессујтӧм вылӧ помешщеԋԋӧ. Машінајас віԇӧм вылӧ ԁа кіӧн прессујтӧм вылӧ торја помешщеԋԋӧ оз ков. Сіјӧ колӧ меԁјонасӧ прессујттӧԇ ԁа прессујтӧм бӧрын турун віԇӧм вылӧ, а прессујтчыны поԅӧ ывла вылын.
Ԋегырыԍ колхозјасын ԉібӧ совхозјасын став обԍруԁоваԋԋӧ пыԃԃі поԅӧ лӧԍӧԁны сӧмын ӧԏі ԉібӧ кык прӧстӧј прессјас, шуам Гіттон ԍіԍԏема куԅа, ԁа вескі — турун ԏукјассӧ груԅітігӧн веԍітӧм вылӧ. Секі ԋекущӧм стрӧјба торја оз ков. Оргаԋізаціја-кӧ чукӧртӧ турун гырыԍ парԏіјајасӧн ԁа сеԍԍа прессујтӧ сіјӧс аслас вынӧн, сещӧмјас ԁырјі поԅӧ рекоменԁујтны кык пӧлӧс сарајјас ԉібӧ навесјас:
1. Пуыԍ вӧчӧм ԁа пуӧн-жӧ (ԁраԋечӧн) вевԏԏӧм, 25,5х8,5х3 метр ыҗԁа сарај. Сетчӧ тӧрны кутас 800 центԋер прессујтӧм турун.
2. Пуыԍ вӧчӧм, кӧрт вевта навес, 14,2 м. куԅта ԁа 7,1 м. паԍта. Кык боксӧ тупкӧма топыԁ ԍтенаӧн.
Ставнас тащӧм пунктыс (ручнӧј прессовка вылӧ) лоӧ пощӧм јӧр коԃ, кӧні шујга вылас ԁа сај бокас лоӧны навесјас, воԇіыс коԉӧ воԍса, а веԍкыԁ вылас сувтӧԁԍӧ ԁоԃԃа вескі.
Кӧрт вевта, 14х7х3 метр ыҗԁа, пу навес стрӧітӧм вылӧ колӧны со кущӧм маԏеріалјас:
1) Гӧгрӧс пожӧм ԍурјајас, куԅтаӧн 5,7 м. кызтаӧн 24 см — 14 шт
2) „ „ 7 м. „ 22 см — 28 .
3) . „ „ „ 5 м. „ 13 см — 30 .
4) . „ „ „ 8,5 м. . 24 см — 10 ,
5) Піԉітӧм шԉегајас 7 метр куԅтаӧԍ...................... 130 .
6) „ ԏӧс 4,2 м куԅтаӧԍ.......................... 170 „
7) „ ԁӧскајас 5 м куԅтаӧԍ ԁа 1 1/2 см кызтаӧԍ . . . 10 „
8) Вевԏԏыԍан кӧрт (ԉістјас).
9) Плӧԏԋікјаслӧн уҗ.
10) Вевԏԏыԍан ԁа краԍітчан уҗ, маԏеріалнас.
Тащӧм навесӧ кутас тӧрны 660 центԋер кіӧн прессујтӧм турун ԁа 1000 центԋер вӧлӧн прессујтӧм турун.
Вӧлӧн ԁа мехаԋіческӧј способӧн прессујтчӧм вылӧ помешщеԋԋӧ. Вӧлӧн ԁа парӧвӧј машінајасӧн турун прессујтны сіԇ-жӧ, ԃерт, поԅӧ ывла вылын, ԁај емӧԍ веԍіг тащӧм способсӧ ԁорјыԍјас. Сіјӧ лыԃԃыԍԍӧ бурҗыкӧн сыпонԁа, мыј прессујтігӧн туруныслы колӧ шонԁі воԇын тӧлавны, меԁым сіјӧ јонҗыка коԍмас ԁа весаԍас бусыԍ ԁа јогја-
[Вӧлӧн прессујтчан сарај.]
сыԍ. Но, туруннас вӧԃітчӧмыс ԁа вузаԍӧмыԍ-кӧ& мунӧ ԋе сӧмын гожԍа шонԁіа лунјасӧ, а щӧщ шонԁітӧм лунјасӧ ԉібӧ тӧлын, кор сынӧԁыс абу кос, вылысԍаԋ вевԏԏӧм віԇӧ не сӧмын машінајасӧс щыкӧмыԍ, сіјӧ віԇӧ-щӧщ уҗсӧ зерыԍ ԁа лымјыԍ.
Ԍтенјас јылыԍ колӧ шуны, мыј быԁ бокԍаԋ тупкыны навес ԋінӧмла: прессујттӧԇ турунлы колӧ лоны венԏіԉаціја ԁа тӧлалӧм щӧщ навес улын уҗалігӧн.
Тајӧ турун прессујтан сарајыс лоӧ тащӧм моԁаа: куԅмӧс стрӧјба, кык бокԍаԋ тупкӧма, коԁарԍаԋ пырҗык овлӧны тӧвјас, а мӧԁ кык бокыс воԍса; сарај воԇвылын, шујга боклаԋыс вӧчԍӧ машіннӧј отԃеԉеԋԋӧ ԁа вевԏԏыԍԍӧ купол-коԃ гӧгрӧс вевтӧн; сылӧн раԁіусыс (ԁорԍаԋыс круг шӧрӧԇыс) — 5,7 метр; шӧрас лӧԍӧԁԍӧ коннӧј прівоԁ ԉібӧ пресслӧн ԁвігаԏеԉыс.
Коннӧј ԁа парӧвӧј прессујтчан пунктлыԍ обшщӧј віԁсӧ став оборуԁованԋӧнас петкӧԁлӧма тані печатајтӧм ԍерпас вылын.
Машіннӧј отԃеԉеԋԋӧын сувтӧԁԍӧ сӧмын коннӧј прівоԁыс, а прессыс &сувӧԁԍӧ навес улас.
8 ԍурс центԋер вылӧ уҗалӧмӧн тащӧм сарајыԁ, ԁерт, оз тырмы, сек еԍкӧ рассыпнӧј турунӧн тырас став сарајыс. Сещӧмјас ԁырјі прессујтӧм турун ԏукјассӧ поԅӧ течны ортсӧ чукӧрјасӧ ԁа вевԏԏыны бреԅентјасӧн (течан ног јылыԍ віԇӧԁ воԇыԍҗык).
Тані туруныс ԉібӧ чукӧрмӧ, ԉібӧ пырыԍтӧм пыр-жӧ ыставԍӧ вагонӧ груԅітӧм вылӧ (коԁ ногыс колӧ).
Тащӧм ногӧн машіннӧј отԃеԉеԋԋӧ лӧԍӧԁӧм оз поԅ лыԃԃыны торја бурӧн. Бурҗык лоӧ лӧԍӧԁны сещӧм пункт, кӧні машіннӧј отԃеԉеԋԋӧсӧ вӧчӧма сарај шӧрас ԁај ачыс сарајыс ыҗыԁҗык.
Сещӧм сарајлӧн:
куԅта — 28-30 метр,
паԍта — 14 15 „
шӧрыслӧн суԁта — 3,5 метр,
ԁорјасыслӧн „ — 2,5 „
Інвевтар
Вескіјас. Стрӧјбајас ԁа машінајас кынԇі, быԁ турун прессујтан пунктын колӧ лоны вескіјас рассыпнӧј турун ԁоԃјасӧн прімітӧм вылӧ ԁа прессујтӧм турун ԏукјасӧн веԍіталӧм вылӧ.
[Турун ԁоԃ веԍітан вескі.]
Ԁоԃԃа вескі колӧ быԁ пунктлы, сытӧг уҗавны ԋекыԇ оз поԅ. Тащӧм вескіјасыс вузаԍԍӧны ԁуб пуыԍ вӧчӧм гӧтӧвӧј рамаӧн, топыԁа воԉсалӧм пу плӧшщаԁкаӧн, кӧртыԍ ԁорӧм рычагјасӧн ԁа веԍітчан шкапӧн. Тащӧм вескіыс Госметрлӧн №566 лептӧ 2000 кг., а №568 — 3000 кг.
Вескі сувтӧԁԍӧ каменнӧј, ԉібӧ бетоннӧј јон фунԁамент вылӧ, торја черԏожјас куԅа.
Ԏукјаслы ічӧтҗык вескі поԅӧ лӧԍӧԁны ԃеԍаԏічнӧјӧс „Красныј факел" ԋіма завоԁлыԍ (Шуԅејԉлӧн ԍіԍԏема). Тащӧм вескі лептӧ 300 кг, платформаыс 46,6 см паԍта ԁа 47 см куԅта. Лӧԍӧԁны-кӧ переԁвіжнӧј пункт, абутӧм ԁырјі поԅӧ тырмӧԁчыны тащӧм вескінас ԁа ԁоԃԃа вескі ԋе ԋӧбны.
Уԉ руыԍ ԁа щыкӧмыԍ вескіјасӧс віԇӧм могыԍ, на вылысӧ колӧ вӧчны буԁка-коԃ навес, став бокԍаԋ тупкӧмӧн. Тајӧ буԁкаыс вермас тупкыны вескілыԍ сӧмын тыԁалан мехаԋізмсӧ, а платформаыс коԉӧ ортсӧ, ԉібӧ бурҗык вӧчны ыҗыԁ навес, меԁым вескіыс тупкыԍіс ставнаас. Секі ԁоԃјас кутасны мунны навес улӧԁ вомӧн воԍса воротајас пыр.
[Вӧлӧн прессујтчан пунктлӧн схемаԏіческӧј черԏож]
Ԁоԁԃа вескілы 3,5х3,5х3,5 метр ыҗԁа помешщеԋԋӧ вӧчӧм вылӧ колӧны тащӧм маԏеріалјас:
1) Гӧгрӧс пожӧм ԍурјајас, 5 м куԅтаӧԍ............. 6 шт.
2) 6,4 метр куԅта ԏӧсјас..........................115 „
3) 4,2 „ „ поԁрешетԋікјас..................... 25 „
4) 5,7 м х 15,4 см гырԍа стрӧпілӧјас................ 3 „
5) Кык воротаӧ куріч пујас (брусјас)............... 4 „
6) Воротајаслы навесјас ԁа шурупјас.
7) Быԁԍама кӧрттувјас.
8) Вевԏԏыԍан кӧрт (ԉістјас).
9) Вевԏԏыԍан уҗ.
16) Плӧԏԋічнӧј „
Пӧжарјаскӧԁ вермаԍан інвентар. Турун прессујтан пунктын, кокԋіа ӧзјан маԏеріал уна чукӧртӧм вӧсна, кокԋіа вермас лоны пӧжар. Сыпонԁа, бікӧԁ вермаԍӧм вылӧ рекоменԁујтчыԍԍӧ лӧԍӧԁны ԁа віԇны ԁаԍӧн 2-3 бӧчка ва ԁа пӧжарнӧј машіна (пӧжарнӧј труба) став прінаԁлежноԍтјаснас ԁа кішкајаснас (рукавјаснас). Кыскан кішкалӧн куԅта колӧ лоны 4 метр, а ва шыбытан кішкалӧн — еща вылӧ 20 метр. Ачыс машінаыс колӧ лоны 2 ыргӧн ціԉінԁра, коԁјаслӧн ԃіаметрыс 2,5 см ыҗԁа. Тащӧм машіна шыбытӧ ӧԏі мінутӧн 13 веԁра кымын ва.
Кӧні матын ем пӧжарнӧј сарај, машінајас пыԃԃі поԅӧ лӧоӧԁны 1, ԉібӧ 2 гіԁропуԉт. Тајӧ гіԁропуԉтјаснас поԅас кусӧԁчыны пӧжарнӧј сарајыԍ машіна вотӧԇ.
Гіԁропуԉтлӧн ва шыбытан кішкаыс 10 метр куԅта ԁа ва кыскан кішкаыс 2 метр куԅта.
