Пос: различия между версиями

Материал из Wiki FU-Lab
Перейти к навигации Перейти к поиску
Нет описания правки
Нет описания правки
Строка 1: Строка 1:
І0ІЈАН ІНТАС (МЕСТНОСТ), МІЈАН РАјОН, МІЈАН
ОБЛАОТ
ГОРІЗОНТ ТӦԀМАЛӦМ
Петан-кӧ шыԉыԁ ԁа паԍкыԁ ерԁ вылӧ ԁа віԇӧԁлан-кӧ ас гӧгӧрыԁ, аԁԇан: муыс быԏԏӧ помаԍӧ ԁа завоԃітчӧ јенӧж, муыс те гӧгӧр шаԋга коԃ гӧгрӧс.
Сіјӧ віԅыс, кӧні муыс ԁа јенӧжыс быԏԏӧ ӧтлааԍӧны, шуԍӧ горізонтӧн, ԉібӧ горізонт віԅӧн.
1-ӧԁ серп. Горізонт
Быԁ асыв горізонт сајԍаԋ петӧ шонԁі, — сіјӧ бокыс горізонтлӧн шуԍӧ асыввылӧн; кытчӧ сајалӧ шонԁі — шуԍӧ рытыввылӧн; сіјӧ бокыс, кӧн шонԁі овлӧ луншӧркаԁын — шуԍӧ лунвылӧн, а сыкӧԁ воча бокыс — војвылӧн.
Шонԁі летчӧм бӧрын јенӧжын тыԁовтчӧны коԇувјас, — мукӧԁыс гырыԍӧԍ, мукӧԁыс посԋі чут коԃӧԍ. Коԇувјас јенӧжын вывті уна, лыԃԃыны он вермы. Ті корԍӧј јенӧжыԍ мукӧԁ ԁорыԍ јонҗыка тӧԁчана созвеԅԃіјӧ: ыҗыԁ меԃвеԃіца. Сіјӧ созвеԅԃіјӧыс ԍіԅім југыԁ коԇулыԍ, ԇік кӧш коԃ.
Мі-кӧ меԁбӧрја кык коԇув веԍттіыс нуӧԁам веԍкыԁ віԅ војвывлаԋ, кыԇі петкӧԁлӧма 2-ԁ ԍерпас вылын, секі мыщаԍам југыԁ Пучега коԇулӧ (поԉарнӧј звезԁаӧ). Став коԇув пыщкас сіјӧ ӧтнас оз ветлӧԁлы јенӧж куԅа, сулалӧ век ӧԏі местаын. Сы ԍерԏі сеԅ војӧ век поԅӧ аԁԇыны, коԁарлаԋын војвылыс.
Шонԁіа лунӧ шкоԉнӧј плошщаԁка вылын тӧԁмӧԁӧј луншӧркаԁ ԁа горізонтлыԍ бокјас (страны света). Луншӧркаԁ поԅӧ тӧԁмӧԁны шонԁі ԍерԏі со кыԇі: урок завоԃітчігӧн сувтӧԁӧј плошщаԁка вылӧ метр суԁта беԃ, шыԉыԁ інӧ, кытчӧ шонԁіыс інмӧ лунтыр. Сеԍԍа пасјалӧј беԃ вуҗӧрлыԍ помсӧ. Луншӧрӧԇ тіјан беԃ вуҗӧр век чінас, а луншӧр бӧрын завоԃітас бӧр соԁны; кор вуҗӧрыс меԁбӧрја пасјӧм бӧрын лоӧ меԁҗеԋԋыԁ, сіјӧ пасјӧԁыс лоӧ луншӧрса, шуԍӧ луншӧркаԁса віԅӧн (полуԃоннӧј ԉіԋіјаӧн).
Сек-жӧ поԅӧ корԍны горізонтлыԍ бокјассӧ таԇікӧн: беԃ берԁас меԁ ӧԏі морт шонԁіыслы мышкуӧн сувтас, кіјассӧ паԍкӧԁас пеԉпомјаскӧԁ ӧтвеԍтӧ. Ӧні тіјан лоас креста вуҗӧр. Кокјасԍаԋ вуҗӧрыс — лунвыв, јурыслӧн ԁа беԃԃыслӧн — војвыв, а кіјаслӧн вуҗӧрјас петкӧԁласны: веԍкыԁыс — асыввыв, шујгаыс — рытыввыв.
Таԇі поԅӧ тӧԁмавны кымӧртӧм лунјасӧ. Ӧні тӧԁмӧԁам, кыԇі поԅӧ горізонтлыԍ бокјас тӧԁмӧԁавны, кор міјанлы ковмас.
Компас. Меԁкокԋіԁ ԁа меԁлӧԍыԁ корԍны горізонтлыԍ бокјассӧ (оріеԋԏірујтчыны) компас куԅа. Сіјӧн поԅӧ пӧԉ-зујчыны быԁлаын ԁа быԁ каԁын: војын ԁај луны, кымӧра.
2-ԁ ԍерп. Пучега коԇув
ԁај кымӧртӧм лунӧ, ва вылын кӧԏ му вылын, сынӧԁын, сук вӧр пыщкын. Та понԁа колӧ міјанлы зев бура тӧԁмавны компаслыԍ вӧчӧм ԍамсӧ ԁа кужны сіјӧн вӧԃітчыны Меԁвојԁӧр аԍным вӧчам компаслыԍ прӧстӧј моԁеԉ.
Бурҗык лоас, быԁ брігаԁа-кӧ вӧчас компас моԁеԉ.
Боԍтӧј ыҗыԁҗык стаԉнӧј јем, нуӧԁӧј гозмӧԁыԍ јемтӧ поԁков коԃ магԋіт помӧԁ. Оз-кӧ ԍур поԁков коԃ магԋіт, боԍтӧј магԋіта ножіч. Тіјан јемныԁ магԋіта лоас. Магԋіта јемсӧ мі кутам шуны магԋітној стрелкаӧн (інԁалыԍӧн). Магԋітнӧј стрелка — компасын меԁколанатор. Сіјӧ -стрелкасӧ колӧ лӧсӧԁны сіԇі, меԁ зев кокныԁа ԁа ԉічыԁа вермӧ бергавны ӧтарӧ-мӧԁарӧ гӧгӧрбок.
3-ԁ ԍерп. Горізонт бок тӧԁмалӧм.
4-ԁ ԍерп. Ас вӧчӧм компас.
Меԁкокԋыԁа сіјӧс поԅӧ вӧчны таԇі: боԍтны паԍкыԁҗык пробка ԁа сетчӧ сущкыны магԋіта јемсӧ сіԇі, меԁ тыԁовчіс јемыс ӧтар-мӧԁар пробка помӧԁ ӧткуԅа. Јема пробкасӧ леԇӧј ва тыра бԉуԁјӧ. Тајӧтор лӧԍӧԁӧм бӧрԏі поԅӧ шуны, мыј тіјан артміс асвӧчӧм компас.
Аԍныԁ-кӧ тӧԁанныԁ, коԁар бокын војвыв, гӧгӧрвоанныԁ, коԁар јем помыс петкӧԁлӧ војвыв, коԁарыс лунвыв. Јемјывла ԁорыс кутас петкӧԁлыны војвыв, а пысла-
ԁорыс лунвыв. Пробкаас јемјывјас петан местајасас гіжӧј буквајас В ԁа Л. Пробка вылас јемыслы веԍкыԁпеԉӧсӧн крепітӧј ізтӧгтув. Ізтӧгтув помјассӧ краԍіталӧј: коԁарыс петкӧԁлӧ асыввыв — гӧрԁӧн, коԁарыс рытыввыв — лӧзӧн.
Ӧні поԅӧ кокԋіԁа тӧԁны горізонтлыԍ бокјас. Ԃерт, тащӧм компасӧн тујвылын вӧԃітчыны оз туј.
Школаын-кӧ абу прамӧј компас, корлӧј вӧралыԍјаслыԍ ԁа тӧԁмӧԁӧј, кыԇі сіјӧс вӧчӧма, кыԇі корԍны сы ԍерԏі горізонтлыԍ бокјас.
Прамӧј вӧчӧм компас шуԍӧ бусоԉԉӧн. Сетӧн магԋіта стрелкалыԍ ӧтар помсӧ ԍӧԁӧн краԍітӧма, а мӧԁарсӧ јеҗыԁӧн. Ԍӧԁла помыс петкӧԁлӧ војвыв бок. Стрелка бергалӧ зев вӧсԋіԃік јыла јемтор вылын.
Компасӧн вӧԃітчӧны вӧралыԍјас, моревывса паракоԁјас вылын ԁа мукӧԁлаын, — кӧні абу тујјас, сені-і вӧԃітчӧны. Компас ԍерԏі он вош. Боԍтӧј компас ԁа вӧчӧј кытчӧкӧ екскурԍіја.


АСВӦЧӦМ КАРТА.
Уҗ
КУЩӦМ ВӦРЈАС (ПУЈАС) ЕМӦԌ ТІЈАН ԌІКТ ГӦГӦРЫН. КУЩӦМ ПУЈАС КОМІ МУ ПАԌТА.


Ваԍ зев збој ԃеԏіна. Мыјкӧ выԉтор вӧчны-ԉі, ворсны завоԃітны-ԉі, — Ваԍ век меԁвоԇын.
1. Гіжӧј, кущӧм ԋіма пујас емӧԍ тіјан маті гӧгӧрын. Тӧԁмалӧј, кыԇі рочӧн шуԍӧны.
Ӧтчыԁ велӧԁыԍныс петкӧԁліс Комі облаԍтлыԍ картасӧ.
2. Торјӧԁӧј на пӧвсыԍ лыска пујассӧ ԁа корја пујассӧ аслыныс грапаӧ.
— Віԇӧԁӧј: со Ежва, со Печера, міртуј... етіјӧ Сыктывкар, а со і міјан ԍіктным.
3. Кущӧм пујас быԁмӧны јагын, пармаын, раскын, сорԁын?
Чеԉаԃ јона віԇӧԁӧны карта вылӧ. Ваԍ јуаліс:
4. Кущӧм пујас нӧшта емӧԍ Комі муын? Ем абу тіјанлаԁорын: суспу, ԋіјапу, ԋывпу, ԋінпу, ԍірпу?
— А кӧн-нӧ еԍкӧ міјан шорным? Вотчан тујным абу-ԋі.
5. Кущӧм пујас лыԃԃыԍӧны ԍіра пујасӧн?
— А вот ԁумышт, Ваԍӧ, — шуӧ велӧԁыԍ: — те быԏԏӧ качӧԁчын зев вылӧ, сещӧм вылӧ, меԁ сеԍаԋ став Комі облаԍтыс тајӧ бумага ԉістыс ыҗԁа кажітчас. Мыј еԍкӧ секі аԁԇін? Мыј ыҗԁа со Печера јуыԁ, а тані сіјӧ сӧмын віԅӧн пасјыштӧма. Тыԁаліс-ез еԍкӧ сы вылнаԍаԋыԁ асланыԁ шорныԁ?
6. Кущӧм пӧлӧс вӧр меԁԍа уна тіјанла ԁорын: пожӧм
Ваԍ оз бураԍ:
— А вај, сіԇ-кӧ, віԍтав, кыԇі тајӧ картасӧ вӧчӧны. Сывылнааԁ-ӧԁ качӧԁчыныԁ ԋекоԁ-жӧ оз вермы-а.
5-ԁ ԍерп. Компас.
— Оз і ковмыв качӧԁчыны. Картатӧ вӧчны абу ԍӧкыԁ.
Вот, шуам, мі кӧсјам карта вылӧ гіжны туј школаԍаԋ ԍікт помӧԇ. Школаԍаԋ жыԏԋікӧԇ тујыс мунӧ веԍкыԁа. Мурталам сіјӧс воԍколӧн: шуам, лоӧ 250 воԍков. Боԍтам бумага ԉіст, пасјам чут — школа, нуӧԁам сеԍаԋ веԍкыԁа віԅ — туј. Мыј куԅаӧс? 250 воԍков куԅа віԅтӧ-ӧԁ бумага вылаԁ он ну. Быԁ ԍо воԍков пыԃԃі-кӧ віԅсӧ вӧчам ӧԏі саԋԏіметр куԅа, 250 воԍков пыԃԃіыԁ ковмас віԅтӧ ԋужӧԁны сӧмын 2,5 саԋԏіметр куԅа. Жыԏԋікԍаԋыԁ тујыс кежӧ веԍкыԁвылӧ, сіјӧн і бумага вылаԁ колӧ пуктыны чут — жыԏԋік, пасјыны сеԍаԋ веԍкыԁвыв чукыԉтӧм. Бара муртавны тујсӧ воԇӧ ԁа пасјыны бумага вылаԁ саԋԏіметрӧн арталӧмӧн. Таԇі поԅӧ пасјавны бумага вылӧ быԁтор, мыј ем міјан ԍіктын і ԍікт гӧгӧрын (керкајас, тујјас, јујас, шорјас, с. в.).
Ваԍлы јурас пыԁӧ пыріс тајӧ картаыԁ. Боԍтчӧԁіс јортјассӧ ԁа кујімӧн кык вежончӧж ветлӧԁлісны тујјас куԅа, ԍіктӧԁ і ԍікт гӧгӧр. Меԁԍа ԁыр лоі нокԍыны шор ԁорын: зев јона чукԉӧԁлӧ-мукԉӧԁлӧ сіјӧ-ԁа.
Школааԁ мыј лолі картатӧ вајӧм бӧрын!
— Ваԍыԁ карта вӧчӧма! — горзӧмӧн паныԁ уԍкӧԁчісны велӧԁыԍлы. — Віԇӧԁ, тонӧ школаным... сен шорным-і, — ԇік быԁтор пасјӧмаӧԍ.
Шуісны Ваԍлыԍ вӧчӧм карта ӧшӧԁны ԍтенӧ.
А кущӧм бок-нӧ выліас лӧԍӧԁам? — јуаліс велӧԁыԍ.
— Кӧн-нӧ војвылыс?
Вӧлӧмакӧ, Ваԍ картавывԍыԁ он і тӧԁ, коԁарын војвылыс. Ԁа і гіжӧԁјассӧ быԁԍаманогыс гіжалӧма, ԍтенԍаԋыԁ оз поԅ лыԃԃыныс: коԁӧс бура гіжӧма, коԁӧс улӧ јурӧн.
— Кӧн-нӧ еԍкӧ војвылыс карта вылас? Кыԇ сіјӧс вӧчны? — бӧбмӧм-пырыԍ јуаліс Ваԍ.
— Војԁӧр колӧ плантӧ вӧчігӧн-на тӧԁмавны, коԁарын војвылыс. Картааԁ војвылыԁ пасјыԍԍӧ век выліас. Меԁ картаыԁ лоӧ бур, колӧ таԇ вӧчны: шонԁі ԍерԏі-ԉі, матка ԍерԏі-ԉі тӧԁмавны, коԁарын војвыв; картатӧ рісујтігӧн пукԍыны војвылӧ чужӧмӧн. Тенаԁ бумага вылаԁ лоӧ выліас војвыв, ас ԁінаԁ — лунвыв, веԍкыԁвылаԁ — асыв-выв, шујга вылаԁ — рытыввыв. — Секі поԅас бура, торкԍытӧг пасјавны, кӧні-мыј ем.


Ез-ӧмӧј ӧԁјӧ Ваԍ выԉыԍ вӧч картатӧ! Чеԉаԃ краԍітісны сіјӧс уна ԍікас краскаӧн.
61-ӧԁ серп. Вӧр.
Понԁіс школа ԍтенын ӧшавны асланыс ԍікт гӧгӧрса карта.
вӧр-ӧ, коз вӧр-ӧ, нӧшта кущӧм? Артыштӧј ԁа вӧчӧј ԃіаграмма сы јылыԍ.
 
СХЕМАА ПЛАН ЛӦԌӦԀӦМ
 
Мыј мі аԁԇам му вылыԍ, шуам, ԍіктыԍ — керкајас, јукмӧсјас (струбајас), канавајас, пощӧсјас, міртуј, трӧпа, луԁ, му, лыа, ты, ју, — ставсӧ поԅӧ рісујтны, фотографірујтны ԉібӧ петкӧԁлыны планӧн. Рісујтӧмӧн ԁа фотографірујтӧмӧн мі вермам тӧԁмӧԁны, гӧгӧрвоны сіјӧтор, коԁӧс егӧ-на аԁԇывлӧј ԋӧтчыԁ.
Рісунок петкӧԁлӧ аԁԇантор сіԇ, кыԇі мі аԁԇам: сещӧм бок, кущӧм бокԍаԋ мі віԇӧԁам сы вылӧ. Ті тӧԁанныԁ, кымын ылын тіјан ԁінԍаԋ рісујтантор, сымын ԇоԉаҗыкӧн сіјӧ кажітчӧ. Рісунок ԍерԏі мі ог вермӧ ԇік точнӧја тӧԁны преԁметлыԍ ыҗԁасӧ. Фотографіја ԁа рісунок оз вермыны петкӧԁлыны куԅта ԁа паԍта ԁа уна мукӧԁтор, коԁӧс вермӧ петкӧԁлыны план.
Планӧн шуԍӧ сещӧм ԍерпас, кӧні петкӧԁԍӧ кущӧмкӧ преԁметлӧн места. Планыс колӧ лоны сещӧм, меԁым вӧлі стӧча петкӧԁлӧ быԁ віԅлыԍ направԉеԋԋӧсӧ, куԅтасӧ, пеԉӧсјассӧ на костыԍ. План вӧчԍӧ со кыԇі:
Шуам, колӧ вӧчны міјанлы класслыԍ план. Боԍтам ԁа мурталам метрӧн куԅтасӧ ԁа паԍтасӧ сылыԍ. Сеԍԍа метрӧн-жӧ мурталам ӧԏі пеԉӧсԍаԋ ӧԇӧсӧԇ кост, ӧԇӧслыԍ паԍтасӧ, пеԉӧсԍаԋ ӧшіԋӧԇ кост, ӧшіԋлыԍ паԍтасӧ, ӧшіԋ костјассӧ. Метр лыԁсӧ пасјам бумага вылӧ. Віԇӧԁлам — класс куԅтаным, шуам, міјан лоі 10 метр, а бумага куԅтаным ічет. Мыј-нӧ кутам: вӧчны? Кыԇі тӧрӧԁны сы ыҗԁа мерасӧ бумага вылӧ?
Та могыԍ метр пыԃԃі мі боԍтам ічетҗык мера, шуам кӧԏ, саԋԏіметр. Ӧні вежӧс куԅтаным міјан быԏԏӧкӧ абу-ԋін 10 метра, а сӧмын 10 саԋԏіметра. Паԍтаыс, шуам, 8 саԋԏіметр. 10 ԁа 8 саԋԏіметра віԅјас бумага ԉіст вылӧ зев лӧԍыԁа тӧрасны. Черԏітам сіјӧ віԅјассӧ бумага вылӧ; ԉучкі інԁам — коԁарӧ бана вежӧс (вылын лоӧ војвыв, улын — лунвыв, веԍкыԁлаԁорын — асыввыв, шујгалаԁорын — рытыввыв). Сеԍԍа метр лыԁсӧ саԋԏімертјасӧ вуҗӧԁӧмӧн, ӧԇӧс ԁа ӧшіԋјас пасјалам.
 
Поԅас пасјавны классыԍ быԁ преԁмет: улӧс, пызан, шкап, пач, партајас. Таԇі вӧчӧмӧн, быԁ віԅ ԉучкі гіжтӧмӧн, артмас бумага вылӧ міјан класслӧн план.
 
 
Ԍерпас.
Таԇі-жӧ јона ічетмӧԁӧмӧн вӧчны поԅӧ пызанлыс план, керкалыԍ план, ԍіктлыԍ план, ԇоԋ карлыԍ план ԁас.в.
 
План.
План вӧчігӧн колӧ зіԉны, меԁым віԅ костјас, пеԉӧсјас вӧліны стӧчӧԍ, меԁ стӧча петкӧԁлісны, — коԁарӧ банӧн сулалӧ план вылӧ боԍтан тор.
 
Мукӧԁ ԁырјі планыс ыҗԁа вӧсна оз тӧр бумага вылӧ (ԉістӧ) выліӧ војвыв вӧчӧмӧн; мӧԁ ног лоӧ сіјӧс вӧчны. Секі інтас бокјассӧ планӧн інԁалӧны војвылӧ віԇӧԁан ԋӧвјасӧн.
 
МАСШТАБ
 
Сіԇ-кӧ планӧн шуԍӧ сещӧм черԏож, кӧні гӧгӧрбок ӧткоԁа ічӧтмӧԁӧмӧн петкӧԁлӧма кущӧмкӧ креԁмет ԉібӧ места.
Планјас вылын став ԉіԋіјајассӧ черԏітӧма збыԉыԍԍа ыҗԁа ԍерԏіыс јона чінтӧмӧн. Шуам, вӧрлӧн-кӧ збыԉ куԅтаыс 200 метр — план вылын петкӧԁлыԍԍӧ сӧмын кымынкӧ саԋԏіметр куԅта. Тащӧм чінтӧмыс век овлӧ равномернӧј; вӧр-кӧ чінтім 200 пӧв, мукӧԁ преԁметјассӧ колӧ чінтыны сымынԁа пӧв-жӧ.
Тащӧм равномернӧј чінтӧмыс шуԍӧ масштабӧн. Сіԇ-кӧ масштаб петкӧԁлӧ — кымын пӧв чінтыԍԍӧ інтаслӧн ыҗԁаыс бумага вылӧ черԏітігӧн.
Планјаслӧн масштаб оз ӧткоԃ овлы. Масштаблӧн ыҗԁаыс быԁ план вылын інԁыԍԍӧ віԅӧн, ԉібӧ лыԁпасӧн.
Лыԁпасӧн інԁыԍԍӧ таԇі: гіжӧма-кӧ 1:100 ԉібӧ 1/100,
сіјӧ лоӧ, мыј став віԅсӧ план вылын збыԉыԍ ыҗԁа верԏіыс чінтӧма 100 пӧв. Тащӧм масштабыс шуԍӧ лыԁа масштабӧн.
Віԅӧн масштаб петкӧԁлӧны мӧԁног. План вылын черԏітӧны веԍкыԁ воԁса віԅ ԁа јукӧны ічет мерајасӧн, шуам, саԋԏіметрјасӧн; шуам, колӧ петкӧԁлыны план вылын інтас, кӧні 1 см=100 метрлы. Черԏітам веԍкыԁ воԁса віԅ.
0 100 200 300 400
Јукам кымынкӧ см костјас вылӧ сувтса җеԋіԃік віԅјасӧн.
Віԅ завоԃітчан местаас пуктам 0. Меԁвоԇԇа саԋԏіметр віԅ веԍтас 100, мӧԁ віԍтас 200 ԁа с. в. Сіԇ-кӧ 3 см. план вывса мера воԇсаԍӧ 300 метра збыԉыԍа віԅлы.
Тащӧм нога масштаб шуԍӧ ԉіԋејнӧјӧн.
Масштабӧн пӧԉзујтчӧны со кыԇ: шуам планлӧн масштабыс 1 см = 2 кілометрлы (ԉібӧ 1 см. ыҗԁа план вывса муртас воԇсаԍӧ 2 км. збыԉыԍа ыҗԁалы), а тіјанлы
 
колӧ тӧԁмӧԁны кык ԃеревԋа кост. Секі ԉіԋејкаӧн мерајтӧј план вылыԍ сіјӧ костсӧ. Шуам, міјан план вылын ԃеревԋајас кост лоі 4 см. куԅта. Сіԇыкӧ ӧԏі ԃеревԋаԍаԋ мӧԁӧԇыс костыс 8 кілометр.
Тащӧм ногӧн-жӧ поԅӧ тӧԁмӧԁны і мукӧԁ костјас.
Масштаб інԁыԍԍӧ унҗыкыԍсӧ план улас.
 
УҖЈАС
 
1. Ӧԏі планлӧн масштабыс 1:100 ыҗԁа, мӧԁлӧн 1: 300. Коԁыслӧн масштабыс ыҗыԁҗык ԁа мынԁаӧн?
2. Ԍіктса уԉічалӧн куԅтаыс 1 кілометр, а план вылын сіјӧс петкӧԁлӧма 2 см. куԅта, ыҗыԁмасштабыс?
3. Поԅӧ-ӧ быԁ меставывса преԁмет петкӧԁлыны план вылын масштаб ԍерԏі?
4. План вылын петкӧԁлӧма кык ԍікт костӧԁ мунан туј. Масштабыс 1 кілометр=4 см. Куԅ-ӧ лоӧ тујвіԅ план вылын, кӧні масштаб 2 км=1 см; 500 м.=1 см?
5. Кущӧм масштаб колӧ боԍтны план лӧԍӧԁігӧн, кор інтаслӧн куԅтаыс 5 км., а бумага ԉістныԁлӧн куԅтаыс 20 см; паԍтаыс інтаслӧн 3 км., а бумагалӧн — 12 см?
6. Лӧԍӧԁӧј масштаб ԍерԏі план школаса участоклыԍ.
7. Ветлӧј колхознӧј граԁјас вылӧ ԁа лӧԍӧԁӧј план.
8. Лӧԍӧԁӧј план колхознӧј скӧтнӧј ԁворлыԍ.
Меԁ еԍкӧ тіјанлы аслыныԁ кужны лӧԍӧԁны план, ковмас нӧшта-на тӧԁмавны мыј-ԍурӧ мурталӧмјас јылыԍ.
Муртавны колӧ метріческӧј мерајасӧн. Меԁԍа бур куԅта муртавны ԉентаа руԉеткаӧн. Сіјӧс јуклӧма муртасјас вылӧ. Руԉеткаыс — кӧ абу ԁа ԋӧбны-кӧ сіјӧс ԋекыԍ, поԅӧ вӧчны мӧԁнога руԉетка-кӧвјыԍ, бечеваыԍ. Быԁ метр костӧ бечеваӧ зев зелыԁа кӧрталӧны југыԁ рӧма ԏеԍма ԉібӧ кучіктор, ԉібӧ кыԇкӧ асногӧн пасјӧны.
Поԅӧ гӧрӧԁјас вӧчавны. Меԁым кӧв ԉібӧ бечеваа руԉетка оз сіԍмы кӧтаԍӧмла, колӧ пуӧԁны кӧнтуԍ выј піјын.
Поԅӧ, ԃерт, куԅтатӧ муртавны воԍковјасӧн; меԁкокԋі еԍкӧ сіԇісӧ, ԁа стӧчыс оз ло.
Сіԇі муртаԍігӧн војԁӧр колӧ тӧԁмавны асԍыԁ воԍков куԅта. Сіјӧс вӧчӧј со кыԇі: ӧԏі местаԍаԋ ӧтыҗԁа тувтчалӧмӧн ӧԏі віԅӧԁ мунӧ уна пӧв. Ԍо воԍков кытчӧ тырӧ, —
пасјӧј. Сеԍԍа боԍтӧј лоан лыԁјасыԍ шӧркоԃԃемсӧ ԁа метрӧн-і мурталӧј. Унаӧ лоӧ, бара пасјӧј ԁа јукӧј ԍо пе-
 
ԉӧ. Артмас тенаԁ шӧркоԃԃем воԍков. Пасјӧј аслаԁ ԏетраԃӧ ԁа енӧ вунӧԁӧј, кымын саԋԏіметр куԅа тіјан воԍковныԁ. Гӧра вылӧ кајігӧн ԉібӧ гӧра вылыԍ летчігӧн воԍколыԁ оз-ԋін ло сещӧм: лоӧ ыҗыԁҗык ԉібӧ ічетҗык шӧркоԃԃем воԍколыԍ.
Поԅӧ ԍінԍерԏі тӧԁмавны ӧԏі торԍаԋ мӧԁ торјӧԇ костсӧ, — муртавтӧг, куш ԍінмӧн віԇӧԁӧмӧн; кыԇ шуасны, колӧ велӧԁны ԍінтӧ куԅта-паԍта, ыҗԁа-җуҗԁа муртавны. Петан уԉіча вылӧ ԉібӧ ерԁӧ, ԉібӧ вӧрӧ, ԍіннаԁ корԍан кущӧмкӧ тор (стрӧјба, пу, ԍурја, мыр, із) ԁа віԇӧԁӧм бӧрын шуан аслыԁ: „татыԍаԋ сетчӧԇ ветымын воԍков“. Сеԍԍа пыр ӧтыжԁа воԍколӧн мун сетчӧԇ, тӧԁмав — ԉучкілоі тенаԁ арталӧмыԁ. Шуӧм лыԁтӧ ԁа воԍков лыԁтӧ гіж ԏетраԃӧ ӧԏі віԅӧ. Артав, кымын воԍколӧн торкԍӧмыԁ. Таԇі-кӧ ԁасыԍ кымын, кыԅыԍ кымын вӧчан, торкԍӧмјасыԁ чінӧны.
Бӧрынсӧ сы-выјӧԇ ԍінтӧ верман велӧԁны, мыј пӧшԏі стӧч кутас ылі-матітӧ віԍтавны. Ԍінмӧн муртаԍӧм зев-жӧ јона коланатор планјас лӧԍӧԁігӧн.
Ԍібавтӧмін мурталӧм. План лӧԍӧԁігӧн тіјанлы ковмас муртавны зыбуч ԋурјас, јујас, тыјас. Муртавны најӧс воԍколӧн-ԋі гезјӧн он вермы, веԍіг пасјас ԋекыԇі лоӧ сувтӧԁавны, а муртавны колӧ. Мыј-жӧ секі вӧчны? Кыԇі сещӧмінјассӧ план вылӧ боԍтны? Аԉі-нӧ ԍібавтӧміныԍ ԋекор плансӧ оз вӧчны?
Вӧчӧны, нӧшта кокԋыԁа-на вӧчӧны. Боԍтам сіԇ, быԏԏӧкӧ мі зев паԍкыԁ ју ԁорын сулалам. Јупаԍтасӧ колӧ муртавны, а вуҗны мӧԁлапӧлӧ ԋемторјӧн. Мыј керны? Секі аслаԁор берег пӧлӧныԍ корԍӧј паԍкыԁ кушін, меԁым мерајтчыны кокԋыԁҗык вӧлі, меԁ ԋемтор ез мешајт.
8-ԁ ԍерп. Кӧвја руԉетка.
9-ԁ ԍерп. Руԉетка
Мӧԁлапӧлыԍ ԍінмӧн корԍӧј кущӧмкӧ бура тыԁалана преԁмет: пу, із, мыр, ԉібӧ јешщӧ кущӧмкӧ тор. Ва паԍта вылӧ віԇӧԁӧм мыԍԏі колӧ чӧвтны ԍінтӧ аслаԁор берегӧ ԁа корԍны кущӧмкӧтор, меԁ вӧлі мӧԁлапӧвса преԁмет ылнаын-жӧ. Асԍаԋыԁ сеԍԍа сіјӧ торјӧԇ вужӧԁӧј А-Б віԅ, мурталӧј сіјӧс. А ԁа Б чутјасԍаԋ гірсԋітӧј віԅјас мӧԁлапӧвса В чутӧ ԁа сылы паныԁӧн талаԁор берегын сулалыԍ Г пасӧ. АБ ԁа БВ крестаԍӧмыԍ бумага вылын мӧԁлапӧвса В чутыԁ сещӧм-жӧ стӧча артмас, кыԇі і Г чут. В ԁа Г кост мурталӧј масштаб ԍерԏі, — тӧԁмаланныԁ ју паԍта.
Тујјас поԅӧ муртавны воԍколӧн. Туј бокыԍ преԁметјас, керкајас, пывԍанјас, рынышјас ԁа мукӧԁтор — боԍтԍӧны планӧ туј ԁорԍаԋ мерајтӧмӧн ԉібӧ ԍінмӧн мурталӧмӧн. Бумага вылӧ пасјалӧны тујлыԍ став чукыԉ-мукыԉсӧ.
Школа локтӧм мыԍԏі каранԁашӧн пасјалӧм віԅјас вывті нуӧԁалӧј тушӧн ԉібӧ ԍӧԁ черԋілаӧн. Течӧм пасјас пыԃԃі вӧчӧј мыј колӧ. Гіжалӧј. Плансӧ колӧ мічӧԁны уна пӧлӧс рӧмӧн ԉібӧ цветнӧј каранԁашјасӧн.
Ті вӧчӧј план асланыԁ ԍіктлыԍ. Меԁ еԍкӧ бура вӧчны план, ен вунӧԁӧј нӧшта со мыјјас:
1. Став віԅсӧ уҗаланінын мурталӧј стӧча.
2. Стӧча інԁӧј, коԁарӧ банаӧԍ віԅјас.
3. Боԍтӧј шӧркоԃԃем масштаб, меԁ оз лоны јона посԋыԁ-ԋі јона гырыԍ віԅјас.
4. Боԍталӧј планӧ ԍінмӧ шыбытчана ԁа коланаҗык став торјассӧ план боԍтанінын. Пасјавны ԁа мічӧԁавны колӧ сіԇі, кыԇі велӧԁӧма пасјавны планјасын ԁа картајас вылын.
5. План вӧчны боԍтӧј топыԁ міча бумага. Чістӧја ԁа мічаа ԍерпасалӧј. Стӧча пасјалӧј. Ԉучкіа гіжалӧј.
6. План вӧчігӧн енӧ пасјалӧј кыԇі коԁлы кажітчӧ. Сы могыԍ лӧԍӧԁӧма условнӧј пасјас. Сіјӧ пасјасыс со кущӧмӧԍ: (віԇӧԁ 14-ԁ ԉ. б.)
10-ԁ ԍерп. Ју паԍта мурталӧм.
Јуаԍанјас.
1. Мыј лоӧ план? 2. Мыјӧн торјалӧ план рісунокыԍ?
3. Мыј шуԍӧ масштабӧн? 4. Кыԇі петкӧԁлыны план вылын горізонтлыԍ бокјас (страны света)?
(Условнӧј пасјас)
ӧтка керка
граԁјас
луԁ
кустјас
лыска вӧр
му (пашԋа) мукӧԁ угоԃԃӧјас гӧгӧрын
лыва
мыԉк
шорјас
пос
міртуй
трӧпа
паԍкыԁ ју
ты
ва меԉԋіча
јукмӧс
пощӧс
гу
гуран
 
ПЛАН КУԄА ОРІЕНԎІРУЈТЧӦМ
 
Мі ӧні тӧԁам-ԋін, кыԇі ічеԏік местноԍт боԍтны план вылӧ. Асвӧчӧм прӧстој інструментјасӧн вӧчӧм план меԁбура віԍталас, мыј сіјӧ планыс лоӧ. Настојашщӧј планјасыԁ, шуам, Москва карлыԍ, Сыктывкарлыԍ планјас ԇік-жӧ сіԇі вӧчӧма, кыԇі і міјан ічеԏік план.
Со, міјан ԍінвоԇын Москвалӧн ԁа Сыктывкарлӧн планјас. План вылын Москваыс ставнас. Быԏԏӧкӧ зев вылыԍаԋ віԇӧԁам мі сы вылӧ.
Став пеԉӧсыс віԅјас костас план вылын ԇік-жӧ сещӧмӧԍ, кущӧмӧԍ і кар вылас, паԍкыԁ ԁа веԍкыԁ уԉічајас ԁа с. в. Віԅ куԅтајассӧ масштаб ԍерԏі ічетмӧԁӧма гӧгӧр ӧтмоз.
Сыктывкар план вылын сіԇ-жӧ став уԉічасӧ пасјӧма, лыԁпасјасӧн пасјалӧма учрежԃеԋԋӧјас.
Быԁ планын вылілаԁорыс стӧч војвылӧ банӧн. Боԍтам план ԉібӧ карта кущӧмкӧ карлыԍ, ԍіктлыԍ, маткаӧн лӧԍӧԁам вылі помсӧ стӧч војвывлаԋ. Уԉіча ԋім ԍерԏі
(карјасаԁ уԉічајасыс уна) план вылыԍ корԍам чут, кӧні мі сулалам, ԁа сущкам сетчӧ булавка. Ӧні мі вермам віԍтавны, кӧні кущӧм уԉіча, коԁлӧн керка, пывԍанјас, рынышјас, мујас, віԇјас — міјаныԍ војвылын (міјан воԇвылын), лунвылын (мышсајын), асыввылын (веԍкыԁлаԁорын), рытыввылын (шујгалаԁорын). Кор понԁанныԁ кужны корԍны, коԁарӧ бана кущӧмкӧтор, понԁанныԁ кужны віԍтавны план вылыԍ, коԁарлаԋ мунӧ туј, візувтӧ ју, коԁарӧ бана керка сулалӧ ԁа с. в.
Колӧ велӧԁчыны муртавны планјас ԁа картајас вылыԍ костјас. Сы вӧсна зев бура колӧ тӧԁны масштаб. Масштаб пасјыԍӧ быԁ планын, быԁ географіческӧј картаын. Масштаб-кӧ планын ԉібӧ картаын абу, сіјӧ зев омӧԉ.
 
11-ԁ серп. Москва карлӧн план.


Уҗјас.
ЕКСКУРԌІЈАӦН ВӦРӦ ВЕТЛІГӦН ТӦԀМАЛӦЈ:


12-ԁ ԍерп. Сыктывкарлӧн план.
1. Боԍтӧј мыјкӧыжԁа тор (участок) вӧрԍыс (ԍо кваԁрата метр паԍта) ԁа зіԉӧј лыԃԃыны кымын пу сені быԁмӧ. Кущӧм ԍікас пу меԁԍа уна ԍурӧ.
2. Школааԁ сеԍԍа арталӧј, уна-ӧ, кымын пу ԍурӧ кваԁрата кілометр паԍта улыԍ.
3. Тӧԁӧԁӧј арлыԁсӧ кущӧмкӧ пулыԍ мыр вунԁас ԍерԏіыс. (Томҗык пујаслыԍ поԅӧ тӧԁны ув ԍерԏіыс).
4. Чукӧртӧј ԁа вајӧј муԅејаныԁ вужнас ԋещкӧмӧн, мыј быԁмӧ пујас кынԇі вӧрјасын поԁулас: јагын, пармаын, ԋурӧԁ јегірын (вотӧсјаԍ, турунјас, ԋіщјас).
Ԅвер-пӧтка облаԍтын јона ем. Сук вӧр, шыԋітӧв лӧԋ јујас, ԋурјас ԁа тыјас, уна ԍојан — ставыс тајӧ бур условјӧ ԅвер-пӧткалы. Но важ ԍерԏі ԅвер пӧткаыс јона чініс. Ԉок нога, безхоԅајственнӧја кыјԍӧм јона чінтіс ԅвер-пӧтка лыԁсӧ. Ԁона куа ԅверјас ԇікӧԇ бырӧны.
Шуам, собоԉ — тајӧ ԁона куа ԅверыс коԉема сӧмын Печера гӧгӧрын ӧтка-ӧтка местајасын.
Хішщԋіческӧја кыјԍӧмкӧԁ колӧ чорыԁа вермаԍны. Колӧ кыјԍыԍјаслы віԍтавлыны, кущӧм ԅвер-пӧткаӧс кор поԅӧ кыјны, кущӧм ԅвер-пӧткаӧс ԋекущӧма-на оз поԅ кыјны (рӧԁмытӧԇныс).
Кыјԍӧмыԁ міјан облаԍтын јона-жӧ тӧԁчанатор. Прімер пыԃԃі боԍтам тащӧм лыԁпасјас:
1930воӧ кыјӧма облаԍт паԍталаыԍ;
Ур.......................... 1.473.000
Ԍӧԁбӧж......................... 40.000
Кӧч .......................  155.000
Гӧрԁ руч....................... 1.000
62-ӧԁ ԍера. Куԋіца
63-ӧԁ ԍерп. Рыԍ.
Ԅверсӧ ставсӧ кыјӧма сіјӧ вонас 1. 687. 200 шајт ԁон. Пӧтка кыјӧм быԁ во вӧлі 360.000 гозјӧԇ, 200.000 шајт ԁон.
Ԅвер-пӧтка проԁукціјасӧ облаԍтыԍ быԁ во шӧркоԃԃема петкӧԁӧны 1,5 міԉԉон шајт ԁон.
Ӧні облаԍтаным лӧԍӧԁалӧны заповеԃԋікјас, сеԍ оз поԅ кыјны ԋекущӧм ԅвер ԋі пӧтка. Сещӧм заповеԃԋіксӧ лӧԍӧԁӧма Ілыч ԁорын — веԉ паԍкыԁ вӧраін.
Охоттоварішществојаслы, кыјԍан арԏеԉјаслы пуктӧма мог — тӧлкмӧԁны ԅвер-пӧтка кыјӧмсӧ ԁа лептыны заграԋічаӧ петкӧԁан тајӧ проԁукціјалыԍ лыԁсӧ.
Меԁјонасӧ міјан вӧрјасын олӧны ур ԁа ԍӧла; најӧс јона кыјӧны. Облаԍт паԍтала олӧ рыԍ, олӧны куԋічајас, собоԉјас, колонок, кіԁус. Собоԉјас ԁа кіԁусјас олӧны сӧмын Урал гӧра бокјасын. Облаԍт паԍтала олӧны: ԍӧԁбӧҗ, ласка, норка, россомаха, ош. Вашырјас олӧны вӧрјујас пӧлӧн.
Ежва ԁа Сыктыв рајонјас гӧгӧр олӧ кӧјін. Руч олӧ Облаԍт паԍтала. Тунԁраын олӧ песец.
Быԁлаын вӧрын олӧны кӧчјас ԁа урјас. Урал гӧра бокјасын олӧны вӧԉнӧј кӧрјас ԁа јӧрајас.
Морт віԇӧ тащӧм пемӧсјас: вӧв, мӧс, ыж, кӧза, порԍ ԁа војвылын—кӧр.
Пӧткајас міјан вӧрјасын тащӧмјас олӧны: ԍӧла, тар, ԁозмӧр, бајԁӧг. Тулысјасӧ волӧны уткајас ԁа арын бӧр шоныԁінӧ лебԅӧны.
Посԋі лебачјас пӧвсыԍ олӧны: пышкај, сырчік, петушок, жоԋ, пыста ԁа с. в. Хіщнӧј лебачјасыԍ: варыш, ԍуԅ, каща, рака, ԍіԅ ԁа мукӧԁ.
64-ӧԁ ԍерп. Руч.
65-0ԁ ԍерп. Кӧч.
66-ӧԁ ԍерп. Ош.
Пӧткатӧ міјан облаԍтын омӧԉа віԇӧны. Курӧгјасӧс еԍкӧ віԇӧны ԁај сен ещаӧн ԁа кужтӧг. Курӧг віԇӧмтӧ міјанын
поԅӧ ԁај колӧ јона паԍкӧԁны, меԁԍасӧ-ԋін колхознӧј овмӧсјасын. Курӧг віԇӧм помыԍ боԍтан проԁукціја бурмӧԁас вӧлӧга.
Облаԍтным јона озыр черіӧн. Черіыс јонҗыкасӧ олӧ Печера баԍԍејінын—Уԍцыԉма, Іжма ԁа Мылԁін рајонјасын. Сені олӧны: ԍӧмга, ԋеԉма (гӧрԁ јаја черіјас), ԍіг, јокыш, ԍір, наԉім, јӧрш, гыч ԁа мукӧԁ. Ежва јуын нӧшта олӧны ԍԏерԉаԃ ԁа јоԁі.
Воыԍ-воӧ чері кыјӧмыс соԁӧ. 1930-ԁ воӧ облаԍт паԍталаын вӧлі кыјӧма 2150 центԋер чері.
Чері проԁукціја соԁтӧм — ыҗыԁ мог. Черікыјӧмӧн веԍкӧԁлыԍ коопераціјалӧн ԁа черікыјыԍ арԏеԉјаслӧн мог: лаԁмӧԁны, кыпӧԁны черікыјӧмсӧ, меԁым еԍкӧ черісӧ бокыԍ ԋе вајны облаԍтаным.


I. Сыктывкар план ԍерԏі арталӧј віԅјаслыԍ куԅтајас, сеԍԍа віԍталӧј: 1) куԅ-ӧ лоӧ меԁкуԅіныс, меԁҗеԋыԁіныс; 2) паԍкыԁ-ӧ меԁпаԍкыԁіныс, меԁвекԋыԁіныс; 3) куԅ-ӧ меԁкуԅ уԉічаыс, меԁҗеԋыԁыс; 4) ыҗыԁ-ӧ лоӧ кост каршӧрԍаԋ
67-ӧԁ ԍерп. Ԇоԇӧг
кар помӧԇ; 5) куԅӧ-ӧ ԁа паԍкыԁ-ӧ пукалӧ карса саԁ; б) куԅа-ӧ кар помӧԇ Сыктыв ју візувтӧ, паԍтаыс сылӧн; 7) ылын-ӧ Краснӧј плошщаԃԍаԋ Сыктыв ју ԁорӧԇ.
68-ӧԁ ԍерп. Утка
II. Компас ԍерԏі корԍӧј классыԁлыԍ луна-вој бокјас.
69-ӧԁ ԍерп. Ԍіԇ.
III. Корԍӧј компас ԍерԏі ԁа пасјӧј ԏетраԃаныԁ: міртуј мунӧ (лун) вывԍаԋ (вој) вылӧ, школаным баннас сулалӧ (лун) вылӧ; шкоԉнӧј участокным (лун) вылын.
70-ӧԁ ԍерп. Тар.
IV. Лыԃԃӧј ԋігајасыԍ, кущӧмјона колӧ компасыԁ пуԏешествіјӧјас ԁырјі. Јуалӧј вӧралыԍјаслыԍ, мыјла налы зев колӧ вӧраліганыс компас.
71-ӧԁ ԍерп. Рака.
V. Корԍӧј кост А чутԍаԋ В чутӧԇ (тујлӧн черԏеж) тащӧм масштаб ԍерԏі.
масштаб I метр.
Гіжӧј: А чутԍаԋ В-ӧԇ кост =
Корԍӧј кост А-ԍаԋ В-ӧԇ мӧԁ пӧлӧс масшаб ԍерԏі.
масштаб 200 метр.
Гіжӧј: А-ԍаԋ В-ӧԇ кост =
VI. Мурталӧј А чутԍаԋ В чутӧԇ туј куԅта 1-ја масштаб ԍерԏі, сеԍԍа 2 масштаб ԍерԏі.
Гіжӧј: тујлӧн куԅтаыс кымын кілометр лоас 1 масштаб ԍерԏі, сеԍԍа мӧԁ ԍерԏі.
VII. Ԍіктса план ԍерԏі вӧчӧј екскурԍіја ԁа тӧԁмалӧј расстојаԋԋӧјас масштаб ԍерԏі. Планыс-кӧ абу, щӧктӧј војԁӧр лӧԍӧԁны гырыԍҗык велӧԁчыԍјаслы.


VII. ІНТАС (МЕСТНОԌТ) РЕԈЈЕФКӦԁ ԁА ТОПОГРАФІЈА ПЛАНКӦԀ ТӦԀМАԌӦМ РЕԈЈЕФ
РАЈОНЈАС ԀА ОЛЫСЈАС


Бур планјас ԁа картајас вылын куԅта, паԍта ԁа ыҗԁа мурталӧм кынԇі поԅ-ӧ щӧщ муртавны җуҗԁа, інԁыны јонаӧ крутӧԍ гӧрајас, берегјас. Карта вылӧ увтас-вевтас інјас, мӧԁ ног-кӧ шуны, реԉјеф пасјӧм зев колан-
Меԁбӧрја рајоԋіроваԋԋӧ нуӧԁӧм бӧрын Комі Облаԍт јукԍӧ 11 рајон вылӧ. Облаԍт паԍта лыԃыԍԍӧ 136 ԍікт
тор. Сіјӧ-кӧ оз ло, он-і кут тӧԁны, кущӧм места рісујтӧма: гӧраӧԍ-ӧ, шыԉыԁ-ӧ, гуранӧԍ-ӧ, тујјас сені кущӧмӧԍ. Места реԉјеф петкӧԁлытӧм картаыԁ коԁ ԍурӧлы зев омӧԉ, шуам: војеннӧјјаслы, ветлыԍ-муныԍјаслы. Мунасны, мунасны најӧ ԁа ԁруг зев җуҗыԁ, крут гӧраӧ мыщаԍасны, ԉібӧ ыҗыԁ, җуҗыԁ ԍортасӧ (ушщеԉԉеӧ) воасны, — мунны воԇӧ ԋекытчӧ.
сӧвет ԁа ӧԏі поԍелковӧј сӧвет. Облаԍтын сӧмын ӧԏі кар — Сыктывкар.
Гырыԍ карјаслыԍ планјас меԁԍасӧ лӧԍӧԁӧма сы могыԍ, меԁ он вош сетчӧ, меԁ кокԋіԁҗык вӧлі корԍны сетыԍ уԉічајас. Сені реԉјефсӧ оз петкӧԁлыны.
Мыјла-нӧ еԍкӧ та ыҗԁа облаԍтын сӧмын ӧԏі кар? Карјас лоӧны сещӧм местајасӧ, кӧні паԍкалӧ фабрічно-завоԁскӧј проізвоԁство. Сар правіԏеԉство војԁӧртӧ ез тӧжԁыԍлы ас ԍорԋіја посԋі јӧз пӧвсын промышԉенноԍт лӧԍӧԁӧм јылыԍ. Сы вӧсна ревоԉуціјаӧԇ міјан промышԉенноԍт вывті омӧԉа вӧлі паԍкалӧма. Кущӧм завоԁјас вӧліны (Ԋувчімса, Кажымса ԁа с. в.), најӧ пукԍӧмаӧԍ Сыктыв ју вожјас пӧлӧн. Сыктыв јулӧн уԍԏјӧыс лоі меԁбур географіческӧј пунктӧн—сетчӧ чужіс Сыктывкар.
Ӧні міјан облаԍтын понԁасны стрӧітны выԉ гырыԍ завоԁјас. Чужасны выԉ карјас тащӧм промышԉеннӧј центрјас гӧгӧр, прімернӧ, Іжмаын, Ухтаын, Печераын ԁа с. в.
1931 во јанвар 1 лун кежлӧ Комі Облаԍтын олыԍыс вӧлі 284,171 морт. На піыԍ коміыс 82,1%. Олыԍ ԍерԏі плотноԍтыс зев ічӧт: 1 кв. кілометр вылӧ воӧ 0,72 морт.
1913 воӧ грамотнӧјыс вӧлі 27%, а 1931 во лоі 74%.
Војԁӧртӧ ас ԍорԋіја посԋі јӧзлыԍ грамота кыпӧԁӧм јылыԍ ԋекоԁі ез тӧжԁыԍлы. Сар правіԏеԉстволы вӧлі ківыв пемыԁ мортыԁ, сіјӧс кокԋіҗык ылӧԁлыны, пӧртны покорнӧј рабӧ.
Сӧмын Окԏабрса ревоԉуціја бӧрын ас ԍорԋіја јӧзлы воԍԍіс веԍкыԁ туј. Најӧлы, мукӧԁ јӧзлы моз-жӧ, ԍетісны вӧԉа течны выԉ олӧм, волӧԁчыны. Коммуԋіст парԏіја веԍкӧԁлӧм улын быԁ ԍорԋіја уҗалыԍ јӧз ӧні кыпӧԁӧны асԍыныс куԉтурноԍтсӧ, меԁым регыԁҗык каԁӧн стрӧітны соціаԉіԍԏіческӧј олӧм: бырӧԁны мортӧн мортӧс нарԏітӧмсӧ, ԋајтсӧ, ԋекуԉтурноԍтсӧ...
Облаԍт јукԍӧ тащӧм рајонјасӧ: Прілузскӧј, Сысоԉскӧј, Сыктывԁінскӧј, Уԁорскӧј, Сторожевскӧј, Кулӧмԁінскӧј, Тр-Печорскӧј, Іжмо-Печорскӧј, Уԍԏцыԉемскӧј, — Уԍԏ-Уԍінскӧј ԁа Јемԁінскӧј.
Быԁ рајонлыԍ чужӧмсӧ петкӧԁлӧ со кущӧм табԉіца: (віԇ. 86-ӧԁ ԉстб.)
Уҗ: тајӧ табԉіца ԍерԏіыс лӧԍӧԁалӧј ԃіаграммајас ԁа ӧшӧԁӧј класс ԍԏенаныԁ.
Уҗ. Классаныԁ ставныԁ гіжалӧј ас рајонса ԍеԉсӧветјассӧ. Сеԍԍа тӧԁмалӧј ас рајон јылыԍ со кущӧм ԁаннӧј-
Кар ԁа рајонјас ԏеррітојріја ԍурс  гаӧн Став На піыԍ комі Сеԉсӧвет
олыԍыс Ставыс % % лыԁ
1. Сыктывкар - 9,477 6,939 73,2 -
2. Прілузскӧј 16,2 33,307 22,522 67,6 13
3. Сысоԉскӧј 19,1 35,664 22,856 64 13
4. Сыктывԁінскӧј . . . 18,4 43,323 40,761 94 21
Јемԁінскӧј 20,7 37,415 29,671 79,3 16
6. Уԁорскӧј 30,1 14.922 14,777 99 10
7. Сторожевскӧј ..... 16,7 19,980 18,847 94,3 10
8. Кулӧмԁінскӧј .... 42,6 36,802 32,718 89,4 15
9. Тр-Печорскӧј . . . 56,5 5,494 5,376 97,8 6
10. Іжмо-Печорскӧј . . . 114,9 32,990 32,406 98,2 24
11. Уԍԏцілемскӧј .... 58,2 14,767 1,640 11,8 9
| Обл. паԍта . 393,4 284,171 233,284 82,1 137
јас: а) рајонлӧн плошщаԃ; в) олыԍ лыԁ; с) рајонын кымын робочӧј, креԍԏаԋін (колхоԅԋік, јеԃіноԉічԋік); ԁ)кымын ԍ/совет; е) рајоннӧј центрлӧн ԋім; к) рајоннӧј центрын олыԍ лыԁ.
Кущӧм уҗјас вӧчӧны тіјан рајонса јӧз?
Бурӧԍ-ӧ тујјас? Мыј мӧвпалӧны ԁа вӧчӧны тујјас бурмӧԁӧм куԅа?
Емӧԍ-ӧ матын фабрік-завоԁјас, выԉ строіԏеԉство?
Кущӧм рајонјаскӧԁ граԋічітчӧ тіјан рајон? Јітчӧј ортча рајонса школајаскӧԁ.


13-ӧԁ ԍерп. Кык ӧтыжԁа чој, шӧрі поткӧԁӧма. Ӧԏіыслӧн бокјасыс ӧткоԃ пӧкатаӧԍ, мӧԁыслӧн — абу ӧткоԁӧԍ: ӧті бокыс крутжык мӧԁ ԍерԏіыс. Уліас тајӧ чојјаслӧн планјас, горізонтаԉа віԅјасӧн вӧчӧма.
КӦНІ НӦШТА ЕМӦԌ КОМІЈАС


План вылӧ реԉјеф пасјавны колӧ јешщӧ і мӧԁторла: сытӧг вывтасінјасын ԉіԋејнӧј масштаб ԍерԏі мурталӧмӧн оз стӧчӧԍ лоны. Планыԁ-ӧԁ петкӧԁлӧ: местасӧ быԏԏӧкӧ зев вылыԍаԋ ԍԋімајтӧма. Шуам, міјан план вылын ем 100 метр җуҗтаа раԃіо мачта. Кыԇі сіјӧс рісујтан план вылӧ? — Чутӧн. Ԋоровԍыштӧма-кӧ-нӧ сіјӧ? Ԇікӧԇ-кӧ-нӧ пӧрӧма му вылӧ, кыԇі рісујтан? Секі куԅтаыс пыр јонҗыка кутас тӧԁчыны. Воԁсасӧ верман-ԋін масштаб серԏі муртавны. Сіԇ-жӧ-і крут гӧра бокса тујјас. Кымын крут гӧра, сымын җеԋыԁа карта вылӧ пасјӧм, гӧра пӧлӧн кајан туј. Меԁым тӧԁмавны стӧч тујлыԍ куԅтасӧ, колӧ тӧԁны, јонаӧ крут гӧраыс.
Комі облаԍтыԍ лунвылынҗык, Кама ју пӧлӧн, олӧны комі-пермјакјас. 1925 воын Урал облаԍтувса комі-пермјакјасӧс ӧтувтісны Комі-пермјак округӧ. Став олыԍыс Комі-пермјак округулас лоӧ 150.000 кымын, на-пыщкыԍ роч-
Інтасјаслыԍ реԉјеф мурталӧны море уровеԋ ԍерԏі, метр лыԁӧн.
јас 31.000 кымын. Округувса учрежԃеԋԋејасыс налӧн Куԁымкарын.
Месталыԍ реԉјефсӧ карта вылӧ петкӧԁлӧны уна ногӧн: вывлаԋ ԉібӧ увлаԋ пасјӧны чутјасӧн ԁа лыԁјасӧн; віԅјӧԁлӧны воԁса куԅ віԅјасӧн (горізонтаԉјасӧн) ԁа посԋіԃік јона җеԋыԁ віԅјасӧн (штріхјасӧн), тушујтӧны местасӧ каранԁашӧн рісујтӧмӧн, мічӧԁӧны уна пӧлӧс рӧмӧн (краскаӧн), петкӧԁлӧны вуҗӧрӧн (ԍветоԏеԋӧн). Меԁԍа јона реԉјеф петкӧԁлӧны начвоԁса куԅ віԅјасӧн ԁа вӧсԋіԃік җеԋыԁ віԅјасӧн. Сіԇ-сӧ вӧчӧмӧн меԁ стӧча артмӧ. Кыԇі сіјӧс вӧчӧны, петкӧԁлӧма 13-ԁ ԍерпас вылын.
Комі-пермјакјас олӧны ԋаԋ уҗалӧмӧн, кыјԍӧмӧн ԁа кер леԇӧмӧн. Налӧн ԍорԋіныс Комі облаԍтувса коміјас (зырана) ԍорԋіыԍ ԋеуна торјалӧ, сіјӧн ԋігајас леԇӧны асланыс ԍорԋіногӧн. Школајасаныс велӧԁӧны ас кыв выланыс.
Начвоԁса куԅ віԅјас план вылын отсалӧны корԍны кыԍаԋкӧ ӧтвыјӧ сулалыԍ став чутсӧ. Сіјӧ „кыԍаԋкӧ" пыԃԃіыс унҗыкыԍ боԍтӧны ва уровеԋ. Гырыԍ картајас вӧчігӧн — пырҗык море уровеԋ.
Важӧн комі-пермјакјас вӧлӧмаӧԍ помешщікулын. Став вӧр-ваыс, бурҗык віԇмуыс вӧлӧма помешщікјаслӧн. Быԁторјыԍ, веԍіг чері кыјӧмԍыԁ-і, щак вотӧмԍыԁ-і, вӧлӧм лоӧ мынтыԍны помешщіклы. Јона ԇескӧԁӧмысла комі пермјакјас унаыԍ кыпӧԁлывлӧмаӧԍ бунт, сӧмын кокԋӧԁ перјыны Окԏабрса ревоԉуціјаӧԇ абу вермылӧмаӧԍ: помешщік вӧлӧм корас сар-правіԏеԉстволыԍ војска, бунтујтчыԍ креԍԏанаӧс нӧјтас розгаӧн ԁа ыстас Ԍібырӧ.
Начвоԁса куԅ віԅјас костын коласјасыс пырҗык ӧтыжԁаӧԍ (1, 2, 5, 10, 20, 50, 100 метр). Места ԍерԏі ӧткуԅа костјасыс план вылын абу век ӧтпаԍтаӧԍ. Шыԉыԁінјасын сещӧм віԅјасыс абуӧԍ. Вывтасінјасыԁ — уна. Крут бока вывтасаінјасын јешщӧ-на уна, мӧԁа-мӧԁԍаԋыс матынӧԍ. Уна ԍера реԉјефа інјасын ӧтарӧ-мӧԁарӧ банаӧԍ наіӧ. Сені најӧ сеԍԍа куԅа-җеԋыԁанас јона јансалӧны. Сӧмын, ԃерт, налӧн збыԉыԍԍа (натураԉнӧј) костыс пыр ӧтыжԁа. Карта вылыԍ-кӧ мі аԁԇам туј, коԁӧс кілометр куԅа коласын кресталӧма ԋоԉ начвоԁса віԅӧн ԁа віԅјас костас 4 метра коласјас коԉалӧма, мі сені понԁам тӧԁны: міјан кілометр вылӧ воӧ 4 пос 4 метра коласјасӧн, — ставыс 16 метр. Сіјӧ-жӧ план вылын-кӧ гӧра бокті мӧԁа-мӧԁԍаԋыс матын кујлӧны 10 начвоԁса куԅ віԅјас, гӧра бокыс сіԇ-кӧ зев крут, а гӧра җуҗԁаыс 40 метр
Комі-пермјак округыԍ рытыввылынҗык, Кама ју берԁас-жӧ, олӧны Јатка рајонувса комі-пермјакјас.
Јешщӧ міјанлы колӧ тӧԁмӧԁны ԍінмӧ шыбытчанатор план вылын, ӧткоԃ рӧма краскајас ԁа пасјас. Ва (море, курја, ты, ју) план вылын петкӧԁлӧны пыр кеԉыԁлӧз рӧмӧн, җуҗыԁ інјас — лӧзӧн. Увтасінјас му вылын мічӧԁӧны ԋуԇвіж рӧмӧн, гӧрајас, — корічԋевӧјӧн. Җуҗыԁ гӧрајас — јона пемыԁ рӧмӧн, ԉапкыԁјас — југыԁҗыкӧн.
Сеԍԍа коміјасыԁ емӧԍ ылі местајасын, выԉ олан інӧ („Ԍібырӧ“) муныԍјас. Іԅваыԍ унаӧн мунлӧмаӧԍ Об ју вылӧ (важ Тобоԉск округулӧ) ԁа Мурманӧ (ӧніја Мурман округулӧ). Сені најӧ олӧны кӧрвіԇӧмӧн ԁа кыјԍӧмӧн. Ежваса ԁа Сыктыввожса унаӧн мунӧмаӧԍ Ԏумеԋ округулӧ ԁа мукӧԁлаӧ Ԍібырӧ. Сенјасын олӧны ԋаԋ уҗалӧмӧн; кыјԍӧмнаԁ омӧԉа-ԋін нажӧвітчӧны. Ӧні і сетчӧс комі школајасын-ԋін понԁісны велӧԁны коміӧн.
Гуран, вӧр, му, віԇ, ԋур, тујјас, стрӧјбајас пасјалӧны условнӧј пасјасӧн. Пасјалӧм ԍамсӧ поԅӧ аԁԇыны 12-ԁ ԍерпас вылыԍ, планјас вылыԍ ԁа черԏожјас вылыԍ.
Карта вылыԍ корԍалӧј комі јӧз оланінјассӧ.


КӦНІ ԀА МЫЈԀТА ЕМӦԌ КОМІЈАС


ТОПОГРАФІЈА
1. Комі облаԍтын..............191.245
2. Урал облаԍтын:
Комі-пермјак округын .... 117.394
Верхԋе-Камскӧј рајонын .... 4.610
Перым „ .... 6.097
Тагіԉ „ .... 3.949
Ԏумеԋ „ .... 4.365
Тобоԉск „ . .. . 6.003
Ірбіт „ .... 295
4. Карԁор „ .... 3.862
5. Ԉеԋінграԁ облаԍтын:
Мурман рајонын .... 715
6. Ԍ і б ы р ы н:
Омск рајонын ...................3.534
Барнаул „ ...... 2.755
Біјск „  .................1.205
Каменскӧј „ 444
Куԅԋецкӧј „ 3.884
Мінуԍінск „ 3.143
Новоԍібірск „ 1.573


Наука, коԁі велӧԁӧ муртавны мулыԍ інтасјас ԁа петкӧԁлыны бумага вылын ічӧтмӧԁӧмӧн, шуԍӧ топографіјаӧн. Топографіја лоӧ — ічет масштабӧн план лӧԍӧԁӧм; 100 км-ыԍ ыҗыԁ места оз боԍтԍы.
КЫЈԌӦМ
Војеннӧј топографіја петкӧԁлӧ местноԍт сы понԁа, меԁ еԍкӧ поԅіс сіјӧ план ԍерԏі бурҗыка нуӧԁны коԍ врагкӧԁ (ԁаԍтӧ такԏікалы ԍвеԃеԋԋӧјас).
Војеннӧј топографіјаын местноԍт петкӧԁлӧны 3 ногӧн: крокіӧн, отчота карточкаӧн.