Бреԅентјас. Турунӧс колӧ зев бура віԇны зерыԍ, лымјыԍ ԁај сіԇі уԉсалӧмјасыԍ, торіа-ԋін прессујттӧԇыс. Тапонԁа прессујтчан пунктӧ бреԅентјас лӧԍӧԁӧм ԇік колана тор. Бреԅентјас колӧны сыыԍ кынԇі машінајасӧс кӧтаԍӧмыԍ віԇӧм вылӧ, уҗыс-кӧ мунӧ вевттӧмінын. Бреԅент лыԁ ԁа налыԍ паԍтасӧ (поԉезнӧј плӧшщаԁсӧ) боԍтӧны колӧм ԍерԏі ԁа сарајӧн ԉібӧ навесјасӧн обеспечітӧм ԍерԏі. Сыпонԁа бреԅент лыԁ воԇвыв віԍтавны оз поԅ.
Бреԅентјас колӧны со мыј паԍтаӧԍ: 21х28, ԉібӧ 28х35 м. ԁа 71х85 м — вагоннӧјјас. Бреԅентјас помын емӧԍ коԉчајас. Гырыԍ бреԅентјасын тајӧ коԉчајассӧ вӧјтӧма бреԅент ԁорас (прішівнӧјӧԍ) ԁа ԁаԍ пукталӧма тезјас.
Посԋі інвентар. Посні інвентарӧ пырӧны: вывескајас, гіжӧԁјас (наԁпіԍјас): „Курітчыны ԋекущӧма оз поԅ“, веԁрајас, вілајас ԁа посԋі ремонт вӧчӧм вылӧ сԉесарнӧј інструмент, ставыс ылӧссӧ арталӧмӧн 130 шајт ԁон кымын.
Турун прессујтан пунктлы колӧны со кущӧм посԋі інвентар:
1) вывеска — 1, 2) гіжӧԁјас (наԁпіԍјас) — 5, 3) віла — 5, 4) баԃејка 1, 5) гез — 10, 6) томан — 3, 7) пӧнар, 8) пресслы хомут, 9) зубілӧ — 1,
10) кусачкі — 1, 11) кԉешщі — 1, 12) французскӧј кԉуч — 1, 13) прӧстӧј кԉуч — 1, 14) ԍԉесарнӧј мӧлӧт — 1, 15) плоскозубцы, 16) мех. ԏіскі 1.
Пункт оргаԋізујтӧм куԅа обшщӧј інԁалӧмјас.
Меԁбӧрын колӧ ԍетны пункт оргаԋізујтӧм куԅа ԁа сетчӧ робочӧјјасӧс боԍталӧм куԅа со кущӧм обшщӧј інԁалӧмјас:
1. Меԁым зер понԁа ԉібӧ лым понԁа уҗ оз сувт, рекоменԁујтчыԍԍӧ уҗсӧ нуӧԁны сарајын, ԁај сыыԍ кынԇі лӧԍӧԁны сарај, ԉібӧ навес, кӧні поԅіс еԍкӧ віԇны турун запас кык лун чӧж прессујтӧм вылӧ.
2. Оз рекоменԁујтчыԍԍы новлӧԁлыны пресс ӧԏі зорӧԁԍаԋ мӧԁ зорӧԁ ԁінӧ, — јона новлӧԁлӧмла пресс вермас ӧԁјӧ жугавны.
3. Пресс ԁа мотор колӧ сувтӧԁны шыԉӧԁӧм ԁа топӧԁӧм му плӧшщаԁка вылӧ ԇік веԍкыԁа, уровеԋ куԅа.
Вӧлӧн уҗалан прессјаслыԍ кӧԉӧсајассӧ колӧ вӧјтны муӧ, меԁым вӧвјас ԋекытчӧ інмывтӧг вермісны вуҗны шатун вомӧн.
4. Уҗалігӧн вӧвјасӧс колӧ вежлывлыны. Кык вӧлӧн уҗалан пресс вылын ӧԏі вӧлӧн уҗавны оз поԅ.
5. Колӧ, меԁым робочӧјјаслы мынтыԍӧм вӧлі лӧԍӧԁӧма тонна лыԁ куԅа, ԏук лыԁ куԅа мынтыԍӧм оз рекоменԁујтчыԍԍы.
6. Быԁ ԍменаын колӧ лоны прессујтан ԍіԍԏема ԍерԏі робочӧј лыԁ, кыԇі петкӧԁлӧма тані штатнӧј роспісаԋԋӧын.
Турун прессујтан уҗјас ԁа штатјас
№№ Прессујтчан ужјас Ручнӧј Прессујтан ԍіԍԏема ԁа рабочӧј лыԁ
Коннӧј Мехаԋіч.
1 Зорӧԁыԍ ԉібӧ ԁоԃԃыԍ турун шыблалӧм _ ј , 2
2 Турун бӧрјӧԁлӧм ԁа прессӧ мытчалӧм - \
3 Машінаӧ турун мытчалӧм (сташнӧј робочӧј)
- 1 I
4 Сутуга лӧԍӧԁлӧм * - 1 1
5 Ԏукјас кӧртавлӧм ԁа јуклан пӧв мытчалӧм
1 3
6 Гӧтӧвӧј ԏукјас новлӧм ԁа колігӧн выԉ пӧв веԍіталӧм
I 2
7 Вӧвјасӧс лібӧ машінајасӧс ԁӧԅӧрітӧм . - 1 1
8 Турун прімітӧм ԁа ужјас бӧрԍа набԉуԁајтӧм - | I
1
9 Учот ԁа ԃелопроізвоԁство 1 1
Ставыс. 3 7 13
Нагрузка-кӧ оз ло тыр, поԅӧ ісползујтны новлыԍігӧн отсаԍыԍ пыԃԁі.
ІІ-ԁ ЈУКӦԀ
ТУРУН ПРЕССУЈТӦМ
Турунлӧн турас (ыҗԁа) ԁа сӧкта вежлаԍӧм
Турун прессујтӧмлӧн мог — чінтыны турунлыԍ турассӧ (ыҗԁасӧ) ԁа вӧчны сещӧм форма, меԁым лӧԍыԁҗык вӧлі сіјӧн вӧԃітчыны ԁа новлӧԁчыны.
Кыԇі вочасӧн чінӧ кос кӧрымлӧн турасыс (ыҗԁаыс, објомыс) веж турун ыщкӧмԍаԋ ԁа пресс улыԍ турун петтӧԇ, поԅӧ аԁԇыны со кущӧм прімернӧј лыԁпасјасыԍ, кӧні ылӧсас петкӧԁлӧма 1 куб. метр мынԁа турунлыԍ сӧктасӧ:
Кущӧм турун*) 1 куб. метр мынԁа турунлӧн ԍӧкта (кг. лыԁ) 100 кг. турун боԍтӧ места (куб. мет&тӧн)
Веж турун . 300-350
Зорӧԁын турун: течӧм бӧрын регыԁ . . 50-70
. . тӧлыԍ бӧрын 70- 90 1,11 — 0.83
. . 6 тӧлыԍ бӧрын .... 90-120
Прессујтӧм турун:
Ручнӧј прессӧн 80-100
Коннӧј " 150-170 0,50-0,33
Мехаԋіч. " 200-ӧԇ
Ԍу ԁа шобԁі іԇас 60 80
Іԁ ԁа зӧр " 60 — 70
Быԁԍама пӧлӧс жуг 160-230
Прессујтан ԍіԍԏема ԍерԏі турунлӧн турас (објом) оз ӧткоԃа чін: меԁԍа омӧԉа чінӧ кіӧн прессујтӧмӧн (ручнӧј прессӧн), јонҗыка вӧлӧн прессујтӧмӧн (коннӧј прессӧн) ԁа меԁԍа јона — парӧвӧјӧн. Парӧвӧј пресс вермӧ чінтыны ӧԏі којмӧԁ јукӧнԍаԋ квајтӧԁ јукӧн мынԁаӧԇ (1/3 - 1/6-ӧԇ) Прессујтӧм іԇас лоӧ кокԋыԁҗык прессујтӧм ԍԏепнӧј турун ԁорыԍ: мехаԋіч. прессӧн прессујтӧм — 1% вылӧ, коннӧјӧн — 10% вылӧ, ручнӧјӧн — 15 % вылӧ.
*) „Справочник агронома" ԍерԏі (1927-ԁ во вылӧ) ԁа мукӧԁ ԋігајас серԏі
1) Ручнӧј прессовка ԍетӧ топыԁлун 3,7 — 5 кг. мынԁа 28.3 куб. ԃм вылӧ
2) Коннӧј „ „ „ 7 — 7,5 „ „ „ „ „ „
3) Мехаԋіч. „ „ „ 8 — 10 „ „ .
Јона-ӧ колӧ топӧԁны турун — артавԍӧ со кущӧм ногӧн: шуам, вевта вагонлӧн ыҗԁаыс тащӧм: 6,4х2,7х2,2 метр, а збыԉыԍсӧ поԅӧ груԅітны 36 куб. метр ыҗԁа местаӧ. Тащӧм помешщеԋԋӧӧ, кыԇ петкӧԁліс пракԏіка, вермас тӧрны 170-200 ԏукыԍ ԋе унҗык, коԁјас лоӧны 49 кг. ԍӧктаӧԍ (уна вылӧ-ԋін) ԁа 35-45х90 (80) см. гырԍа.
Тащӧм ԏіп пӧлучітӧм вылӧ колӧ турунсӧ јона топӧԁны, сӧмын вывті јона топӧԁӧм абу-жӧ бур: секі унжык лоӧ прессујтӧм куԅа рӧскоԁ ԁај јонҗыка чірјыԍас туруныс. Сыыԍ кынԇі, таԇі-кӧ прессујтны ԍвежӧј турун, бӧрвылас сіјӧ регыԁӧн щыкӧ. Тапонԁа нормаԉнӧја топӧԁӧм колӧ лыԃԃыны 8 кілогр. кымын 28,3 куб. ԃм. вылӧ (1 куб. фут вылӧ).
Тащӧма топӧԁны поԅӧ јон мехаԋіческӧј прессӧн. Сіԇ-кӧ, прессујтӧмлыԍ ԁа груԅітчӧмлыԍ став составнӧј еԉементсӧ тӧԁ вылӧ боԍтӧмӧн колӧ лыԃԃыны, мыј меԁԍа бура поԅӧ інавны турун сӧмын мехаԋіческӧј способӧн прессујтӧм турун платформа вылын ысталӧмӧн.
Мыјјасӧн бурҗык прессујтӧм турун
Прессујтӧмӧн турун ԋӧԏі оз вошты асԍыс пӧтӧслунсӧ, а мӧԁарӧ-на, пракԏікјас віԍталӧм ԍерԏі, јона бурҗык веж турун ԁорыԍ:
1) Прессујтӧм турунӧн лӧԍыԁҗык вӧԃітчыны кыскалігӧн ԁа краԋітігӧн.
2) Оз сещӧма чірјыԍ, а сыпонԁа озҗык вермыны овмӧԁчыны ԁа паԍкавны мікрооргаԋізмјас ԁа гагјас.
3) Топыԁ понԁа омӧԉҗыка вермӧ кыскыны (јуны) сынӧԁыԍ ва русӧ (влагасӧ).
4) Ԁырҗык олӧ сылӧн веж рӧмыс ԁа чӧскыԁ ԁукыс.
5) Омӧԉҗыка чірјыԍӧ новлӧԁлігӧн ԁа кыскалігӧн.
6) Лӧԍыԁҗык вӧԃітчыны скӧтлы ԍеталігӧн.
7) Прессујтӧм бур турунсӧ вӧвјас јонҗыка раԃејтӧны прессујттӧм турун ԁорыԍ, торја-ԋін ԍетны-кӧ сіјӧс шырӧмӧн ԁа сола ваӧн кӧтӧԁӧмӧн.
8) Абуҗык ӧпаснӧ пӧжарјасыԍ (оз сещӧма вермы паԍкавны бі).
Кущӧмӧԍ овлӧны прессјас
Кос кӧрымлыԍ турас (објом) чінтан машінајас емӧԍ бура уна пӧлӧс. Налӧн абу ӧткоԃӧԍ кыԇ проізвоԃіԏеԉноԍтыс, сіԇі-і ԁоныс. Тајӧ кыкнанторјыс машіна ԍіԍԏема сајын ԁа јона-ӧ машінаыс сложнӧј.
Турун прессӧн сіԇ-жӧ поԅӧ прессујтны іԇас, шабԁі, пакԉа ԁа мукӧԁ тор.
Прессјаслӧн конструкціја бурмӧм муніс зев ӧԁјӧ. Став пӧлӧс прессујтчан машінајасын меԁԍа бӧрја каԁӧԇ ԏукјас вылӧ турун торјӧԁлыны ԁа ԏукјассӧ кӧртавлыны колӧ вӧлі кіӧн. Сіԇ-жӧ кіӧн колӧ вӧлі турунсӧ бӧрјӧԁлыны ԁа мытчавны прессӧ.
Ӧні емӧԍ сещӧм прессјас, кӧні став уҗыс, торја самотаскаӧн турун бӧрјӧԁлӧмԍаԋ (сорԏірујтӧмԍаԋ) ԁа прессӧ мытчалӧмԍаԋ ԏукјас кӧртавлӧмӧԇ, вӧчԍӧ морттӧг, автомаԏіческӧја.
Прессјасӧн уҗалӧм ԍерԏі (бергӧԁлӧм ԍерԏі) најӧс поԅӧ јукны со кущӧм группајас вылӧ:
Прессјас овлӧны:
Коставлӧмӧн уҗаланајас
Ручнӧјјас
Ԍԏержԋевӧјјас
Чептајас
Коннојјас
Полуоборотнӧјјас
Гӧгӧр бергӧԁчанајас
Ӧԏі вӧлӧн уҗаланајас
Кык вӧлӧн уҗаланајас
Коставлытӧм уҗаланајас
Мехаԋіческӧјјас
Прӧстӧјјас
Ачыс корталанајас
Мотор-прессјас
Прессујтан ногјас ԁа транспорт јылыԍ
Та ногӧн став ԍіԍԏемаа прессјассӧ поԅӧ вајӧԁны кујім основнӧј ԍіԍԏемаӧ: ручнӧј (кіӧн уҗалан), коннӧј (вӧлӧн уҗалан) ԁа мехаԋіческӧј.
Турун прессујтан пункт оборуԁујтӧм вылӧ машінајаслыԍ ԍіԍԏема бӧрјӧны сы ԍерԏі, уна-ӧ рајонын туруныс ԁа ыҗыԁ-ӧ вермас лоны вузаԍан (турун іналан) операціјаыс.
Временнӧј ԍама операціја ԁырјі, оз-кӧ заготовкаыс овлы быԁво ԁа туруныс інавԍӧ сӧмын местнӧј рынок вылӧ, 2-3 ԍурс центԋерӧԇ поԅӧ прессујтны ручнӧј прессӧн, торја-ԋін абу-кӧ лӧԍӧԁӧма общӧј турун віԇанін.
8 ԍурс центԋерӧԇ, 100-300 кілометр сајӧԇ кыскалӧмӧн, поԅӧ прессујтны вӧла прессӧн (коннӧјӧн), а гырыԍ парԏіјајас, 20 ԍурс центԋерјасӧн ԁа унҗыкӧн, бурҗык ԁа выгӧԁнӧҗык прессујтчыны мехаԋіческӧј прессӧн, торја-ԋін турунсӧ-кӧ колӧ нуны пыр ылі местајасӧ.
Прессујтчан ԍіԍԏема бӧрјӧмын меԁјона колӧ пыкԍыны со кущӧмторјас вылӧ:
1) ыҗыԁ-ӧ операціјаыс,
2) јона-ӧ ӧԁјӧ колӧ нуӧԁны операціјасӧ,
3) ылӧ-ӧ колӧ нуны турунсӧ.
Тані колӧ зев бура артавны, кымын уҗалан вын проекԏірујтчыԍԍӧ, уна-ӧ колӧ робочӧј турун прессујтӧм вылӧ ԁа ылӧ-ӧ колӧ нуны турунсӧ. Турун нуан ԁон (кӧрттуј вывса таріф) боԍтас став рӧскоԁ пыщкыԍ којмӧԁ јукӧнсӧ кымын. Сыпонԁа тајӧ рӧскоԁыс (турун нуан ԁоныс) і ԁолжен решітны вопроссӧ.
Сыыԍ кыԋԇі, колӧ воԇаыв тӧԁны, тупкӧса вагонјасын, аԉі воԍса платформајас вылын лоӧ ысталӧма прессујтӧм турунсӧ. Груԅітны-кӧ тупкӧса вагонјасӧ, ԏукјаслыԍ гырԍасӧ быԏ колӧ вӧчны јона точнӧја, — тупкӧса вагонӧ тӧрӧ платформа ԍерԏі јона еща.
Та ногӧн, 1 центԋер вылӧ арталӧмӧн мехаԋіческӧј прессовка кӧԏ-і сувтас вылӧҗык, тупкӧса вагонын нуӧмӧн, веԍіг маті местајасӧԇ, прессујтӧм вылӧ унҗык віԇӧм ԍӧм соԁтӧԁӧн-на вешјас транспортын економітӧмӧн ԁа операціјаын ԍӧм бергӧԁчӧмӧн щӧкыԁҗыка вӧчавлӧмӧн.
Ыставны-кӧ турун ԏукјас воԍса платформајас вылын ԁа ԋеылӧԇ (100 кілометр ылаӧԇ кымын), меԁԍа выгӧԁнӧјӧн вермас лоны сӧмын кіӧн прессујтӧм, коԁі ԍетӧ економіја коннӧј ԁа мехаԋіческӧј прессовка ԍерԏі 1,2 урԍаԋ 1,5 урӧԇ.
Воԍса платформајас вылын ыҗыԁҗык места понԁа поԅӧ груԅітны унҗык ԏукјас, кӧԏ-і најӧ тураснас гырыԍҗыкӧԍ. Кіӧн прессујтӧм вылӧ ов ков віԇны ԋекущӧм ԍӧм ԁа поԅны-кӧ кутас ыставны турунсӧ платформајас вылын — тащӧм прессујтӧмыс аԍсӧ вештӧ.
Кыԇі вӧлі віԍталӧма-ԋін, ручнӧј прессовка колӧ лыԃԃыны выгӧԁнӧјӧн сӧмын матӧԇ ԁа воԍса платформајас вылын турун ысталігӧн, а ылӧԇҗык ысталігӧн јонҗыка выгӧԁнӧј лоӧ мехаԋіческӧј прессовка. Ыстыны-кӧ турун 500 кілометр сајӧԇ, мехаԋіческӧј прессовка ԍетӧ економіја 1,4 урԍаԋ 2,0 урӧԇ быԁ 16,4 кілограмм вылӧ (воԇԇа лыԁпасыс коннӧј прессовкалӧн, бӧрјаыс — мехаԋіческӧјлӧн).
750, 1000 ԁа унҗык кілометрӧԇ расстојаԋԋӧ соԁтӧмӧн мехаԋіческӧј прессовкалӧн выгӧԁаыс нӧшта-на ыҗыԁҗык колӧ лоны.
Тајӧ — восса платформајас вылын турун ысталігӧн. А мыјкӧ понԁа-кӧ платформајас вылын ыставны оз поԅ (кӧрттуј вылын бреԅентјас абуӧԍ, ԉібӧ платформајас оз тырмыны), сек та ылнаӧ мӧԁӧмӧм вылӧ тупкӧса вагонјасӧ груԅітны кіӧн прессујтӧм турун ԋекущӧма-ԋін оз поԅ.
Кыԇі петкӧԁлӧны арталӧмјас, кіӧн прессујтӧм турун мӧԁӧԁӧм вылӧ меԁылі расстојаԋԋӧӧн колӧ лыԃԃыны 75 км. тупкӧса вагонјасын ԁа 300 км. платформајас вылын ысталігӧн.
Став арталӧмыс унаыԍ торкԍылӧ ԁа вежԍӧ кӧрттујвывса ԋеԉучкіјас понԁа, весын суԇԍытӧмла, ԉібӧ турунсӧ нуӧмыс ԁонԍалӧ краԋітӧм куԅа ԁа вагонјасӧс сулӧԁӧм куԅа (простој куԅа) ԉішнӧј рӧскоԁјасӧн. Тащӧм рӧскоԁјасыс унаыԍ кајлӧны бура вылӧԇ.
„Транспорт" јукӧԁын ԍетӧма інԁӧԁјас, кыԇі артавны кӧрттујвывса рӧскоԁјас, кущӧмјас вермасны лоны прессујтӧм турун нуӧм куԅа (разнӧј расстојаԋԋӧ боԍтӧмӧн). Сіјӧ інԁӧԁјас куԅаыс поԅӧ воԇвыв вӧчны прімернӧј каԉкуԉаціја. &Ԍен-жӧ вајӧԁӧма конкретнӧј прімерјас, уна-ӧ сувтӧ 100 км. ылнаӧ тупкӧса вагонын нуӧм, груԅітны-кӧ лӧԍӧԁӧм нормаӧн, ԁа уна-ӧ сувтӧ 100, 300 ԁа 500 км. ылнаӧ сещӧмјас ԁырјі, кор груԅітԍӧ унҗык, ԉібӧ ещаҗык, пракԏіка вылын лоӧм норма ԍерԏі. Арталӧмсӧ вӧчӧма кујім ногӧн — ручнӧј, коннӧј ԁа мехаԋіческӧј способјасӧн — прессујтӧм турунлы.
Сіјӧ тӧԁмӧԁјасԍыс тыԁалӧ, мыј кымын уна груԅітны турун, сымын ԁонтӧм сувтӧ нуӧмыс. Тапонԁа колӧ бурҗыка тӧԁмавны, мыјјас понԁа поԅӧ унҗык ԉібӧ ещаҗык тӧрӧԁны вагонӧ.
Вагонӧ (баржаӧ) унҗык ԉібӧ ещаҗык тӧрӧԁӧм, ԏукјас течны кужӧм сајын, а јонҗыкасӧ — ԏук лыԁ сајын, кымын тӧрӧ вагонӧ, ԉібӧ платформа вылӧ (баржаӧ) ԁа најӧ ԍӧкта сајын. Унҗык турун поԅӧ тӧрӧԁны: 1) ԏукјассӧ уԁобнӧјҗык (портаԏівнӧј) формаӧн вӧчалӧмӧн ԁа јонҗыка уԁобнӧј куԅта ԁа паԍта боԍтӧмӧн; 2) налыԍ ԍӧкта бӧрјӧмӧн.
Ԏукјаслы економнӧјҗык ԍӧкта поԅӧ вӧчны турунсӧ јонжыка (кытчӧԇ поԅӧ) топӧԁӧмӧн. Ԏукјаслӧн топыԁлун овлӧ уна нога, прессујтан способ ԍерԏі.
Тупкӧса вогонӧ 100 центԋер груԅітӧм вылӧ колӧ еԍкӧ топӧԁны турунсӧ 10-11 кілограммӧԇ, но тащӧма топӧԁӧмыс тӧԁчымӧн ԁонԍӧԁӧ прессујтӧмсӧ. Сыпонԁа јона бурҗык уҗавны 8 кілограммӧн шӧркоԃԃемаӧԇ топӧԁӧмӧн, сӧмын сек турунсӧ колӧ ыставны воԍса платформајас вылын, кытчӧ поԅӧ груԅітны 150 центԋерӧԇ.
Прессујтан каԁ.
Турун прессујтан каԁлӧн — гожӧм, тӧв, ԉібӧ тулыс-ар — значеԋԋӧыс зев ыҗыԁ: каԁ ԍерԏі овлӧ сынӧԁыс косҗык, ԉібӧ јонҗыка ва руа, а сыкӧԁ щӧщ туруныс овлӧ косҗык ԉібӧ уԉсалӧмаҗык.
Прессујтӧм вылӧ кӧ турун запас тырмӧ ԁа емӧԍ кӧ склаԁјас, поԅӧ прессујтчыны вогӧгӧр-чӧж, но обычнӧја оз уԁајтчы бура віԇны турунсӧ зерыԍ ԁа лымјыԍ. Сыпонԁа меԁбурӧн колӧ лыԃԃыны гожԍа прессовка, кор влагалӧн (уԉсалӧмлӧн) прӧчентыс оз пет нормаыԍ, а тӧлын прессујтігӧн обычнӧја овлӧ 15-16 прӧч.-ыԍ унҗык. Боԍтам-кӧ тулысын прессујтӧм, секԍа прессујтӧм турунлӧн вежԍӧ рӧмыс ԁа ԁукыс. Тајӧс колӧ воԇвыв тӧԁны.