14-ԁ ԍерп. Прімернӧј схема.
Комі муын вӧрыс помтӧм.
Ӧԉӧк кыјԍӧ, оз тај вош.
Парма расын абу шуштӧм,
Кӧԏ зев матын ветлӧ ош.
Ветлӧ Ӧԉӧк парма шӧрті,
Тӧԁӧ—коԁар лун ԁа вој.
Ур-кӧ олас—туј оз вошты,
Кыјӧм бӧрын пон оз ԍој.
Ветлӧ ԋурӧԁ, ветлӧ јагӧԁ,
Віԁлӧ ју пӧлӧныԍ ԍӧрт,—
Зіԉа мырԍӧ јеҗыԁ понкӧԁ;
Мырԍытӧгыԁ ур оз шеԁ.
Мукӧԁ лунӧ вӧрӧ пемԁӧ,
Лоԃԃа ԁорын уԅас вој.
Понјыс кӧԅаінӧс віԇӧ,
Меԁым вӧрса ԅвер оз ԍој


Крокіын местноԍт петкӧԁлӧны војеннӧј мог понԁа. Крокі вылын інԁалӧны сіԇі, меԁ поԅіс сы ԍерԏі нуӧԁны војеннӧј заԁача. Веԍіг інԁалӧны посјаслыԍ шогманалунсӧ, јулыԍ җуҗԁасӧ, грунт ԍікас ԁа с. в.
ОШ КЫЈӦМ
Схемаын інԁалӧны тујјас, оланінјас; мукӧԁ ԁырјі — реԉјефсӧ оз пасјыны. Схемаын інԁӧны, кущӧм інјасын емӧԍ војскајас.
(Кыјԍыԍлӧн віԍт).
Унҗыкыԍ черԏітӧны масштабтӧг ԁа інԁалӧны сӧмын лыԁпаса муртасјассӧ. Отчота карточка черԏітӧны карта вылыԍ, ԉібӧ местноԍт вылӧ ӧԏі інԍаԋ віԇӧԁӧмӧн пасјалӧны. Петкӧԁлӧны шыԉыԁлун (гуранјас, мыԉкјас). Отчота карточка петкӧԁлӧ војскалыԍ посԋі чаԍтјассӧ (взвоԁ, отԃеԉеԋԋӧ) ԁа кӧнјасын најӧ емӧԍ.
Војна ԁырјі војскајас зев частӧ вежлалӧны асԍыныс местајассӧ (наступајтӧны, отступајтӧны), сы понԁа топо-


графіја планјас колӧ лӧԍӧԁавны ічет срокӧн. Тані он ешты муртаԍны мерајасӧн. Мурталӧны ԍін-ԍерԏі (на глазомер). Мі кутам ԍорԋітны, кыԇі војна ԁырјі ԍін ԍерԏі мурталӧмӧн вӧчӧны планјас.
Чукӧртчім ӧԏі рытӧ вӧр керкаӧ, ԋоԉӧн.
Ԍін ԍерԏі сјомка вӧчігӧн колӧ тӧԁны со мыј:
—Јортјас, талун ме аԁԇі ош гу. Ԍмелмӧԁчанныԁ-кӧ, аскі ветлам, кыјам ошсӧ,— шуӧ Јепаш Ваԋ.
1) Срок кежлӧ лӧԍӧԁны.
—Ме бара ас пајыԍ ог повԅы-а. Ачым еԍкӧ ошсӧ ԍінмӧн-на ег аԁԇыв-ԁа. Ветлам, ветлам, колӧ-жӧ-ӧԁ аԁԇывны сіјӧс ӧтчыԁ кӧԏ немӧн,—шуӧ Паш Ваԋ Міш.
2) Лӧԍӧԁны сещӧмӧс, меԁ поԅіс месталыԍ ԉубӧј чут корԍны план вылыԍ.
—Збоја колӧ сы ԁінӧ мунны. Оз ков повны. Повԅан-кӧ, бур оз ло... Ԋекоԁӧс секі оз коԉ ловјӧн, — кылӧ шуалӧ Арԍеԋ Ваԋ.
3) Меԁ вӧлі мічаа тӧԁчӧны меставывса преԁметјас, коԁјас коланаӧԍ војујтігӧн.
4) Лӧԍыԁа петкӧԁлӧны месталыԍ шыԉыԁлун, вӧраін, гуранјас ԁа с. в.
Аскі асывнас муртса-на шонԁі петӧ, міјан ԍојԍіс-ԋін. Пішщаԉјас зараԃіталім пуԉајасӧн. Вӧчалім кыԇпу зорјас. Боԍталім черјаснымӧс ԁа кык ош шы. Мӧԁӧԁчім. Понјасӧс нуам чепјылын. Воім зев гажа ԁа вылын јагӧ. Асланым ԍӧлӧмјас зез јона тіпкӧны. Полыштам-жӧ-ӧԁ аԍным.
Планјассӧ унҗыкыԍ ԍԋімајтӧны тујвывԍаԋ. Тујыс-кӧ абу, плансӧ боԍтӧԁӧны вӧр ԁорԍаԋ, ју берԁԍаԋ ԁа с. в. Меԁым еԍкӧ плансӧ ӧԁјӧҗык поԅіс боԍтӧԁны, местноԍтвывса торјассӧ јукӧма кык пеԉӧ:
Ош гуыԁ матын-ԋін. Понјас, буракӧ, ԁуктӧ кылісны, јона увтчыны кутісны. Паш Ваԋ Міш ԁа Арԍеԋ Ваԋ боԍтісны кіаныс зорјас. Мі Паш Ваԋкӧԁ боԍтім пішщаԉјассӧ. Ош гуыԁ тыԁалӧ-ԋін. Җуҗыԁ мыԉк вылӧ вӧчӧма. Бокас пачвом коԃ роԅ. Сеті ру петӧ.
Ԋӧжјӧԋік матыԍтчім ошгу ԁінӧԇыԁ. Пырыԍпыр-жӧ гу вомас сущкісны зорјастӧ ӧтар-мӧԁар бокԍаԋыс крестӧн моз. Пішщаԉјаснаԁ сувтім гу вом воԇас. Кыԇі-тај ошкыԁ горӧԁіс!.. Став вӧрыс быԏԏӧ вӧрԅіс, пујасԍыс коԉԉыс кутіс гылавны. Мі јона повԅім. Чужӧмјас вежԍісны. Аԍным ԉокмім. Понјас зев јона увтчӧны. Гуас і кӧсјӧны пырны. Мытчӧԁчіс гу вом ԁораԁ зев ыҗыԁ ош. Мі ӧтпырјӧ моз пԉешкас кујімыԍ лыјім. Ош зев јона горӧԁіс, сеԍԍа лаԋтыштіс. Ԋеԁырмыԍԏі ԉаскыԍіс-воԁіс. Сетчӧ і куліс. Наԇӧԋікӧн сіјӧс кыскім.
Муртса-на уԃітім кыскыны віӧм оштӧ, гуаԁ, кылӧ, мӧԁ ош горӧԁіс, ԁа ортсӧ шыбытчіс. Ме-тај кыԇ колсԋіті сылы черӧн, став јурвемыс петіс. Ӧтчыԁ јешщӧ лыјім, сеԍԍа ошкыԁ зев ӧԁјӧ ԋужгыԍіс. Бара кыскім.
Віԇӧԁам—гу пыщкӧсас мыјкӧ зев јона југјалӧ. Мі јона повԅім. „Тані-тај уна ош“, шуам мӧԁамӧԁлы. Завоԃітім гуаԁ лыјлыны. Лыјім ԁасыԍ кымын. Ԋеԁыр мыԍԏі мі віім гуԍыԁ којмӧԁ ош. Гуыс тырі руӧн. Ԋінӧм пыщԍыс оз тыԁав. Паш Ваԋ шуӧ:
—Ме пыравла. Гу пыщкӧссӧ віԇӧԁла.
Муртса пыріс, ԉокногӧн горзыны кутіс:
—Кыскӧј, кыскӧј!.. Варӧԁас татчӧ.
Ӧԁјӧҗык кӧкјасӧԁыс кыскім. Гуԍыс ԋоԉӧԁ ош шыбытчіс, уԍкӧԁчіс Паш Ваԋ Міш вылӧ. Асулас ԉамӧԁныс ез уԃіт, лыјім места вылас і уԍі: јурас інмӧма.
Таԇі кыјім ӧԏі гуыԍ ԋоԉ ош: мамсӧ ԁај кујім пі.
ТУЈЈАС
Тујјас вӧчӧмыԁ міјан облаԍтын зев ыҗыԁ мог. Ревоԉуціјаӧԇ міјанын прамӧј тујјасыс ез вӧвны, кыԍ-ԋін еԍкӧ кӧрттујјас ԁа шоԍԍејнӧј тујјас. Сар правіԏеԉство ԋӧԏі ез тӧжԁыԍлы сы јылыԍ. Сы вӧсна коміјас вӧлі орӧԁчӧмны став олӧмԍыс, сы вӧсна ез вермыны мукӧԁ ԍорԋіја јӧзкӧԁ ӧтвыјӧ кыпӧԁчыны куԉтура бокԍаԋ. А пемыԁ војтыртӧ кокԋіԁҗык нарԏітны, пӧԁтыны.
Окԏабрса ревоԉуціја раԅіс став гӧрӧԁјассӧ уҗалыԍ јӧз кі-кокыԍ. Щӧщ-і комі уҗалыԍ војтыр, коммуԋіст парԏіја веԍкӧԁлӧмӧн, боԍԍісны течны соціаԉізм.
Но бур тујјастӧг ылӧ он во. Тујјасыԁ-ӧԁ, кыԇі морт пыщкын сӧнјас. Сӧнјасті ветлӧ вір, вірыс ԍетӧ мортлы олӧм. Сіԇ-жӧ-і тан: тујјасӧн мі јітчам мукӧԁ рајонјаскӧԁ, облаԍтјаскӧԁ, гырыԍ карјаскӧԁ. Кымын бур тајӧ јітӧԁыс, сымын ӧԁјӧ воԇӧ кыптӧ став овмӧсным.
Мі вӧрлеԇам. Вӧрсӧ колӧ петкӧԁны. Мі віԇму уҗалам. Колхозјаслы, совхозјаслы колӧ вајны машінајас. Міјанлы колӧ вајны ԋаԋ, сахар, кӧм-паԍкӧм...
Мӧԁ пјаԏіԉеткаӧ выԉ тујјаслӧн коланлуныс нӧшта ԋін соԁӧ. Вӧрлеԇӧмыс міјан вӧыԍ-воӧ соԁӧ. Кыптасны выԉ завоԁјас. Понԁасны перјыны печераса ізшом, ухтаса ԋерп, гамса кӧрт руԁа... Олӧмыс понԁас веԍкыԁа пуны. Но выԉ тујјас-кӧ огӧ вӧчӧј, тајӧ став озырлунсӧ петкӧԁны огӧ вермӧј.
Міјан облаԍтын транспорт јонмӧԁӧмын меԁыҗыԁ  уҗыс — кӧрттуј вӧчӧм. Кӧрттујсӧ завоԃітӧма-ԋін вӧчны Піԋуг — Сыктывкар костын.
Тајӧ кӧрттуј віԅыс јітас Комі облаԍтӧс СССР шӧрса рајонјаскӧԁ. Тујсӧ ештӧԁасны 1933-ԁ воӧ.
Кӧрттуј куԅа понԁасны нуны вӧр, вајны промтоварјас. Кӧрттуј ӧԁԇӧԁас облаԍтаным ізшом ԁа ԋерп перјан уҗјас.
Облаԍтнымлӧн ватујјаслӧн став куԅтаыс 135,4 ԍурс км. но парокоԁјас ветлан ватујыс сӧмын 3,5 ԍурс км
Ӧнӧԇ ватуј куԅаыс міјан основнӧј грузыс ветліс-муніс. Став вӧрнымӧс ваӧԁ петкӧԁлім ԁај промтоварјассӧ ватујӧԁ-жӧ вајлім. Сӧмын-тај міјан јујасным гожӧмнас јона косӧԍ ԁа парокоԁјас оз лыбны ветлыны. Парокоԁјас ветлан тујјассӧ җуҗԁӧԁасны. Груз кыскалӧмыс јона соԁӧ.
Јона ыҗыԁ бур вајас Печера ԁа Кама, Печера ԁа Ежва јујас кост канал коԁјӧм. Сіјӧ јітас облаԍтнымӧԍ Волга баԍԍеінкӧԁ, җуҗԁӧԁас тајӧ јујассӧ. Печераӧ ԋаԋыс, промтоварјас ԁа с. в. понԁасны веԍкыԁа сеті локны. Сы вӧсна налӧн ԁоныс чінӧ. Сеԍԍа воԍԍас туј петкӧԁны ортсы рынокӧ вӧр, ізшом, ԋерп, кӧрт руԁа, пушԋіна ԁа с. в.
Уҗ. Карта вылыԍ корԍӧј Печера, Кама ԁа Ежва ју. Тӧԁмӧԁӧј, канал коԁјӧм бӧрын кущӧм ва тујјас воԍԍасны?
1930 воԍаԋ завоԃітӧма стрӧјітны Сыктывкар-Ухта кост шоԍԍе. Сеті понԁасны автомобіԉјас ветлыны.
Тајӧ тујыс јітас облаԍтувса центрӧс — Сыктывкарӧс —
Ухта рајонкӧԁ. Воԇті вӧлі колӧ уна лун чӧж кысԍыны Ухтаӧԇ, ӧні автошоԍԍе јітас тајӧ ылыс рајонсӧ. Тајо тујыс воԍтас ухтаса ԋерплы рынок вылӧ петан туј. Секі поԅас-ԋін прамӧја боԍԍыны іспоԉзујтны ухтаса
72-ԁ ԍерп. Сыктывкар-Піԋуг кост кӧрттуј
73-ӧԁ ԍерп. Автомобіԉ
озырлун. Сеԍԍа ӧԁ воԇӧ шуӧма стрӧітны сеті кӧртгуј віԅ, а кӧрттујсӧ поԅӧ кокԋіԁҗыка стрӧітны, кор сыкӧԁ ортчӧн ем бур туј.
Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі Војвыв крајлы урчітӧма леԇны 100 міԉԉон кубометр вӧр, 10 міԉԉон тонна печераса ізшом—перјыны... Понԁасны перјыны ухтаса ԋерп, гамса кӧрт руԁа, вӧрпіԉітан завоԁјаслӧн рама лыԁыс соԁас 711-ӧԇ, стрӧјітасны кымынкӧ бумажно-цеԉԉулознӧј комбінат (Карԁорын, Котласын, Сыктывкарын, Уԍԏвашкаын, Біручоваын) ԁа с. в. Војвыв крајным јона озыр. Став озырлунсӧ поԅӧ вӧрԅӧԁны сӧмын секі, кор лоасны тырмымӧн ԁа ԁонтӧм бур тујјас.
Тујјас стрӧітны Комі облаԍтын со мыј понԁа:
1) Паԍкӧԁны вӧрлеԇӧм;
2) паԍкӧԁны ԁа кыпӧԁны ізшом, ԋерп, кӧрт руԁа ԁа мукӧԁ тор перјӧм;
3) паԍкӧԁны совхозно-колхознӧј строіԏеԉство;
4) ставтајӧ озырлуныслы піԍкӧԁны пыщкӧсса ԁа ортсы рынокјасӧ петан тујјас.
Меԁвојԁӧр шуӧма лӧԍӧԁны, бурмӧԁны Кама—Печера— ежва ватуј. Тајӧ ватујјасыс воԍтасны ԁонтӧм туј пыщкӧсса ԁа ортсыса рынок вылӧ.
Карта вылыԍ корԍӧј, кытчӧ мунӧны ватујјас: Печера, Ежва, Кама. Мӧвпыштӧј, мыј понԁа колӧ тајӧ јујассӧ ӧтлаавны? Кытчӧ секі воԍԍӧ ватуј Кама јуӧԁ, Печера ԁа Ежва јуӧԁ?
Сыктывкар — Піԋуг кост кӧрттуј абу-на тырмана. Овмӧс кыпӧԁӧм могыԍ колӧ нуӧԁны нӧшта со кущӧм кӧрт тујвіԅјас: Москва —Ухта—Уса кӧрттуј віԅсӧ нуӧԁны Іԋԃігоӧ, Уралӧ ԁа Карԁорӧ петӧмӧн. Тајӧ тујыс воԍтӧ нӧшта паԍкыԁа туј СССР шӧрса промышԉеннӧј рајонјасӧ, јітӧ крајевӧј центр печераса меԁыҗыԁ промышԉеннӧј рајонкӧԁ.


15-ӧԁ ԍерп. Прімернӧј чертож.
74-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса прістаԋ
1) Војујтігӧн тӧԁны коланаторјас (тујјас, оланінјас, вӧр, ва, чуԉкја-гурана інјас ԁа с. в.).
2) Оріеԋԏіровочнӧј торјас, коԁјас ԍерԏі меԁ поԅіс тӧԁны, — коԁарӧ колӧ мунны (інԁавԍӧны јона тӧԁчана торјас: ӧтка керкајас, меԉԋіча ԁа с. в.). Мукӧԁ места вы-


16-ԁ ԍерп. Условнӧј знакјас.
лын абуӧԍ јона тӧԁчанаторјасыс, секі поԅӧ інԁыны, шуам, кӧԍԏер места, пӧрӧм пу, ыҗыԁ із ԁа с. в. Мукӧԁ ԁырјі план лӧԍӧԁыԍлы аслыс лоӧ лӧԍӧԁны інтасјас, шуам: ізјас чукӧрӧ течны, ежа перјыны ԁа с. в.
Корԍӧј карта вылыԍ Москва, Ухта, Уса, Урал, Карԁор. Мыјла тајӧ местајассӧ колӧ јітны кӧрттуј віԅӧн? Кущӧм озырлун ем Ухтаын ԁа Усаын? Мыј ем Уралын? Мыјла, сіԇ-кӧ, колӧ јітны Уса ԁа Урал?
17-ԁ ԍерп. Условнӧј знакјас.
Тајӧ кӧрттујјас вӧчӧмыс ачыс щӧктӧ стрӧітавны грунтӧвӧј тујјас,—кокԋӧԁны кӧрттуј стрӧітны. Тащӧм тујјасыс лоасны: Сыктывкара—Мураша кост тракт; Сыктывкара—Ухтаа кост шоԍԍе; Уԍԏцыԉмаа—Іԋԃіго кост туј; Сыктывкар—Троіцко-Печорск (Мылԁін) кост тракт; Ухта—Уса; Мылԁін —Кожва—Уԍԏуса; Уԍԏціԉма—Карԁор. Тајӧ тујјассӧ шуӧма лӧԍӧԁны первој ԁа мӧԁ вітвоԍа план куԅа.
Тащӧма свӧчӧм пасјастӧ, ԃерт, план вылын гырыԍа петкӧԁлыны он вермы. Секі пасјӧны чутӧн. План бокас рісујтӧны ԉібӧ черԏітӧны паслыԍ контурсӧ ԁа пункԏіра віԅӧн нуӧԁӧны сіјӧ чут ԁінас (віԇӧԁ черԏожсӧ 15-ӧԁ ԍерпасыԍ). Гырыԍҗык торјас пасјалӧны условнӧј пасјасӧн. Мі кущӧм-ԍурӧ пасјасӧн тӧԁмаԍім-ԋін. Сіјӧ пасјас ԃерт, оз-на тырмыны војеннӧј план лӧԍӧԁігӧн. Сы понԁа јешщӧ тӧԁмаԍны колӧ со кущӧм пасјасӧн: (віԇӧԁ 16 ԁа 17-ӧԁ ԍерпасјас)
План лӧԍӧԁігӧн кыԇі мурталӧны места, мі ԍорԋітім-ԋін. Ӧні сӧмын тӧԁмӧԁам, кыԇі пасјалӧны месталыԍ реԉјефсӧ војеннӧј планын. Тані-ӧԁ колӧ зев ӧԁјӧ плантӧ лӧԍӧԁны. Реԉјефа местајас јукԍӧны 5 пеԉӧ: вывтас, увтас, орԁ (ребро), ԍон, ԍеԁловіна.
Вывтасінӧн (вершіна) шуԍӧ сещӧм места, коԁі летчӧ увлаԋ гӧгӧрбок; увтас — гуран (котловіна) сещӧм места, коԁі гӧгӧрбок кајӧ вывлаԋ; орԁ (ребро) сещӧм места,
коԁлӧн кујім бокыс увлаԋ летчӧ, ԋоԉӧԁыс кајӧ; ԍон (лошщіна) — сещӧм места, коԁлӧн кујім бок вывлаԋ кајӧ, ԋоԉӧԁыс летчӧ; куԅмӧсӧн (ԍеԁловіна) — ӧтар-мӧԁар воча бокјасыс вывлаԋ кајӧны, мӧԁ кык бокыс увлаԋ летчӧны.
Реԉјеф петкӧԁӧны условнӧј пасјасӧн (віԇӧԁ 20 ԁа 21-ӧԁ ԍерпасјас). Вывтас места черԏітӧны чукыԉа-мукыԉа віԅӧн, сеԍԍа ԋӧвјас коԃ віԅјасӧн петкӧԁлӧны вывтаслыԍ летчанінсӧ (В, В). Гуран (котловіна) петкӧԁлӧны пункԏіра віԅӧн: җеԋыԃік віԅӧн інԁӧны кыщ пыщкӧслаԋ. Віԅлӧн фор-


18-ӧԁ ԍерп. Таԇі колӧ пуктавны условнӧј знакјас.
75-ӧԁ ԍерп. Аероплан.


маыс меԁ вӧлі гуран форма коԃ (К). Ребро пасјӧны ӧтпомԍа віԅӧн. Віԅыс мунӧ ребро шӧрӧԁыс. Віԅ помаԍӧ ԋӧвјӧн, сіјӧ петкӧԁлӧ пӧкатсӧ; віԅ шӧрјассӧ пасјышталӧны мегыркоԃ віԅјасӧн, мыԉкнас стрелкалаԋыс (Р, Р).
Тајӧ тујјас кыԋԇі воԍтӧма Карԁор ԁа Сыктывкар костӧԁ аеропланӧн ветлан туј.
Корԍӧј карта ԍерԏі, ԁа мӧвпыштӧј мыј понԁа стрӧітӧны меԁвојԁӧр шоԍԍе ԁа трактјас кӧрттујјас, вӧчтӧԇ. Шуам, мыјла Сыктывкар—Ухта костӧԁ колӧ вӧчны војԁӧр шоԍԍе, сеԍԍа-ԋін кӧрттуј? Мукӧԁ тујјас јылыԍ сіԇ-жӧ мӧвпыштӧј.


19-ԁ ԍерп. Таԇі пасјӧны вӧраінтасјас.
СЫНӦԀ ПЫР КАРԀОРԌАԊ —СЫКТЫВКАРӦԆ


Ԍон (лошщіна) пасјӧны пункԏіра віԅӧн. Віԅыс мунӧ ԍон шӧрӧԁыс увлаԋ, помаԍӧ стрелкаӧн; стрелка помыс вӧчԍӧ сылаԋ, коԁарӧ ԍоныс пӧката.
—Ме, шојнатыса креԍԏаԋін,—шуӧ Мікушов,—ветлі Карԁорӧ Крајісполкомса пԉенум вылӧ. Карԁорас муні вӧлӧн ԁа кӧрттујӧԁ. Вӧвнас ԁыр нуісны, ԁӧзмытӧԇ. Муна ԁај ԁумајта; „ԁыр-ԋін бара міԍа кӧрттујыс оз ло. Тӧвјасын куԅ тујаԁ уна і кынмалӧм ԍурас. Кор-ԋін сынӧԁ тујыс воԍԍас, кор Комі муыс јітчас, матыԍтчас СССР-са центрјаскӧԁ..."
Віԅјас шӧрӧԁ течӧны мегыркӧԃ віԅторјас, сӧмын мыԉкнас стрелкаԍаԋ мӧԁарӧ. Віԅсӧ шуӧны нӧшта ва візувтан інӧн (Л, Л). Ԍеԁловіна петкӧԁлӧны пункԏіра ԋоԉ віԅӧн, мыԉкјаснас пыщкӧслаԋыс. Віԅјасыс петкӧԁлӧны ԍеԁловіналыԍ формасӧ (С, С). Мыԉклыԍ помаԍӧмсӧ пасјӧны чукыԉ-мукыԉ віԅӧн ԁа җеԋіԃік віԅторјӧн, коԁі петкӧԁлӧ мыԉклыԍ помаԍӧмсӧ (П, П).
Карԁорын пԉенум помаԍӧм бӧрын меным шуӧны: „Сыктывкарӧ-пӧ самоԉотјас лебԅӧны. Лебԅам".
Кыті вывтасыс крутҗыка летчӧ увлаԋ, пасјалӧны җеԋіԃік стрелкајасӧн.
„Ме повԅышті коԃ. Нем-на ег лебавлы сынӧԁ пыр ԁа ԁруг лебԅыны, тӧвԅыны тӧв-ныр моз уна ԍо кілометр сајӧ.
Мі аероԁром вылынӧԍ, лӧԍӧԁчамӧ лебԅыны. Мі Корычовакӧԁ пукԍім ӧԏі самоԉот вылӧ, а мӧԁ кык јорт пукԍісны мӧԁ самоԉотас. Вӧрԅім. Ԍӧлӧмјасным кыпыԁӧԍ, ԋімкоԃла шпыԋјалам-ԍералам.
Карԁор-Котлас кост 4 часӧн вуҗім. Котлас-Сыктывкар кост — 2 часӧн. Парокоԁӧн Котласԍаԋ Сыктывкарӧԇ кык суткі катан, а самоԉотнаԁ—кык час. Сӧмын кык час?“
А Карычова јорт аслас локтӧм јылыԍ віԍталӧ:
— Пӧрыԍӧ немӧ меным меԁ первој уԁајтчіс лебԅыны карӧ самоԉот вылын. Ег повԅы ме пукԍігас, ез вӧрԅыштлы менам ԍӧлӧмӧј лебԅігас. Выліті сынӧԁ пыр, лајкјӧԁлӧмӧн, пуԉа моз, пԏіца ещӧн мі лебԅімӧ карӧԇ. Јона-жӧ тајӧ сынӧԁ пыр лебалыԍыԁ колантор.
Колӧ регыԁҗык лӧԍӧԁны „Комі морт“ ԋіма самоԉоттӧ,—помалӧ асԍыс віԍт Ԍоԍкаса креԍԏанка Корычова орт.  


Реԉјеф пасјалӧны ӧтщӧщ меставывса торіас пасјалігӧн. Меԁ еԍкӧ гӧгӧрвоны план лӧԍӧԁӧм, ԍорԋітыштам сы јылыԍ ӧԏі прімер вылын.
Коԁкӧ тіјан ԍіктса лебавлӧма абу аероплан вылын? Јуаԍӧј ԁа гіжӧј.
20-ԁ ԍерп. Інтаслӧн черԏож.
Кущӧм бур ем аеропланыԍ?
21-ԁ ԍерп. Інтаслӧн черԏож.
Јуаԍӧј ԍеԉсоветыԍ, уна-ӧ чукӧртӧмаӧԍ тіјан ԍеԉсовет-улын „Комі морт“ ԋіма аероплан вылӧ.


Меԉԋіча ԁорын сулалігӧн меԁвојԁӧр пасјалӧны меставывса преԁметјас (ју, туј, ӧтка пу ԁа с. в.). Сеԍԍа план лӧԍӧԁыԍ пасјӧ мыԉка месталыԍ поԁувсӧ (П, П) ју берԁӧԁыԍ. Та
СТАНЦІЈА СЫКТЫВԀІНКАР
бӧрын аслас местаԍаԋыс пасјӧ Р1 ԁа Р2 ребројас. Туј пӧлӧн Т-лаԋ мунігӧн поԅӧ пасјыны ԍеԁловіна С1, ты ԁа сы гӧгӧрыԍ гуран К (котловіна), ԍеԁловіна С2 ԁа
вывтас В2. Т чут інԍаԋ поԅӧ пасјавны Л ԍеԁловіна. С2-ԍаԋ тылаԋ, орԁ Р3 вывтас В3.
Тащӧм планјасыԁ јона ковмӧны војна ԁырјі. Топографіја план ковмӧ бој нуӧԁіг кежлӧ, — план ԍерԏі тӧԁӧны, кытчӧ-мыј војскасӧ меԍԏітны бој кежлӧ ԉібӧ шојтчіг кежлӧ. Тӧԁӧны план боԍтӧм бӧрын, кыԇі ԁа кыті лӧԍыԁҗык војскајаслы мунны. Кокԋі корԍны местајас, кытыԍаԋ лӧԍыԁҗык лыјԍыны, шуам, віԋтовкаӧн, пуԉемјотӧн ԁа с. в.
Віԋтовкаыԍ лыјԍӧмӧн кокԋіԁа поԅӧ веԍкавны 300 воԍков сајын кујлыԍ мортӧ, сы понԁа, ԃерт, војујтыԍлы лоӧ аԍсӧ ԇебны пуԉа інмӧмыԍ. Посԋыԃік мыԉкјас, вущјас, гуранјас војујтыԍӧс ԇебӧны пуԉаыԍ. Пуԉемјотыԍ ԁа вінтовкаыԍ лыјлӧны, ԃерт, сетчӧ, кытӧн тыԁалӧ враг. Быԏ лоӧ ԇебԍыны проԏівԋікыԍ, веԍіг пощӧсјас, кустјас сајӧ ԁа с. в. Места тӧԁмӧԁны колӧ нӧшта сы понԁа, меԁ поԅіс лӧԍыԁҗык інԍаԋ аԁԇыны ԁа лыјлыны проԏівԋікӧс.
Віԍталӧј тащӧм јуаԍанјас вылӧ ԁа решітӧј заԁачајас:
1. Ԍіктлӧн уԉічаыс 1 км. куԅа, а план вылын інԁӧма 4 см. Кущӧм масштабыс?
2. Ӧԏі керка ԁінԍаԋ школа ԁінӧԇ веԍкыԁа 5 км. Лӧԍӧԁанныԁ-кӧ план ԁа петкӧԁланныԁ сіјӧ куԅтасӧ 5 см., секі ыҗыԁӧ лоӧ масштаб?
3. Меставывса быԁ преԁмет поԅӧ оз петкӧԁлыны планын масштаб ԍерԏі?
4. Кыԇі тӧԁны план вылын, коԁарӧ візувтӧ ју?
5. Піоԋер сулалӧ ывла вылын. Сы воԇвылын местаыс увлаԋ летчӧ, бокјасӧԁыс ԁа мышкусајӧԁыс вывлаԋ кајӧ, кыԇі шуԍӧ сіјӧ местаыс?
6. Ме сулала ывла вылын. Воԇті ԁа бокјасті местаыс увлаԋӧ летчӧ, мышкусајӧԁ вывлаԋ кајӧ. Кущӧм местаын ме сулала?
7. Кыԇі шуԍӧ сещӧм наука, коԁі велӧԁӧ лӧԍӧԁны ԁа лыԃԃыны план.
8. Мыј сіјӧ крокі ԁа мыјӧн торјалӧ сыыԍ отчота карточка?


9. Тӧԁмӧԁӧј ізтӧг кӧрӧб ԉібӧ ізтӧг тув ԍерԏі кост. Тащӧм способӧн тӧԁмӧԁны кост поԅӧ сек, коо тӧԁан преԁметлыԍ җуҗԁасӧ (шуам мортлӧн тушаыс 170 см., вӧв вылын муныԍ мортлӧн 250 см. җуҗта ԁа с. в.). Ізтӧг тувлӧн куԅтаыс 4 см. Кӧрӧбкалӧн 5 см. Кітӧ нужӧԁӧмӧн кут ізтӧгтувсӧ сувтсӧн. Шуам, ізтӧгтув тупкіс җуҗԁанас ылын муныԍ мортӧс (віԇӧԁ 22-ӧԁ ԍерпас).
Рамеԋті, парматі, вӧрті,
Кӧнјасын пон-на, ез увтчывлы,
Морт кок-на, гашкӧ, ез тувтчывлы,
Ԅвер веԍіг нырсӧ ез ԍуј,—
Јуковтас уклаԁа туј.
Стрелочԋік Піԋугԍаԋ
Тујнырсӧ вежас.
Паравоз сетыԍаԋ
Војвылӧ кежас.
Кочегар лӧԁсалас ӧԁсӧ,
Машіԋіст ӧԁԇӧԁас „хоԁсӧ“.
Жервома поезԁыԁ зымӧԁас,
Вӧрԅылас муыс і сынӧԁыс.
Мінутӧн кілометр...
Терыб-ӧԁ вӧлыс!
Сыктыв ју вомԁорын наԇмӧԁчас вӧԉіԍ.
Воԍԍас сен ԍемафор борԁ,
Вывлаԋӧ катовтчас шар.
Чујԁӧԁас конԁуктор јорт:
„Станціја Сыктывԁінкар!“
Кӧрттуј!
Ԋімаліс важӧн.
Ԁыр-ԋін сы вылӧ гажӧн
Олім мі, выннымӧс чукӧртім,
Ԍӧлӧмын наԃеја ԋукыртім:
Куслас ԁа ловԅылас бӧр,—
Кӧрттујтӧг воԇӧ он вӧр!
Пармаын ембурыс
Вӧрԅӧԁтӧм кујлӧ,
Овмӧс ԁа куԉтура
Ез кыптыв тујла.
Комі јӧз мајшаԍіс немсӧ,
Бертӧԁліс сӧнсӧ і вемсӧ.
Туј понԁа оліс пыр ԇуртӧмӧн
Быԁторсӧ кыскавліс ружтӧмӧн.
Регыԁ-ԋін помаԍас шогмытӧм каԁыс,
Воԉсаԍас кӧрттуј ԁа лоамӧј раԁӧԍ.
Мӧскуа быԏԏӧ сек горт,
Пукԍан ԁа жбырӧбтан—ш-шар.
Кваԏітчан: аттӧ, ԍо мор,
Станціја Сыктывԁінкар!..
Кӧрттујӧн выԉ олӧм воԍԍас;
Комі му кыптыны боԍтԍас;
Соціаԉ поезԁыԁ нуӧԁас,
Мукӧԁӧс регыԁӧн суӧԁас.
Ԋімкоԃа віԁчыԍам појезԁлыԍ „хоԁсӧ“ —
Уҗнаным ԍетамӧј кӧрттујлы отсӧг.
Регыԁ-ԋін пармаса морт
Вагонӧ пырас—шур-шар!
Ԁолыԁа петас кыввор;
„Станціја Сыктывԁінкар!“
Кылан:
Грымӧԁӧ појезԁ,
Жургӧ лунвывԍаԋ војӧԇ,


22-ԁ ԍерп. Сін ԍерті мурталӧм.
Лечыԁа чарӧстӧ, уковтӧ,
Зумвіԇан парматӧ јуковтӧ,
Паԉӧԁӧ немӧвӧј шог,
Тажјалӧ выԉ оланног.
Стрелочԋік Піԋугԍаԋ
Тујнырсӧ вежас,
Паровоз сетыԍаԋ
Міјанлаԋ кежас;
Кочегар лӧԁсалас ӧԁсӧ,
Машіԋіст ӧԁԇӧԁас ,,хоԁсӧ“;
Жервома појезԁыԁ зымӧԁас,—
Вӧрԅылас муыс і сынӧԁыс.
Стаԉнӧј вӧв шуԏовтӧ ӧԁјӧнҗык тӧлыԍ,
Сыктыв ју вомԁорын наԇмӧԁчас вӧԉіԍ.
Восԍас сен ԍемафор борԁ,
Вывлаԋӧ катовтчас шар.
Чујԁӧԁас конԁуктор јорт:
„Станціја Сыктывԁінкар!"


Сојыԁтлӧн куԅтаыс, шуам, 63 см. Таԇі тӧԁны поԅас морт ԁіноԇ кост:
Ԋобԁінса Віттор.
170 х 63 / 45 = 238 м.
Ԉібӧ торлыԍкӧ суԁтасӧ боԍтӧԁам (умножітам) сој куԅта вылӧ ԁа јукам ізтӧгтув ԉібӧ кӧрӧб куԅта вылӧ, тӧԁмалам тор ԁінӧԇ кост.
10. Кыԇі муртавны кост кык торԍаԋ, кор мӧԁ тор ԁінас аԍным ԋекыԇі ог вермӧ матыԍтчыны?
11. Кущӧм горізонт бокын ӧтка пујаслӧн увјасыс унҗык?


III. МУ ВЫЛЫССА ԀА ГРУНТӦВӦЈ ВАЈАС
Коԁі тіјан пыщкыԍ аԁԇывліс кӧрттуј? Кущӧм-нӧ сіјӧ? Мыјла вӧчӧны кӧрттујсӧ? Ылын-ӧ тіјанԍаԋ Мӧскуаӧԇ? Ԁыр-ӧ еԍкӧ тырмас мунны сетчӧԇ поԁӧн? Вӧлӧн? Кӧрттујӧн?
ВӦРЛЕԆӦМ — СОЩАԈІЗМ ТЕЧАН ФРОНТ


ВА
СССР паԍта лыԃԃыԍԍӧ 900 міԉԉон га вӧр плошщаԃ, сы піыԍ РСФСР вылӧ воӧ 888 міԉ. га, ԉібӧ 97 прӧч.
Меԁпаԍкыԁ вӧра местајасыс Ԍібырын — став вӧр плошщаԃ піыԍ, 41 прӧч, Ԁаԉнӧј востокын — 22 прӧч., Војвыв крајын — 22 прӧч. ԁа Урал облаԍтын—10 прӧч.
Комі облаԍтын став плошщаԃыс лыԃԃыԍԍӧ 39 міԉ. га, сы піыԍ вӧр увтын 34 мԉн. га. Војвыв крајувса вӧр плошщаԃыс Комі облаԍтулын лыԃԃыԍԍӧ 52 прӧч.
Вӧрлеԇӧм ӧԁԇӧԁӧ СССР-ын інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧм. Вӧрпроԁукціја мунӧ вӧрпіԉітан ԁа хіміческӧј завоԁјасӧ, транспортӧ, выԉ гігантјас стрӧітавны, выԉ соціаԉіԍԏіческӧј карјас стрӧітны, руԃԋікјасӧ, шахтајасӧ ԁа с. в.