Тајӧјас понԁа колӧ бурҗыкӧн лыԁԃыны гӧжӧмын ԁа кос арын воԇҗык прессујтӧм. Ставыс во пыщкын уҗавны шогманаӧн лыԃԃыԍоӧ 100 лун.
Кіӧн прессујтӧм
(Ручнӧј прессовка).
Став пӧлӧс ручнӧј прессӧ вӧчӧма пуыԍ. Најӧ лоӧны јашщік коԃӧԍ, сӧмын ыҗԁаыс абу быԁ ԍіԍԏемалӧн ӧткоԃ. Паԍкыԁ ԍԏенкајаслӧн вылыс ԁа улыс җынјасыс воԍԍанаӧԍ, јашщіклӧн вевтыс ԁа пыԁӧсыс вешлаԍанаӧԍ. Векԋі ԍԏенајасас вӧчавԍӧны коластјас (прорезјас). Тајӧ коластјасас вешлаԍӧны брусјас, коԁјас ԃејствујтӧны уҗалігас јашщік пыԁӧс вылас, ԉібӧ вевт вылас. Переԁача, коԁӧн мортлыԍ вынсӧ переԁајтӧны топӧԁыԍ аппаратлы, разнӧј ԍіԍԏемалӧн овлӧ аслыс пӧлӧс. Рычага прессјас (Гіттонлӧн) топӧԁӧны турунсӧ пӧвјӧн, коԁі лептыԍԍӧ кык сувтса ԍԏержеԋӧн.
Інгерзоԉлӧн пресс топӧԁӧ турунсӧ јашщік пыԁӧснас, коԁі лептыԍԍӧ вывлаԋ блокја-чепта пріспособԉеԋԋӧӧн. Чеплыԍ ӧԏі помсӧ ԁомалӧма јашщік ԍԏенкаӧ, сеԍԍа чептыс мунӧ блок пыр, коԁӧс крепітӧма чурвіԇыԍ брус помӧ, а сеԍаԋ мунӧ вылыс блокјӧ. Вылыс блокса чӧрс вылӧ (оԍ вылӧ) саԃітӧма піԋјаса кӧԉӧса, кӧні ем кык собачка. Ӧԏі собачкасӧ, коԁӧс јітӧма рычагкӧԁ, вӧчӧма скӧба моз. Рычагӧн уҗалігӧн скоба боԍталӧ кӧԉӧсалыԍ піԋјассӧ, блок зелӧԁӧ чепсӧ ԁа кыпӧԁӧ топӧԁыԍ пӧвсӧ. Кор рычагсӧ леԇӧма, мӧԁ собачка оз леԇ піԋјасӧԍ кӧԉӧсалы бӧрлаԋ бергӧԁчыны ԁа чеплы ԉічавны. Тајӧ операціјаыс (топӧԁӧмыс) вӧчԍӧ сетчӧԇ, кытчӧԇ топӧԁыԍ пӧвјыс оз во лӧԍӧԁӧм местаӧԇыс.
Коставлӧмӧн уҗалан унҗык прессыслӧн камераыс сувтса. Сыпонԁа тащӧм прессыс бура җуҗыԁ ԁа уҗавны сіјӧн абу уԁобнӧ.
Уҗ нуӧԁԍӧ таԇі: пресслыԍ улысла ԁор җынсӧ тыртӧны турунӧн, вылысса ԍԏенкајассӧ воԍсӧн віԇӧмӧн, сеԍԍа став ԍԏенкајассӧ пӧԁлавлӧны, ԍујӧны соԁтӧԁ турун камера вылысӧ, пӧԁлалӧны вылысса вевтсӧ ԁа гӧгӧрбок топыԁа тупкалӧны ԁа крепіталӧны. Та бӧрын завоԃітӧны уҗавны рычагјасӧн. Тајӧ уҗсӧ завоԃітӧны ӧтпырјӧн, меԁ пӧвјыс оз пӧлыԋтчы. Прессујтӧм помалӧм бӧрын бокјасԍыс ԍԏенкајассӧ воԍталӧны ԁа ԏуксӧ кӧртавлӧны сутугаӧн, сеԍԍа воԍтӧны вылыс вевтсӧ ԁа кыскӧны сіјӧс ортсӧ.
Ручнӧј прессјаслӧн тырмытӧмторјасыс: оз быԁлаті ӧткоԃа летчы пӧвјыс, ԁај віԉԁалӧны скрепајасыс (уҗалігӧн ԍԏержеԋ кутыԍ муфтајас), а меԁԍа главнӧјыс — зелыԁа ԁа не паԍтала ӧткоԃа турун ԍујалӧмӧн прессоваԉнӧј камерајас унаыԍ жугавлӧны.
Тащӧм прессјасӧн турун омӧԉа топалӧ. Сыпонԁа вагонӧ тӧрӧ обычнӧја 50 центԋерыԍ ԋе унҗык, а мукӧԁԁырјі веԍіг 30 центԋерыԍ ԋе унҗык, уҗ качество ԍерԏі. Пресслӧн 8 часа уҗалан лунԍа нормаԉнӧј проізвоԃіԏеԉноԍт 4-ӧн уҗаломӧн овлӧ, пресс ԍіԍԏема ԍерԏі ԁа ԏук ыҗԁа ԍерԏі, 32-ԍаԋ 60 ԏукӧԇ, ԏукјаслыԍ ԍӧктасӧ 32-ԍаԋ 50 кілограммӧԇ вӧчалӧмӧн. Тајӧ лоӧ уна вылӧ — 3 тонна лун.
Ручнӧј прессјасӧн уҗалӧны сӧмын ԋегырыԍ парԏіјајас прессујтігӧн ԁа турунсӧ матӧԇ нуӧм вылӧ; уҗыс наԇӧн мунӧ ԁа унаыԍ нуӧԁԍылӧ 2 робочӧјӧн. Сещӧмјас ԁырјі лунԍа пррізвоԃіԏеԉноԍт летчӧ 16 центԋерӧԇ.
Став тајӧ машінајасыс лыԃԃыԍԍӧны коставлӧмӧн уҗаланајасӧн (переменно-ԃејствујушщӧјјас). На пыщкыԍ Інгерзоԉлӧн ԍіԍԏема пырӧ чепта прессјас пыщкӧ, Гіттонлӧн ԍіԍԏема — рычажнӧјјас пыщкӧ, а Багатыр ԍіԍԏема — зубчато-ԍԏержԋевӧјјас пыщкӧ.
Колӧ пасјыны, мыј ӧнӧԇ унҗык прессујтчан пунктсӧ оборуԁујтӧма важ конструкціја прессјасӧн, коԁјасӧс вӧчалӧма војнаӧԇ-на ԁа војна војасӧ. Сіԇ-жӧ ез-на вежԍы меԁбӧрја војасын вӧчалӧм прессјаслӧн конструкціјаыс. Сыпонԁа пресс ԍіԍԏемајаслы ԋімјассӧ боԍталӧма сещӧмӧс, кущӧм завоԁскӧј маркаӧн вӧлі леԇӧма проізвоԁствоԍыс. Тајӧ пасјӧмыс інмӧ сіԇ-жӧ воԇын гіжалӧмӧ.
Меԁԍа ԋесложнӧјӧн ԁа уҗын јонҗыка прӧстӧјӧн лыԃԃыԍԍӧ французскӧј ручнӧј пресслӧн зев јона паԍкалӧм ԏіп — Гіттонлӧн ԍіԍԏема. Сылӧн абуӧԍ кокԋіа жугавлыԍ чугуннӧј чаԍтјас. Сыпонԁа тајӧ прессыс зев јона лӧԍалӧ прӧстӧјжык прессоваԉԋајаслы, кӧні абуӧԍ опытнӧј робочӧјјас ԁа ԍпеціаԉістјас, а уҗалӧны асланыс вынӧн.
[Гіттонлӧн пресс]
Французскӧј ԍіԍԏемаа ручнӧј пресслӧн конструкціјаыс сещӧм прӧстӧј, мыј, кыԇ воԇҗык, сіԇі-і ӧні, быԁлаын поԅӧ вӧчны тащӧм прессӧ места вылас, емӧԍ-кӧ колана черԏожјас. Конструкторскӧј черԏожјассӧ вӧлі коркӧ леԇӧма Ԉеԋінграԁса ԍ. хоз. муԅејӧн (XII-ԁ ԉіст — амеріканскӧј пресс ԁа ХІІІ-ԁ ԉіст — Гіттонлӧн пресс).
Зев уԁобнӧјӧн лыԃԃыԍԍӧ Балԏімор В. Н. Р. маркаӧн леԇалӧм прессјас. Најӧс вӧчлісны воԇҗык „Ԍерп ԁа Молот" завоԁын, Харковын. Тајӧ пресслӧн ем јон, ԁубӧвӧј остов ԁа уклаԁыԍ ԁорӧм трубкајас. Уҗавны сіјӧн кокԋі: турун топӧԁԍӧ кык куԅ рычагӧн ԁа піԋа кӧԉӧса отсӧгӧн. Рычагјасӧн кык уклаԁ шеԍԏерԋа бергӧԁігӧн пресслӧн пыԁӧсыс чугуннӧј ԍԏержеԋјаскӧԁ ӧтлаын кајӧ вывлаԋ ԁа зев ыҗыԁ вынӧн топӧԁӧ турунсӧ пӧԁса вевт берԁас.
Турун прессујтӧм кыԋԇі, сіјӧн поԅӧ прессујтны іԇас, шабԁі, пакԉа, пеԋка, трапјӧ ԁа мукӧԁтор.
Ӧԏі часӧн прессујтӧ 6 ԏук, 57х89х98 см гырԍаӧс ԁа ԍӧктаӧн 65,5 кілограммӧԇ.
Пресслӧн проізвоԃіԏеԉноԍт меԁјонасӧ сы сајын, јона-ӧ ԍуԍа ԁа зіԉа уҗалӧны робочӧјјас. Робочӧјыс колӧ унавылӧ 4 морт.
Прессујтӧм турун кӧртавԍӧ сутугаӧн.
Меԁым лӧԍыԁҗык вӧлі новлӧԁлыны, сіјӧ-жӧ завоԁыс вӧчалӧ тајӧ пресслы ԍпеціаԉнӧј кык гӧгыԉа ԏеԉежкајас вомӧна чӧрсӧн ԁа вожјӧн кык вӧв ԁоԃԃалӧм вылӧ.
Ӧні завоԁјас ԁугԁісны вӧчавны ручнӧј прессјас. На вылӧ заказјасӧн колӧ шыӧԁчыны ӧні промкоопераціја ԁінӧ, коԁі вермас вӧчавны прессјассӧ кустарнӧј способӧн.
Прессујтан ԁон
Ручнӧј способӧн прессујтан ԁон течԍӧ со кущӧм рӧскоԁјасыԍ:
А. Проізвоԃіԏеԉноԍт
8 часа уҗалан лунӧн 17 центԋер прессујтӧм турун.
Б. Проізвоԁство
2 робочӧјлы 1 шајт 50 урӧн 8 час уҗалӧмыԍ .... 3 шајт —
ԉібӧ 1 центԋер туруныԍ.................................. — 18 ур.
В. Ԁон вештӧм
Пресслӧн аморԏізаціја, ԁоныс 200 шајт *, кујім во чӧжӧн быԁво
100 лунӧн уҗалӧмӧн кајӧ 8 час уҗалӧмыԍ.................. — 66 ур
Ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн....................... — 3,6 „
*Тајӧ ԁонсӧ боԍтӧма завоԁԍаԋ пунктӧԇ пресс вајан ԁонлыԍ ылӧссӧ соԁтӧмӧн.
Ремонт вӧчӧм куԅа рӧскоԁ 8 час уҗалӧмыԍ............ — 11 ур
ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн . .................... — 0,6 „
Сутуга вылӧ рӧскоԁ 8 час уҗалӧмыԍ..................3 ш. 33 „
ԉібӧ цент. турун вылӧ арталӧмӧн ... .................... — 19,8 „
Став прессујтан ԁоныс 8 час уҗалӧмыԍ...............7 ш. 10 ур
ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн.................... — 42,6 „
ТУРУН ПРЕССУЈТӦМЫН МЕХАԊІЗАЦІЈА НУӦԀӦМ
Коставлытӧг уҗалан прессјас
Кіӧн (ручнӧј) прессујтӧм абу выгоԁнӧ. Воԇӧ вылӧ тајӧ уҗсӧ, тӧԁӧмыԍ, ставнас лоӧ вуҗӧԁӧма тракторԍаԋ ԉібӧ еԉектріческӧј ԁвігаԏеԉԍаԋ уҗалан прессјас вылӧ.
Пӧшԏі став міјан гырыԍ овмӧсјасын — колхозјасын ԁа совхозјасын, коԁјаслӧн ем вузӧс турун, ыҗыԁҗык пӧԉзаӧн поԅӧ уҗавны сӧмын коставлытӧт уҗалан прессјасӧн — моторнӧјјасӧн, а ԇік-ԋін-кӧ ԋекыԇ сіјӧс лӧԍӧԁны — сек коннӧј (вӧлӧн уҗалан) прессјасӧн. Коннӧј пресс ем кык ԍіԍԏемаа: полуоборотнӧј — җынвыјӧ бергӧԁчана ԁа кругӧвӧј — гӧгӧр бергӧԁчана. На пыщкыԍ ӧні паԍкалӧма сӧмын бӧрја ԍіԍԏемаыс (кругӧвӧјыс).
Коставлытӧг уҗалан прессјас со мыјјасӧн бурӧԍ:
1) ещаҗык каԁ мунӧ (каԁ економітӧм),
2) турун ԏук топӧԁӧм поԅӧ регуԉірујтны,
3) ԏуклыԍ куԅта поԅӧ вӧчны колӧм ԍерԏі, а сыкӧԁ щӧщ вежны ԍӧктасӧ-і,
4) ԏук раԅігӧн турун торјавлӧ порціјајас вылӧ, сіјӧн сіјӧ уԁобнӧ скӧтӧс верԁігӧн,
5) прессујтны поԅӧ топыԁҗыка, емӧԍ-кӧ сы вылӧ турунлӧн условјӧјасыс,
6) артмӧны ӧткоԃ ԁа лӧԍыԁ формаа ԏукјас, а сыпонԁа унҗык тӧрӧ груԅітны вагонӧ,
7) коставлыгӧг уҗалан прессјаслӧн ыҗыԁ проізвоԃіԏеԉноԍтыс.
Коставлытӧг уҗалан машінајасӧн прессујтчігӧн туруныс локтӧ машінаӧ ԋегырыԍ порціјајасӧн (2-3 кілограммӧн) пріјомнӧј камераас, а сеԍаԋ јӧткавԍӧ поршеԋӧн прессујтан камераас.
Турун топӧԁԍӧ прессујтан камераын. Сылӧн куԅтаыс овлӧ кык метрӧԇ. Вылыссӧ ԁа улыссӧ вӧчӧма сещӧм уголӧн, мыј роԅлаԋыс најӧ вочасӧн векԋаммӧны ԁа паныԁӧн жмітӧны поршеԋӧн јӧткан турунсӧ. Вевԁорлаԋ векԋалан камералӧн топӧԁан выныс кајӧ 2-3 тоннаӧԇ. Сы-понԁа сіјӧ јона топыԁа вермӧ прессујтны турунсӧ. Камералӧн-кӧ жмітан выныс ыҗыԁҗык поршеԋ вын ԁорыԍ, сек туруныс топалӧ, а ічӧтҗык-кӧ — туруныс јӧткыԍԍӧ петан роԅ ԁорас. Меԁым уҗалігӧн туруныс бӧр ез пет, вӧчӧма торја пріспособԉеԋԋӧ.
Коставлытӧг уҗалан прессјас торјалӧны ручнӧјјас ԁіныԍ нӧшта сіјӧн, мыј налӧн ем торја камера прессујтӧм турун пуктӧм вылӧ.
Пресс пыщкын, петан інас пыр ем кујім ԏук: ӧԏі гӧтӧвӧј, кӧрталӧма-ԋін сутугаӧн, мӧԁ — кӧртавԍӧ, а којмӧԁыс топӧԁԍӧ. Тајӧ кујім ԏук.
костјасас пукталӧма пӧвјас. Кор којмӧԁ ԏукыслӧн ыҗԁаыс тырас, сіјӧ ачыс јӧткыштӧ мӧԁ ԏуксӧ петан вом ԁорӧ, а меԁаоԇԇасӧ — ԇік ортсӧԇ.
Меԁым торјӧԁлыны прессујтӧм турунсӧ торја ԏукјас вылӧ, коластјасас пуктавԍӧны јуклан пӧвјас, коԁјасӧс ԁаԍтӧма кӧрталан сутугалы лӧԍӧԁӧм коластјас воԇвылӧ.
Прессуітӧмлыԍ топыԁлун регуԉірујтӧны торја пріспособԉеԋԋӧӧн, коԁӧс лӧԍӧԁӧма прессујтан камераыԍ ортсӧ. Тајӧ пріспособԉеԋԋӧыс — зелӧԁан прут јылӧ вӧчӧм кӧԉӧсајасыс, коԁјас зелӧԁӧны ԉібӧ ԉічӧԁӧны вылыс пӧв вылӧ нажімсӧ, а сыкӧԁ щӧщ векԋалӧ ԉібӧ паԍкалӧ петан роԅыс.
[Коставлытӧг уҗалан пресслӧн куԇта ног разрез]
Кыԇі уҗалӧ коставлытӧг уҗалан пресс
Меԁбӧрја вӧчӧм поршеԋа прессјаслӧн пӧшԏі быԁӧнлӧн уҗалан схемаыс ӧткоԃ ԍама. Најӧ пластавлӧны турунсӧ машіна камераын ԁа
топӧԁӧны поршеԋјаснас јона-ӧ колӧ. Кор туруныс жмітчас колан выјаӧԇ, сіјӧ ачыс (автомаԏіческі) петӧ машінаыԍ. Прессын канал куԇа мунігӧн турун јуклыԍӧ ӧтгырԍа чаԍтјас вылӧ ԁа кӧртавлыԍӧ сутугаӧн.
Тані гіжалам, кыԇі вочасӧн нуӧԁԍӧ коставлытӧг уҗалан пресслӧн став пӧлӧс уҗыс.
Шківԍаԋ (1 лыԁпас) піԋа кӧԉӧсајас пыр мунӧ коԉебаԋԋӧыс шатунӧ (2) ԁа поршеԋӧ (3).
Поршеԋ пырӧ јашщікӧ (4), коԁлы бокјасас вӧчалӧма коластјас (5) Петан роԅлӧн ыҗԁаыс лӧԍӧԁԍӧ віԋтјасӧн (б) сыԍерԏі, јона-ӧ колӧ топӧԁны турунсӧ.
Поршеԋкоԁ ӧтлаын ветлӧԁлӧ воронкалӧн (8) бокыс (7) ԁа первој топӧԁӧ турунсӧ воронкаын. Шатун јур вылӧ (2) пыкԍӧ штанга (9), а сіјӧ роԅ пыр мунӧ лопаткаа (11) рычаг (10). Шатун лептӧ штангаӧс (9), лопатка (11) летчӧ увлаԋ ԁа ԍујӧ турунсӧ воронкаыԍ (8) јашщікӧ (4). Кор шатун лоас мӧԁар бокас, штанга (9) ісковтас шатун вылыԍ ԁа проԏівовес (12) ԉічкӧмӧн летчас увлаԋ, а лопатка (11) кајас вывлаԋ ԁа сіԇі воԇӧ. Меԁым турун ез вӧтчы поршеԋ кыскігӧн бӧр, јашщік вылысын ԁа бокјасас емӧԍ тувјас, коԁјас пырӧны поршеԋ јӧткігӧн јашщік ԍԏенкаӧ, а бӧр кыскігӧн петӧны сетыԍ.
[Мехаԋіческӧј пресс уҗалігӧн — меԁвоԇԇа момент. Пресслӧн меԁвоԇԇа уж: јашщікыԍ турун јӧткыштӧма лопаткаӧн пресс камераӧ поршеԋ ԁінӧ. 8 — турун јашщік 7 — вештаԍыԍ рама, коԁі јӧткалӧ турунсӧ јашщікӧ. 10 — лопаткаӧс јӧткалыԍ рычаг. 11 — лопатка, коԁі вешталӧ турунсӧ увлаԋ. С,С — јашщікыԍ поршеԋ ԁінӧ (увлаԋ) јӧткӧм турун. Х — турун топӧԁыԍ поршеԋ (ԁубӧвӧј кыз брус). Сн — турун, коԁӧс прессујтӧма-ԋін. О — чургӧԁчан выступ, коԁі кутӧ прессујтӧм турунсӧ камераыԍ бӧр петӧмыԍ. М — сещӧм-жӧ выступ улысԍаԋыс.]
Ԏукјас вылӧ турун торјӧԁлӧм могыԍ јашщікӧ ԍујԍӧ лопатка вывлаԋ кыпӧԁігӧн јуклан пӧв, коԁлӧн бокыс коластӧԍ. Тајӧ коластјас пырыс пысавԍӧ щеԉјасӧ (5) ԏук кӧрталан сутугаыс.
Тајӧ-жӧ пресслыԍ пыщкӧссӧ поԁробнӧјҗыка петкӧԁлӧма... ԁа... бӧрја кык ԍерпасјас вылын.
Став лыԃԃӧԁлӧм прессјаслӧн емӧԍ кущӧм ԍурӧ тырмытӧмторјас, коԁјас пыщкын меԁгырыԍјасыс лоӧны тащӧмӧԍ: а) абу тырмымӧн мехаԋіԅірујтӧма пӧв мытчалан уҗ, коԁі зев колана меԁым віԇны робочӧјја-
[Механіческӧј пресс ужалігӧн мӧԁ момент. Пресслӧн мӧԁ пӧлӧс уҗ: турунсӧ поршеԋен топоԁӧма ԁа јӧткыштӧма воԇӧ, пресс камераӧ. 8 — турунлы јашщік, 7 — вешлаԍан рама, коԁі јӧткалӧ турунсӧ јашщік вом ԁорӧ. Тајӧ рамаыс вешлаԍӧ поршеԋ ветлӧԁлӧмкоԁ отщӧз Г шыпасӧн петкӧԁлӧм шыԉыԁ пӧв куԅа. 3-камераӧ јӧтком поршеԋ, коԁі топӧԁӧма турунсӧ (Сн). ԁ — јуклан пӧвјас, коԁјас торјӧԁлӧны камераын прессујтом турунсӧ ԏукјас вылӧ. Сн — прессујтӧм турун ԏук, коԁӧс колӧ кӧртавлыны сутугаӧн. Снз — моԁ гӧтӧвӧј ԏук, коԁі петӧ-ԋін камераыԍ. 6 — пресслыԍ петан вом топӧԁыԍ болтјас. Р — пыԁӧсас решетка пресс пыщкыԍ (камераыԍ) турун чір ԁа јогјас леԇӧм вылӧ.]
сӧс ԁојмӧмјасыԍ; б) ԏукјассӧ лоӧ кӧртавлыны кіӧн, а сыпонԁа наԇӧнҗык мунӧ уҗыс ԁа чінӧ прессјаслӧн проізаоԃіԏеԉноԍтыс.
Став пӧлӧс прессјаслӧн, Мункԏеԉлӧн ԁа Гоԉіафлӧн кынԇі, общӧј тырмытӧмторјӧн лоӧ машіна гӧгӧрын ӧпаснӧј местајасӧ ԁојмӧмыԍ віԇан сајӧԁјас лӧԍӧԁтӧм, сіԇ-жӧ тыртӧм шківјас лӧԍӧԁтӧм, коԁ понԁа, ӧԏі-кӧ, ӧпаснӧ, а мӧԁ кӧ, мукӧԁ ԁырјі овлӧны маішналӧн жугалӧмјас. (Јаскуԉскӧјлыԍ ԁа Кејслыԍ прессјассӧ тащӧм шківјаснас снабԃітӧма).