Му вылын валӧн выныс јона уна. Зерӧм бӧрын ваыс візывтӧ му вывті морејасӧ ԁа тыјасӧ. Ԃерт став зер ваыс оз мун морејасӧ, коԍмӧ, пырӧ щӧщ і му пыщкӧ. Кор ва візывтӧ, кывтӧ, сек сіјӧ јона жуглӧ мусӧ. Боԍтам кӧԏ шорјас, јујас. Му пыщкӧсса ва јылыԍ мі бӧрынҗык ԍорԋітам.
76-ӧԁ ԍерп. Тракторӧн кер кыскӧны.
Ӧԏіклаӧԁ ваыс візывтӧ ԁугԁывтӧг (јујас), мӧԁлаӧԁ зерӧмыԍ ԁа лым сылігӧн (пӧраӧн візывтыԍ шорјас). Кыкнаныс најӧ вӧчӧны вывті ыҗыԁ ԁа гырыԍ уҗјас. Ті, чеԉаԃ, ԃерт, тӧԁанныԁ, кыԇі быԁ тулысын візывтӧны шорјас. Јујас тулысын јона паԍкыԁӧԍ овлӧны.
Гырыԍ уҗјас вӧчӧны візывтыԍ вајас. Најӧ мортлы вајӧны пӧԉза ԁај ԉоктор. Јона паԍкӧԁчыны ԍорԋіӧн мі тані огӧ кутӧј. Ва, ԃерт, мортлы вӧчӧ зев уна бур. Візывтыԍ валыԍ вынсӧ морт іспоԉзујтӧ ас олӧмас. Боԍтам, ыҗыԁ еԉектростанціјајас міјан Сојузыԍ: Ԁԋепрострој, Волховскӧј ԁа мукӧԁ, коԁјас уҗалӧны ва вынӧн. Бара-жӧ, міјан ԍіктјасын емӧԍ ваӧн уҗалан меԉԋічајас. Ва уҗ јылыԍ кутам ԍорԋітны воԇын.
Шорјас овлӧны зев уна пӧлӧс; шорјас артмӧны тулысјасын, лым сылігӧн. Мукӧԁ шорыс овлӧ і јона зерӧм бӧрын. Тащӧм шорјас јылыԍ, ԃерт, ті лӧԍыԁа тӧԁанныԁ. Шорјас мортлы вајӧны зев ука ԉок. Ті, чеԉаԃ, асланыԁ ԍіктыԍ віԇӧԁлӧј, кущӧм ԉок вајӧны шорјас. Тулысјасын шорјас зев јона кырӧԁӧны му, вӧчалӧны җуҗыԁ бужԁӧԁјас, гуранјас, јона жуглӧны тујјас, оланінјас. Уна ԉоктор вӧчӧны шорјас гӧрааінјасын. Меԁ еԍкӧ гӧгӧрвоана лоӧ, боԍтам збыԉыԍ вӧвлӧмтор (случај).
Ветлыԍ-муныԍ морт со мыј віԍталӧ. „Ме овлі ӧԏі гӧрааінын, шојтчан керкаын. Војын час 2-ын кымын міјанӧс саԃмӧԁіс зев ыҗыԁ зык; керка кутіс вӧрны; зев ӧԁјӧ четчышті воԉпаԍ вылыԍ ӧшіԋлаԋ. Мыј-жӧ аԁԇа?
Шуԏовтӧ візызтӧ ва, аскӧԁыс щӧщ нуӧ зев гырыԍ ізјас. Ваыс ԇік керка ԁорӧ кутіс воны. Ме гӧгӧрвоі, мыј керка, кӧԏ-мыј, а жугалӧ, кіԍԍас. Ме ошіԋпыр кајі керка вылӧ. Зев ԍӧкыԁ-пырыԍ меным уԁајтчіс кајны мӧԁ вылыҗык керка вылӧ. Матын костыс вӧлі. Гозмӧԁ мінут мыԍԏі шојтчан керка кіԍԍіс ԁа торпырігсӧ ва нуіс аскӧԁыс. Став керкаыс кіԍԍӧма, коԉалӧмаӧԍ сӧмын гырыԍ — 200 кымын кубометра — жуглас торјас (обломкі). Шорыс нуӧма 800.000 кубометр быԁԍаматорсӧ: му, ізјас ԁа мукӧԁтор".
Тащӧм шорјас, ԃерт, овлӧны јона зерӧм бӧрԏі ԁа лым сылігӧн гӧрааінјасынҗык. Тащӧм омӧԉторјаскӧԁ морт вермаԍӧ быԁԍама ногӧн.
Шорјас ԋе сӧмын ԉок уҗ вӧчӧны, вӧчӧны і уна буртор. Сӧмын колӧ кужӧмӧн сылыԍ вынсӧ ԁа бурлунсӧ іспоԉзујтны. Гырыԍҗык шорјасӧ поԅӧ вӧчны ва вынӧн уҗалан меԉԋіча, поԅӧ коԍтыны матыгӧгӧрса васӧԁ


інтасјас. Тӧԁмӧԁӧј ас ԍікт гӧгӧрԍыԁ, ем абу матын шорјас ԁінын васӧԁысла омӧԉ інтасјас: ԋур ԁа мукӧԁ. Тӧԁмӧԁӧј, поԅӧ оз коԍтыны сіјӧ інтассӧ. Лептӧј сіјӧ местасӧ коԍтӧм јывԍыс колхоз ԁа ԍіктсӧвет воԇын ԍорԋі.
Вӧрпроԁукціјаыԁ мунӧ оз сӧмын СССР пыщкын інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧм вылӧ. Унҗык вӧрпроԁукціјаыс міјан мунӧ заграԋічаӧ.
1921 воӧ Ԉеԋін шуліс: „Вӧрлеԇӧм паԍкӧԁӧм ԁа вӧрпроԁукціја заграԋічаӧ нуӧм верміс еԍкӧ регыԁ каԁӧн
ԍетны ваԉута — міԉԉарԁ җын мынԁаӧԇ во вылӧ“. Кымын унҗык вӧр мі нуам заграԋічаӧ, сымын ӧԁјӧҗык мі мунам социаԉізмлаԋ. СССР-ыԁ-ӧԁ заграԋічаыԍ вајӧ зев-на уна кӧлана мащінајас, коԁјас міјан абу-на тырмымӧнӧԍ. Вајтӧгыс коԉтчыны; ԋекыԇі-на оз поԅ. Сіԇ-кӧ, быԏ колӧ гырыԍ машінајассӧ вајны заграԋічаыԍ. Капітаԉістјасыԁ машінајастӧ оз ԍетны, ваԉута корӧны. Ваԉута пыԃԃі
Сӧвет госуԁарство налы ԍетӧ вӧрпроԁукціја. Заграԋічаӧ нуӧм віԇтӧм Сӧвет госуԁарстволыԍ ваԉутасӧ ԁај воԍтӧ туј заграԋічаыԍ колана машінајас вајны.
Сіԇкӧ, вӧрыԁ інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧмын лоӧ ваԉутнӧј  цехӧн.
77-ӧԁ ԍерпас. Сыктывкарса лесзавоԁ.
Сіԇ-кӧ, колӧ срокјас кежлӧ тыртны вӧрекспорт программа. Вӧрекспорт программа тыртӧмӧн „Сӧвет влаԍт боԍтас ваԉута ԁа сы вылӧ ԋӧбас стрӧітчан выԉ гігантјаслы машінајас меԁ, еԍкӧн најӧс регыԁҗык леԇны уҗ вылӧ ԁа лӧԍӧԁны Сӧвет сојузса завоԁјасын машінајас вӧчалӧм. Сӧмын тајӧ тујыс вермас ԍетны тырмымӧн машінајас, кӧрттујјаԍ, інструментјас, тӧварјас ԁа ыҗԁӧԁны вӧрлеԇӧмын мехаԋізмјас, нӧшта јонҗыка вӧрлеԇӧм мехаԋіԅірујтӧмӧн, кокԋӧԁны ԍӧкыԁ уҗ вӧрлеԇыԍлыԍ ԁа вӧркылӧԁыԍлыԍ“.
Војвыв крајын ԁа Комі облаԍтын соціаԉізм стрӧітӧмын меԁыҗыԁ хоԅајственно-поԉіԏческӧј мог — вӧрлеԇӧм, соціаԉізм вӧсна коԍаԍӧм.


ШОРЛӦН УҖ (ЕКСКУРԌІЈА)
78-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса лесзавоԁлӧн біржа


Матігӧгӧрса шор ԁорӧ вӧчӧј екскурԍіја. Јуклӧј тащӧм заԁаԋԋӧјас брігаԁајас костын:
Такӧԁ щӧщ вӧрфронт лоӧ меԁчорыԁ классӧвӧј тыш мунан фронтӧн. Классӧвӧј врагјас ԁа налӧн агентјасыс паԁмӧԁӧны вӧрпрограмма тыртӧм, орӧԁӧны соціаԉізм стрӧітан уҗ.
1. Корԍӧј шорлыԍ јывсӧ. Ԍіктса план вылын інԁӧј сіјӧс.
Міјанлыԍ став ԋеԉучкіјассӧ најӧ іспоԉзујтӧны вӧрлеԇӧм паԁмӧԁӧм вылӧ. Рвачество, ԍімуԉірујтӧм, ԃеԅерԏірство, шогмытӧм ӧԁјасӧн уҗалӧм, вреԃіԏеԉствојас ԁа с. в.,— тајӧ ставыс кулак уҗлӧн резуԉтат.
2. Корԍӧј пырвізувтыԍ ԁа корԍурӧ візывтыԍ шорјас, коԁјас уԍӧны главнӧј шорӧ. План вылын інԁыны најӧс. Мурталӧј паԍтасӧ ԁа җуҗтасӧ шор уԍԏјӧлыԍ.
Вӧрфронт вылын кулакјаслы отсаԍӧны оппортуԋістјас. Веԍкыԁвывса оппортуԋістјас полӧны ԁоговорјасыԍ, ас објазаԏеԉство нуӧԁӧмыԍ, гырыԍ ӧԁјасыԍ, гырыԍ программајас тыртӧмыԍ ԁа с. в. Најӧ оз тышкаԍны боԉшевістскӧј ӧԁјас вӧсна. Најӧ уҗсӧ леԇӧны самоԏок вылӧ.
3. Исԍԉеԁујтӧј шорлыԍ кык-кујім вежыԋ. Тӧԁмӧԁӧј, мыјла вежыԋтчіс сіјӧ шујга ԉібӧ веԍкыԁлаԋ, а ез кывт веԍкыԁа. Мыј сылы мешајтіс. Гіжыштӧј сы јылыԍ.
„ Шујгавывса" оппортуԋістјас мунӧны воԇӧ. Најӧ вӧрпрограмматӧ кӧсјӧны тыртны массӧвӧја штрафјас пукталӧмӧн, суԁјасӧн ԁа с. в. Веԍкыԁвывса оппортуԋіст-
Віԁлалӧј шорса крут береглыԍ боксӧ вылысԍаԋыс улӧԇыс: тӧԁмӧԁӧј, кущӧм слӧјјасыԍ берегыс лоӧма. Ԉучкі ставсӧ гіжӧј.
4. Віԁлалӧј шорлыԍ ва пыԁӧсса мусӧ крут берег ԁорԍаԋ улыԍҗык. Боԍтӧј обраԅецјас (гаԉкі, лыа ԁа мукӧԁтор).
5. Віԁлалӧј шор уԍԏјӧ інтас. Тӧԁмӧԁӧј шор җуҗԁа ԁа паԍта вежԍӧм. Тӧԁмӧԁӧј шор пыԁӧссӧ: ԍуралӧны оз сетыԍ гаԉкі, лыа, быԁмӧгторјас ԁа мукӧԁ. Ставсӧ бура віԇӧԁлӧј ԁа гіжыштӧј.
6. Ӧԏі брігаԁа меԁ јуаԍас старікјаслыԍ, кыԇі вежлаліс асԍыс кывтан местасӧ шорыс.
Ӧтвылыԍ ԍорԋітӧј:
Тулысын шор нуӧ аскӧԁыс уна гуԁыр ва.
Мыјла секі ваыс гуԁыр? Мыјла гожԍа пӧраӧ јона зерӧм бӧрын соԁлӧ ваыс ԁа гуԁырмылӧ?
Мыјла шор пыԁӧсын емӧԍ гаԉкіјас, а ԉапкыԁ берег ԁорын лыа?
Кытыԍ лоісны сетчӧ гаԉкі ԁа лыа?
Мыјла шор уԍан інын уна ԋајт, еща лыа ԁа вывті еща гаԉкі?
Кыԇі поԅӧ іспоԉзујтны шор, меԁ еԍкӧ матігӧгӧрса ԋур коԍтыны, ԉібӧ васӧԁ віԇ ԉібӧ му коԍтыны?


Гіжӧј школааԁ сочіԋеԋԋӧ: „Міјан шорлӧн уҗ“.
јас самоԏок вылӧ уҗ леԇӧмӧн, а „шујгавывјас“ — аԁміԋістріроваԋԋӧӧн орӧԁӧны вӧрпрограмма тыртӧм. Веԍкыԁвывса ԁа „шујгавывса" оппортуԋістјаслӧн уҗалан ԍамыс ԁа формајасыс абу ӧткоԃӧԍ, но резуԉтатыс уҗыслӧн ԇік ӧткоԃ, најӧ кыкнанныс ԇік ӧткоԃа кулаклы ківыв отсаԍӧны.
Шорјас візувтӧны јујасӧ, тыјасӧ. Јујас артмӧны уна шорыԍ, ԋурјасыԍ, тыјасыԍ. Јујас луныԍ-лунӧ вӧчӧны зев ыҗыԁ уҗ: бужԁӧԁӧны берегјас, ӧԏі іныԍ мӧԁлаӧ нуӧԁӧны лыа, ԍој, ізјас. Ӧԏі інԍаԋ нуӧны ԁа мӧԁлаӧ коԉӧны. Тајӧ уҗыс јујаслӧн мукӧԁ ԁырјіыс оз јона тӧԁчы мортлы. Ԁыр олыԍ јӧзлыԍ јуаԍӧмӧн ԁа ԁыр ԍԉеԃітӧмӧн поԅӧ каԅавны зев гырыԍ уҗјас. Тӧԁмӧԁан-кӧ јујаслыԍ ԍурс воԍа уҗјас, веԍіг шај-пај мунан. Мукӧԁ јујассыс веԍіг кырӧԁалӧмаӧԍ ԇоԋ гырыԍ гӧрајас, бужԁӧԁалӧмаӧԍ ԁа пыԁӧ, җуҗыԁа коԁјӧмаӧԍ му.
Сіԇ-кӧ, колӧ лептыны накӧԁ чорыԁ тыш ԁа боԉшевікјас моз коԍаԍны вӧрфронт вылык вӧрпрограмма тыртӧм вӧсна, ваԉута вӧсна, соціаԉізм течӧм вӧсна.


23-ԁ ԍерп. Воԁопаԁ схема.
ВӦРФРОНТ ВЫЛЫН МІЈАН ВЕРМӦМЈАС ԀА ВОԆӦ ВЫЛӦ МОГЈАС


Унҗык јујасыс уԍӧны морејасӧ. Ју уԍԏјӧјасӧ ваыс вајӧ уна јог-му ԁа тыртӧ веԍіг моресӧ. Коркӧ важӧн ӧԏі кар — Аԁріја — сулалӧ вӧлӧм море берег ԁорас, ју уԍан інын. Ӧні сіјӧ карыс сулалӧ 23 км. мореԍаԋ. Наԇӧԋікӧн јуыс век тыртӧма моресӧ быԁԍама торјасӧн: муӧн, ізјасӧн ԁа с. в.
Мі шуім-ԋін, мыј Војвыв крајувса вӧр плошщаԃын Комі облаԍтлӧн уԃеԉнӧј весыс зев ыҗыԁ: став вӧр плошщаԃыс лыԃԃыԍԍӧ 52 прӧч. Таԍаԋ і кыптӧ Комі облаԍтлӧн зев ыҗыԁ роԉыс інԁустріаԉнӧј Выԉ Војвыв течӧмын. Сӧмын Комі облаԍт оз-на вермы став сырјевӧј озырлунсӧ іспоԉзујтны. Војвыв крајса вӧрлеԇӧмын Комі облаԍтлӧн уԃеԉнӧј весыс сӧмын-на 17-18%.
Вывті-ԋін гырыԍ уҗјас вӧчӧны сещӧм јујас, коԁјас вылыԍаԋ уԍӧны увлаԋ. Шуԍӧны воԁопаԁјасӧн. Ва уԍанінјасын артмӧны гырыԍ вабергачјас, јуыслӧн пыԁӧсыс век җуҗԁӧ, ԁорышјасыс век наԇӧԋікӧн кіԍԍӧны, ва уԍан-ін наԇӧԋік вешјӧ бсрлаԋ.
Віԇӧԁлӧј 23 ԁа 24-ӧԁ ԍерпасјас вылӧ, кыԇі уԍӧ ва ԁа жуглӧ мусӧ. Міјан облаԍтын сещӧм вауԍан інјас абуӧԍ. Ем зев ылын Ԋіагара ԋіма ју. Сені ваыс уԍӧ 50 метр суԁтаԍаԋ. Јонлуныс воԁопаԁыслӧн 4 міԉԉон вӧввын мынԁа, тащӧм јонлуна воԁопаԁ бергӧԁлӧ машінајас фабрік-завоԁын, југԁӧԁӧ карјас ԁа ԍіктјас.
Валӧн тащӧм выныс (шуӧны "јеҗыԁ шомӧн“) СССР-ын ем зев уна. Сӧвет влаԍт стрӧіталіс ԁа стрӧітталӧ ваӧн уҗалыԍ еԉектростанціјајас: Волховстрој, Ԁԋепрострој ԁа мукӧԁ.
Машіна јона кокԋӧԁӧ мортлыԍ уҗ. Аслас выныс мортлӧн вывті ічет, меԁ еԍкӧн бергӧԁлыны машінајас. Сы понԁа морт важыԍаԋ-ԋін понԁіс іспоԉзујтны валыԍ вынсӧ.


24-ԁ ԍерп. Ԋіагара воԁопаԁ.
79-ӧԁ ԍерп. Брігаԁа ужалӧ.


Ті воԇԇа ԍорԋіыԍ тӧԁмалінныԁ валыԍ јонлунсӧ. Ва аслас выннас беԁгӧԁлӧ меԉԋіча кӧԉӧсајас. Кор первој на лоісны завоԁјас, сек понԁісны іспоԉзујтны валыԍ вын. Сӧмын сіјӧ вынсӧ кӧԉӧсаԍаԋ ылӧ нуӧԁны вӧлі оз поԅ. Ӧні кутісны валыԍ вынсӧ іспоԉзујтны гырыԍ гіԁростанціјајас вӧчӧмӧн.
Комі уҗалыԍ јӧз, коммуԋіст парԏіја веԍкӧԁлӧм улын вӧрпрограмма тыртӧмын воісны зев ыҗыԁ вермӧмјасӧԇ.
Помӧны гырыԍ, ӧԁјӧ кывтыԍ јујас ԁа ваыс бергӧԁлӧ ԃінамомашінајас. Ԃінамомашінајас уҗыԍ артмӧ еԉектрічество. Ва вынӧн артмӧм еԉектрічество јона ԁонтӧм. Ӧԏі ыҗыԁ станціјаԍаԋ еԉектрічествосӧ поԅӧ ԍетны уна ԁас кілометр сајӧ, поԅӧ југԁӧԁны ԇоԋ ԍікттас, карјас, ԍетны гырыԍ фабрік-завоԁјаслы вын ԁа с. в.
Кыԇі кыптіс вӧрлеԇӧм, вӧрпрограмма тыртӧм 1913 во ԍерԏі ԁа уна-ӧ быԁ во вӧлі соԁӧма воԇԇа во ԍерԏіыс, петкӧԁлӧны со кущӧм лыԁпасјас (прӧчентјасӧн):
21-22 24-25 26-27 27-28  29-30 30-31
во во во во во во
Вӧлі леԇӧма ԍурс кубом-ӧн 78,3 637,5 938,3 1013,6 2669,4 4442,5
Воԇԇа во ԍерті соԁӧм (бӧрја восӧ боԍтӧма 100%) - 113,4 103,9 107,9 151,7 166,4
Боԍтны-кӧ 1913 во 100% 10,7 87,7 129,3 13,95 364,5 445,6
Вӧрлеԇӧмын вітвоԍа план тыртӧмын ӧԁјас кыпӧԁӧма 402, 4%-ӧԇ. Тајӧ вермӧмјасыс, коԁӧс шеԁӧԁісны Комі
уҗалыԍ јӧз парԏіја веԍкӧԁлӧм улын, вӧрфронт вылын јона вылӧ труԁӧвӧј героізм кыпӧԁӧмӧн, абу-на тырмымӧнӧԍ, меԁԍа-ԋін, кор Комі облаԍтлӧн зев ыҗыԁ сырјевӧј рессурсјас емӧԍ. Ӧԁ став вӧр плошщаԃ лыԁԍыс іспоԉзујтԍӧ сӧмын 13664,8 ԍурса га, 81 % шогмана плошщаԃԍыс ԁа 35,3% став вӧр плошщаԃԍыс. Комі облаԍтын быԁ во поԅӧ вӧчны 17-18 мԉн. кбм. вӧр. 1931-32 во вылӧ ВКП(б) обкомлӧн јуԉ тӧлыԍԍа пԉенум вынԍӧԁіс программа: пӧрӧԁӧм куԅа 5252 ԍурс кбм. ԁа кыскӧм куԅа 5588 ԍурс кбм.
Кымын уна мі кутам вӧчны вӧр, сымын мі регыԁҗык вермам кыпӧԁны Комі облаԍтлыԍ овмӧссӧ інԁустрірԉізаціја панас вылын.


Ва вынӧн уҗалан еԉектростанціјајас (гіԁростанціјајас) ԍетӧны гырыԍ отсӧг. Сіјӧн і міјан Сӧвет Сојузын паԍкыԁа мунӧ гырыԍ гіԁростанціјајас стрӧітӧм.
80-ӧԁ ԍерп. Вӧр баракјас.
Эԉектрічество вынӧн поԅӧ вӧчны вывті уна пӧлӧс уҗ: гӧрны-кӧԇны, вунԁыны, вартны, піԉітчыны, завоԁ-фабрікајасын машінајас бергӧԁлыны. Веԍіг еԉектрічество вынӧн поԅӧ гортса олӧмын уна тор вӧчны: мӧс лыԍтыны, ва пуԅӧԁны, уԏужітчыны ԁа уна мукӧԁтор. Еԉектрічество вынӧн ветлӧны кӧрттуј куԅа — еԉектровозјас, трамвајјас. Эԉектрічество вынӧн уҗалӧны раԃіостанціјајас, ԏеԉеграф, ԏеԉефон.


25-ӧԁ ԍерп. Волхов гіԁростанціја.
Міјан емӧԍ-ԋін вӧрзавоԁјас Печераын ԁа Сыктывкарын.
Вӧрлеԇӧм ӧԁԇӧԁӧм поԁ вылын воԇӧ вылӧ шуӧма воԍтыны Комі облаԍт пыщкӧ выԉ гырыԍ вӧрпромышԉеннӧј преԁпріјаԏԏӧјас.
Тајӧ војасӧ лоӧ ештӧԁӧма кӧрттуј Піԋуг—Сыктывкар кост. Тајӧ кӧрттуј нуӧԁӧмыс нӧшта јонҗыка отсалас Комі облаԍт інԁустріаԉіԅірујтӧмлы, ӧԁԇӧԁас сіјӧс.
Мыј колӧ вӧчны, меԁым 1932-33 воԍа вӧрлеԇан планас тырасны? Колӧ став оргаԋізаціјајаслы ԁа учрежԃеԋԋӧјаслы выԉног уҗавны, выԉног веԍкӧԁлыны,—выԉ обстановка корӧм ԍерԏі. Колӧ ӧні-жӧ пӧртны олӧмӧ Стаԉін јортлыԍ квајт історіческӧј інԁӧԁјассӧ:
1. „Оргаԋізованнӧја боԍтны уҗалыԍ вын, колхозјаскӧԁ ԁоговорјас вӧчӧмӧн, мехаԋіԅірујтны уҗ;
2. Бырӧԁны уҗалыԍ вынлыԍ ԏекучеԍтсӧ, бырӧԁны уравԋіловка, ԉучкіа оргаԋізујтны уҗԁон, бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ олан условіјӧјас;
3. Бырӧԁны обезԉічка, преԁпріјаԏԏӧ вылын ԉучкі сувтӧԁны уҗалыԍ вын.
4. СССР-са робочӧј класслы лӧԍӧԁны аслыс проізвоԁственно-ԏехԋіческӧј іԋԏеԉԉігенціја;
5. Вежны важ школаыԍ петӧм інжеԋерно-ԏехԋіческӧј вын вылӧ ԉока віԇӧԁӧмјас ԁа на вӧсна јонҗыка тӧжԁыԍны, ԍмелҗыка кыскыны најӧс уҗ вылӧ;
6. Ԍујны ԁа јонмӧԁны хозрасчот, кыпӧԁны промышԉенноԍт пыщса накопԉеԋԋӧ".


ЈУАԌАНЈАС, НАБԈУԂЕԊԊӦЈАС ԀА УҖЈАС
ВУҖНЫ МЕԀВЫЛЫССА СОЦІАԈІԌԎІЧЕСКӦЈ ФОРМАА УҖӦ


1. Вӧлалӧј сартасыԍ 4 теԉебкоԃ путорјас җеԋыԃік јоԍ помјасӧн. Боԍтӧј суԋіс трубіча, шӧрас пуртјылӧн вӧчӧј 4 роԅтор ԁа сущкалӧ теԉебјассӧ.
1928 воӧԇ вӧрлеԇыԍјас уҗалісны ӧткӧн-ӧткӧн. 1929 воԍаԋ комі уҗалыԍ јӧз кутісны ӧтувтчавны арԏеԉјасӧ. 112 арԏелӧ вӧлі котыртӧма 9397 вӧрлеԇыԍӧс, ԉібӧ 13,7% став уҗалыԍјас піыԍ. Вӧрфронт кутіс корны соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗ. Параа ԁа арԏеԉнӧј уҗјас ез кутны обеспечівајтны вӧрпрограмма тыртӧм. Арԏеԉјасԍаԋ мӧԁісны панԍыны брігаԁајас. Уҗлӧн проізвоԃіԏеԉноԍт кутіс соԁны. Параӧн уҗалыԍ вӧрлеԇыԍјас вӧлі вӧчлывлӧны уна вылӧ 2-3 кбм. лунӧн, арԏеԉјас 3-4 кбм., а брігаԁајас  шӧркоԃа 7-8 кубометрӧн морт вылӧ. Вӧрфронт вылын
Трубіча роԅас ԍујӧ куԅ гӧгрӧс сартас ԉібӧ веԍкыԁ сутуга, меԁ сіјӧ трубічаыс лӧԍыԁа бергаліс. Тіјан артмас меԉԋіча кӧԉӧсалӧн моԃеԉ. Ветлӧ шор ԁорӧ ԁа лӧԍӧԁӧј візувјылӧ. Тіјан кӧԉӧса кутас ӧԁјӧ бергавны.
2. Ем абу тіјан ԍікт гӧгӧр меԉԋіча, ԉібӧ кущӧмкӧ ва вынӧн уҗалан станціја. Ветлӧ сетчӧ екскурԍіјаӧн ԁа тӧԁмалӧј валыԍ уҗ.
Кыԇі васӧ пруԃітӧмаӧԍ; кыԇі веԍкалӧ ваыс кӧԉӧса ԁінӧ; кущӧм уҗ вӧчӧ.


3. Мыјла віԇјассӧ кык ногӧн ԋімтӧны: кос віԇ, — заԉівнӧј віԇ? Заԉівнӧј аԉі кос віԇ вылын бурҗык турун быԁмӧ? Мыјла?
кутісны чужны уԁарԋікјас, уԁарнӧј брігаԁајас, коԁјас кыпӧԁісны проізвоԃіԏеԉноԍт 9-10 кбм-ӧԇ морт вылӧ.
4. Вӧчӧј екскурԍіја матыса ју ԁорӧ, тӧԁмӧԁӧј ԁа гіжӧј тащӧм план ԍерԏі:
Брігаԁајасӧ кӧтыртчӧмыс петкӧԁчӧ тащӧм лыԁпасјасон: Нојабр 20-ԁ лун кежлӧ 1930 воӧ брігаԁајасӧ вӧлі котыртчӧмаӧԍ 6387 морт вӧрлеԇыԍ, ԉібӧ 40 прӧч., на піыԍ 128 морт — уԁарԋікјас, апреԉ 1 лун кежлӧ 1931 воӧ брігаԁајасын вӧліны-ԋін 8836 морт, ԉібӧ 59,3 прӧч. став вӧрлеԇыԍјас піыԍ (на піын 751 — уԁарԋікјас).
1. Кыԇі ԋімыс тіјан јулӧн?
Брігаԁнӧј уҗ јона паԍкаліс вӧркыскалыԍјас костын
2. Кущӧм буртор ԍетӧ тіјан ԍіктса олӧмлы јуыс: вермӧны оз ветлыны парокоԁјас шогмана абу вӧркылӧԁны?
3. Олӧ-оз чері?
4. Јона-ӧ паԍкалӧма ју гӧгӧр чері кыјӧм?
5. Емӧԍ абу матын ԍікт гӧгӧр тыјас? Налӧн ԋімјасыс? Кущӧм бур ԍетӧны најӧ ԍіктса овмӧслы?
6. Емӧԍ-ӧ маті гӧгӧрын ԋурјас? Кущӧм бур ԍетӧны најӧ? Оз-ӧ коԍтыны најӧс? Мыј понԁа міјан ԍікт гӧгӧр уна, ԉібӧ еща ԋурјас?
7. Кущӧмҗык реԉјефыс міјан ԍікт гӧгӧр?
8. Ем-ӧ маті ԍікт гӧгӧрын вӧр? Кущӧм значеԋԋӧ лоӧ вӧр міјан ԍіктлы ԁа облаԍтлы? Кытчӧ мунӧ вӧр?
9. Вежԍіс ез ԍікт гӧгӧрлӧн інтасыс Окԏабрса ревоԉуціја бӧрԏі (јуалӧј баԏ-мамлыԍ)? Мыј выԉторыс?


Грунтӧвӧј ва. Мортлы ва вывті колантор. Быԁ ԍіктын ем уна јукмӧс. Јукмӧсјассӧ коԁјӧны пыԁӧ муӧ, меԁ еԍкӧ ԍурӧ ва. Мукӧԁ ԁырјі јукмӧс коԁјігӧн ва воӧ зев ԉапкыԁ інын. Муыԁ пукԍӧма пластјасӧн. Унҗыкыс грунтӧвӧј ваӧн шуӧны вылыс суԁта пласт ԁінса ва. Пыԁі пластјасын-кӧ ваыс, шуԍӧ муувса ваӧн (поԁԅемнӧј ва). Грунтӧвӧј ва овлӧ сещӧм інын, кытӧн му пластјасыс оз леԇны пырны васӧ пыԁӧ муас. Шуам ԍој. Кымын вылын ԍој пласт, сымын ва ԍурӧ ԉапкыԁҗык іныԍ. Кор ва леԇтӧм муслӧјыс пыԁын сек ваыс пыԁын-жӧ. Мукӧԁ пӧлӧс муԍін пыр, шуам, лыа пыр, ԋебыԁ му пыр, ваыс пыԁӧ јіҗӧ. Сіԇкӧ, кымын җуҗыԁа пукԍӧма лыа ԉібӧ ва леԇыԍ мукӧԁ ԍікас муԍін сымын пыԁынҗык ва.
81-ӧԁ ԍерп. Уԁарнӧј брігаԁа ужалӧ
Віԇӧԁлӧј 25-ӧԁ ԍерпас вылӧ. Сені вунԁӧмӧн лӧԍыԁа петкӧԁлӧма ваа пластјас. Ва леԇыԍ пластјас пыр (ԁ) ваыс локтӧ ԁа чукӧрмӧ гӧпта інӧ (Е). Сещӧм інјасыԍ јукмӧсјасӧ ваыс воӧ.
Кор му пыщкӧсса ва вылӧ ԉічкӧны вылысса муслӧјјас, сек ваыс кущӧмкӧ роԅӧԁ фонтанӧн петӧ (віԇӧԁ 27-ӧԁ ԍерпас). Тащӧмыс овлӧ гӧраа местајасынҗык.


Емӧԍ сещӧм інјас, кӧні ваыс коԁјытӧг ачыс вывлаԋ качӧ, ԉібӧ петӧ улыҗык местаӧԁ. Му пыщкын емӧԍ сещӧм вешществојас, коԁјас сылӧны ва пыщкын.
1931 воԍа јанвар 1 лун кежлӧ-кӧ кыскаԍыԍјасӧс брігаԁајасӧ вӧлі котыртӧма сӧмын 359 мортӧс (5-10 прӧч. став кыскаԍыԍјас піыԍ), то апреԉ 1 лун кежлӧ брігаԁајасын-ԋін 6131 морт, ԉібӧ 35,5 прӧч. (на піыԍ 1029 морт уԁарԋікјас).
26-ӧԁ ԍерп. Фонтан артмӧм јылыԍ схема.
Соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗӧн-брігаԁајасӧн — вӧрлеԇан программа 1930-31 воԍа заԃаԋԋӧыԍ вӧлі тыртӧма 71,5 прӧч.
вылысса ва
Коԉан во ӧтка вӧрлеԇыԍјас (Карманов, Јершов) петкӧԁлісны збыԉвылӧ соціаԉізм течӧмын „Ԃело чеԍԏі, ԃело
ва лэдзысь пласт
ԁобԉеԍԏі, ԃело славы і геројства". Став Комі облаԍтувса ԁа Војвыв крајувса уҗалыԍјаслы најӧ петкӧԁлісны вӧвлытӧм боԉшевістскӧј ӧԁјас вӧрпрограмма штурмујтӧмын.
ва лэдзтӧм пласт
„Звучԋік" ԋім петіс Карманов ԁа Јершов геројјасԍаԋ. Најӧ боԍтԍісны тыртны звучнӧј норма 1000 кбм. морт вылӧ. Најӧ нормасӧ тыртісны, ԁај нӧшта соԁтӧԁ-на вӧчісны.
27-ӧԁ ԍерп. Мупыщса шор (схема).
Вӧрфронт вылын брігаԁнӧј уҗ — меԁбур соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗ.
Міјан облаԍтын, Ԍереговын ем сов пуан завоԁ. Сола ваыс петӧ муыԍ.
Сӧмын прӧстӧј брігаԁајасыс ӧніја выԉ обстановкаын оз-ԋін вермыны тырмымӧн обеспечівајтны вӧрпрограмма тыртӧм.
Кыԇі-нӧ еԍкӧ артмӧ сола ваыс? Му пыщкас ем сов пластјас. Му пыщса ва сывԁӧ тајӧ совсӧ. Васӧ боԍтӧны ԁа сетыԍ шеԁӧԁӧны совсӧ. Емӧԍ мукӧԁ пӧлӧс быԁԍама пӧлӧс вешществоа міԋераԉнӧј вајас.
Міјан колӧ вуҗны меԁвылысса соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗӧ. Та куԅта міјан емӧԍ-ԋін зев гырыԍ тувтчӧмјас. Прӧстӧј брігаԁајасԍаԋ вӧрфронтвывса уҗалыԍјас кутісны вуҗны уԁарнӧј брігаԁајасӧ. Ӧтка звучԋікјасыԍ Комі облаԍт пыщкын кутісны чужны звучнӧј брігаԁајас, звучнӧј брігаԁајаслыԍ раԁјас соԁтӧмӧн колхоԅԋікјас нырнуӧԁӧны ԁа асбӧрԍаԋыс кыскӧны јеԃіноԉічԋік гӧԉ ԁа шӧркоԃԃема олыԍјасӧс.
28-ӧԁ ԍерпас. Му пыщса пешщера.
Меԁвоԇ звучнӧј-сквознӧј брігаԁа чужіс Палаԅԅаса „Іскра“ колхозын 9 мортыԍ, најӧ чукӧстісны став Комі облаԍтувса колхоԅԋікјасӧс, гӧԉ ԁа шӧркоԃԃема олыԍ креԍԏанаӧс вӧтчыны на бӧрԍаԋ.
Му пыщкӧсса ваыԁ оз ӧԏі інын ов. Сіјӧ ветлӧ му пыщтіыс, мі тӧԁам-ԋін, — муыԁ абу ӧткоԃ топыԁ. Му пыщкӧсса ва корԍӧ бӧр ортсӧ-петанін. Сіԇі артмӧны му пыщса шорјас, кԉучјас.
„Кӧԏ мыј, а вӧчам 1000 кбм. морт вылӧ. Ԋекущӧм классӧвӧј враг оз вермы торкны міјанӧс. Мі вермам ставсӧ, мі јонӧԍ, мі зумыԁӧԍ, мі крепыԁӧԍ"  — таԇ гіжӧ меԁвоԇԇа звучнӧј брігаԁаыԍ брігаԃір Гавріл Іван.
Звучнӧј уԁарнӧј брігаԁајасыԁ оз-на-жӧ вермыны ԍетны ставсӧ, мыј колӧ вӧрпрограмма тыртӧм вылӧ. Міјанлы колӧ вуҗны меԁвылысса соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗӧ. Меԁвылысса соцформаа уҗыс лоӧ —звучнӧј ԁа уԁарнӧј сквознӧј-хозрасчотнӧј брігаԁа.
Ӧні мог: звучнӧј ԁа уԁарнӧј брігаԁајаслы петны сквознӧј-хозрасчотнӧј брігаԁајасӧ: сквознӧј брігаԁајасӧ котыртчӧм бӧрын вуҗны хозрасчот вылӧ, кыскыны сквознӧј хозрасчотнӧј брігаԁајасӧ став вӧрлеԇыԍјасӧс, коԁјас сулалӧны на брігаԁајасыԍ бокын.
Меԁ ԋіӧԏі уҗалыԍ ез коԉ ԍоціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗыԍ бокӧ. Став вӧрлеԇыԍјаслӧн мог — боԍтны аскіӧ ԏехԋіка, нуны раціонаԉізаторскӧі уҗ. „Кор мі вӧчам та-
јӧс, сек міјан лоӧны сещӧм оԁјас, коԁјас јылыԍ мі ӧні огӧ лыԍтӧј веԍіг мӧвпыштнысӧ. Мі тајӧс вӧчам, збыԉыԍ-кӧ кӧсјам вӧчны“ (Стаԉін).