ВӦЛӦН ПРЕССУЈТЧӦМ
(Коннӧј прессовка)
Вӧлӧн прессујтӧм вермӧ ԍетны 8 часа уҗалан лунӧн, кык вӧла оборотнӧј прессӧн ԁа опытнӧј уҗалыԍјасӧн, 6 8 тоннаӧԇ; ӧԏі вӧла пресслӧн шӧркоԃԃем проізвоԃіԏеԉноԍт овлӧ 5 кымын тонна, ԉібӧ тӧԁчымӧн унҗык ручнӧј прессовка ԍерԏі.
Сыыԍ кынԇі, вӧлӧн прессујтӧмӧн поԅӧ кык јона топӧԁны турунсӧ, кіӧн прессујтӧм ԁорыԍ, а тајӧ зев колана меԁым унҗык турун тӧрӧԁны груԅітігӧн, торја-ԋін тупкӧса вагонјасӧн ысталігӧн.
Кыԇі петкӧԁлісны-ԋін арталӧмјас, вӧлӧн прессујтчӧмлӧн выгӧԁаыс ыҗыԁҗык, веԍіг кӧԏ ԋеылӧ турунсӧ іналӧмӧн. Кіӧн прессујтӧм турун 100 кілометрыԍ ылӧ нуны ԋекущӧма-ԋін оз шогмы, оз-кӧ поԅ груԅітны платформајас вылӧ.
Пресслыԍ проізвоԃіԏеԉноԍт мыјкӧ мынԁа чінтӧм веԍтӧ поԅӧ прессујтӧмлыԍ топыԁлунсӧ вајӧԁны сещӧм нормаӧԇ, кыԇ еԍкӧ поԅӧ сетны вагонјаслы макԍімаԉнӧј нагрузка.
Коннӧј прессјасӧн уҗалӧм вылӧ колӧ 2 пара вӧв ԁај мукӧԁ ԁырјі 8 робочӧјӧԇ. Војԁӧр тырмӧ вӧлі 4-5 робочӧј ԁа ӧԏі вӧв вӧтлыԍ. Ічӧтҗык ԉібӧ ӧԏі вӧла прессјасӧн уҗалігӧн та мынԁа робочӧјыс ӧні тырмыны-жӧ колӧ.
Прессјаслӧн ԍіԍԏема
Вӧлӧн прессујтчӧм вылӧ ем кымынкӧ ԍіԍтема машіна. На пыщкын главнӧјыс — Інтернаціонал. Уна прессјас міјан емӧԍ нӧшта Г. Саԁе ԍіԍԏемаыԍ (GHP маркаӧн вӧчалӧм), коԁјасӧн прессујтчылісны војна ԁырјі.
Тајӧ прессыс амеріканскӧј ԍіԍԏемаыԍ, коставлытӧг уҗалана, прессујтӧ 45 см. паԍта ԁа 58 см. суԁта ԏукјас. Јуклан пӧвјас колӧм ԍерԏі пукталӧмӧн ԏукјаслыԍ куԅтасӧ поԅӧ вежлавны ԁа ԍӧктасӧ вӧчны 50-ԍаԋ 80 кілограммӧԇ. Поршеԋ јӧткавԍӧ вожјӧн, коԁі бергалӧ полукругын (гӧгӧрпӧв җын). Вож помас ԁоԃԃалӧны ӧԏі ԉібӧ кык вӧлӧс. Пресслӧн проізвоԃіԏеԉноԍт, 4 робочӧјӧн ԁа 1 вӧв вӧтлыԍӧн уҗалігӧн, овлӧ, уҗалан условјӧјас ԍерԏі, 10 кымын ԏук часын, 80 кілограммӧн быԁ ԏук. Прессујтӧм ԏукјас кӧртавлӧны сутугаӧн.
Новлӧԁлігӧн (ӧԏі местасаԋ мӧԁлаӧ нуігӧн) пресслыԍ куԅтасӧ поԅӧ җеԋгӧртны чаԍтјассӧ паԁвежӧн ԍујӧмӧн.
Ӧні, кущӧма мі тӧԁам, GHP маркаӧн вӧчавԍӧны прессјас Ԍерп ԁа Мӧлӧт завоԁын.
Ԍерп ԁа Мӧлӧт завоԁлӧн (Харковын) VHP пресс уҗалӧ прівоԁԍаԋ, коԁӧс јітӧма веԍкыԁа прессыскӧԁ. Шеԍԏерԋајас сылӧн абуӧԍ. Уҗалӧны кык вӧлӧн, коԁјас вӧчалӧны тыр гӧгӧрпӧвјас Тајӧ прессыс уҗалӧ коставлытӧг. Быԁ бергӧԁчӧмын прессујтԍӧ кык слӧј.
Ԏуклыԍ куԅта поԅӧ вӧчны кущӧм колӧ.
Прессујтӧмлыԍ топыԁлун регуԉірујтӧны пресс помӧ вӧчом пріспособԉеԋԋӧӧн.
„Інтернаціонал“ пресс вӧчалӧ топыԁ ԏукјас, ԍӧктаӧн 50 кілограммӧԇ. Ԏуклӧн паԍтаыс 35 ст., суԁаыс 45ст., а куԅтасӧ поԅӧ вӧчны кущӧм колӧ. Кык вӧлӧн ԁа 5-6 робочӧјӧн уҗалӧмӧн проізвоԃіԏеԉноԍт кајӧ 10 центԋерӧԇ ӧԏі часӧн.
Колхозјаслы ԁа совхозјаслы меԁԍа јона лӧԍалԍны гӧгӧр пӧв бергӧԁчана коннӧј прессјас 1 ԉібӧ 2 вӧв вылӧ. Міјанын меԁԍа јона паԍкалӧмаӧԍ вунԁан машінајас вӧчалан межԁунароԁнӧј компаԋԋӧлӧн прессјас 1 № -ра ԏіп — 1 вӧв вылӧ, 5 А №-ра ԏіп — 2 вӧв вылӧ.
[Кык вӧлӧн турун прессујтан машіна „Інтернаціонал"]
Ӧні выԉыԍ завоԃітчіс вӧчавны прессјас 1-ј мај ԋіма завоԁ, Белаја Церков карын, Украінаын.
Панас пыԃԃі боԍтӧма Інтернаціонал № 1 і № 5 ԍіԍԏема. Колӧ торјӧн пасјыны, мыј турун прессјас бурмӧԁігӧн конструкціја јылыԍ вопрос бӧрја каԁын прорабатывајтчіс віԇму уҗалан машінајаслы станԁарт лӧԍӧԁан Центраԉнӧј коміԍԍіјаӧн ԁа ԍ-хоԅ. мехаԋіка велӧԁан ставсојузса научно-ісԍԉеԁаваԏеԉскӧј інԍԏітутӧн.
Тајӧ інԍԏітутыс вӧчавліс бура уна опытјас, вӧчалӧма кущӧм ԍурӧ бурмӧԁӧмјас ԁа лӧԍӧԁӧма турун пресслыԍ ӧтувја станԁартнӧј ԏіп. Тащӧм прессыс кутас уҗавны тракторӧн. Сы јылыԍ лоӧ віԍталӧма „мехаԋіческӧј прессјас јылыԍ“ јукӧԁын.
Інԏернаціонал прессјас вӧчалӧм куԅа массӧвӧј проізвоԁство воԍтӧм вӧсна колӧ торја бура тӧԁмаԍны сіјӧ пресснас. Сыпонԁа мі ԍетам тані сіјӧ прессӧ поԁробнӧја гіжалӧм.
1-ј мај ԋіма завоԁын вӧчӧм пресслӧн ем прівоԁ (1), прівоԁыслӧн брус (2) ԁа прессујтан камера (3).
Прівоԁсӧ ԁа прессујтан камерасӧ пуктӧма кӧԉӧсајас вылӧ (4 ԁа 5), прівоԁлӧн брусыс ӧтлаалӧ тајӧ кыкнан чаԍтсӧ. Новлӧԁлігӧн прессујтан камерасӧ лептӧны брус вылас ԁа крепітӧны сы берԁӧ кык болтӧн, меԁым чініс сылӧн турасыс ԁа лӧԍыԁҗык лоі нуны. Таԇі мӧԁӧԁӧны прессӧ завоԁԍаԋыс-і. Воԇԇа чӧрсас ԁомавԍӧ вож (б).
Камера пыщті улысӧԁыс мунӧ кыскан (уҗалан) брус, коԁӧс јітӧма прессујтыԍ мехаԋізм пыр поршеԋкӧԁ. Кыскан брускӧ пукталӧма роԉікјас (посԋі гӧгыԉјас), меԁ кутас кокԋіԁҗыка ветлыны. Шатун помын ем
муфта, коԁӧс колӧ јітны кыскан брускӧԁ, помас вӧчӧм коԉчаӧ шпіԉка ԍујӧмӧн. Шпіԉка крепітԍӧ улысԍаԋыс тувјӧн (шпԉінтӧн). Сеԍԍа колӧ крепыԁа јітны прівоԁлыԍ бруссӧ воԇԇа чӧрсыскӧԁ (уҗалігӧн ԇірјас јылӧ коԉӧм оз ло тырмана). Та вылӧ ем крука кык болт, а прівоԁ берԁас крепітԍӧны торја скӧбајас (угоԉнӧј кроншԏејнјас).
Вӧвјас мунігӧн бергалӧ чугуннӧј крестовіна (1), коԁӧс бергӧдлӧны воԃілӧ (6) ԁа кыскан брус (7).
[Вӧлӧн ужалан пресслӧн прівоԁ „1 маја“ ԋіма завоԁын.]
Крестовіна бергалӧ тӧшщӧ пыщкӧса сувтса чӧрс (оԍ) гӧгӧр, коԁӧс сувтӧԁӧма прівоԁ рама вылӧ (5) ԁа крепыԁа јітӧма прівоԁ брускӧԁ. Крестовіна крепітсӧ чӧрс вылӧ болтӧн, коԁӧс нуӧԁӧма чӧрс пырыс. Крестовіна улысӧ пуктӧма кык роԉік, мӧԁа мӧԁныслы бурещ паныԁӧн. Крестовіна бергӧԁлігӧн ӧԏі роԉікыс кутас інмыны крівошіпнӧј рычаг ԁінӧ (2), коԁі бергалӧ мӧԁ чӧрс гӧгӧр. Рычаглӧн ортсы помас ем сувтса јоԍ (чуԋ), коԁ вылӧ пысавԍӧ шатун (3) &ԁо крепітԍӧ тувјӧн (шпԉінтӧн). Крівошіпнӧј рычаглӧн ем 9 піԋ, коԁјас пырӧны бӧрвыв хоԁ лӧԍӧԁан ԍектор (4) піԋјасӧ. Тајӧ ԍекторыс бергалӧ којмӧԁ чӧрс гӧгӧр, коԁӧс пуктӧма прівоԁ пԉіта вылӧ.
Крестовіна роԉік јӧткӧмӧн крівошіпнӧј рычаг бергӧԁчӧ часі стрелкалы паныԁӧн ԁа вештӧ шатунсӧ, кыскан бруссӧ ԁа поршеԋсӧ. Поршеԋ пырӧ камера пыщкӧ ԁа прессујтӧ турунсӧ. Сіԇ-кӧ, шатун ԁа кыскан брус уҗалӧны аслаԋыс кыскӧмӧн, а став мукӧԁ пӧлӧс прессјаслӧн шатун уҗалӧ куԅала ног кусіԋ вылын. Сыпонԁа сіјӧ кусіԋсӧ лоӧ вӧчны јона кыза ԁа ыҗыԁа. Но сещӧм ԍіԍԏемајасас прессујтан камераыслыԍ петан вомсӧ веԍкӧԁӧма ортсылаԋ. Сыпонԁа сещӧм прессјасыслӧн куԅтаыс лоӧ тӧԁчымӧн жеԋыԁҗык.
Крівошіпнӧј рычаг бергалӧ ӧԏі чӧрс гӧгӧр, а крестовіналӧн роԉік — мӧԁ чӧрс гӧгӧр. Сыпонԁа уҗалігӧн роԉік ісковтӧ рычаг бок куԅа
щӧщ робочӧј хоԁ помаԍігӧн. Мӧԁногӧн-кӧ шуны, кор крівошіп бергӧԁчас 140 граԁус вылӧ кымын, сіјӧ четчыштӧ рычаг вылыԍ. Крівошіп бергалігӧн бергалӧ сіԇ-жӧ мӧԁарӧ (часі стрелка ногӧн) бӧрвыв хоԁлӧн ԍекторыс. Ӧԏі роԉік мынӧм бӧрын, крестовіналӧн мӧԁ роԉікыс пыр жӧ ԉічкас ԍектор бок вылӧ ԁа завоԃітас бергӧԁлыны сіјӧс часі стрелкалы паныԁӧн. Секі ԍекторыс бергӧԁӧ часі стрелка ногӧн крівошіпнӧј рычагсӧ ԁа вајӧԁӧ сіјӧс бергӧԁчанінӧԇыс. Рычаглӧн тајӧ мунӧмыс шатун пыр, кыскан брус пыр ԁа прессујтыԍ мехаԋізм пыр переԁајтчӧ поршеԋ вылӧ, коԁі секі мунас тыртӧгыс. Сіԇ-кӧ, секі шатун ԁа кыскан брус уҗалӧны куԅала нога кусіԋ вылын.
Ԍекторлы фасоннӧј вылыс бӧрјӧм оз поԅ лыԃԃыны уԁачнӧјӧн. Ԍектор вылыԍ роԉік четчыштӧм бӧрын сіјӧ оз пырыԍ-пыр веԍкав крівошіпнӧј рычаг вылӧ, а робочӧј хоԁ завоԃітчытӧԇ крестовіналы лоӧ мыјкӧ мынԁа бергӧԁчыны тыртӧгыс. Сіԇ кӧ, тыртӧм хоԁ помаԍӧмԍаԋ робочӧј хоԁ завоԃітчытӧԇ овлӧ ԋеыҗыԁ кост ("торјавлӧм“). Сыпонԁа воԃілӧыс завоԃітлӧ бергавны секі ӧԁјӧнҗык ԁа кучкалӧ вӧвјаслы кокјасас.
Поршеԋ вылӧ ԃејствујтан вын переԁајтчӧ кыскан брус пыр оз веԍкыԁа, а остроумнӧја вӧчӧм прессујтыԍ мехаԋізм отсӧгӧн, коԁі лоӧ кык торја крівошіпнӧј мехаԋізмӧн.
Прессујтыԍ мехаԋізмлӧн мог — наԇмӧԁны робочӧј хоԁ ԁырјі поршеԋлыԍ мунӧм, а сіјӧ ыҗԁӧԁӧ постојаннӧј уҗ ԁырјі машіналыԍ вынсӧ.
Прессујтан камера торјалӧ пріјомнӧј ԁіныԍ ачыс јігнаԍан каԉічјасӧн, коԁјас кутӧны прессујтӧм турунсӧ. Робочӧј хоԁ ԁырјі поршеԋлы колӧ пырны каԉічјас сајӧԇ меԁым најӧ вермісны сы бӧрԍа пӧԁлаԍны.
Прессујтӧмлыԍ топыԁлун регуԉірујтӧны петан вомлыԍ суԁтасӧ чінтӧмӧн. Сы вылӧ ем торја хомут. Колӧ пасјыны, мыј пӧшԏі ԋекор ез тырмымӧн топыԁа прессујтчыԍԍы туруныс. Ԃерт, таԇтӧ омӧԉҗыка муԇӧны вӧвјасыԁ, ԁај робочӧјјаслы унаыԍ мынтыԍлӧны пуԁ лыԁыԍ, а кӧрт туј транспорт нуӧ ыҗыԁ убыткајас вагонлы тыр нагрузка ԍеттӧм понԁа. Прессујтігӧн колӧ лӧԍӧԁны петан вомыԍ суԁтасӧ 430-440 міԉԉіметр мынԁа, а ԋе сіԇі, кыԇі обычнӧја вӧчӧны. Таԇі лӧԍӧԁӧмӧн ԏуклӧн ԍӧкта колӧ лоны 40 кілограмм кымын, а куԅтаыс — 90 см.
Нормаԉнӧј условјӧјаслӧн ԏук прессујтԍӧ 3-3 1/2 мінутӧн. Сіԇ-кӧ, ӧԏі часӧн пресс вермӧ леԇны 15-18 ԏукӧԇ, ԉібӧ 0,6-0,7 тонна турун. Воԃілӧ вылын зелӧԁӧм, коԁӧс петкӧԁлӧ ԃінамометр, колӧ лоны шӧркоԃԃема 80-90 кілограмм, а меԁунаыс овлӧ 200-250 кг.
Прессӧн уҗалӧм вылӧ колӧны кык вӧв ԁа віт робочӧј. Робочӧјјас јукԍӧны таԇі: 1 — вӧвјасӧс вӧтлӧ, 2-ӧн — турун мытчалӧны, 1 ԏукјас кӧртавлӧ, 1 — ԏукјассӧ новлӧ, кӧртаԍан сутуга лӧԍӧԁлӧ, турун мытчалыԍјаслы отсалӧ ԁа сіԇі воԇӧ.
Ԏукјас кӧртавлӧны 1,4-1,8 мм. кызта сутугаӧн, коԁі мунӧ ӧԏі лунӧн 10-12 кг гӧгӧр.
Прессујтчан ԁон
Меԁым ылӧссӧ кӧԏ тӧԁны, вылӧ-ӧ сувтӧ ӧніја каԁын вӧлӧн прессујтчӧм, тані ԍетам став уҗсӧ поԁробнӧја арталӧм.
ВӦЛӦН ПРЕССУЈТЧАН ԀОН АРТАЛӦМ
А. Проізвоԃіԏеԉноԍт
8 часа уҗалан лунӧн — 50 цскт. прессујтӧм турун.
Б. Проізвоԁство
2 вӧв ԁа најӧс вӧтлыԍ, 8 час уҗалӧмыԍ (2 часӧн вӧв вылӧ) — 7 шајт, ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн — 13,8ур.
5 1/2 робочӧј, 1 шајт ԁа 50 урӧн морт вылӧ, 8 часыԍ — 8 шајт, ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн . . 16,2 "
В. ԁон мынтӧм
900 шајта пресслӧн аморԏізаціја: квајт во чӧжӧн быԁво 100 лунӧн уҗалӧнӧн кајӧ 8 час ужалӧмыԍ — 1 шајт 50 ур, ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн — 3,0
Ремонт вӧчӧм куԅа рӧскоԁ 8 час уҗалӧмыԍ — 75 ур, ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн . . . . . 1,0 „
Сутуга вылӧ рӧскоԁ 8 час уҗалӧмыԍ (24 кг.) —
7 шајт 86 ур., ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн . . 19,5 „
Став прессујтан ԁоныс — 27 шајт, ԉібӧ 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн.50 ур.
Мехаԋіческӧј прессовка
Меԁԍа топыԁа прессујтны ԁа ыҗыԁҗык проізвоԃіԏеԉноԍтӧн уҗавны поԅӧ сӧмын мехаԋіческӧј ԁвігаԏеԉӧн бергӧԁлан прессјасӧн. Мехаԋіческӧј пресслӧн проізвоԃіԏеԉноԍт 2-2 1/2 пӧв ыҗыԁҗык коннӧј пресс ԍерԏі, уҗалӧ сіјӧ тракторԍаԋ ԉібӧ мукӧԁ пӧлӧс ԁвігаԏеԉԍаԋ. Уҗалӧм вылӧ колӧ 4-ԍаԋ 9 вӧв вынӧԇ (4 9 НР). Сіјӧ вермӧ вӧчавны ԏукјас ԍӧктаӧн 30-ԍаԋ 80 кілограммӧԇ (колӧм ԍерԏі). Топӧԁан вын регуԉірујтԍӧ камера помӧ лӧԍӧԁӧм хомутӧн.
Пресс Інтернаціонал
Мехаԋіческӧј прессјас пыщкыԍ обраԅецӧн вермӧ лоны вунԁан машінајас вӧчалан межԁунароԁнӧј компаԋԋӧлӧн пресс мотор, коԁӧс вӧчӧма Інтернаціонал ԍіԍԏема куԅа. Тајӧ пресслӧн ԁвігаԏеԉыс 6 вӧв вына, монтажсӧ вӧчӧма ??? установка вылын.
Вунԁан машінајас вӧчалан меҗԁунароԁнӧј компаԋԋӧлӧн прессјас вӧчавԍӧны куім раԅмерӧн. На пыщкын кык раԅмерыс — јон прессјас, налы поԅӧ лӧԍӧԁны караԍінӧн уҗалан 6 вӧв вына ԁвігаԏеԉјас, коԁјас сувтӧԁԍӧны пресскӧԁ ӧԏі плошщаԃ вылын. Тајӧ прессјасыс сіԇ-жӧ вермӧ-
мы уҗавны тракторӧн ԉібӧ мук. способӧн бергӧԁлӧмӧн. Тајӧ пресслӧн меԁыҗыԁ раԅмерсӧ лӧԍӧԁӧма сӧмын тракторӧн ԉібӧ мукӧԁ пӧлӧс торја істочԋікӧн уҗалӧм вылӧ. Тащӧм прессјасыс уҗалӧны зев ӧԁјӧн, најӧс оборуԁујтӧма ԁојмӧмыԍ віԇан пріспособԉеԋԋӧјасӧн. Ыҗыԁҗык ӧԁӧн ԁа бурҗыка прессујтны вермом понԁа најӧ бурҗыкӧԍ коннӧј прессјас ԁорыԍ.
Мехаԋіческӧј пресс поԁробнӧја гіжавны огӧ кутӧ, — воԇынҗык лоӧ ԍетӧма уԋіфіцірованнӧј пресс гіжалӧм.
Моторнӧј пресс „Інтернаціонал"
Віԇму уҗалан машінајаслы станԁарт лӧԍӧԁан центраԉнӧј коміԍԍіјаӧн волј пӧручігӧма Ԍ-хоԅ. мехаԋіка велӧԁан ставсојузса научно іеԉеԁоваԏеԉскӧј інԍԏітутлы вӧчавны прессјас вылын опытіас ԁа бӧрјыны уԋіфіцірованнӧј мехаԋіческӧј пресслыԍ ԏіп.
Бӧрјӧм ԏіп зев јона матыԍтԍӧ Ԁжон-Ԃір ԍіԍԏема ԁінӧ. Сыпонԁа мі гіжалам тані, мыјјасӧн торјалӧ тајӧ прессыс Інтернащонал ԍіԍԏсма ԁіныԍ.
Пресс Ԁжон-Ԃір
Ԁжон Ԃір пресс ԋеуна торјалӧ „Інтернаціонал" ԁіныԍ. Меԁјона торјалӧмыс сещӧм, мыј крівошіпнӧј піԋа кӧԉесајаслыԍ бергӧԁлан чӧрссӧ саԃітӧма абу ԇік шӧрас, а ԋеуна бокӧҗык. Тащӧм устројство понԁа крівошіпнӧј кӧԉӧсајас бергалӧны робочӧј хоԁ ԁырјі наԇӧнҗык, а тыртӧм хоԁ ԁырјі — ӧԁјӧнҗык. Тајӧ, кыԇі мі тӧԁам, сымԁа жӧ уҗ пуктӧмӧн соԁтӧ машіналыԍ вынсӧ. Переԁаточнӧј мехаԋізмлӧн промежуточнӧј зубчаткајас пукалӧны чӧрс вылын, коԁі вермӧ вӧрны маховік валса поԁшіпԋіккӧԁ јітӧм торја поԁвеска&ас вылын. Промежуточнӧј чӧрс јітԍӧ кык бокԍаԋ ԏагајасӧн крівошшнӧј кӧԉӧса шӧрса шіпјаскӧԁ. Сыпонԁа кӧԏ і кӧԉӧсајасыс оз пукавны ԇік чӧрс шӧрын, воча піԋ воӧмыс налӧн оз торкԍы.
Мӧԁ ногӧн јонҗыка торјалӧм лоӧ поршеԋкӧԁ шатун јітӧм.