Кор му пыщкӧсса ва мунӧ пӧлӧс пластјасӧԁ, сек сывԁӧ горнӧј пораԁајас, шуам, іԅвеԍԏԋак. Сіԇі артмӧны гыркјаінјас, шуӧны пешщерајасӧн. Емӧԍ веԍіг му пыщтіыс візувтыԍ јујас.
ТУГАНЈАС
Пешщералӧн пӧтӧлӧкыс мукӧԁ ԁырјі уԍлӧ ԁа сы вӧсна му вылын лоӧны гырыԍ гуранјас. Сещӧм гуранјасас артмӧны тыјас.


ЈУАԌАНЈАС
Туганјас
јурнысӧ
лептӧмаԍ
вылӧ.
Рыт ԍорӧԇ
на улын
кащкӧԁчӧм
кылӧ:
Локтӧмаԍ
уҗавны
ԍіктјасыԍ
јӧз.
Кԉонӧԁчӧм...
Лым ԇуртӧм...
Ращкӧԁчӧм...
Зущкӧм...
Јагјасԍаԋ
тӧвныркӧԁ
ерԁјасӧ
чуктӧ—
Арԍаԋыс—
тулысӧԇ—
вӧрлеԇіг
чӧж.
Туганјас
тӧв улын
ԇӧрӧны
пӧчӧн.
Вӧр шӧрын
Вӧрлеԇыԍ
колан уҗ
вӧчӧ.
Сӧмын сен
збој ӧԁлӧн
јургӧм
оз кыв:
Ӧԁным оз
гымакыв
стаԉ вӧлӧн
вӧрын;
Орԁјыԍан
Знамјаным
вашԉіктӧ
бӧрын:
Уԁарнӧј
кварталын
век-на
прорыв!
Туганјас
тӧв улын
лӧвтісны
нора.
Пожӧмјас
ԁӧзмӧмаԍ—
ԇуртӧны
гора...
Ԇуртӧны:
—вӧрлеԇан
планын
прорыв!
Таԉыштам
ԃебԉаԍӧм,
гагԍамӧн
вӧрӧм;
Завоԁјаслыԍ
збој ӧԁсӧ
ԍујам мі
вӧрӧ!—
ВеКаПӧ
таԇ шуіс
асԍыс
јон кыв.
Туганјас
ловԅісны—
пыркјӧны
јывнас.
Вӧр-јагыс
зіԉ уҗӧн
мӧԁӧԁчіс
ԍывны:
Збој ӧԁӧн
чепӧсԍіс
јӧзлӧн уҗ—
тан.
Брігаԁа—
брігаԁакӧԁ
орԁјыԍӧм
кылӧ.
Јаг шӧрын
уҗ мунӧ
ӧзјӧԁан
гыӧн—
Соԁтӧԁӧн
тыртӧны
вӧрлеԇан
план!
Туганјас,
ті вылӧ
віԇӧԁіг,
јӧзлӧн
Ԍӧлӧмныс
збој ӧԁӧн
ыпјалӧ,
ӧзјӧ...
Врагјаскӧԁ
тышкаԍіг—
вуҗам
прорыв;
Чорыԁа
камгӧмӧн
мыјвыныԍ
сӧтам:
Віт міԉԉон
кубометр
соԁтӧԁӧн
ԍетам, —
Мырԍыԍлӧн
тащӧмі
кӧсјыԍан
кыв!
Выԉ Паш.


1. Кытчӧ вошӧ сылан лымјыс?
Вӧртӧ мі нуам меԁјонасӧ ва куԅа. Експорта вӧр ӧні нуам Војвыв Ԁвінаӧԁ 25%, Меԅеԋ ју куԅа 8,3%. Печера куԅа 66,1%. Пыщкӧсса рынокӧ петкӧԁам Волга ју прітокјас куԅа.
2. Кущӧм пӧлӧс муԍін аспырыс леԇӧ ва ԁа кущӧм оз леԇ?
Став вӧр плошщаԃсӧ-кӧ боԍтны Облаԍтыԍ, ԉесоустројство бӧрын 1931 во кежлӧ петкӧԁчӧ вӧр ԏерріторіја со кыԇі:
3. Мыј понԁа мукӧԁ јукмӧсын ваыс сулалӧ век ӧтвеԍтын? Мыјла јукмӧсын ваыс чінлӧ ԁа соԁлӧ? Мыјла мукӧԁыс ԇікӧԇ коԍмывлӧны?
Ԉесоустројство нуӧԁӧм плошщаԃ—8,1 міԉ. га ԉібӧ 21 % Віԁлалӧм вӧр ,, 10,9 міԉ. га „ 28,5%
4. Кытыԍ ваыс лоӧ шорјасын ԁа јујасын тӧвнас?
Ԇік віԁлавтӧм вӧр „ 19,5 міԉ. га „ 50,5%
Увтасјасын, ԍонјасын, коԁ гӧгӧр муыс кајӧ вывлаԋ,
Вӧр віԁлалӧм ԍерԏі тӧԁчӧ, мыј 87,6 %-ыс лыска вӧр. Вӧр пороԁајас јукԍӧны со кущӧм ногӧн:
ваыс воԇӧ мунны оз вермы. Тащӧм інјасас лоӧны тыјас ԁа ԋурјас. Міјан облаԍтын ԋурјасыԁ зев уна. Аԍныԁ ԁумыштӧј ԁа віԍталӧј, мыјла ԋурјасыԍ ваыс оз бырлы, ԁа кущӧм муԍін, сіԇкӧ, тыјас пыԁӧсын?
Плошщаԃ (ԍурс гаӧн) % %
Ӧні тӧԁмӧԁам јујас јылыԍ нӧшта со мыј. Кытыԍаԋ завоԃітӧ візувтны ју, сіјӧ места шуԍӧ істокӧн; кытчӧ јуыс помаԍӧ, уԍӧ мӧԁ јуӧ, тыӧ, мореӧ, сіјӧ местасӧ шуӧны ју уԍԏјӧӧн. Ва кывтан іныс шуԍӧ руслоӧн. Емӧԍ основнӧј јујас ԁа налӧн прітокјас. Шуам, Ежва лоӧ основнӧј ју ԁа Ежваӧ уԍыԍ мукӧԁ посԋі јујас — Ежвалӧн прітокјас.
Пожӧм 5750,2 35,0)
Ваԋылыԁ-кӧ чужӧмӧн мі сувтам, сек веԍкыԁ боканым лоӧ веԍкыԁвывса берӧг, а прітокыс — веԍкыԁвывса пріток. Шујгала ԁорын — шујгавывса берег ԁа шујгаса пріток.
Козпу 8657,3 52,6  0,4 Лыска вӧр.
Уналаын ју вылын емӧԍ ԁіјас. Ԁіјас лоӧны сы вӧсна, мыј јуыс вежлалӧ асԍыс ва тујсӧ (русло). Ԁіӧн шуԍӧ сещӧмін, кор сіјӧс гӧгӧрбок боԍтӧма ваӧн. Кор местасӧ боԍтӧма ваӧн кујім бокԍаԋ, а ԋоԉӧԁсӧ абу боԍтӧма — шуӧны кӧҗӧн (полуостров).
Суспу ԁа ԋіапу . 58,6
Ју век вежлалӧ асԍыс мунан тујсӧ. Сыыԍ кыԋԇі ӧԏіклаӧԁ век пыԁӧҗык муас пырӧ. Кырӧԁӧ мусӧ мӧԁлаӧ пуктӧ. Тіјан ԍікт ԁорын-ӧԁ кӧнкӧ ем сещӧмінјас: коркӧ візывтӧма ва, а ӧні мӧԁлаӧԁ-ԋін візывтӧ. Тајӧтор јылыԍ пӧрыԍ јӧз, ԃерт, тӧԁӧныҗык.
Кыԇпу Лопу (оԍіна) . . 1647,9 333,6 10,0  2,0  Корја вор.
Тајӧ табԉіцаыс петкӧԁлӧ, мыј козпу вӧр міјан Облаԍт паԍта меԁуна. Војвыв Ԁвіна ԁа Волга баԍԍејнјасын унҗык вӧрыс гырыԍ пуа, пожӧма вӧрҗык. Печера ԁа Меԅеԋ ју гӧгӧр унҗыкыс поԍԋі вӧр, козја вӧрҗык.
Лыска вӧрыс воӧм ԍерԏі јукԍӧ со кущӧм ԍамӧн:
Том вӧр (80 арӧсӧԇ)—8%
Воыԍ- вӧр (160 арӧсӧԇ)—21%
Воӧм ԁа перестојнӧј вӧр (160 арӧсыԍ гырыԍҗык) — 71% Тајӧ табԉіцаыс віԍталӧ, мыј вӧртӧ колӧ леԇны сіԇ, меԁ еԍкӧн воӧм вӧрыс ез чін, меԁ быԁмыԍыс век суӧԁіс вӧрлеԇӧмсӧ. Та вӧсна ӧні-і нуӧԁӧны ԉесоустројство.
Уҗ. 1). Тӧԁмӧԁӧј, кушӧма мунӧ вӧрлеԇан план тыртӧм тіјан рајонын, ԍіктын?
2). Јона-ӧ паԍкалӧма соцорԁјыԍӧм: кымын уԁарԋік вӧлі коԉанво ԁа таво, кымын уԁарнӧј брігаԁа вӧлі коԉанво ԁа таво?
3). Ветлӧј екскурԍіјаӧн вӧрлеԇанінӧ, тӧԁмаԍӧј уҗ мунӧмыскӧԁ, мыј верманныԁ, отсалӧј: ԍԏенгаԅет леԇӧј, беԍеԁајас нуӧԁӧј, гажа рыт пуктӧј ԁа с. в.
4). Быԁ тӧлыԍын вӧрлеԇан программа тыртӧм јылыԍ вӧчалӧј ԃіаграммајас. Гіжалӧј лозунгјас ԁа плакатјас.


Ју бокјасӧԁ муыс унҗыкыԍсӧ увтасаін. Сіјӧ местаыс шуԍӧ ԁоԉінаӧн.
НӦШТА ВӦРЛЕԆӦМ ЈЫЛЫԌ
Мыј понԁа міјан јујас ԉапкыԁа ԁа паԍкыԁа кывтӧны?


29-ӧԁ ԍерп. Ԁі ԁа жынԁі артмӧмлӧн схема.
Вӧрыԁ быԁлаын јона колантор. Вӧрыԍ вӧчӧны вывті унатор, лыԃԃыны он вермы. Вӧрыԍ вӧчӧны керкајас, завоԁјас, фабрікјас ԁа с. в. Пуыԍ вӧчӧм торјастӧ мі зев уна тӧԁам. Ӧԏік морт пу јылыԍ со мыј віԍталӧ:
„Ме кӧсја тіјанлы віԍтавны ӧԏі козпу јылыԍ. Сіјӧ-і ју куԅта плавајтіс, јі вывті іслаліс, тракторӧн ветліс, сынӧԁӧԁ лебаліс. Сіјӧ вӧлі Москваын, Ԉеԋінграԁын, Ԍібырын, Кавказын, веԍіг заграԋічаӧԇ ветліс. Тајӧ коз-
пуыс ез сулав ԋінӧм вӧчтӧг, а горзіс, піԋаԍіс, велӧԁіс ԋеграмотнӧјјасӧс, віԍтавліс речјас, ԍыланкывјас ԍыліс. Сіјӧ коԍаԍіс лоԁырјаскӧԁ, прогуԉшщікјаскӧԁ, растратчікјаскӧԁ. Ставсӧ-кӧ віԍтавны, — зев куԅа ковмас.
Менам козпу быԁміс вӧрын. Вӧрԍаԋ ју ԁорӧԇ вӧлі ылын — кілометр кымын. Кӧԏ еԍкӧ-і матын вӧлі јуыс, но ачыс еԍкӧ ју вылӧ ез вермы веԍкавны. Ју ԁорӧ сіјӧс кыскісны. Коԁі сіјӧс кыскіс? Кыскіс сіјӧс трактор.
Тӧвнас вӧрлеԇанінԍаԋ ју ԁорӧԇ-вӧчісны паԍкыԁ туј.
Лымсӧ јужԁісны машінаӧн ԁа кіԍкалісны ваӧн. Лоі шыԉыԁ, воԉк туј. Сіјӧ тујӧԁ мӧԁісны ветлыны гуԍеԋічнӧј
82-ӧԁ ԍерп. „Компіс" пілаӧн пӧрӧԁчӧм.
83-ӧԁ ԍерп. Уԁарнӧј брігаԁа кылӧԁчан уж вылын.


КЫԆІ МОРТ ВЕРМАԌӦ ԀА ВЕЖЛАЛӦ ЫВЛАВЫВ ІНТАС
тракторјас, кыскавны вӧр тыра ԁоԃјас. Јі вывті кокԋіԁҗыка ԁоԃԃыс мукӧ, трактор унҗык кер вермӧ кыскавны.
Ті тӧԁанныԁ, мыј міјан Облаԍтын ем зев уна ԋур. Ԋурјас боԍтӧны зев ыҗыԁ места ԁа мортлы ԋекущӧм пӧԉза оз вајны.
Мӧԁӧԁчіс јі туј куԅа міјан козпу. Таркӧԁӧ мунӧ трактор. Тракторіст веԍкӧԁлӧ тракторӧн. Мышку сајас кысԍӧ ԇоԋ керка: ԋеԉамын кер. Кыскісны керјассӧ ју ԁӧрӧ, ректісны.
Міјан страна луныԍ-лун јонмӧ: соԁӧны ԁа паԍкалӧны совхозјас, колхозјас. Первојја ԁа мӧԁ пјаԏіԉеткајасӧ вывті јона соԁӧ ԋаԋ, ԏехԋіческӧј куԉтурајас (міјанын: шабԁі, пыш) ԁа граԁвыв пуктасјас вӧԃітӧм (куртупеԉ, капуста, огурцы ԁа с. в.).
Ју вылӧ козпу веԍкаліс сӧмын тӧлыԍ віт мыԍԏі. Тулысын ваыс туӧ. Секі леԇісны моԉ. Ԋеԁыр кывтіс козпу. Зуԉаԍлас кыркӧщјасӧ, мукӧԁ керјасӧ ԋіртчӧ. Ју паԍтала кывтӧ кер.
Міјан Облаԍтын јона поԅӧ скӧт вӧԃітны. Меԁым мӧскыԁ унҗык лыԍтіс, колӧ сіјӧс верԁны ԋе сӧмын турунӧн, щӧщ-і мӧс ԍоркԋіӧн.
Міјан Облаԍтаным, щӧщ-і Сојуз паԍтала, ԋураінјасыс јона уна. Васӧԁаінјассӧ коԍтӧмӧн поԅӧ јона ыҗыԁа паԍкӧԁны кӧԇа плошщаԃ ԁај віԇјас.
Міјан Облаԍтын јујас ԉапкыԁӧԍ. Гожӧмын мукӧԁ јуӧԁыс веԍіг тыртӧм парокоԁјас оз лыбны. Меԁым еԍкӧ гожӧмбыԁ вермісны ветлыны парокоԁјас, ӧні понԁісны весавны, җуҗԁӧԁны јујассӧ.
Сы вылӧ вӧчӧм машінајасӧн ԉапкыԁіныԍ лыасӧ коԁјӧны ԁа вешталӧны бокӧ. Секі сіјӧ местаыс җуҗԁаммӧ.
Мі ԍорԋітім-ԋін, мыј шорјас јона жуглӧны, буҗԁӧԁӧны му. Бужԁӧԁӧмјаскӧԁ морт быԁԍама ногӧн вермаԍӧ. Меԁкокԋіԁ вермаԍанног лоӧ - шор пыԁӧссӧ ԋӧрјасӧн воԉсалӧм


Сеԍԍа шор бокјассӧ ԋӧрјалӧны. Кор візувыс мусӧ ԁа лыасӧ вајас ԋӧрјас вылӧ, сек ԋӧрјасыс понԁасны вужјаԍны ԁа быԁмыны. Шорбокыс ежмӧ. Сек, ԃерт, озҗык-ԋін кут буҗԁӧԁны. Мукӧԁ ԁырјі кыкыԍ, кујімыԍ ковмӧ ԋӧрјассӧ воԉсавлыны.
84-ӧԁ ԍерп. Лотовка
Мӧԁног вӧчӧны помлӧмӧн. Помӧны, меԁ ваыс ӧԁјӧ ез візувт. Секі озҗык кут буҗԁавны. Візувыс наԇмӧ.
Зев бур лоас, буҗԁӧԁ пӧлӧн-кӧ саԃітан пујас, баԃ ԁа тыртан-кӧ ежаӧн. Сіԇіксӧ унаыԍ вӧчлӧны.
Емӧԍ сещӧм местајас, кӧні ваыс оз тырмы.


30-ӧԁ серпас. Шорјаскӧԁ вермаԍӧм
Воіс міјан козпу баланс вӧчан біржаӧԇ. Сені сіјӧс мічаа кырԍісны, чінталісны, сӧвтісны баржаӧ.
Локтіс біржаӧ паракоԁ. Кӧрталісны баржа паракоԁ бӧжӧ, паракоԁ кыскіс завоԁӧԇ. Завоԁ ԁорын ӧтар-мӧԁар берегын сулалӧны кӧртыԍ вӧчӧм кык башԋа. Башԋаԍаԋ башԋаӧ ԋужӧԁӧма стаԉнӧј канат. Сеті ветлӧны воԇӧ-бӧрӧ крука ԏеԉежка. Куԅ чептӧн ԁомаласны уна кер ԁа лептасны берегӧ.
Ԋеԁыр мыԍԏі баржаыԍ козпу чукӧрсӧ кваԏітіс поԁјомнӧј кран ԁа нуіс завоԁ пыщкӧ. Ӧԏі машіна чаг јогӧԅ керавліс, мӧԁ пожналіс, којмӧԁ катӧԁіс мӧԁ суԁтаӧ ԁа
шыбытіс кујім керка суԁта кӧрт пӧртјӧ. Козпунымлӧн чагјасыс сорлаԍіс мукӧԁкӧԁ. Сеԍԍа пӧртјӧ тырыс кіԍтісны јеԁкӧј кіслота ԁа зев кыз труба пыр тупкӧса пӧртјӧ леԇісны пӧԍ ру. Лоіс рок. Ԇоԋ 16 час пуіс. Козпу чагторјас ԋебыԁӧԍ лоіны.
Тајӧн ез-на помаԍ козпулӧн пуԏешествіјӧыс. Ԋебԅӧм чагјас воԇӧ мӧԁӧԁчісны — машінаыԍ-машінаӧ веԍкалӧны. Ӧԏі машіна чагјассӧ пеԉаліс ԍіјас вылӧ, мӧԁ ізіс ԁа сорлаліс вакӧԁ. Лоі кіԅер рок. Тащӧм роксӧ мӧԁӧԁісны меԁбӧрја машінаӧ. Ӧԏі зԁукӧн сені пласталісны, пыԇіртісны, коԍтісны ԁа шыԉӧԁісны. Мыј чајтаԁ лоі?
Артміс бумага. Сеԍԍа бумага вылас печатајтісны гаԅет. Гаԅетыс котыртіс уҗалыԍ массаӧс промфінплан штурмујтӧм вылӧ, віԁіс лоԁырјасӧс, прогуԉшщікјасӧс, гаԅет віԍтавліс речјас, ԍыліс ԍыланкывјас. Ӧԏі гаԅет веԍкаліс Москваӧ, мӧԁ — Ԍібырӧ, којмӧԁ—Кавказӧ, ԋоԉӧԁ— заграԋічаӧ. Со-ӧԁ кущӧм ногӧн міјан козпуным пуԏешествујтіс."
Вӧрлеԇӧм паԍкӧԁӧм ԁа раціонаԉіԅірујтӧм јонмӧԁӧ Сӧвет сојузлыԍ овмӧс. Коммуԋіст парԏіја ԁа Сӧвет правіԏеԉство шуісны вӧрлеԇӧмсӧ меԁыҗыԁ хоԅајственно-поԉіԏіческӧј могӧн Комі облаԍтын ԁа Војвыв крајын. Міјанын јона поԅӧ паԍкӧԁны вӧрлеԇӧм ԁа вӧрпромышԉенноԍт.
Вітвоԍа план ԍерԏі сувтӧны гырыԍ могјас вӧровмӧс воԇӧ: обеспечітны вӧрӧн соціаԉіԍԏіческӧј строіԏеԉство.
Вітвоԍа план тыран меԁбӧрја воӧ шуӧма Војвыв крај куԅа леԇны вӧрсӧ 60—65 міԉԉон кубометр.
Заграԋічаӧ вӧр петкӧԁӧмыԁ зев-жӧ ыҗыԁ мог. Вӧр вузалӧмӧн мі чӧжам страна пыщканым зӧлӧта ваԉута ԁа вајам фабрік-завоԁјаснымлы машінајас.
ПРІРОԀНӦЈ ОЗЫРЛУНЈ ОБЛАԌТЫН


Жар местајасын, шуам, Туркестанын, ва оз тырмы мујаслы.
Ізшом. 1924-28 војасын тӧԁмалісны пріроԁнӧј озырлун Комі облаԍтлыԍ. Ӧні лӧԍыԁа тӧԁӧны, мыј кызвын ізшом кујлӧ Комі облаԍтын асыв-војлаԁор бокас, со кущӧм јујас пӧлӧн: Коԍју, Ілыч, Кажім, Ԍӧԁју, Ԋеч ԁа Вуктыл јујас пӧлӧн. Ем Ежва, Јареԋча, Јемва, Віԍер ԁа Сыктыв јујас пӧлӧн.
Муыс сені зев бур. Сӧмын васӧ јона ԍӧкыԁ вајны мујас вылӧ. Сы могыԍ војԁӧр коԁјавлісны канавајас ԁа
Корԍӧј тајӧ јујассӧ карта вылыԍ.
јујасыԍ васӧ леԇлісны мујас вылӧ. Тащӧм канавајасс шуӧны арыкӧн (віԇӧԁ 32-33-ӧԁ ԍерпас). Важ влаԍт ԁырј став арыкыс вӧлі озырјас орԁын бајјас орԁын. Најӧ јона нарԏітлісны гӧԉ ԃехканјасӧс.
Віԍерыԍ, Јемваыԍ ԁа Сыктылыԍ ізшом абу-на бура тӧԁмалӧма. Віԁлӧгјас петкӧԁлӧны, мыј Віԍер, Јемва ԁа Сыктылын ізшомыс уна пӧім сора.
1929-ӧԁ воын Комі облаԍт ԍӧм вылӧ вӧлі вӧчӧма раԅвеԁка Ԋеч ју пӧлӧн. Тӧԁмалӧма, мыј сені 8 метр кызта ԁа 6 кілометр куԅа ізшом пласт ортсіӧ петӧма. Ізшом тані ԍірӧԁ, сы пыщкын ем ԉетучӧј вешщество 45 прӧчент мынԁа.
Коԍјуса ізшом абу јона пӧіма. Ізшом запассӧ тајӧ рајоныԍ арталӧны ԋекымын міԉԉон тонна, 20000 кв. км плошщаԃ вылыԍ. Кажім ју пӧлӧныԍ ізшом зев-жӧ уна арталӧны — 2,7 міԉԉон тонна. Ізшомсӧ Комі облаԍтыԍ ковмас јона-на тӧԁмавны.
Ізшом—фабрік-завоԁјаслы, паракоԁјаслы, еԉектростанціјајаслы ломтас. Ізшом колӧ парокоԁјаслы, паровозјаслы. Міјан Војвыв крајын ем ізшомыс. Колӧ сіјӧс іспоԉзујтны ас промышԉенноԍт ԁа транспорт тырмымӧн обеспечітӧм могыԍ.
Ԋерп. Страналы колӧ сещӧм-жӧ јона, кыԇі-і ізшом. Ԋерпыԍ шеԁӧԁӧны караԍін, бенԅін ԁа мукӧԁ ԁонаторјас. Бенԅін вынӧн уҗалӧны тракторјас, автомобіԉјас,
аеропланјас. Таԍ-ԋін поԅӧ каԅавны ԋерплыԍ коланлунсӧ.
Комі облаԍтын ԋерп ем Ухта ју пӧлӧн (Іԅва јулӧн шујга пріток). Тајӧ рајоныԍ ԋерпсӧ тӧԁмалӧма јона-ԋін важӧн. 18-ӧԁ ԋемын-на понԁісны татыԍ ԋерп перјыны. Сіԇ, 1745 воын купеч Набатов Уԍԏ-Ухтаын воԍтӧ ԋерп весалан завоԁ; во мыԍԏі пӧжар понԁа бӧр тупкӧ. 1746 воын воԍԍӧ выԉ завоԁ — Савеԉјевлӧн.
Воԇӧ Ухтаса ԋерпӧн јонҗыка понԁісны іԋԏересујтчыны. 1843-ӧԁ воԍаԋ 1925 воӧԇ каԁыԍ-каԁӧ пыр корԍісны ԋерп кујланін. Меԁбӧрја тӧԁмалігјасас 1925-ӧԁ воын каԅалісны ԋерпсо сіԇ-жӧ Кожва рајоныԍ, 250 км. сајыԍ Ухта рајонԍаԋ. Ԋерп кујлӧмінсӧ 1909 воын вӧлі арталӧма 13700 кв. км. збыԉыԍсӧ ӧні арталӧны 1300 кв. км. Тајӧ местаыс бурӧщ Ухта ју пӧлӧн, шӧр візывтасас. Јӧзыс сеԍаԋ олӧ ылын (меԁматыса олыԍјасыс 40 км. сајын). Сетӧні тујјасыс вывті омӧԉӧԍ, сы понԁа ӧні стрӧітӧны Ухта-Сыктывкар кост шоԍԍе.
Мӧԁ пјаԏіԉетка помын Ухтаын поԅӧ перјыны міԉԉон
тонна ԋерп (Ԍевроста)
Уна во-ԋін геолого-резвеԁочнӧј группајас нуӧԁӧны ԋерп тӧԁмалан уҗ Ухта, Іԅва ԁа Печера рајонјасын. Тајӧ ізыскаԋԋӧјас поԁ вылын ԋерплыԍ промышԉеннӧј значеԋԋӧсӧ тӧԁмалӧм могыԍ Ухтаын кущӧм-ԍурӧ каԁӧ вӧлі-ԋін лӧԍӧԁӧма 12 скважіна, та піыԍ ԍіԅімыԍ вӧлі ԍетӧны 10 тонна суткіӧн, а кујім скважіна, іменнӧ № №5, 32, 35 ԍетісны промышԉеннӧј значеԋԋӧа мынԁа. Промышԉеннӧј значеԋԋӧа ԋерп ԍетыԍӧн ӧнікежлӧ лыԃԃыԍԍӧ Чібју участок.
85-ӧԁ ԍерп. Ухтаын ԋерп перјан вышка
Ухта рајонын 1931 воӧ лоӧ вӧчӧма 30 скважіна сајӧ, сы піыԍ ԋоԉ лоӧ геолого-развеԁочнӧј. Іԅва рајонын лоӧ лӧԍӧԁӧма 9 скважіна, Печераын — 23.
Ставсӧ лоӧ бурітӧма 60 скважіна сајӧ, ԉібӧ 18300 метр. Ӧні бурітӧны-ԋін 10 скважіна.
Кӧԏ мі уҗалам важ кіԍԍӧм оборуԁоваԋԋоӧн, кӧԏ міјан абуӧԍ ыҗыԁ кваԉіфікаціјаа бурітчыԍјас, міјан шӧр ӧԁыс ӧԏі станоклӧн 77 метрӧн тӧлыԍ. Тајӧ лыԁпасыс ыҗыԁҗык шӧр ӧԁыԍ уԁарнӧј станокјасӧн уҗалігӧн. Боԍтам Азԋефԏтрестӧс, сені 31,2 метрӧн, Грозԋефԏын—57,9 метрӧн тӧлыԍ. Тащӧм уԍпехыс міјан сіјӧн лоі, мыј каԁсӧ міјан бурҗыка іспоԉзујтӧны уҗалігас.
Ухтаын міјан ԋерп запасыԁ ыҗыԁ, ԁај качествонас бур. Анаԉізјас віԍталӧны, мыј ухтаса ԋерп аслас качествонас грозԋенскӧј ԋерпкоԃ ԁа кӧԇалӧ сы ԁорыԍ-на кӧԇыԁҗык ԏемператураӧн. Ԋерп сувтан ԁон јылыԍ колӧ шуны, мыј асԁоныс ухтасалӧн лоас ԁонтӧмҗык мукӧԁ ԋефԏетрестјасын ԁорыԍ.
Наԃејнӧ, перјан местаас лоас 27 шајтӧн тонна, а потребԉајтан местаын (Карԁор) 42-45 шајт. Бакуса ԋерп Карԁорын сувтӧ 75 шајт гӧгӧр. Сӧмын тајӧ ԁаннӧјјассӧ абу-на бура прӧверітӧма. Кутас-кӧ Ухта перјыны 300 тоннаӧн тӧлыԍ, тајӧ во помԍаԋ поԅас Печераӧс, Ухтаӧс ԁа Іԅваӧс снабжајтны тајӧ караԍінӧн-ԋін.
Тајӧ во чӧжӧн міјан шуӧма Ухтаын завоԃітны перјыны ԋерп 14 кілометр плошщаԃ вылыԍ. Резуԉтатыс-кӧ бур лоас, мӧԁыԍ татыԍ поԅас боԍтны быԁ во 244 ԍурс тонна.
Ԃерт, тајӧ став уҗыс вылӧ ковмас уна ԍӧм. Тавоԍа јанвар тӧлыԍӧԇ тајӧ рајонын ԋерп корԍан уҗ вылӧ вӧлі віԇӧма 2,5 міԉԉон шајт гӧгӧр. 1932 воын шуӧма віԇны пӧшԏі кујім міԉԉон шајт. Мӧԁ пјаԏіԉеткаын ԋерп корԍан ԁа перјан став уҗ вылӧ шуӧма віԇны 130 міԉ. шајт. Тӧмалана уҗјас-кӧ бура мунасны ԁа таіӧ ԍӧмыс-кӧ лоӧ віԇӧма, поԅӧ наԃејтчыны, мыј мӧԁ пјаԏіԉетка помӧ Ухтаын мі кутам перјыны ԋерптӧ міԉԉон тонна гӧгӧр.
Кӧрт руԁа. Кӧрт руԁа Комі облаԍтын ем Уԋју ԁорын (Печера јулӧн шујга пріток), Первокаменнӧј ју уԍауԍанінын ԁа
Сыктыв ју пӧлӧн. Ічет Печераын ԁа Ілыч ју јывјасын ем уна бурӧј жеԉеԅԋак соԃержітӧ 55, 5 % кӧрт. Кӧрт руԁасӧ міјан облаԍтын ӧні перјӧны сӧмын Сыктыв ју пӧлӧн (18-ԁ ԋемԍаԋ).
1922-ԁ воын проф. Разанов тӧԁмӧԁіс Гамыԍ зев уна кӧрт руԁа. Сіјӧ арталӧм ԍерԏі ем 3,3 міԉԉон тонна гӧгӧр. Правіԏеԉство шуіс Гам берԁӧ стрӧітны металлургіческӧј завоԁ.
86-ӧԁ ԍерп. Ԋувчімса завоԁ.


32-ӧԁ ԍерп. Важ арык.
Міјан облаԍтын ӧні уҗалӧ сӧмын чугун кіԍтан Ԋувчімса завоԁ. 1923-27-ԁ војасӧ уҗавлісны Сыктыв ју гӧгӧр Кажімса ԁа Ԋучпасса завоԁјас. Омӧԉ тујјас ԁа омӧԉ оборуԁоваԋԋӧ вӧсна најӧс тупкісны.


Ӧні Туркестан ԁорвыв коԉԉекԏівіԅірујтчӧ. Ԁорвыв коԉԉекԏівізаціја поԁув вылын кулакјасӧс (бајјасӧс) бырӧԁӧны кыԇі классӧс, ԁај хлопоксӧ оз-ԋін ԃеԁјас моз вӧԃітны. Выԉ ԏехԋіка пырӧ олӧмӧ. Арыкјаслыԍ пыԁӧсјассӧ ԁа бокјассӧ цементујтӧны, меԁ ваыс-візувтігас муӧ оз пыр. Тащӧм арыкыԁ оз тыр ԋајтӧн. Став ваыс лӧԍыԁа воӧ хлопок кӧԇа вылӧ.
Сотчан слаԋец. Сотчан слаԋец—ломтас-жӧ. Міјан облаԍтын сіјӧ ем  Чут ју пӧлӧн, Ухталӧн пріток. Тані сіјӧ кујлӧ 22 кл. куԅта ԁа 10-12 м. суԁта берегын. Сеԍԍа ем Аԅва ју пӧлӧн (Усалӧн пріток), Пымва ју уԍан інԍаԋ 7 км. улынҗык. Сеԍԍа ем Віԅін рајонын — Сысола ју куԅта, Межаԁор ԁа Віԅін ԍеԉсоветувјасын.
Уҗ. Корԍӧј карта вылыԍ тајӧ местајассӧ.


ЈУАԌАНЈАС ԀА УҖЈАС
Трунԁа. Трунԁаӧн јона озыр міјан облаԍт. Трунԁаӧн поԅӧ вынԍӧԁны мујас — зев бур уԁобреԋԋӧ. Поԅӧ нӧшта
ломтыԍны трунԁаӧн. Опытјас петкӧԁлісны, мыј трунԁаыԍ вӧчӧм ломтасӧн поԅӧ уҗӧԁны еԉектростанціјајас, фабрікјас ԁа с. в.
Еԉектрофікаціја нуӧԁан вітвоԍа план ԍерԏі Војвыв крајын трунԁасӧ условнӧ арталӧны 12 міԉԉарԁ тонна. Таԍ 46,6 прӧчентыс воӧ Комі облаԍт вылӧ.
Ӧнӧԇ міјанын трунԁатӧ ԋекущӧма ез іспоԉзујтлыны. Емӧԍ вӧрԅӧԁлытӧм запасјас. Колӧ најӧс суԇӧԁны ԁа іспоԉзујтны. Мӧԁ вітвоԍа планын трунԁа іспоԉзујтӧмсӧ веԉ ыҗыԁа арталӧма.
Уҗ. Тӧԁмалӧј — ас рајонын ем-ӧ трунԁаыс; прібԉіԅіԏеԉнӧја арталӧј ыҗԁалунсӧ. Мӧвпыштӧј, кыԇі еԍкӧ бурҗыка тајӧ озырлунсӧ вермас іспоԉзујтны тіјан колхоз?
Еԍԏествознаԋԋӧ урок вылын тӧԁмӧԁӧј, кыԇі артмӧ трунԁа.


1. Кущӧм местаӧԁ јуын ваыс ӧԁјӧҗык візувтӧ: шӧрӧԁыс аԉі берег пӧлӧныс? Мыјла сіԇі?
Тӧчіла із. Тӧчіла із Комі облаԍтын ем Печераын, Војју ԁа Сопԉесу јујас ԁорын, Ціԉма јылын, Луза ԁа Ԋімі јујас гӧгӧр. Запасыс Војју ԁа Сопԉесу јујас ԁорын вывті уна. Тӧчіла проізвоԁство поԅӧ јона паԍкӧԁны. Тӧчіла быԁлаын јона коланатор.
2. Віԍталӧј, тіјан оланінын коԁар берегсӧ јуыс јонҗыка кырӧԁӧ? Коԁар берегыс крут? Коԁарыс ԉапкыԁ?
3. Кущӧм ԍеԉсӧветјас, ԍіктјас тӧԁанныԁ Ежва, Сыктыв, Віԍер, Віԅін, Луза, Јемва ԁа мукӧԁ ју веԍкыԁлаԁор пӧлӧныԍ?
4. Сыктыв ју коԁар берегын Сыктывкар?
5. Кущӧм ју вожјас (прітокјас) ті тӧԁанныԁ Печера, Ежва, Сыктыв, Віԍер, Јемва јујаслыԍ?


6. Тіјан оланінын емӧԍ-абу ԋурјас, тыјас? Мыј быԁмӧ ԋурын? Озӧ ԁумајтны ԋурсӧ коԍтыны?
Фосфорітјас. Фосфорітјасыԁ јона колана уԁобреԋԋӧ му-віԇ уҗалӧмын. Фосфорітјас облаԍтын кујлӧны Сыктыв ју куԅа. Меԁуна запас арталӧны Појол ԁа Каргорт ԍіктјас гӧгӧр. Віԁлалыԍјас арталӧны фосфоріт кујлан месталыԍ плошщаԃсӧ 60 кв. кілометр. Быԁ ӧԏі кв. метрын ем 0,8 тонна фосфоріт. Фосфорітыԍ вӧчӧны суперфосфат, віԇ-му уҗалӧмын јона колана уԁобреԋԋӧ.
7. Кущӧм торјас емӧԍ тіјан оланінын? Абу-кӧ јона ылын шор јылӧԇыс, ветлӧј екскурԍіјаӧн, тӧԁмӧԁӧ, кытыԍ ваыс воӧ шорас.


33-ӧԁ ԍерп. Ӧныја арык
Тајӧ став ԍікас озырлун кыԋԇі емӧԍ уна-на мукӧԁ, шуам: Ԍереговса сов істочԋікјас, Ухтаса асфаԉт, Печераса охра (краска), ԍернӧј колчеԁан — Луза, Іжма, Віԍер, Ежва јујас ԁорын. Іԅвеԍԏԋакјас — Ухта, Ежва, (Помӧзԁін, Мылју) ԁа Іжма јујас гӧгӧр. Ыргӧн руԁа Уса, Уԋју, Цыԉма јујас пӧлӧн. Ԍвінцовӧј бԉеск паныԁаԍӧ Ілыч ју гӧгӧр.
34-ӧԁ ԍерп. Схема му слӧјјас вунԁӧг.


8. Емӧԍ абу тіјан оланінын кԉучјас? Емӧԍ-кӧ тӧԁмӧԁӧј учіԏеԉкӧԁ, мыј понԁа сеті кԉучыс петӧ, а оз мукӧԁлаті.
ВӦРПРОМЫШԈЕННОԌТ
9. Вӧчӧј екскурԍіја җуҗыԁҗык, ыҗыԁ шор ԁорӧ. Тӧԁмӧԁӧј, кыԇі жуглӧ ваыс мусӧ. Кыті јонҗыка бужԁалӧ, јона аԉі омӧԉа візувтан інӧԁ?
10. Кущӧм ногӧн тіјан ԍіктын вермаԍӧны бужԁӧмјаскӧԁ?


11. Віԇӧԁлӧј 34-ӧԁ ԍерпас вылӧ. Ԍерпас вылас петкӧԁлӧма ӧԏі месталыԍ вунԁӧг. Віԍталӧј, кыԇі колӧ ԁа кыԇі оз ков коԁјыны јукмӧсјас?
Комі облаԍтлыԍ озырлун—вӧр іспоԉзујтӧм лоӧ вывті тӧԁчанаторјӧн облаԍтувса овмӧс кыпӧԁӧмын, щӧщ-і Војвыв крајын ԁа Сӧвет сојузын. Первојја ԁа мӧԁ віт-
35-ӧԁ ԍерп. Кыԇі артмӧны мупыщса істочнікјас
36-ӧԁ ԍерп. Горнӧј ју.
12. Віԇӧԁлӧј тајӧ схема вылас ԁа віԍталӧј, кӧніҗык сещӧм места. Кытыԍаԋ ваыс пырӧ му пыщкас. Корԍӧј ва кутыԍ ԁа пырыс леԇыԍ мупластјас. Корԍӧј сещӧм местајас, кыті ваыс бӧр петӧ ортсӧ.
13. Кущӧм уҗјас вӧчӧ ерԁ вывті візывтыԍ ју?
14. Кущӧм уҗјас вӧчӧ гӧрајас вывті візывтыԍ ју?


IV. КАРТАКӦԀ ТӦԀМАԌӦМ
воԍа план ԍерԏі шуӧма Комі облаԍтын јона паԍкӧԁны промышԉенноԍт. Ковмас бурмӧԁны ԁа гырԍӧԁны важ завоԁјаснымӧс, стрӧітны выԉ завоԁјас. Мі ԍорԋітім-ԋін, мыј тајӧ могсӧ пӧртны олӧмӧ міјан ем поԁулыс — сырјевӧј запасјас вывті уна.
Меԁјона-ԋін лоӧ паԍкӧԁӧма вӧрпромышԉенноԍт. Туј абутӧм понԁа вӧр обработајтан промышԉенноԍт міјанын паԍкавны ез вермыв. Ӧніја выԉ тујјас вӧчӧм, меԁԍа-ԋін кӧрттуј Піԋуг-Сыктывкар, воԍтӧ ӧԇӧс рынокјас вылӧ.
Меԁвоԇԇа вӧрпіԉітан завоԁ стрӧітӧма вӧлі 1922-25 војасын Сыктывкарын. Воԇынсӧ тајӧ завоԁыс омӧԉ оборуԁоваԋԋӧ вӧсна омӧԉа уҗавліс. 1928-30 војасын завоԁсӧ выԉмӧԁісны ԁа јонмӧԁісны. Ӧні сен уҗалӧны—3 рама, вунԁаԍан станок, сортӧвӧј, песвунԁалан, ԃіԉеннӧј станокјас, лӧԍӧԁӧма пу еԉеватор, кер кыскалыԍ ԁа піла тӧчітан автомат. Ӧні уҗалӧ шпалорезка еԉектрічество вынӧн. Тајӧ завоԁас-жӧ ем еԉектростанціја.
Кущӧма ӧні завоԁыс уҗалӧ, петкӧԁлӧны тащӧм лыԁпасјас:
Проԁукціја воыԍ-воӧ соԁӧм:
1926 воын піԉітӧма............6219 кубометр
1927 „ „ 5504
1928 „ „ 12230
1929 „ „ 29328
1930 „ „ 31497
1931 „
Уҗ. Тајӧ лыԁпасјас ԍерԏі вӧчӧј ԃіаграмма.
Ветлӧј екскурԍіјаӧн вӧрпіԉітан завоԁӧ ԁа тӧԁмаԍӧј, кущӧма сені уҗыс мунӧ: кущӧма вермаԍӧны Стаԉін јортӧн інԁӧм квајіт условіјӧ вӧсна, кущӧма паԍкалӧма соцорԁјыԍӧм ԁа уԁарԋічество ԁа с. в.
Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі шуӧма стрӧітавны со кущӧм завоԁјас:
1. Сыктывкарса цеԉԉулозно-бумажнӧј комбінат. Јонлуныс: 87 ԍурс тонна гіжан бумага. Стрӧітны завоԃітчыны шуӧма 1933 воын. Стрӧітан ԁоныс сувтас 60 міԉԉон шајт.
2. Сыктывкарӧ 4 рамаа вӧрпіԉітан завоԁ, коԁӧс воԇӧ колӧ ыҗԁӧԁны 8 рамаӧԇ. Леԇны кутас 115 ԍурс


КАРТА
87-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса каԋіфоԉно-ԏерпеԋԏіннӧј завоԁ.


Мыј лоӧ план, сы јылыԍ мі ԍорԋітім-ԋін. Ӧні колӧ тӧԁмӧԁны карта јылыԍ. Карта артмӧ уна планыԍ. Карта вӧчігӧн планјас вылыԍ, масштаб ічӧтмӧԁӧм вӧсна, уна тор оз тӧр карта вылӧ. Шуам: шорјас, посԋіԃік тыјас, курјајас, ју чукыԉјас, посԋіԃік ԍонјас ԁа уна мукӧԁтор. Кор план вылын став уԉічаыс ԍін воԇаным, а карта вылӧ сіјӧ карыс сӧмын чутӧн ԉібӧ ічӧԏік гӧгыԉӧн веԍкалӧ.
к/м піломаԏеріал. Завоԃітӧма-ԋін стрӧітны.
Ԃерт-ԋін сіԇнаԁ ԋекущӧм уԉіча-ԋі ԋемтор оз кут тыԁавны.
3. 8 рамаа вӧрпіԉітан завоԁ, коԁі кутас ԍетны 250 ԍурс
Карта ԁа план абу ӧткоԃӧԍ. Сіјӧ каԅалан на вылӧ віԇӧԁлӧм мыԍԏі.
к/м піломаԏеріал. Шуӧма стрӧітны завоԃітны 1932 воын. Сувтас 4000 ԍурс шајт ԁон.
Віԇӧԁлӧј ԍуԍҗыка тајӧ план ԁа карта вылӧ. Тані лӧԍыԁа тыԁалӧ налӧн торјалӧмыс. Планлӧн масштабыс ыҗыԁҗык карта масштабыԍ: унҗык тор ԍујӧма сетчӧ.
4. Стрӧітчігӧн ковман маԏеріал (ӧшіԋ-ӧԇӧс) вӧчыԍ завоԁ.
План вылын војвыв лоӧ вылын, лунвыв улын. Картаыԁ кымын ічӧт масштаба, сымын паԍкыԁҗык места петкӧԁлӧ. Ӧԏі ԉіста картаӧ став мусӧ-і васӧ мувывԍыс тӧрӧԁӧма. Мукӧԁлаӧ пасјӧма ԇоԋ му јукӧԁјас (чаԍԏі ԍвета).
ІІІуӧма завоԃітны стрӧітны 1932 воӧ. Сувтас 1100 ԍурс шајт ԁон.
Ӧні ԁумыштлӧј масштаб јылыԍ. Планлӧн ԉібӧ карталӧн масштаб петкӧԁлӧ: кымын пӧв ԇоԉаӧԍ карта вывса віԅјас збыԉ ыҗԁаыԍ. Ԉіԋејнӧј масштаб петкӧԁлӧ, кымын кілометр петкӧԁлӧма ӧԏі саԋԏіметрӧн. Тащӧм масштабыс шуԍӧ посԋіԁӧн.
5. Каԋіфоԉ ԁа скіпіԁар вӧчан завоԁ, коԁі кутас леԇны
Меԁлӧԍыԁ масштабтӧ пасјыны јукӧнӧн-шуам, 1/1,000,000 ԉібӧ 1: 1,000,000. Масштаб 1: 1,000,000 петкӧԁлӧ, мыј быԁ віԅ карта вылын міԉԉон пӧв ічӧтҗык збыԉ ыҗԁаԍаԋ. Сіԇкӧ масштаб ԍерԏі поԅӧ ԉіԋејкаӧн тӧԁмавны костјас куԅта. Боԍтам кӧԏ карта коԁлӧн масштабыс 1: 1,000,000. Колӧ корԍны тајӧ масштаб ԍерԏі ԉіԋејнӧј масштаб, мӧԁногӧн-кӧ, колӧ корԍны, кымын кілометр петкӧԁлӧма карта вылын ӧԏі саԋԏіметрӧн 1: 1,000,000 петкӧԁлӧ, мыј карта вылас 1 см. равԋајтчӧ 1,000,000 см. збыԉыԍа месталы. 1,000,000 см. јукам 100 вылӧ (метрын 100 см.), лоӧ 10,000 метр, ԉібӧ 10 км. Ӧԏі саԋԏіметрӧн тајӧ карта вылын петкӧԁлӧма ԁас кілометра места. Картајас вылӧ век пасјӧны масштаб.
1750 тонна коԋіфоԉ, 340 тонна скіпіԁар ԁа 60 тонна каԋіфоԉ выј. Стрӧітасны 1932 воын. Сувтас 6800 ԍурс шајт ԁон.
Кор корԍанныԁ ԉіԋејнӧј масштаб, завоԃітӧј корԍавны кущӧмкӧ кост куԅа карта вылын. Тајӧ уҗјас вӧчігӧн ковмас саԋԏіметрјас ԁа міԉԉіметрјас вылӧ јуклӧм ԉіԋејка.
6. Лесохіміческӧј завоԁ; сувтас 240000 шајт ԁон.
Местаыс завоԁјаслӧн лоас Піԋуг-Сыктывкар кӧрттуј ԁорӧ, Луз ју бокӧ. Тані шуӧма стрӧітны 6 рамаа вӧр-піԉітан завоԁ. Ԍетны кутас 190 ԍурс к/м піломаԏеріал.
Сувтас 3000 ԍурс шајт. Вӧчасны істӧгтувјас вӧчан фабріка, коԁі кутас ԍетны 50000 ԍурс јашщік істӧгтув.
Порт Іԋԃігоӧ кӧрттуј віԅ нуӧԁӧм ԁа Печера-Кама кост канал коԁјӧм мыԍԏі Печераын паԍкӧԁны вӧр обработајтан промышԉенноԍт. Татыԍаԋ лӧԍыԁ лоас петкӧԁны ортсы рынокӧ (заграԋічаӧ) вӧрыԍ вӧчӧм проԁукціја. Тані шуӧма паԍкӧԁны со кущӧм фабрік-завоԁјас:
1. 8 рамаа вӧрпіԉітан кык завоԁ; најӧ кутасны леԇны
500 ԍурс к/м піломаԏерјал.
Тајӧ завоԁјассӧ шуӧма стрӧітны сек, кор лоӧ Іԋԃігоӧ кӧрттуј.
2. Цеԉԉулозно-бумажнӧј кык фабріка; налӧн јонлуныс
лоӧ 900 ԍурс тонна бумага.
3. 4 рамаа кык завоԁ; ӧԏікыс понԁас вӧчны стрӧітчан маԏерјалјас, сеԍԍа јашщікјас ізшом ԁа ԋерп промышԉенноԍтлы ԁа транспортлы.
Тајӧ вӧр обработајтан промышԉенноԍт лӧԍӧԁӧм лоас вывті ыҗыԁ могӧн Комі облаԍтын, Выԉ Інԁустріаԉнӧј Војвылын ԁа Сӧвет сојузын.


Картајас ԁа планјас.
МЕТАЛЛО-ПРОМЫШԈЕННОԌТ
ЈУАԌАНЈАС ԀА УҖЈАС


1. Мыјӧн план торјалӧ картаыԍ?
Мі ԍорԋітім-ԋін, кущӧм пріроԁнӧј озырлун ем міјан облаԍтын. Тајӧ озырлун поԁ вылын колӧ інԁустріаԉіԅірујтны Комі облаԍтӧс ԁа Војвыв крајӧс.
2. Коԁарын овлӧ карта вылын војвыв?
3. Корԍӧј Комі облаԍтувса карта вылыԍ асԍыныԁ ԍікт. Мурталӧј ԉіԋејнӧј масштаб ԍерԏі мӧԁ ԍеԉсӧветӧԇ костсӧ. Тујлыԍ чукыԉ-мукыԉсӧ, ԃерт, колӧ-жӧ лыԃԃыны.
4. Мурталӧј ԍіктԍаԋ рајонувса центрӧԇ, Сыктывкарӧԇ кост.
5. Мурталӧј асгӧгӧрса јујаслыԍ, тујасԍыԍ куԅтасӧ.
56. Мурталӧј Ежвалыԍ ԁа Сыктыв јулыԍ куԅтасӧ.
Картајас овлӧны уна пӧлӧс: фіԅіческӧј (петкӧԁлӧ
вывтасінјас, мувыв, јујас, тыјас, морејас ԁа с. в.), поԉіԏіческӧј (госуԁарствоса ԁа аԁміԋістраԏівнӧј граԋічајас), етнографіческӧј (петкӧԁлӧ, кӧні кущӧм јӧз олӧны), економіческӧј (коԅајство јылыԍ) ԁа с. в.
Кор віԇӧԁланныԁ карта вылӧ, сек ԍінманыԁ шыбытчӧны уна рӧмјас ԁа пасјас. Боԍтӧј школаԍыныԁ карта ԁа тӧԁмаԍӧј карта вывса пасјасӧн.
Ва-море, курја, ты ју — карта вылын петкӧԁлӧны пыр кеԉыԁлӧз рӧмӧн, җуҗыԁінјас - лӧзӧн. Увтасінјас мувылын мічӧԁӧма ԋуԇвіж рӧмӧн. Слуԁајас (гӧрајас) — корічԋевӧјӧн. Җуҗыԁ гӧрајас јона пемыԁ рӧмаӧԍ, ԉапкыԁјас — җуҗыԁҗыкӧԍ. Карјас ԁа ԍіктјас пасјӧны чутјасӧн ԉібӧ гӧгрӧс кыщӧн. Гырыԍҗык карјас — гырыԍ кыщӧн, посԋіјасӧс посԋыԁҗыкӧн. Шуам, Сыктывкар ԁа тіјанлыԍ ԍікт абу ӧтгырԍа кыщӧн пасјӧмны.


КАРТАКӦԀ УҖЈАС
88-ԁ серп. Кіԍтӧма ԁа вӧчӧма чугуныԍ (тонна лыԁ).
Важ завоԁјассӧ — Кажімсаӧс ԁа Нучпассаӧс— важмӧм понԁа лоі тупкыны, сӧмын убытка вӧлі вајӧны. Ԋувчімса завоԁ (Сыктывкарԍаԋ 40 кілометр, Сыктыв ју куԅа) важ-жӧ. Сіјӧс ӧні выԉмӧԁӧны. Татыԍ ватуј куԅа поԅӧ нуны завоԁлыԍ проԁукціјасӧ, ԁај кӧрттујԍаԋ матын лоӧ. Сыпонԁа тајӧ чугун кіԍтан завоԁсӧ шуӧма јонмӧԁны ԁа паԍкӧԁны. Ԋувчімса завоԁ ӧні-ԋін јона отсаԍӧ вӧрлеԇӧмлы.
Ԋувчімса завоԁлыԍ уҗсӧ петкӧԁлӧ со кущӧм ԃіаграмма: (Віԇӧԁ 118-ӧԁ ԉб.)
Мі тӧԁам-ԋін, мыј Гам ԁа Вотча ԍіктјас гӧгӧр ем зев уна кӧрт руԁа. Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі шуӧма стрӧітны татчӧјасӧ гырыԍ металлургіческӧј завоԁјас.
Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ пуктӧма могӧн паԍкӧԁны металлугріјасӧ, меԁым обеспечітны 50 ԍурс тонна металл вӧчӧм, боԍтԍӧ установка стаԉ вылӧ ԁа высококачественнӧј чугун вылӧ. 1932 воын кутас уҗавны конԍервірованнӧј Кажімса завоԁ (ԁомна), коԁі ԍетас кӧԇыԁ ԁуԏјоӧн 5 ԍурс тонна, а пӧԍ ԁуԏјо вылӧ вуҗӧмӧн 10 ԍурс тонна.
Кажімса завоԁ кыԋԇі шуӧма вӧчны завоԁ Волԍаын. Волԍаса ԁомна ԍетас 25 ԍурс тонна. Боԍтӧма установка Кажім-Волԍа рајонын металл вӧчӧмсӧ мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ вајӧԁны 50 ԍурс тоннаӧԇ, ӧтщӧщ лоӧ паԍкыԁа нуӧԁӧма промышԉеннӧј раԅвеԁкајас, меԁым обеспечітны сырјонас проізвоԁствосӧ 250 ԍурс тоннаӧԇ.
Металообрабатывајушщӧј преԁпріјаԏԏӧјас піыԍ, Ԋувчімса завоԁ кыԋԇі, шуӧма вӧчны кык ремонтно-мехаԋіческӧј завоԁ — ӧԏісӧ Сыктывкарын, мӧԁсӧ Уԍԏ-Кожваын, 6 міԉԉон шајт капіталјас пуктӧмӧн быԁ завоԁӧ. Тані боԍтӧма установка паԍкӧԁны проізвоԁствосӧ кык цех куԅа, ӧԏі-кӧ запаснӧј чаԍтјас вӧчӧм, мӧԁ-кӧ паԍкыԁа рынок вылӧ коланторјассӧ вӧчӧм. Пуктыԍԍӧ могӧн, меԁым тајӧ завоԁјасыс вермісны ԍетны запаснӧј чаԍтјас вӧрпромышԉенноԍт завоԁјаслы, ԋепр ԁа ізшом промышԉенноԍтлы ԁа ва берԁса ԁа кӧрттујјас берԁса транспортлы.
Металлообрабатывајушщӧј промышԉенноԍткӧԁ јітчӧ точіԉнӧј іԅԃеԉԉӧјас вӧчӧм. Мӧԁ пјаԏіԉетка чӧжӧн шуӧма помавны тӧчіԉнӧј фабріка вӧчӧмсӧ Уԍԏвојаын ԁа ԍетны 10 ԍурс тоннаӧԇ тӧчіла.
ГОРНӦЈ ПРОМЫШԈЕННОԌТ


1. Петкӧԁлӧј Комі Облаԍт карта вылыԍ Ежва ԁа Печера ју ԁа налыԍ вожјассӧ (прітокјассӧ): Сыктыв, Лӧкчім, Віԍер, Јемва.
Важ завоԁјас пыщкыԍ ем сӧмын сов пуан Ԍереговса завоԁ. Тані вӧлі ԍӧԁ, җынвыјӧ кіԍԍӧм, ԁасӧԏі варԋіца. 1927-28 воԍаԋ завоԃітчісны выԉмӧԁны тајӧ завоԁсӧ. 1929 воԍаԋ кутісны уҗавны 2 выԉ јеҗыԁ варԋіца, важјассӧ вӧлі сек-жӧ быроԁӧма. 1931 воԍаԋ тајӧ кык варԋіцаыс ԍетӧны-ԋін вонас 3000 тонна Сов, 23% унҗык 1913 воԍа 11 варԋіца ԁорыԍ.
2. Ежва ју куԅа-кӧ век увлаԋ летчан мореӧԇ, кущӧм ыҗыԁ кар паныԁаԍас?
Тајӧ завоԁсӧ шуӧма паԍкӧԁны, меԁ верміс ԍетны 15 ԍурс тонна сов.
3. Корԍӧј карта вылыԍ рајонувса центрјас: Іжма, Кулӧмԁін, Шојнаты, Абјачој, Пустӧш ԁа мукӧԁ.
Ԍереговса завоԁ проԁукціја леԇӧм јылыԍ петкӧԁлӧ тащӧм ԃіаграмма:
4. Корԍӧј СССР карта вылыԍ Комі Облаԍтлыԍ граԋіца ԁа петкӧԁлӧј гӧгӧрбок. Мурталӧј граԋіца куԅтасӧ. Кымын км, куԅта граԋіцаыс?
89-ԁ ԍерп. Перјӧма сов (тонна лыԁ)


Јона лоӧ паԍкӧԁӧма ізшом ԁа ԋерп перјан промышԉенноԍт. Печераса ізшом ԁа Ухтаса ԋерп ԍетасны ломтас оз сӧмын Војвыв крајлы, веԍіг мукоԁ облаԍтјаслы.
1931 воԍаԋ понԁісны-ԋін пуктыны ԍӧм тајӧ стрӧіԏеԉство вылӧ. 1931 воын вӧлі леԇӧма 11,8 міԉԉон шајт.


МУԌАР ԀА ГЛОБУС.
8 МІԈԈОН ТОННА ІЗШОМ


МУНЫМ — ԌАРКОԂ
Мӧԁ пјаԏіԉеткаын јона паԍкалас ізшом, ԋерп, слаԋецјас перјан промышԉенноԍт. Сырјевӧј рессурсјас боԍ-
тӧм поԁ вылын лоӧ лӧԍӧԁӧма Војвыв крајлӧн топԉівнӧј база, меԁ еԍкӧ ӧтщӧщ сіјӧ верміс ԍетны ломтыԍан торјассӧ Коԉскӧј полуостровлы, Хібінскӧј аппаԏітӧвӧј промышԉенноԍткӧԁ, Ԉеԋінграԁлы, коԁлы колӧ бур качествоа ізшом, Ураԉскӧј облаԍтлы, сені паԍкалана промышԉенноԍтлы.
Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ ізшом перјӧмыс лоӧ вајӧԁӧма 8 міԉԉон тоннаӧԇ, сы піыԍ  3 міԉԉон тонна Воркутын, 1 1/2 міԉԉон тонна шӧр Уса рајонын, 3 ԁа җын міԉԉон тонна шӧр Печераын (Вуктыл).
Мӧԁ пјаԏіԉетка меԁвоԇԇа воас-ԋін колӧ перјыны петкӧԁӧм вылӧ 300 ԍурс тоннаыԍ ԋе ещаҗык. Ӧні мунӧ-ԋін уҗ Воркутын гыраԍ шахтајас пуктӧм куԅа ԁа паԍкыԁа нуӧԁԍӧны промышԉеннӧј раԅвеԁкајас шӧр Печераса рајонын, кӧн ԍурі зев бур качествоа ізшом. Аслас качество ԍерԏі Воркуԏінскӧј ізшом меԁԍа бур лоӧ металлургіјалы, шӧр Усаса бурӧј ізшом мунас хімсырјо вылӧ ԁа местнӧј топԉіво вылӧ, шӧр Печераса ізшомӧн ковмас тыртны требоваԋԋӧјас топԉіво вылӧ Војвыв крајлыԍ ԁа ортча рајонјасыԍ.
Меԁԍа ыҗыԁ значеԋԋӧыс металлургіческӧј Воркуԏінскӧј ізшомлӧн, Војвыв Уралын-кӧ ԍурӧ ізшом кыԋԇі кӧрт руԁајас. Паԍкыԁ раԅвеԁкајас мунӧны таво Војвывса геологоупразԉеԋԋӧ таво ыстӧ Ԏіма-із берԁса магԋітнӧј аномаԉіја рајонӧ ізыскаԏеԉнӧј ыҗыԁ парԏіја.


Сулалӧ морт җуҗыԁ мыԉк јылын ԁа гӧгӧрыс віԇӧԁӧ. Сылы чајтчӧ: быԏԏӧ сулалӧ ыҗыԁ гӧгрӧс вежӧс пыщкын. Сы гӧгӧр җоҗас візувтӧны јујас, быԁмӧны вӧрјас, кыпӧԁчӧны гӧрајас. А јур вылас, пӧрӧԁӧм таԍті коԃ, јенӧж. Кӧнкӧ ылын јенежыс ӧтлааԍӧ муыскӧԁ ԁа, быԏԏӧ, муыс сені-і помаԍӧ.
1 МІԈԈОН ТОННА ԊЕРП
Важја пӧра, кор јӧзыс омӧԉа-на вӧлі тӧԁмалӧмны ывлавывсӧ ԁа јона ыліјасӧ ез пуԏешествујтлыны, најӧ таԇі і мӧвпавлісны. Му ԁа вԍеԉеннӧј јылыԍ. Муыс ыҗыԁ
гӧгрӧс пызанпӧв коԃ, а сы вылын вевт коԃ јенеж. Важӧнтӧ таԇі мӧвпавлісны меԁԍа образованнӧј војтырыс, асԍыныс ԋігајасӧ таԇі-і гіжлісны.
Секі јӧзыс вывті ещатор-на вӧлі тӧԁӧны, мыј вӧчԍӧ најӧ оланіныԍ бокын. Сы вӧсна најӧ ез кужны веԍкыԁ кыв віԍтавны.
Кор јӧзыс понԁісны ылысса странајасӧ пуԏешествујтны, најӧ каԅалісны, мыј муыс абу бԉін коԃ плавкӧс. Пуԏешествеԋԋікјас уна ԍурс кілометр сајӧ гортԍаԋыс ветлісны ԁа мулыԍ помсӧ ԋекор ез каԅавлыны.
Сіԇкӧ міјанлы сӧмын чајтчӧ, мыј јенежыс кӧнкӧ ылын пыкӧ му вылӧ, а муыс сені помаԍӧ. Збыԉыԍсӧ сещӧм местаыс ԋекӧн абу.
Сіԇсӧ міјанлы сы вӧсна чајтчӧ, мыј мулӧн ԁа морелӧн веркӧсыс абу плавкӧс, а мыԉкја.
Тащӧм мыԉкја веркӧсыс вӧсна мі вылыԍ огӧ аԁԇӧј міјанԍаԋ ылын сулалыԍ преԁметјас.
Мыј коԃ-нӧ еԍкӧ муыс? Кущӧм сылӧн формаыс? Ем-ӧ сещӧм преԁметјас, коԁјаслыԍ ԁорышпомјассӧ он вермы корԍны ԁа коԁјаслӧн веркӧсыс мыԉкја?
Сещӧм преԁметјастӧ мі тӧԁам. Мі-кӧ чуԋӧн нуӧԁам пызан пӧв куԅа, регыԁ і помӧԇыс воам. Понԁам-кӧ чуԋнымӧс новлӧԁлыны мач вывті, ԁорыштӧмӧԇыс ԋекор огӧ
Муным — ԍар.
воӧј. Мачыс гӧгрӧс ԁа ԁорышјасыс сылӧн абу. Веркӧсыс мачлӧн гӧгӧрбок мыԉкја. Мачлӧн формаыс — ԍар. Сещӧм-жӧ формаа міјан муным.
Кык ԍурс во сајын кымын овліс греческӧј учонӧј ԁа сіјӧ веԍкыԁа арталіс муԍарлыԍ ыҗԁасӧ. Вӧлӧмкӧ со мыј: Муԍарсӧ-кӧ вӧԋавны гезјӧн, ковміс еԍкӧ 40 ԍурс кілометр куԅа гез. Со-ӧԁ мыј ыҗԁа муным.
Ԍорӧнҗык, кор греческӧј јӧз пӧвсын паԍкаліс хріԍԏіанскӧј вера, наукатӧ понԁісны пӧԁтыны. Хріԍԏіанскӧј попјас ез кӧсјыны прізнајтны учонӧјјаслыԍ тӧԁмалӧмјассӧ. Попјас проповеԁујтӧны, мыј наукаыс-по ԇік ԋінӧмла, став іԍԏінасӧ гіжӧма „ԍващеннӧј пісаԋԋӧӧ", бібԉіјаӧ, а бібԉіјасӧ гіжӧмны ,,ԍватӧј“ војтыр, јен велӧԁӧм ԍерԏі. Коԁі вӧлі оз понԁы ескыны бібԉіјаӧ гіжӧмлы, попјас мыжԁывлісны најӧс ԁа шулісны ыҗыԁ грешԋікјасӧн.
Сещӧм јӧзсӧ пукԍӧԁлісны ԏурмајасӧ ԁа јона зев мучітлісны, ԃерт сеԍԍа, важ учоннӧјаслыԍ тӧԁмалӧмјассӧ ԁырӧннаԁ вунӧԁісны.
Коԉі ԋекымын ԍо во. Вузаԍӧм јона понԁіс паԍкавны. Ылы странајасӧ понԁісны јӧзыс пуԏешествујтавны, ԁа учоннӧјјас бара убеԃітчісны, мыј муыс ԍар.
Заԁаԋԋӧ. Корԍӧј стаԏԏајасыԍ ԁа выԉыԍ лыԃԃӧј сіјӧ местасӧ, кытчӧ гіжӧма му форма ԁа ыҗԁа јылыԍ.
Віԇӧԁлӧј глобус вылӧ: сіјӧ ԍар коԃ, петкӧԁлӧ мунымӧс. Лыԃԃӧј сы јылыԍ, кыԇі реԉігіја ез леԇлы наукалы паԍкавны.