Ԋеуна мӧԁ ногӧн вӧчӧма сіԇ-жӧ турун ԍујалыԍӧс. Сіјӧ уҗалӧ крівошіпнӧј ԇірԍаԋ, коԁі јітӧ шатунӧс зубчаткајаскӧԁ. Тапонԁа турун ԍујалыԍ наԇӧнҗык летчӧ увлаԋ ԁа ӧԁјӧнҗык кајӧ вывлаԋ.
Јуклан пӧвјас леԇалан мехаԋізм вӧчома прӧстӧјҗыка. Інтернаціонал прессын ԁорыԍ. Сылыԍ кіԍтӧмӧн вӧчӧм став чаԍтјассӧ вежӧма штампујтӧм чаԍтјасӧн.
Тајӧ прессӧ колӧ лыԃԃыны бурҗыкӧн нӧшта сы бокԍаԋ, мыј абуӧԍ сені ԁоран чугуныԍ вӧчӧм ԃетаԉјас (чаԍтјас), а ԍерӧј чугуныԍ кіԍтӧм торјас прӧстӧјҗыкӧԍ форманас ԁај лыԁыс налӧн ещаҗык.
Прессјаслы ставнарт лӧԍӧԁӧм
Уна пӧлӧс прессујтчан машінајас вӧчалӧм вӧлі сы сајын, мыј заграԋіцаын вӧчалӧны најӧс уна фірмајас; уна ԏіпа прессјас петавлісны војнаӧԇ сіԇ-жӧ міјанын. Ӧні колӧ ԁугӧԁчыны уна пӧлӧс прессјас вӧчалӧмыԍ ԁа проекԏірујтны уԋіфіцірованнӧј мехаԋіческӧј пресс ӧԏі обраԅец куԅа.
Тащӧм пресс лӧԍӧԁӧмӧн поԅны кутас бырӧԁны став ԋеуԁобствосӧ, коԁјас овлӧны уна пӧлӧс прессјасӧн вӧԃітчӧмла, а сыкӧԁ ӧтщӧщ ԁобітчыны сещӧм машінајас вӧчалӧм, коԁјасӧс вӧлі еԍкӧ макԍімаԉнӧја бурмӧԁӧма ԏехԋіка бокԍаԋ і економіја вӧчӧм бокԍаԋ ԁа коԁјас леԇалісны еԍкӧ меԁԍа бур ԏукјас кыԇі ыҗԁанас, сіԇі і ԍӧктанас. Ӧтпырјӧн тајӧ машінајассӧ колӧ лӧԍӧԁны сіԇі, меԁым поԅӧ вӧаі уҗавны колхозјасын ԁа совхозјасын вӧԃітчан ԁвігаԏеԉјасӧн — Форԁзон ԉібӧ Інтернаціонал тракторјасӧн.
Тащом машінајаслӧн бурлуныс зев тыԁалана, торја-ԋін, поԅӧ-кӧ најӧс іспоԉзујтны щӧщ мукӧԁторјас прессујтӧм вылӧ.
Машінајаслыԍ станԁартнӧј ԏіп бӧрјӧм куԅа уҗалӧм бӧрын, Ԏіміраԅевскӧј ԍ-х. акаԃеміјаса станԁартнӧј коміԍԍіја шуіс вӧчавны аслыс пӧлӧс прессјас (орігінаԉнӧј ԏіп), коԁјас асланыс конструкціјаӧн матыԍтԍӧны Ԁжон-Ԃір ԁа Інтернаціонал прессјас ԁінӧ.
Тані мі ставнас вајӧԁам пресслыԍ уніфіцірованнӧј ԏіп бӧрјан проект, машінаыслыԍ конструкціјасӧ гіжалӧмӧн.
Мехаԋіческӧј уԋіфіцірованнӧј пресс бурҗык со кущӧм условіјӧјасӧн:
1) Поԅӧ лӧԍыԁа регуԉірујтны прессујтӧмлыԍ топыԁлунсӧ турун состав ԍерԏі.
2) Прессӧ лӧԍӧԁӧма јона паԍкалӧм ԏіпа тракторԍаԋ (Форԁзон, Інтернаціонал) уҗалӧм вылӧ.
3) Пресс ԁінӧ поԅӧ јітны вартан ыашіна, меԁым пыр-жӧ прессујтны машінаԍыс петан іԇассӧ.
4) Поԅӧ іспоԉзујтны пу кор, пуыԍ вӧчӧм вата ԁа мукӧԁ тор прессујтӧм вылӧ
5) Проізвоԁство ԁа обслужіваԋнӧ ԁонтӧммӧԁӧм могыԍ јона прӧстӧја вӧчӧма конструкціјасӧ.
6) Ԏукјас кӧртавлігӧн сутуга поԅӧ вежны шпагатӧн.
7) Вӧчалӧ уԋіфіцірованнӧј коннӧј ԏукјас — 45,0х45,0 см. гырԍаӧс,
8) Ԁвігаԏеԉ колӧ 6-10 вӧв вына.
Уԋіфіцірованнӧј мехаԋіческӧј пресслы шуӧма лӧԍӧԁны 35,0х45,0 см гырԍа прессјас сыпонԁа, мыј кӧԅајственнӧј соображеԋԋӧјас куԅа (кокԋыԁҗык лыԃԃыны) коннӧј ԁа мехаԋіческӧј прессовкалыԍ ԏукјас колӧ уԋіфіцірујтны (вӧчавны ӧткоԃа).
Туклыԍ куԅта поԅӧ лӧԍӧԁны 90 см гогӧр, а ԍӧктасӧ 40-45 см
гӧгӧр.
Прессујтчан ԁон
Мехаԋіческӧј прессовка сувтліс војнаӧԇ (1915 во) ԋеуна улӧҗык коннӧј ԁорыԍ. Сек коннӧј прессовка вӧлі сувтӧ 16 кг турун вылӧ 6,4 ур, а мехаԋіческӧј прессовка — 6,2 ур.
Ӧні мехаԋіческӧј прессовка сувтӧ вылӧҗык.
Мехаԋіческӧј прессовкалыԍ ԁон арталӧм
А. Проізвоԃіԏеԉноԍт
8 часа уҗалан лунӧн — 100 цент. прессујтӧм турун.
Б. Проізвоԁство
Ԁвігаԏеԉнӧј установка експлоаԏірујтӧм ԁа обслужівајтӧм: 8 час уҗалӧмыԍ 1 цент. прессујтӧм турун вылӧ арталӧмӧн . . .7,8 ур.
Пресс ԁінын 12 морт робочӧј 1 шајт 50 урӧн ԁа соцстрах 8 час уҗалӧмыԍ, 1 цент. прессујтӧм турун вылӧ арталӧмӧн...................................19,2 "
В. Ԁон вештӧм
3000 ԍурс шајта установкаӧн аморԏізаціја: 5 во чӧжӧн быԁво 100 лунӧн уҗалӧмӧн, 1 цент.
прессујтӧм турун вылӧ арталӧмӧн........................6,0 .
Ремонт вӧчӧм куԅа рӧскоԁ, 1 цент прессујтӧм турун вылӧ арталӧмӧн...................................3,0 ..
Сутуга вылӧ рӧскоԁ, ԏук вылӧ 3 кӧртӧԁӧн,
1 цент. прессујтӧм турун вылӧ арталӧмӧн................24,0 „
Став прессујтан ԁоныс, 1 цент. турун вылӧ арталӧмӧн.................................................................60 ур *)
*) Наркомснаблӧн наклаԁнӧј рӧскоԁ нормајасын 1931-32 во вылӧ тајӧ лыԁпассӧ і прјмітӧма основнӧј пыԃԃі.
Ԏукјас кӧртавлӧм
Ԏукјас кӧртавлӧм вылӧ мунӧ зев ува пӧлӧс маԏерјал: іԇас јіјас, пу асыкјас, кӧрт полосајас, бечева, ԋебыԁ, сотӧм сутуга.
Сутуга унҗык ԉібӧ ещаҗык мунӧ сы ԍерԏі, кор ԁа кущӧм способӧн прессујтчыԍԍӧ туруныс, јона ӧ сіјӧ уԉсалӧма ԁај веԍіг кущӧм сорт. Сыпонԁа буреща віԍтавны сутугалыԍ мынԁа оз поԅ. Тані мі ԍетам опытыԍ боԍтӧм нормајаслыԍ ылӧссӧ.
Сутуга поԅӧ вӧлі боԍтны војԁӧр ԁаԍ вунԁалӧмӧс, но зев кокԋіа поԅӧ вунԁавны сіјӧс аслыныс робочӧјјасыслы прессујтчігас. Сы вылӧ ем торја станок Ерԏеԉлӧн, коԁӧс обычнӧја вӧчӧны кустарнӧј способӧн (віԇӧԁ ԍерп.). Сутуга кӧртӧԁјас вунԁавԍӧны 324 са. куԅтаӧн.
Сутуга вузаԍԍӧ тоннајасӧн ԁа уна нумерӧн, кызта ԍерԏіыс. Вајӧԁам табԉіца став сорт сугугалыԍ, коԁјасӧн кӧртавлӧны ԏукјас. Сені інԁалӧма нумерјассӧ, кызтасӧ ԁа ԁонсӧ Ставсојузса металлургіческӧј ԍіԋԃікат прсјскурант куԅа, сіԇ жӧ кӧртӧԁ лыԁсӧ (ӧԏі ԏук вылӧ), ԁа уна-ӧ колӧ сутуга 166 цецт. турун прессујтӧм вылӧ.
Провԁка станок
1930 воын СССР-са Наркомторгӧн вӧлі лӧԍӧԁӧма 16 ԍурс кілограмм турун вылӧ сутуга віԇан нормајас со кущӧмјасӧс:
Кӧртаԍӧм вылӧ мунӧ сутуга № 7 — 40 кг, № 8 — 37 кг;
Наркомснаб інструкціја куԅа прессујтчӧм 1 тонна вылӧ мунӧ:
Сутугалӧн № ангԉіјскӧј русскӧј Мехаԋіч. прессовка ԁырјі Ручнӧј прессовка ԁырјі
1 тонна 13=24 14=21 35 =18 16=16 17=15 4614 кг. 3782 . 3294 „ 6928 „ - 55?1 кг. 4067 „ 3599 „ 3172 „ 2802 .
Кӧртавлігӧн сутуга помјас гартлыԍӧны со кущӧм ногӧн:
Сутугалыԍ помсӧ кусіԋтӧны, пуктӧны крук сајӧ зажім костӧ ԁа јона ԉічкӧны шујга кіӧн, а веԍкыԁ кіӧн бергӧԁлӧны воропӧԁ 5-6 гӧгӧрпӧв.
Сутугалыԍ кыкнан помсӧ ӧтлаӧ крепітӧм вылӧ пракԏіка вылын артміс уна способ, коԁјасӧс петкӧԁлӧма ԍерпас вылын. Меԁԍа јона кӧртаԍлӧны 4-ԁ №-ӧн петкӧԁлӧм ногӧн, коԁӧс кокԋыԁҗык вӧчныс ԁај лоӧ јонҗык.
Шуам, сутуга колӧ воԇвыв орӧԁны кӧлышԍыс сы куԅта, меԁым ԏук кӧрталігӧн колӧ іспоԉзујттӧм помыс 8-10 саԋԏіметрыԍ ԋе куԅҗыка. Тајӧ іспоԉзујттӧм помсӧ колӧ сущкыны ԏукас, меԁ новлӧԁчігӧн ԁа груԅітчігӧн ез коԍаалыны паԍкӧмјас ԁа ԁојԁавны јӧзӧс. Ԏук кӧртавны колӧ сек, кор пресслӧн поршеԋыс жмітӧ турунсӧ, ԁа кӧрталігӧн објазаԏеԉнӧ зелӧԁны сутугасӧ кујім петԉаӧн, кыԇ поԅӧ матӧҗык петԉаӧн вӧчӧм мӧԁ пом ԁінас. Кӧртӧԁ-кӧ лоӧ петԉаԍаԋ ылынҗык, новлӧԁлігӧн ԁа груԅітігӧн ԏук вермас јона ԉічавны.

Версия от 11:05, 31 июля 2016