МУЛӦН ВЕРКӦСЫС МЫԈКЈА
Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ шуӧма ԋерп перјӧмсӧ вајӧԁны 1 міԉԉон тоннаӧԇ, сы піјыԍ 400 ԍурс тонна Ухтаын, помԍа проԁуктаӧԇ переработајтӧмӧн (бенԅін, караԍін, маслӧјас, ԋефԏанӧј кокс ԁа мук.) ԁа 600 ԍурс тонна Кожваын.
Ӧні паԍкыԁа нуӧԁԍӧны уҗјас ԋерп петанін плошщаԃ паԍкӧԁӧм куԅа, 1932 воын шуӧма оконтурірујтны 14 кілометр, а тајӧ мӧԁ пјаԏіԉетка меԁвоԇԇа војасӧ-ԋін обеспечітас ԋерп перјӧмсӧ 250 ԍурс тоннаӧԇ.


Меԁ еԍкӧ гӧгӧрвоанаҗык лоӧ, мыј муыс збыԉыԍ ԍар коԃ, ԍорԋітыштам нӧшта та јылыԍ. Со мыј вӧчӧј: петӧј паԍкыԁ ерԁ вылӧ, шуам, мујас вылӧ ԁа віԇӧԁлӧј, кущӧмӧн кажітчасны тіјанлы муыс ԁа јенӧжыс (гӧгрӧс аԉі пеԉӧсӧԍ). Бӧрјӧј җуҗыԁ преԁмет. Ылыԍаԋ ԋӧжјӧԋікӧн мунӧј сылаԋ. Мыј меԁвоԇ тыԁовтчас — јылыс аԉі поԁјыс? Преԁметԍаԋыс бӧрыԋтчӧмӧн мунӧј — мыј меԁвоԇ сајалас? Мыј меԁбӧрын сајалас? Мӧвпыштӧј, чеԉаԃ, ԁа віԍталӧј — мыјла таԇі артмӧ?
СЛАНЦӦВӦЈ ПРОМЫШԈЕННОԌТ
Ӧні віԇӧԁлӧј 36 ԁа 37-ӧԁ ԍерпасјас вылыԍ горізонт віԅ.
Кӧні сулалӧ віԇӧԁыԍ морт кыкнан ԍерпас вылын? Мыјла веԍкыԁвывса ԍерпасын віԇӧԁыԍыс аԁԇӧ паракоԁсӧ


ставнас, а шујгавывсаыс сӧмын паракоԁыслыԍ щынсӧ?
Тані шуӧма іспоԉзујтны Сыктыв ју берԁса слаԋечјас. Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ слаԋечјас перјӧмыс
Сіԇ-кӧ горізонт вешјалӧ щӧщ віԇӧԁыԍ морткӧԁ. Кымын вылӧ віԇӧԁыԍ кајӧ му вывԍаԋ, сымын вылӧ кајӧ горізонтлаԋ віԅ. Кымын вылӧ кајӧ віԇӧԁыԍ, сымын паԍкыԁҗык места аԁԇӧ ас гӧгӧрыԍ. Муыс-кӧ вӧлі пласта, верміс-ӧ лоны горізонт?
36-ӧԁ ԍерп. Вылысаԋ віԇӧԁігӧн паракоԁ ставнас тыԁалӧ.
лоӧ вајӧԁӧма 1 міԉԉон тоннаӧԇ. Слаԋечјас мунасны Сыктывкарса рајоннӧј еԉектростанціјаӧ, хіміческӧј промышԉенноԍт паԍкӧԁӧм вылӧ ԁа цемент вӧчан промышԉенноԍтӧ.
37-ӧԁ серп. Улыԍаԋ віԇӧԁігӧн тыԁалӧ сӧмын щын.
38-ӧԁ ԍерп. Мулӧн веркӧсыс мылкја


Кавказын ем зев җуҗыԁ гӧра — Еԉбрус. Суԁтаыс сылӧн 5, 629 метр. Москуаԍаԋ 1500 км сајын. Міча лунӧ бінокԉӧ віԇӧԁӧмӧн зев еԍкӧ лӧԍыԁа поԅіс аԁԇыны. Но Еԉбрус оз тыԁав, муыслӧн веркӧсыс мыԉкја-ԁа. Гӧгӧрвоны поԅӧ тајӧ ԍерпас ԍерԏі. Тані каԅалан: муыс-кӧ еԍкӧ вӧлі пласта, вылыссаыс аԁԇіс гӧрасӧ. Мӧԁ ԍерпасыс петкӧԁлӧ: муверкӧсыс мыԉкја ԁа віԇӧԁыԍыс оз аԁԇы.
ХІМІЧЕСКӦЈ ПРОМЫШԈЕННОԌТ
Тајӧ ԍерпасыс петкӧԁлӧ: кымын вылӧ кајан, сымын паԍкыԁҗыка аԁԇан мусӧ.


39-ӧԁ ԍерп. Вылыԍаԋ паԍкыԁжыка аԁԇан
Комі облаԍтын промышԉенноԍт паԍкалӧмын зев ыҗыԁ места боԍтас хіміческӧј промышԉенноԍт, меԁԍа-ԋін ԍернӧј кіслота вӧчан проізвоԁство, коԁі ковмас цеԉԉулозно-бумажнӧј комбінатјаслы, міԋераԉнӧј мувынԍӧԁанторјас вӧчӧм вылӧ (суперфосфат), Ухтаса промышԉеннӧј компԉекслы. Та могыԍ лоӧ іспоԉзујтӧма гіпс Вычегԁа јывјасын, кытчӧ ыҗыԁ еԋергеԏіческӧј база ԁа транспортнӧј условіјӧјас щӧктӧны і сувтны ԍернӧј кіслота вӧчан завоԁ местасӧ бӧрјігӧн.
Ԍернӧј кіслота вӧчан проізвоԁстволӧн шыбласјасыс лоӧ іспоԉзујтӧма цементнӧј проізвоԁство паԍкӧԁӧм могыԍ.
Хіміческӧј промышԉенноԍт мукӧԁ отраԍԉјасыԍ колӧ інԁыны ԍіԉікатнӧј глыба проізвоԁство вылӧ (Чуклӧмын) цеԉԉулозно-бумажнӧј промышԉенноԍтын іспоԉзујтӧм могыԍ, сеԍԍа суперфосфатнӧј промышԉенноԍт вылӧ, Сыктывса суперфосфат база вылын, хлор вӧчӧм вылӧ, ԍереговса сов сырјо іспоԉзујтӧмӧн. Сов вӧчӧмыс мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ лоӧ вајӧԁӧма 10 ԍурс тоннаӧԇ.
Колӧ нӧшта кымынкӧ кыв віԍтавны Ухта јылыԍ. Тӧԁмалӧма-ԋін, мыј Ухта рајонын ем сложнӧј компԉекс зев уна коланаторјаслӧн, коԁјасӧс вочӧмыс вермас мунны зев гырыԍ завоԁјасын ԁа ԍетас уна ԍо тонна јоԁ, уна ԍурс тонна бром, хлорістӧј совјас, ԍетас сещӧм газјас, кыԇі геԉіј ԁа мукӧԁторјас. Сеԍԍа пыԃԃі-кӧ пуктам, мыј Ухта зев озыр металлӧн, слаԋецјасӧн, мыј Ухтаын ем фосфорітјас, ԍернӧј колчеԁан, лоӧ гӧгӧрвоана общественноԍтӧн јона інԏересујтчӧмыс Ухԏінскӧј пробԉемаӧн ԁа компԉекснӧја сіјӧс разрешітӧмӧн паԍкыԁ масштабјасын. Ӧні-кӧ артыштам ізшом, ԋерп, кӧрт руԁа промышԉенноԍтјаслыԍ кыптӧмсӧ, аԁԇам, кущӧм ыҗыԁ тӧԁчаналун налӧн лоӧ Комі облаԍтувса овмӧс кыпӧԁӧмын, щӧщ і Војвыв крајса ԁа Сӧвет сојузса овмӧс кыпӧԁӧмын.
Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі Комі облаԍтын вӧр промышԉенноԍт чорыԁа быԁмӧмыԍ ӧтԁор паԍкалас горнообрабатывајушщӧј ԁа металлургіческӧј промышԉенноԍт.
Горнообрабатывајушщӧј промышԉенноԍтӧ щӧщ-жӧ пырӧ Печераын тӧчіла із перјӧм. Ӧні тајӧ ԍікас промышԉенноԍт омӧԉа-на паԍкалӧма. Со мыј петкӧԁлӧны тӧчіла із перјӧм јылыԍ лыԁпасјас:
1930 воын вӧлі перјӧма тӧчіла із 64.700 шајт ԁон
1931 „ „ „ 135.500 „ „
Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі шуӧма ыҗԁӧԁны тӧчіла
перјӧм 150 ԍурс тоннаӧԇ. Печераса тӧчіла ізјӧн кутам снабжајтны Војвыв крајын промышԉенноԍт ԁа Ԉеԋінграԁса промышԉенноԍт.
Секі оз-ԋін ковмы заграԋічаыԍ вајны тајӧторсӧ.
Мукӧԁ ԍікас промышԉенноԍт. Татчӧ пырӧ: пішще-вкусӧвӧј (Уԍԏ-уԍінскӧј конԍерв вӧчан завоԁ), кучік-вӧчан (Уԍԏцыԉмаын замшевӧј завоԁ), стрӧітчан маԏерјал вӧчан завоԁ (Сыктывкарса гӧрԁ кірпіч вӧчан завоԁ), поԉіграфіческӧј (Сыктывкарса ԏіпографіја).
Конԍерв вӧчан завоԁлыԍ уҗсӧ петкӧԁлӧны со кущӧм лыԁпасјас:
1929 воын вӧчӧма 174500 конԍерв банка
1930 „ „ 185000 „ „
1931 „ „ 2000000 „ „
1933 воын шуӧма кыпӧԁны тајӧ завоԁлыԍ проԁукціја леԇӧмсӧ 5 міԉԉон банкаӧԇ.
Конԍервсӧ вӧчӧны кӧр ԁа скӧт јајыԍ, пӧткаыԍ ԁа черіыԍ.
Уԍԏцыԉемса завоԁ вӧчӧ замшасӧ кӧр куыԍ. Вӧчӧм кусӧ петкӧԁӧны заграԋічаӧ (експорт тӧвар). Вузӧс проԁукціја артавԍӧ 1560 ԍурс шајт ԁон.
Кірпіч вӧчан завоԁлӧн коланлуныс вывті ыҗыԁ. Сыктывкарса кірпіч завоԁ 1930 воын вӧчіс 2,4 міԉԉон кірпіч, 1931 воын — 5,6 міԉԉон. Мӧԁ пјеԏіԉеткаын кокӧ& вӧчны облаԍт паԍтала 10 міԉԉон кірпіч.
Та кыԋԇі мӧԁ пјаԏіԉеткаын шуӧма лӧԍӧԁны: асфаԉт вӧчӧм (100 ԍурс тонна) Кожвінсковојскӧј петанінјас іспоԉзујтӧмӧн; цемент вӧчӧм понԁа шуӧма стрӧітны 2 цементнӧј завоԁ, коԁјас кутасны мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ ԍетны міԉԉіон бӧчкаӧԇ цемент.
Тајӧ гырыԍ завоԁјас ԁа фабрікајас ԁінӧ лоӧ стрӧітома
уна посԋіԁ преԁпріјаԏԏӧјас. Најӧ кутасны іспоԉзујтны гырыԍ фабрік-завоԁјаслыԍ шыблассӧ.


КОЛУМБ ТӦԀМӦԀӦ АМЕРІКА
90-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса кірпіч вӧчан завоԁлӧн постројкајас


Боԍтӧј муԍарҗынја карта ԁа сы вылыԍ петкӧԁлӧј став інтассӧ, коԁјас јылыԍ кыланныԁ тајӧ віԍтыԍ.
Первојја ԁа мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі міјанлы колӧ стрӧітны ізшом перјан уна шахтајас, ԋерп перјан вышкајас, гоз-мӧԁ чугун кіԍтан завоԁ, уна ԁас рамаа вӧрпіԉітан завоԁјас, цеԉԉулозно-бумажнӧј гырыԍ фабрікајас ԁа с. в.
Хрістофор Колумб — ітаԉјаԋец, ткачлӧн пі. Чужлӧма 1436 воӧ. Ічӧтыԍаԋыс зіԉа велӧԁчіс, уна лыԃԃыԍіс. Јона раԃејтіс геогрфіја ԁа астрономіја.
Тащӧм лоӧ—Выԉ інԁустріаԉнӧј Војвывлӧн чужӧмбаныс.
Том каԁыԍаԋыс унаыԍ ветліс море вывті. Сек-ԋін сылӧн ԁум вӧлі мунны море куԅа пыр рытыввылӧ ԁа піԍкӧԁны ватуј озыр Іԋԃіјаӧ. Іԋԃіјаыԍ јевропејецјас петкӧԁісны зарԋі, слӧн лы, шӧвк, ԁона ізјас, коріца, гвоԅԃіка ԁа мукӧԁтор. Колумб мӧвпаліс озырмыны ԁа асчужан мусӧ озырмӧԁны; сӧмын-пӧ озырмӧԁчанінас (Іԋԃіјаас)
Комі облаԍтувса уҗалыԍјас Војвыв крајса ԁа СССР-са проԉетаріат отсӧгӧн, ԉеԋінскӧј націонаԉнӧј поԉіԏіка олӧмӧ нуӧԁӧмӧн, коммуԋіст парԏіја ԁа сӧвет правіԏеԉство веԍкӧԁлӧм улын — пӧртасны олӧмӧ тајӧ гырыԍ могјассӧ!
колӧ корԍны веԍкыԁҗык туј.
Уҗјас. Вӧчалӧј екскурԍіјајас матыса завоԁјас, выԉ фабрік-завоԁјас стрӧітчанінјасӧ. Лӧԍӧԁӧј табԉіца, кӧні меԁ лоас петкӧԁлӧма промышԉенноԍт стрӧітӧм первојја ԁа мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі.


40-ӧԁ ԍерп. Хрістофор Колумб.
Еԉектрофікаціја. Овмӧс кыпӧԁӧмын еԉектрофікаціјалӧн коланлуныс вывті ыҗыԁ. Ԉеԋін шуліс: „Коммуԋізм лоӧ: Сӧвет влаԍт ԁа еԉектрофікаціја“. Воԇӧ ті аԁԇаԁ, кущӧм јона Сӧвет влаԍт стрӧіталӧ еԉектростанціјајас. Ӧні мі тӧԁмалам асланым облаԍтын еԉектрофікаціја нуӧԁӧм јылыԍ.
Сыктывкарса еԉектростанціја стрӧітісны 1919-20 војасӧ. Сы бӧрын вӧлі лӧԍӧԁӧма Ајкінаын, Іжмаын, Уԉԉанаын.
Воԇԇа еԉектростанціјајассӧ стрӧітлісны сӧмын бі вӧсна. Ӧні сԉектростанціјајассӧ понԁісны стрӧітавны завоԁјас


Војԁӧр Іԋԃіјаӧсо кыԇі ветлісны: петасны Атланԏіческӧј окејанӧ ԁа Афріка пӧлӧн пыр мунасны, кыщовтасны сіјӧс, сеԍԍа вӧԉіԍԏі Іԋԃіјаӧ веԍкӧԁчасны. Колумб ескіс, мыј муыс гӧгрӧс, воан-пӧ Іԋԃіјаӧ, пыр-кӧ веԍкыԁа рытыввылӧ мунан. Мулыԍ ыҗԁасӧ сіјӧ ез тӧԁ; ез мӧвпав ԋекор, мыј веԍкыԁ туј вылас сылы паныԁаԍас мӧԁ му, (маԏерік).
91-ӧԁ ԍерп. Віԇінса електростанціја
Ԁыр Колумб мӧвпаліс выԉ туј корԍны, сеԍԍа збыԉыԍ понԁіс лӧԍӧԁчыны тујӧ. Сылы колӧ вӧлі флот. Ԋекоԁ сылы сіјӧс оз ԍет, ԍералӧны сывылын: јӧјмӧма-пӧ, шуӧны. Коркӧ ԁырӧн, јона корӧм-кевмыԍӧм бӧрын, Іспаԋіјаса короԉ ԍетіс сылы кујім караб ԁа 120 мортӧс.
Колумб петіс Іспаԋіјаыԍ 1492-ӧԁ воԍа, август 3-ԁ лунӧ. Колумблӧн јортјасыс вӧліны зев збојӧԍ, повтӧм јӧз. А мыјӧн петісны паԍкыԁ море вылӧ, ԋебԅісны. Ӧтнас Колумб наԃејтчіс воны Іԋԃіјаӧ. Ԍеԋԏабр 8-ԁ лунӧ му ԍінвоԇыԍ ԇікӧԇ воші, куш ва гӧгӧр ԁӧввіԇӧ лӧзалӧ. Кывтӧны лун, кывтӧны мӧԁӧс, му оз петкӧԁчы. Сӧмын ва ԁа јенӧж. Вітӧԁ луннас лебачӧс каԅалісны. Муныԍјас быԏԏӧ ловԅісны — гажмісны, варовмісны. Најӧ ез чајтны мыј лебачјас ылӧ берегԍаԋ лебԅылӧны. Нӧшта кымын-кӧ лун кывтісны, а му век-на абу. Бара ԇугыԉмісны. Тӧв оз вежԍы, пыр веԍкыԁа швучкӧ нуӧ најӧс. Кыті іспаԋецјас кывтісны, сені арјасын пыр пӧԉтӧ ӧԏіпӧлӧс асывтӧв. Сыыԍ Колумблӧн јортјасыс јона полісны.
— „Мыј бара лоӧ міјанкӧԁ-а тӧлыс-кӧ ԁырҗык оз вежԍы“? — мӧвпалӧны најӧ. — „Јона ылӧ міјанӧс нуас, бергӧԁчыны сеԍԍа ог пуԏмӧј“.
Повоԃԃа пыр зев міча сулаліс. Сӧмын кокԋыԃік ԋебыԃік тӧв тӧлкԋітлас чужӧмаԁ. Мореыс лӧԋ.
Регыԁ ва веркӧсас уна турун тыԁовтчіс, мореыс быԏԏӧ веж ерԁ лоі. Карабјас гӧгӧр лебачјас понԁісны лебавны, море веркӧсас борԁја черіјас петісны.
Ветымынӧԁ лун-ԋін Колумб ԁа јортјасыс мунӧны а ԋекоԁарыԍ ԋекущӧм му оз тыԁав. Матросјас ԁӧзмісны, скӧрмісны, ропкыны понԁісны. Коԁ ԍурӧ віԁӧны Колумбӧс: — „Теныԁ-пӧ колӧ јӧз воԇын ошјыԍны ас ԍуԍлуннаԁ ԁа окота быԁлаын ԋімалӧм, сіјӧн і мунан кытчӧ оз ков, міјанӧс щӧщ пеԏԉаӧ ԍујін".


Колумб зіԉіс быԁногӧн такӧԁны матросјасӧс: коԁӧс бур ԍорԋіӧн такӧԁіс, коԁлы уна ԍӧм кӧсјыԍіс ԍетны. Вывті јона увгыԍјассӧ — накажітіс, меԁ оз торкны воԇӧ мунны. Коԁі меԁвоԇԇа морт му аԁԇас, зев ыҗыԁ награԁа кԉсјыԍіс ԍетны. Ачыс еԍкӧ мусӧ меԁ јона віԁчыԍіс, пыр рытыв вылӧ віԇӧԁіс, ԍінсӧ сеԍ ез чӧвтлы. Лун-лун палуба вылын оліс. Ԁруг ӧтчыԁ воԇын муныԍ караб вылын лыјісны. Комаԋԃірыс палуба вывԍаԋ шԉапанас ӧвтчӧ ԁа горзӧ: — „му! му!..
берԁӧ-ԋін. Лӧԍӧԁӧма Уԍԏ-Уԍінскӧј конԍервнӧј завоԁын, Ԋувчімса завоԁын, Сыктывкарса вӧрпіԉітан завоԁын, ԁас воӧн (1921-1932 војасын) еԉектрофікаціја јӧнміс ԁа паԍкаліс міјан облаԍтын 682 прӧч. мынԁа.
Ставныс шыԅісны коԇувкотјас моз вӧрны понԁісны: коԁі палуба вылӧ кајӧ, коԁі снаԍтјас куԅта мачта вылӧ каԏԏыԍӧ. Быԁӧн шуӧны, рытывлунвывлаԋыԍ-пӧ муыс збыԉыԍ тыԁалӧ. Колумб еԍкӧ сылаԁорԍыс ԋекущӧм му ез віԁчыԍ. Щӧктіс тыԁалан мулаԋ веԍкӧԁчыны. Асјаԁор муыс воші. Муӧн чајтісны, а кымӧр вӧлӧма. Веԍ лоі ԋімкоԃаԍӧмныс. Колумб бӧр рытывлаԋӧ щӧктіс веԍкӧԁчыны. Матросјас ԁышіԋіка пырыԍ кывзісны сылыԍ: мыј-ӧԁ, воштыԍны сеԍԍа ԋекытчӧ.
Тајӧ војасӧ вӧлі стрӧітӧма сӧмын посԋіԃік еԉектростанціјајас. Ӧні понԁісны стрӧітавны рајоннӧј гырыԍ еԉектростанціјајас.
Колумб арталӧм ԍерԏі Іспаԋіјаԍаԋ најӧ мунісны-ԋін 700 морскӧј міԉа. Муыс еԍкӧ ез-ԋін тыԁовтчы, ԁај окԏабр 2-ԁ лунӧ лебачјасыс бара быріны, турунјас ваын ез лоны-ԋі. Матросјас јона скӧрмісны Колумб вылӧ:
Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ шуӧма вӧчны еԉектростанціјајас 235 ԍурс кіловатт вылӧ, сы піыԍ 80 ԍурс клв. Печера (Јакшаын — 60 ԍурс клв.) ԁа Ежва (Ԋемԁінын 1-ӧԁ ӧчереԁса 20 ԍурс клв.) гіԁростанціјајасын, 25 ԍурс кіловатт. Газо-геԋераторнӧј установкајас вылын вӧрлеԇӧм еԉетрофіцірујтӧм могыԍ ԁа 130 ԍурс клв. ԏеплоцентраԉјасын. Тајӧ станціјајас піыԍ гырыԍҗыкјас лоӧны Сыктывкарын (48 ԍурс клв.), Ухтаын (20 ԍурс клв.), Воркутын (14 ԍурс клв.), Шӧр Печераса (12 ԍурс клв.) ԁа Шӧр Усаса (10 ԍурс клв.). Бӧрја кујім станціјаыс ізшом петанінјасын паԍкалан промышԉенноԍт обслужівајтӧм вылӧ.
„Аснырнаԁ-пӧ рытыввылӧ мунан, он кывзы ԋекоԁлыԍ, он веԍкӧԁчы лунвывлаԋӧ-ԋі војвывлаԋӧ-ԋі“.
Та кыԋԇі лоӧны станціјајас Уԍԏкожваын (10 ԍурс клв.) ԁа посԋіԁҗык станціјајас: Ԍереговын (5 ԍурс клв.), Мылԁінын (2 ԍурс клв.), Ԋемԁінын (4 ԍурс клв.) ԁа рајоннӧј центрјасын, совхозјасын ԁа колхозјасын.
Гашкӧ еԍкӧ ԉоктор мыјкӧ Колумблы вӧчісны ԁа лаԁнӧ кык лун мыԍԏі бара лебачјас понԁісны лебавны, зев уна. Матросјаслӧн выԉыԍ кыптіс наԃеја му вылӧ петны. Јешщӧ-на сы бӧрын кымынкӧ лун мунісны, а му пыр оз тыԁав. Матросјаслӧн ԏерпеԋԋӧыс бырі. Ԍіԅімԁасӧԁ лунас тујын понԁісны корны Колумбӧс бӧр бергӧԁчыны. Колумб матајтчіс, оз тӧԁ мыј керны. Вој кежас палуба вылӧ коԉтчіс ӧтнасӧн. Ԇоргӧ віԇӧԁӧ рытыввылӧ. Сіјӧ тӧԁіс, гашкӧ јешщӧ ӧԏі лун кутас матросјасӧс, а сы бӧрын пом: уна воԍа мӧвп кусӧ.
Војвыв крај лыԁпасјас ԍерԏі соотношеԋԋӧыс лоӧ тащӧм: газогеԋераторнӧј установкајас 60 ԍурс клв. крај паԍта 41,7 пр. лоӧ Комі обл., 160 ԍурс клв. вына
Ԁруг рытнас, ԁас часын кымын, мӧԁ караб вылын горӧԁісны:
— „Му!“.
гіԁростанціјајас піыԍ крај паԍта 50 пр. воӧ Комі облаԍт вылӧ, 460 ԍурс клв. вына ԏеплоцентраԉјас піыԍ —28,3 пр. Комі обл. вылӧ, а ставыс 638 ԍурс клв, крај паԍталаыԍ 34 прӧчентыс воӧ Комі облаԍт вылӧ.
Раԁріго ԁе-Тріано матрос горӧԁӧма. Сіјӧ уна лун-ԋін мачта вылыԍ ез летчыв, пыр кыјӧԁіс му. Колумблы аслыс быԏԏӧ ылыԍ бі тыԁовтчыліс. Бара ԁај бара.
Тамынԁа еԉектроеԋергіјаыԁ, ԃерт, оз-на понԁы тырмыны. Воԇӧ кежлӧ ковмыны кутас уна. Міјан вӧрлеԇӧмыԁ ԋӧԏі-на абу еԉектрофіцірујтӧма. Меԁ еԍкӧн мехаԋіԅірујтны, кокԋӧԁны ԁа ӧԁԇӧԁны вӧрлеԇӧм, воԇӧ кежлӧ шуӧма јона-на еԉектрофіцірујтны Комі облаԍт.
Уҗ. Вӧчӧј екскурԍіја матысса еԉектростанціјао. Тӧԁмӧԁӧј школааԁ, кущӧм бур ԍетӧ еԉектрофікаціја.


Кык час Колумб віԇӧԁіс бі вылас. Секі бара ӧԏі караб вылын пушкаыԍ лыјісны ԁолыԁ јуӧр матросјаслы. Ӧні збыԉыԍ-ԋін му тыԁовтчӧма, лӧԍыԁа тӧԁчӧ. Кык кымын морскӧј міԉа сајын. 1492-ԁ воԍа, окԏабр 12 лунӧ, асылын Колумб аԁԇіс Выԉ му (Новый свет). Щӧктіс леԇны јакӧр ԁа шԉупкајас. Ӧружјӧ боԍтісны ԁа мӧԁӧԁчісны мулаԋ. Мусӧ ԋімтіс Сан-Саԉваԁорӧн. Колумб сіԇічајтіс, мыј сіјӧ Іԋԃіја ԁі вылӧ воіс. Сы вӧсна іԋԃејецјасӧн-і ԋімтіс сені олыԍ јӧзсӧ.
і
Ԁівывса ԃікарјас Колумб волытӧԇ ԋекор-на кӧрттӧ абу аԁԇылӧмаӧԍ, зев шенԅӧмӧн віԁлалісны кӧрта кӧлујјас выԉ воыԍјаслыԍ. Зев ԁонаӧн налы кажітчісны прӧстӧј ԍікӧщјас, прӧстӧј рӧма ізјас. Ставыс вылӧ најӧ зарԋі вӧзјісны. Ԋемӧјјас-моз кіјасӧн шенаԍӧмӧн віԍталісны
ԌІКТСА ОВМӦС СОЦІАԈІЗМ ТУЈ ВЫЛӦ ВУҖӦԀӦМ КОМІ МУЫН
Колумблы, мыј најӧ оланінԍаԋ рытыв вылын ем зев озыр-уна зарԋіа ԁа ԁона ізјаса ыҗыԁ му.
Віԇму овмӧс Комі муын, кыԇі ревоԉуціјаӧԇ, сіԇ-жӧ-і ревоԉуціја бӧрын меԁбӧрја војасӧԇ вӧлі меԁԍа ыҗыԁ уҗӧн јӧзлӧн. Став Комі овмӧсын вӧлі лыԃԃыԍԍӧ ԍіктса овмӧсыԍ ԁокоԁыс:
Боԍтісны карабјас вылӧ јуан ва (море ваыс сола ԁа јуны оз поԅ). Колумб аслас матросјаскӧԁ воԇӧ мӧԁӧԁчіс.
1912-ӧԁ воын 49%. 1926-27-ӧԁ воын — 50,8%, 1927-28-ӧԁ воын—49,8% і 1929-30-ӧԁ воын—36%.
Нојабр 28-ԁ лунӧ матыԍтчісны најӧ Куба ԋіма ыҗыԁ ԁі ԁінӧ. Сы бӧрын Колумбыԁ јешщӧ-на кымын-кӧ ԁіјас аԁԇаліс. Ӧԏі ԁі ԋімтіс Іспаԋіјолаӧн мӧԁнӧгӧн-кӧ, ічӧԏік Іспаԋіја. Лӧԍӧԁісны сетчӧ крепоԍт. Сіјӧ лоі іспаԋіјаса меԁвоԇԇа колоԋіјаӧн. Выԉ крепоԍтӧ Колумб коԉӧԁіс 30 мортӧс, а ачыс мукӧԁ јортјасыскӧԁ мӧԁӧԁчіс бӧр гортлаԋыс, Іспаԋіјаӧ. Колумбыԁ јешщӧ-на кыкыԍ ветліс аԁԇӧм ԁіјас вылас ԁа сіԇі ез-і каԅав, мыј сіјӧ вӧлӧма выԉ маԏерік. Мӧԁ віԁлалыԍ морт Амеріко-Веспуччі вӧԉіԍԏі каԅаліс. Сы бӧрын сіјӧ маԏеріксӧ Амерікаӧн понԁісны шуны.
Тајӧ лыԁпасјасыс петкӧԁлӧны, мыј віԇму овмӧс ԁохоԁ воӧм ԍерԏі понԁіс асԍыс места ԍетны вӧрлеԇӧмлы, коԁі вывті ӧԁјӧ паԍкалӧ. Комі јӧзлӧн олӧм вӧлі мунӧ меԁԍасӧ ԍіктса овмӧс ԁохоԁ вылӧ, а тащӧм уҗјас, кыԇі вӧрлеԇӧм, песлеԇӧм, кыјԍӧм, вурԍӧм ԁа м. т., коԁі вӧлі зев-ԋін јона паԍкалӧма, лыԃԃысԍӧны вӧлі соԁтӧԁ уҗӧн.
Колумблӧн, Васкоԃе-Гамалӧн, Магелланлӧн ԁа моревывті мукӧԁ ветлыԍјаслӧн ветлӧмыс меԁԍасӧ лоі Јевро-
Ԋаԋ вӧлі Комі муын војԁӧр оз тырмы, ԁај ӧні лоӧ јона бокыԍ вајны. Сӧмын 50 во сајын лунлаԁор бокыԍ, кӧн вӧлі јона вӧԃітӧны тылајас, вӧлі ԋеуна нуӧны ԉішнӧј ԋаԋ ԍу.
Ревоԉуціјаӧԇ ԍіктса овмӧс ез тӧԁлы ԋекущӧм агроԏехԋіка. Комі уҗалыԍ јӧз мырԍывлісны му берԁын комі буржуј, роч буржуј ԁа іностраннӧј буржујјас ԉічкӧм улын. Сыпонԁа уҗалыԍ јӧз вӧлі велӧԁчытӧмӧԍ, агрономіја інԁӧԁјас вӧлі оз тӧԁны. Ыҗыԁаліс немӧвӧјԍа „ԏехԋіка". Пу гӧр, пу агас, кујім вежаӧн му уҗалӧм ԁа тыла — со Комі ԍіктлӧн секԍа оласног.
Імперіаԉіԍԏіческӧј ԁа гражԁанскӧј војнајас бӧрын комі јӧзлӧн ԍіктса овмӧс вывті јона омӧԉтчіс, 1920-ӧԁ во кежлӧ 1917-ӧԁ во ԍерԏі кӧԇа плошщаԃ чініс 29%, а скӧт 15% мынԁа. Та понԁа ԁа ԋеурожајнӧј војасӧ тырмымӧн ԋаԋ вајтӧм понԁа уҗалыԍ јӧз секјасӧ ԏерпітісны уна суԇԍытӧмторјас, јона щыгјалісны.
КОԈԈЕКԎіВІЗАЦІЈА
Окԏабрса ревоԉуціја бӧрын вежԍіс чужӧмбаныс комі ԍіктса овмӧслӧн. Комі уҗалыԍ јӧз — креԍԏана мӧԁісны проізвоԁственнӧј кооперіроваԋԋӧ ԁа коԉԉекԏівізаціја туј куԅа. Комі автономіјалы 10-во тыріг кежлӧ ԍіктса овмӧсын лоіны вывті ыҗыԁ воԍковјас соціаԉізмлаԋ. 1931-ӧԁ воын, август тӧлыԍ кежлӧ колхозјасӧ лоі ӧтувтӧма 42,2% гӧԉ ԁа шӧркоԃԃема овмӧс. Тајӧ петкӧԁлӧ, мыј унҗык креԍԏанаыс гӧгӧрвоісны-ԋін, кущӧм тујӧԁ поԅӧ петны ԋемӧвӧјԍа гӧԉлуныԍ, пемыԁлуныԍ ԁа кулак кабыр улыԍ.
Колхозјас паԍкалӧмлыԍ історіјасӧ Комі муын поԅӧ јукны кык пеԉӧ (каԁӧ.)
Первој каԁ: 1918 воԍаԋ 1928-ӧԁ воӧԇ. Тајӧ сещӧм каԁ, кор лоіны меԁвоԇԇа колхозјас, најӧ воԇӧ јона ез паԍкавны.


41-ӧԁ ԍерп. Магеллан.
92-ӧԁ ԍерп. Трактор колхозын
паса госуԁарствојас горшлун вӧсна. Налы вӧлі колӧ зарԋі, езыԍ-ԁа; колӧны озыр мујас, кӧні еԍкӧ поԅӧ вӧлі воԍтыны вузаԍӧм: ылӧԁлыны сетчӧс јӧзлыԍ бур-ԁона кӧлуј, вузавны налы асԍыныс тӧвар.


42-ӧԁ ԍерп. Магелланӧс віјӧны ԁікарјас.
Тајӧ петкӧԁлӧ, мыј тајӧ каԁнас сувтӧ кок јылӧ ԍіктса овмӧс, јона паԍкалӧ ԍ/х коопераціја. Тајӧ-жӧ каԁ-
Секԍа коԉԉекԏівізаціја лыԁпасјас петкӧԁлӧны тащӧмтор
1918-21 во 1922-23 во 1924 во 1925 во 1926 во ј 1927 во ј 1028 во
ӦТУВТЧӦМЈАС •о 3 =: •хз 9 ч о о О 0 1 о ІС * •а 3 4 ТЈ 3 V «О Ш о ІС о о « 1 •сг 3 4 § О ІС а о ■а а >=: 43 3 о а а о О % о •а 3 •а 3 =; о о 5 М О н * о •а а - тз 3 •п о •О 5. ш о ІС § § * ■а 3 тз а « :0 2 аз ° :* V 1 о
Коммуна Абу тӧԁ-малӧма 3 Абу тӧԁ-малӧма 42 3 34 3 18 і 7 _
Ԍ/х артел 5 41 — 42 444 — 45 475 — 42 485 - 48 606 — 25 1 300 — 13 115 —
Ӧтув мууҗалыԍ тӧваріщество . — — — — — — — — 5 1,5 11 281 — 13 307 — 17 344
Ставыс 6 41 I45 449 — 48 5і?јі,5 55 *(534 1 і.зг 62 905І2.22 Г бн'мв 1 30508 1
нас ԋе сӧмын вӧрԅӧ колхозјас лӧԍӧԁӧм, но ԋӧжјӧԋікӧн кіԍԍӧны — бырӧны сіјӧ колхозјас, коԁјас лоіны меԁвоԇ ревоԉуціја бӧрын.
Тајӧ лоі сыпонԁа, мыј Комі облаԍтын націонал шовіԋістјас нуӧԁісны ԍіктса овмӧс капітаԉіԍԏіческӧј туј куԅа. Кулак вылӧ наступајтӧм пыԃԃі волі најӧс лептӧны. Оз волі пыԃԃі пуктыны проізвоԁственнӧј кооперіроваԋԋӧ ԁа коԉԉекԏівізаціја.
Ԍӧм вӧлі уҗԁӧны торја олыԍлы, а колхозлы оз ԍетны. Віԇму јуклігӧн колхозјаслы ԍетавлісны меԁылі ԁа омӧԉ мујас (Чуклӧмын). Колхозјасӧн веԍкӧԁлыԍјас ԁа отсаԍыԍјас ез вӧвны.
Оппортуԋістјас веԍіг 1928-ӧԁ воын вӧлі гіжӧны:
„Міјан ԍіктса овмӧс ӧтувтны оз поԅ сы понԁа, мыј
1
вузӧс вылӧ тан ԋемтор оз артмы. Міјан оз тырмы шонԁілӧн шоныԁыс, мешајтӧны ва, вӧр“.
Мӧԁ ногӧн-кӧ шуны, на ногӧн оз вермы лоны соціаԉізм Комі муын ԋекор.
Коммуԋіст парԏіја шуіс, мыј ԍікса овмӧс поԅӧ кыпӧԁны сӧмын совхозјас ԁа колхозјас пыр. Ӧні быԁӧн-ԋін гӧгӧрвоӧ, мыј сӧмын колхозјас ԁа совхозјас лӧԍӧԁӧмӧн поԅӧ лӧԍӧԁны соціаԉізм.
Мӧԁ каԁ: 1929-ӧԁ воԍаԋ ӧнӧԇ.
1929-ӧԁ во вужвыјӧныс понԁіс вежны овмӧссӧ. Тајӧ каԁӧ кутчіԍім олӧмӧ пӧртны Ԉеԋінӧн інԁӧм могјас. Веԍкыԁвывса ԁа „шујгавывса" кежыԍјаскӧԁ чорыԁа тышкаԍӧмӧн збыԉыԍ кутчіԍім нуӧԁны коԉԉекԏівізаціја ԁа тајӧ поԁ вылас бырӧԁны кулакӧс, кыԇі классӧс. Секі став Сојуз паԍтала кыптіс ыҗыԁ гыјасӧн совхозјас ԁа колхозјас стрӧітӧм. 1929-ӧԁ воԍаԋ-жӧ ӧԁԇіс колхозјас стрӧітӧм і Комі муын. Ӧні мог — јонмӧԁны колхозјасӧс овмӧс ԁа котыртчӧм бокԍаԋ.
Колхозјас пыр Комі уҗалыԍ јӧз, Војвыв крајса ԁа ставсојузса уҗалыԍ јӧзкӧԁ отсӧгӧн ӧԁјӧ вуҗамӧ соціаԉізмӧ.
Јонмӧԁам тыш кулакјаскӧԁ. Бырӧԁам кулакӧс, кыԇі классӧс, ԁорвыв коԉԉекԏівізаціја поԁ вылын.
Шкӧԉԋікјаслы уж. Тӧԁмалӧј асланыԁ ԍіктыԍ колхозыԁлыԍ олӧмсӧ. Лӧԍӧԁӧј школалыԍ сені уҗалан план. Бырӧԁӧј колхоԅԋікјас пӧвсын пемыԁлун.


МУНЫМ БЕРГАЛӦ
СОВХОЗЈАС СТРӦІТӦМ КОМИ МУЫН


Мі век шуам: „шонԁі петіс“, „шонԁі кајіс вылӧ“, «шонԁі летчіс“. Мі ӧніӧԇ сіԇ ԍорԋітам, кӧԏ і тӧԁам, мыј шонԁіыс сулалӧ ӧԏі местаын. Му ветлӧ шонԁі гӧгӧр. Му бергӧԁчӧм понԁа то тыԁовтчылӧ, то берԁлӧ шонԁіыс. Кыԇ-нӧ тӧԁмӧԁісны, мыј муыс бергалӧ?
1931-ӧԁ воын совхозјас стрӧітӧм Комі муын јона ӧԁԇіс. Ӧніӧԇ мехаԋіԅірованнӧј гырыԍ совхозјас Комі муын ез-на вӧвны. 1919-ӧԁ воын лоі лӧԍӧԁӧма меԁвоԇԇа 6 совхоз важ манастырјас ԁа ԅемскӧј фірмајас овмӧсӧ, но најӧ вӧліны зев жебӧԍ, посԋіӧԍ. Јонлунсӧ налыԍ петкӧԁлӧны тащӧм лыԁпасјас: (табԉ. віԇӧԁ 131 ԉ-тб.)
Важӧн, јона-ԋін важӧн велӧԁчӧм јӧз гӧгӧрволісны мыј муыс бергалӧ шонԁі гӧгӧр, а оз шонԁі му гӧгӧр, Попјас тащӧм јӧзсӧ преԍԉеԁујтлісны. Попјасыԁ шуӧны міјан вічко ԋігајассӧ-пӧ мӧԁног гіжӧма. Ӧԏі учонӧјӧс попјасыԁ веԍіг сотлісны коԍԏор вылын сещӧм мӧвпјасыс вӧсна.
Меԁым паԍкӧԁны, јонмӧԁны гырыԍ совхозјас, коԁјасӧс колӧ лыԃԃыны меԁԍа јон мыҗӧԁјасӧн соціаԉіԍԏіческӧј ԍіктса овмӧс лӧԍӧԁӧмын, сулалӧ мог — гырԍӧԁны посԋі совхозјас.
Сӧмын-тај попјаслӧн лӧж віԍталӧмыс, мыј шонԁіыс бергалӧ мугӧгӧр ез паԁмӧԁ јӧзлыԍ ԁумајтӧм мір јылыԍ.
Пԉемхоз „Казлукӧс" шуӧма ԍетны маслотрестлы, меԁым сен вӧлі 1932-ӧԁ воын турун вӧԃітан плошщаԃ
Во кӧкјамысԁас сајын французкӧј учонӧј Фуко особӧј опытӧн петкӧԁліс, мыј муыс збыԉ бергалӧ.
Кыԇ-нӧ сіјӧ вӧчіс. Опыт вӧчігӧн Фуко боԍтіс зев ыҗыԁ мајаԏԋік. Учонӧјјаслы важыԍаԋ-ԋін вӧлі тӧԁса, мыј мајаԏԋік качајтчігас качајтчан тујвіԅсӧ оз веж.
1000 га ԁа мӧс лыԁ вајӧԁны 500 ԁушӧԇ. „Вылыс Човса“
Аԍныԁ вӧчӧј сещӧм опыт. Боԍтӧј ыҗыԁҗык пу гӧгыԉ (шуам, пеԉса пӧв). Ӧтар-мӧԁар бокас сувтӧԁӧј метра суԁта кымын кык беԃ. Беԃјас помас крепітӧј пӧперегӧн којмӧԁ беԃ. Тіјан лоас качај ԍурја коԃ. Пӧперега беԃԃас крепітӧ мајаԏԋік. Мајаԏԋік вӧчны поԅӧ со кыԇі: боԍтӧ суԋіс ԁа ӧтар помас кӧрталӧј ԍӧкыԁ тор — кӧрт тор 5, 10, 50 грамма кымын. Мӧԁар суԋіс помсӧ поперега беԃԃӧ, меԁ еԍкӧ грузыс оз кут інмыны 5 см. кымын гогрӧс пӧвјӧ. Грузсӧ нуӧԁыштӧј боквыв ԁа леԇӧј. Мајаԏԋік кутас качајтчыны ӧԏі направԉеԋԋӧӧн. Ӧні гӧгрӧс пӧвсӧ коԁарӧкӧ бергӧԁӧј.
совхоз ԍетчӧ потребсојуз ԍіԍԏемаӧ, меԁым јонмӧԁны „Улыс Човса“ совхоз — вајӧԁны 1932-ӧԁ воын 800 мӧскӧԇ.
Тіјан-кӧ мајаԏԋікныԁ лӧԍыԁа крепітӧма, качајтчан направԉеԋԋӧыс, оз вежԍы, кӧԏ ті бергӧԁанныԁ гӧгрӧс пӧвтӧ.
1927 во 1928 во 1929 во 1930 во
Кыԇі вӧчіс опыт Фуко, меԁ тӧԁмӧԁны мулыԍ бергалӧмсӧ?
Совхоз лыԁ 6 6 6 6
Франціјаса карын — Паріжын ем зев җуҗыԁ зԁаԋԋӧ — Паԋԏеон.
Налӧн кӧԇа плошщаԃ (гектар лыԁӧн) 74,0 19,2 86,0 90,0
Меԁҗуҗыԁ інас Фуко крепітіс асԍыс мајаԏԋіксӧ. Җоҗас мајаԏԋік улас кіԍтісны лыа меԁ мајаԏԋік пом верміс качајтчігас лыа вылын гіжјавны віԅјас.
Налӧн віԇ плӧшщаԁ (гектар лыԁӧн) 630,0 634,0 634,0 1364,0
Уна јӧз чукӧртчӧм бӧрын Фуко понԁіс вӧчны опыт.
Налӧн скот (гырыԍ скӧтӧ вужӧԁӧмӧн) 186 216 219 225
Мајаԏԋік понԁіс качајтчыны. Опыт муніс ԁыр. Віԇӧԁыԍјас аԁԇісны мыј лыа, вывса мајаԏԋіклӧн віԅјас кутісны вешјыны асыввыв ԁорԍаԋ рытыввывлаԋ.
„Уԉԉанаса“ совхозӧс шуӧма лӧԍӧԁны сіԇ, меԁым сіјӧ лоі јон мехаԋіԅірованнӧј овмӧс, кыԇі база ԁа опытно-показаԏеԉнӧј овмӧс жівотновоԁческӧј ԏехԋікумлы.
Мыјла-нӧ мајаԏԋік вежіс асԍыс направԉеԋԋӧсӧ?
Коԉан во оргаԋізујтӧма кујім гырыԍ выԉ совхозјас; јӧв ԁа выј лӧԍӧԁан совхоз Уԍԏцыԉемскӧј рајонын, шабԁі вӧԃітан совхоз Прілуԅјӧын ԁа фуражнӧј совхоз Коміԉеслӧн Печера рајонын — Уԍԏкожваӧ.
Шабԁі вӧԃітан совхоз вылӧ Прілуԅјӧын — Муԏԋіцкӧј ԁа Слуԁскӧј ԍеԉсӧветјас улын, кытӧні ем паԍкыԁ ерԁа местајас. Завоԃітӧма-ԋін местасӧ лӧԍӧԁны; 1932 воԍа тулыс кежлӧ кӧԇны, гӧрӧма-ԋін 2500 га. Став плошщаԃыс совхозлӧн лоӧ 160.000 га.
1932-ӧԁ воын сулалӧ мог: завоԃітны стрӧітны јӧв-выј лӧԍӧԁан Уԍԏ-Уԍінскӧј совхоз, местаыс ем 25.000 га; јӧв-выј лӧԍӧԁан Кожвінскӧј совхоз, 15.000 га места вылын, шабԁі вӧԃітан Прілузскӧј совхоз, 13.000 га плошщаԃ вылын, скӧтвіԇан Кожвінскӧј совхоз 20.000 га плошщаԃ вылын; Аԁԅвінскӧј совхоз 5000 га вылын; Појолса фуражнӧј совхоз, лӧԍӧԁны кык кӧр віԇан совхоз Печераын ԁа сыыԍ кыԋԇі корԍны местајас ԁа тӧԁмавны выԉ совхозјас лӧԍӧԁӧм могыԍ.
Став ԍӧмсӧ совхозјас стрӧітӧм вылӧ 1932-ӧԁ во кежлӧ лоӧ леԇӧма 10.706.100 шајт.
СКӦТВІԆӦМ КОМІ ОБЛАԌТЫН


Мајаԏԋік направԉеԋԋӧсӧ вежны ԋекущӧм помкатӧг ез еԍкӧ вермы.
Војна воԇвывса војасӧԇ Комі муын скӧт вӧлі віԇӧны ԇік кујӧԁ понԁа моз. Сӧмын кущӧм ԍурӧ местајасын вӧлі лӧԍӧԁӧны вузӧс вылӧ скӧт помыԍ прӧԁукта, јонҗыкасӧ сывԁӧм выј. Јонҗыкасӧ вӧлі старајтӧны вӧлӧс, сіјӧ вӧлі уҗалӧ ԋе сӧмын мууҗалігӧн, но і вӧрԁорын-ԁа.
Віԅјас вермісны вежԍыны сӧмын сы понԁа, мыј лыаӧн кіԍкалӧм җоҗыс бергӧԁчіс рытыввывԍаԋ асыввылӧ. Җоҗыс бергӧԁчыны верміс сӧмын муыскӧԁ. Сіјӧ петкӧԁлӧ, мыј муыс бергӧԁчіс рытыввывԍаԋ асыввылӧ. Таԇ тӧԁмаліс Фуко мулыԍ ас гӧгӧрыс бергӧԁчӧмсӧ.
Скӧтлыԍ соԁӧм петкӧԁлӧны тащӧм лыԁпасјас:
КУЩӦМ СКӦТ Кымын ԁуш вӧлі быԁ во (сурс лыԁӧн)
1912 1922 1928 1928 1930
Вӧвјас 38,05 33,35 36,34 51,93 58,68
На піјын ужалан вӧв . . . 32,46 29,26 30,05 41,93 49,33
Гырыԍ ԍура скӧт 85,79 70,62 77,75 139.05 12,74
На піыԍ мӧсјас 56,48 51,04 52,99 84,28 80,38
„ бычјас 1.08 0,28 0,75 1,39 2,36
Кукаԋјас ԁа бычјас 1,5 арӧсԍаԋ 2 арӧсӧԇ 5,75 3,62 7,98 14,24 11,35
Кукаԋјас 1 арӧсӧԇ 15,77 11,68 12,63 31,94 12,94
Кукаԋјас ԁа бычјас 1 арӧсԍаԋ арӧн җынјӧнӧԇ . . . 6,77 4,0 3,4 7,2 5,28
Ыжјас ԁа кӧзајас 97,2 57,41 1 79,82 134,84 111,73
Порԍјас . . . 1,63 1,62 ј 2,73 12,72 4,38
Став скӧт лыԁыс . . .  . 222,67 163,0 196,69 338,54 287,12
гырыԍ скӧтӧ пӧртӧмӧн скӧт лыԁ 109,68 93,11 101,2 160,81 і 143,64
Імперіаԉіԍԏіческӧј ԁа гражԁанскӧј војнајас ԁырјі скӧт лыԁ зев јона чініс. Соԁны завоԃітіс 1922 воԍаԋ. 1924 воӧ бӧр лоі мыјԁа вӧлі војнаӧԇ, а 1930-ӧԁ воӧ скӧт лыԁ, гырыԍ скӧтӧ вуҗӧԁӧԁӧм, лоі 159,4 пр. 1913 во ԍерԏі ԁа 187,7 пр. 1922-ӧԁ во ԍерԏі.
Скӧт віԇӧм Комі облаԍтын колӧ лоны ԍіктса овмӧс гӧгӧр меԁвоԇын. Совхозјас ԁа колхозјаслы колӧ чорыԁа
боԍтԍыны тајӧ ыҗыԁ могас. Меԁыҗыԁ ӧніја мог та серԏі  — соԁтыны бур рӧԁа скӧт лыԁ, бурмӧԁны віԇӧмсӧ, верԁӧмсӧ ԁа соԁтыны јӧвсӧ.


ЛУН ԀА ВОЈ
СССР ОВМӦСЫН КОМІ ОБЛАԌТСА ОВМӦСЛӦН ЈУКӦН


Важӧнтӧ јӧзыс збыԉыԍ чајтлісны, мыј шонԁіыс ветлӧ му гӧгӧр. Таԇі-жӧ велӧԁлісны попјас најӧ шуӧны, муыс-пӧ вӧрԅӧԁчытӧг сулалӧ вԍеԉеннаја шӧрас, а шонԁіыс-пӧ сы вылӧ-і лӧԍӧԁӧма, меԁым мусӧ шонтыны ԁа југԁӧԁны.
Облаԍт панӧмԍаԋ націоналшовіԋістјас нуӧԁлісны віԇ — торјӧԁны облаԍтӧс соціаԉізм стрӧјітан ӧтувја тујыԍ. Налӧн лоі облаԍт пыщԍа міровӧј озырлунӧн ошјыԍӧм. Најӧ понԁісны корԍны туј, кыԇі сіјӧ озырлунсӧ петкӧԁны море сајӧ заграԋічаӧ. Облаԍтувса промышԉенноԍт кыпӧԁӧмсӧ, ас преԁпріјаԏԏӧјас јонмӧԁӧмсӧ ԁа комі јӧз пыщкыԍ уҗалыԍ (каԁрјас) лӧԍӧԁӧмсӧ ԇікӧԇ вунӧԁісны. Меставывса промышԉенноԍт кеԇовтӧм ԁа комі (націонаԉнӧј) робочӧј каԁр вӧсна ԋӧԏі тӧжԁыԍтӧм, сіјӧ лоӧ веԍкыԁвыв оппортуԋізм нога уҗ.
Вӧјјаснаԁ јӧз віԇӧԁісны, мыј ӧткоԃ коԇув чукӧрјасыс јенежас абу век ӧԏі местаынӧԍ: мукӧԁ ԁырјі вылынҗыкӧԍ ԉібӧ улынҗыкӧԍ, мукӧԁ ԁырјіыс ԇік оз тыԁавны. Најӧ чајтлісны, мыј јенежыс став коԇувјаснас ветлӧ му гӧгӧр.
Ԋоԉԍо во сајын кымын учонӧј Коперԋік ԇік мӧԁногӧн віԍталіс.
Сіјӧ віԍталіс, мыј лун ԁа вој вежлаԍӧмыс, коԇула јенӧжлӧн міјанлы чајтчана вешјалӧмыс лоӧ сы вӧсна, мыј муным бергалӧ. Шонԁіыс ӧԏі местаын сулалӧ, а муԍарным ԁугтывтӧг бергалӧ ԁур поп-моз. Таԇнаԁ муным бергӧԁчӧ шонԁілы ӧтар бокнас, сеԍԍа мӧԁар бокнас. Шонԁілы паныԁа мулӧн бокыс југԁӧԁӧма, а мӧԁарыс вуҗӧр пыщкын. Југԁӧԁана бокас — лун, вуҗӧра бокас — вој. Кор міјанын лун, Амерікаын — вој. Муным бергӧԁчӧ, міјанын луныс вежԍӧ рытӧн, а Амерікаын локтӧ асыв. Сеԍԍа амерікаын лоӧ лун, а міјанын — вој.
Мі тӧԁам, мыј талунја луншӧркаԁԍаԋ аскіја луншӧркаԁӧ пӧраыс 24 час. Сіԇкӧ луныс сполнӧја бергӧԁчӧ ас гӧгӧрыс 24 часӧн, мӧԁног-кӧ суткіӧн.
Заԁаԋԋӧ. Боԍтӧј глобус ԁа лампа. Глобусыԁ-ӧԁ муԍаркоԃ, а шонԁіыс пыԃԃі лоас лампа. Ӧзтӧј лампасӧ. Глобуссӧ ԁа лампасӧ пуктӧј пызан вылӧ сіԇі, кыԇі петкӧԁлӧма 43-ӧԁ ԍерпас вылын.
Быԁлаӧ-ӧ інмас глобус вылӧ лампалӧн југӧрыс (кыԇі-тај му вылӧ шонԁілӧн југӧрыс)? Ԃерт, оз. Бурӧщ гло-


бус җынјыс лоӧ вуҗӧр пыщкын. Мунымкӧԁ сіԇ-жӧ овлӧ шонԁілы паныԁа бокас лун, мӧԁарас вој.
93-ӧԁ ԍерп. Колхознӧј скӧт


43-ӧԁ ԍерп. Опыт: лун ԁа вој петкӧԁлӧм.
Вӧр фронт — вӧрлеԇӧм ԁа вӧрпромышԉенноԍт  кыпӧԁӧмсӧ, му пыщса озырлун арталан перспекԏівајас бӧрԍа вӧтлысӧм вӧсна, націонал-шовіԋістјас ԇікӧԇ вунӧԁісны. Сіктса овмӧсын најӧ мыҗԍывлісны кулак вылӧ. Кулак вылӧ, кыԇі классӧвӧј враг вылӧ, наступајтӧм ез нуӧԁԍыв.
Налыԍ віԅсӧ ӧні лоі ерԁӧ петкӧԁӧма. Војвыв крајӧ пырӧм бӧрын Комі облаԍт сувтіс коԍаԍны соціаԉіԍԏіческӧј Выԉ Војвыв стрӧітӧм вӧсна.
Парԏіјалӧн геԋераԉнӧј тујвіԅ Војвыв крајын, сіԇ-жӧ і Комі облаԍтын нуӧԁӧмыс ем соціаԉізмлыԍ став фронт паԍта раԅворнутӧ наступԉеԋԋӧ нуӧԁӧм. Міјан мог паԍкӧԁны ԁа јонмӧԁны вӧрпромышԉенноԍт, промыслјас кыпӧԁӧм, налыԍ проԁукціјасӧ заграԋічаӧ петкӧԁӧм вылӧ
лӧԍӧԁӧм, совхозјас ԁа колхозјас стрӧітӧм ԁа јонмӧԁӧм, скӧтвіԇӧм ԁа ԏехԋіческӧј куԉтурајас паԍкӧԁӧм.
Меԁым еԍкӧ став гырыԍ могјассӧ пӧртны олӧмӧ, колӧ чорыԁа наступајтны классӧвӧј враг вылӧ, коԍаԍны быԁ ԍікас оппортуԋістјаскӧԁ, чорыԁа нуӧԁны парԏіјалыԍ геԋераԉнӧј тујвіԅ.
Школајаслы колӧ мыј вермӧмӧн коԍаԍны первојја ԁа мӧԁ вітвоԍа план тыртӧм могыԍ.


Глобус
ВӦР ОВМӦС ВӦРЛЕԆӦМ ԀА ВӦР ПРОМЫШԈЕННОԌТ ВОЈВЫВ КРАЈЫН


Муԍартӧ велӧԁӧм могыԍ, вӧчісны сылыԍ моԃеԉ. Шуӧны географіческӧј глобусӧн. Географіческӧј глобус, быԏԏӧкӧ,
Вӧр ԍетӧ стрӧітчан маԏеріал, вӧр ԍетӧ еԋергіја (став еԋергіјаԍыс 35 прӧч. ԍетӧ вӧр), ԍетӧ госбіуԁжетӧ ыҗыԁ ԁохоԁ, ԍетӧ меԁԍа уна зӧлӧта ваԉута.
ічӧԏік муԍар. Тіјан школааԁ, ԃерт, тащӧм глобусыс ем. Зев посԋіԃік муртас масштабӧн сетчӧ рісујтӧма став мусӧ, васӧ, гӧрајассӧ ԁа мукӧԁтор.
Вӧр овмӧс јукԍӧ кык пеԉӧ: госуԁарственнӧј ԁа местнӧј. Став вӧрыс СССР-ын кујлӧ 902 міԉ. гектар вылын.
Тӧԁмалам глобуссӧ. Меԁвојԁӧр мі каԅалам, глобус бергалӧ металлыԍ вӧчӧм чӧрсгӧгӧр. Чӧрсыс муԍар шӧрӧԁыс мунӧ. Ӧтар помыс војвылӧ петӧ, шуԍӧ војвыв поԉусӧн. Мӧԁарыс — лунвылӧ, шуԍӧ лунвыв поԉусӧн. Збыԉыԍсӧ, ԃерт, муԍар пыр ԋекущӧм чӧрс оз мун, абу сіјӧ роԅа. Поԉусјасӧн шуӧны боԍтӧм кык чут, муԍар ӧтар-мӧԁар помԍыс. Сіјӧ чутјас гӧгӧрыс-і бергалӧ му. Чӧрснас мі шуам сӧмын ас ԁумӧн нуӧԁӧм віԅ ӧтар поԉусԍаԋ мӧԁарӧԇыс.
Војвыв крај вывті озыр вӧрӧн. СССР лӧн Јевропејскӧј јукӧԁас унҗык вӧрыс Војвыв крајын. Војвыв крајын вӧрыс лыԃԃыԍӧ 75 міԉԉон гектар (татчӧ оз пырны раскаінјас ԁа ԋурјас), сы піыԍ 46,5 міԉ. гектар пожӧм, коз ԁа мукӧԁ лыска пујас 7 міԉԉон га кыԇ, піпу ԁа мукӧԁ ԍікас ԉіста пујас.


44-ӧԁ ԍерп. Глобус.
СО МЫЈԁА ВОЈВЫВ КРАЈЫН ВӦР
Ӧні віԇӧԁлӧј рытыввывԍаԋ асывзылӧ (шујгавывԍаԋ веԍкыԁвылӧ) мунан віԅјас. Најӧ пыр ӧтылнаынӧԍ мӧԁа-мӧԁԍаԋыс, шуԍӧны параԉԉеԉјасӧн. Ӧткуԅаӧԍ абу најӧ? Меԁкуԅыс на пыщкыԍ шуԍӧ екваторӧн, 40.000 клм. куԅа. Мурталӧј саԋԏіметрӧн екваторԍаԋ војвывса поԉусӧԇ костсӧ, сеԍԍа лунвывса поԉусӧԇ. Коԁарыс паԍкыԁҗык?
Екваторыс јукӧ муԍарсӧ кык ӧтыҗԁа муԍарҗынјӧ: војвывса ԁа лунвывса. Кыкнан муԍарҗынјас екваторԍаԋ поԉусјасӧԇ урчітӧмаӧԍ боԍтны 90 параԉԉеԉ. Картајас вылӧ најӧс оз-на ставсӧ пасјыны, вітчыԍӧны віԅјаснас суктӧмыԍ. Гіреԋіталӧны сӧмын ԁасӧԁ параԉԉеԉјас. Лыԃԃӧј кыкнан муԍарҗынјыԍ параԉԉеԉјассӧ, — помјасас течӧм лыԁпасјас ԍӧрԏі. Кыԍаԋ колӧ завоԃітны лыԃԃынысӧ?
Быԁ параԉԉеԉлӧн ем аслас лыԁ.
Меԁым петкӧԁлыны, ылынӧ кущӧмкӧ інтас екваторԍаԋ, віԍталӧны сіјӧ інтасті мунан параԉԉеԉсӧ — лунвывлаԋын-ԉі, војвывлаԋін-ԉі.
Екваторԍаԋ тӧԁмалан інтасӧԇ костыс шуԍӧ географіческӧј шіротаӧн. Параԉԉеԉ лыԁсӧ шуӧны граԁусон (геометріјаын-моз: кыщсӧ јукӧма 360°-вылӧ).
Ӧні віԇӧԁлӧј глобусыԍ мукӧԁ віԅјас вылӧ. Најӧ ӧтар поԉусԍаԋ мӧԁ поԉуспомӧԇыс мунӧны, меріԃіанјасӧн шуԍӧны. Став меріԃіаныс ӧтыҗԁа. Поԅӧ завоԃітны најӧс лыԃԃыны кӧԏ коԁԍаԋ, сӧмын ковмас ԋімтыны сіјӧс меԁвоԇԇаӧн. Јевропаын меԁвоԇԇа меріԃіаныс уна: ангԉічаналӧн асланыс, французјаслӧн асланыс, міјан СССР-ын асланым — Пулково пыр-мунӧ (роч картајасын главнӧј пыԃԃіыс тајӧс боԍтӧма).
Муԍарҗынја карта вылыԍ корԍӧј меԁвоԇԇа меріԃіансӧ ԁа віԇӧԁлӧј, кымын меріԃіан јешщӧ быԁ муԍар-җынјын. Параԉԉеԉјас моз-жӧ најӧс граԁусјасӧн лыԃԃӧны. Меріԃіан граԁусјас петкӧԁлӧны, ылынӧ рытыввылын ԉібӧ асыввылын кущӧм-кӧ інтас меԁвоԇԇа меріԃіанԍаԋ.
Корԍӧј глобус вылыԍ, кушӧм ԁіпыр мунӧ 50-ԁ меріԃіан меԁзоԇԇа меріԃіанԍаԋ асызвывті? Кущӧм ԁі-пыр мунӧ асыввывті-жӧ 80-ԁ меріԃіан?
Меԁвоԇԇа меріԃіанԍаԋ боԍтӧм інтас костыс шуԍӧ географіческој ԁолготаӧн. Віԇӧԁ 45-ԁ ԍерпас вылыԍ. Шірота ԁа ԁолгота ԍерԏі інтасјас глобус вылыԍ корԍӧны.


Глобус вылыԍ корԍӧј Комі облаԍтлыԍ места. Шірота віԅсӧ облаԍт ԁіныԍ корԍӧј ԁа віԇӧԁлӧј поԉус ԁорыԍ гіжӧԁ, гіжӧма 60°. Ӧні віԇӧԁлӧј облаԍт увлаԋ ԁорын кущӧм ԁолгота віԅ. Тіјӧ віԅјаслыԍ граԁусјассӧ гіжалӧма
РАЈОНЈАС « I ^ в « а га С а О 5 * &•= X? § ӧ ч * 3 јјј §■ >5 43 -Ӧ н =о в о!*іО в О -а „0.3 № >> ч о о о 2 н § ■§ 9. ® 3 о л о ® ГЗ >, з е * і» а. ;і!е-І§| 1 « 5 5 « о -с 2 о * о о о *о § “ ӧ ? з- а ■= і.5 І
СССР куԅта Белӧј море ԁа ԉеԁовітӧј океан .... | 60.374 61.988 2.078 3,4
Рытыв рајон 19.374 29.207 1.101 3,8
Рытыв (Белоруԍԍіја) . . . 5.940 13.300 374 2,6
Кавказ 2.709 7.283 38 0,5
Карскӧј море (Об ԁа Јеԋіԍеј јујас) 133.019 77.279 11 0,015
Ԁаԉ. Восточнӧј обл. .... 86.973 64.181 541 0,084
СССР-ын ставыс . . 302.389 253.288 4.143 1,632
Војвыв крајын пујаслӧн качествоыс бурҗык ԁа сеԍԍа јујасыс петӧны морејасӧ, сіјӧн і јонҗыкасӧ поԅӧ нуны заграԋічаӧ. Вӧра плошщаԃсӧ колӧ јукны кујім пеԉӧ: експортнӧј, смешаннӧј ԁа страна пыщкӧсӧ мунан вӧр.
Та мынԁа міјан вӧр, зев озырӧԍ, а кущӧм еща мі нуам вӧрсӧ заграԋічаӧ мукӧԁ госуԁарствојас ԍерԏі—петкӧԁлӧ со кущӧм табԉіца.
, 1 ГОСУԀАРСТВОЈАС о І * “0й О X >>ԏј пз чз У - 5 3-3 В 1 о >> а в СЈ ^ . 2 3 >> ч ° * в. ? і ӧ 2 •о х = 30 <о <о 2 ^ Л р. і Р т а. ?о >, о § “ & « & I § * 2 І 'л§ • 1* "3 2 « ж -р\о Ԁ '■Зооко. 2 03 =о о а Н <-> о ш • г- * 2 а СЫ 03 2 і &Ј 0-0 м. л —• ^ ® о х
Швеціја 23,520 48.900 51.910 12,1
Фінԉаԋԃіја 25-300 43.000 10.525 24,5
Норвегіја 7.344 9.700 800 8,2
Поԉша . . 7.600 21.000 10.700 51,0
Ԋол госуԁарствоын.. 63.764 122.600 27.935 95,8
Вӧрлеԇан, вӧркылӧԁан уҗ Војвыв крајын меԁ ыҗыԁ хоԅајственно-поԉіԏіческӧј мог. Крај СССР-ӧс інԁустріаԉіԅірујтӧмлы отсалӧ вӧрӧн. Војвыв крај воԇын сулалӧ мог: вӧтӧԁны ԁа панјыны вӧрлеԇӧмӧн, вӧрпромышԉенноԍтӧн ԁа заграԋічаӧ вӧр нуӧмӧн тајӧ ԋоԉнан госуԁарствосӧ ӧԏілаӧ боԍтӧмӧн.
Веԍкыԁа шуліс Бергавінов јорт — Војвыв крајын тајӧ віт вонас ковмас јӧктыны пожӧм ԁа коз ԁорын. Ӧԁ, міјанлы воыԍ-воӧ ковмас леԇны унҗык вӧрсӧ. Віт воӧн Војвыв крајын ковмас тыртны сокущӧм план: 27-28 воын вӧліс 7,6 міԉԉон кубометр, 32-33 воын колӧ леԇны 61 міԉԉон кубометр.
Та мынԁа вӧртӧ поԅас леԇны ԁа кылӧԁны сӧмын пыр уҗалыԍ робочӧј каԁр лӧԍӧԁӧмӧн. Робочӧјјас, батракјас, гӧԉа ԁа шӧркоԃԃема олыԍ креԍԏанаӧс уҗас кыскӧмӧн, соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧмӧн ԁа уԁарԋічество паԍкӧԁӧмӧн, ковмас бура мехаԋіԅірујтны уҗ. Вајны тракторјас ԁа најӧс бура уҗӧԁны. Лӧԍӧԁны јі тујјас. Ԉеспромхозјассӧ пӧртны збыԉыԍ пу (ԁревеԍіна) фабрікајасӧ. Нуны вӧрӧ фаб-
рік завоԁса робочӧјјаскӧԁ уҗалан формајас. Бура пуктыны куԉтурнӧј уҗ, пемыԁлун бырӧԁан, поԉіԏікаӧн тӧԁмаԍан, проізвоԁствоӧн тӧԁмаԍан кружокјас, кінӧ, раԃіо. Воԍтыны гӧрԁпеԉӧсјас, разӧԁны гаԅетјас, ԋігајас ԁа мукӧԁ.
Вӧрлеԇанінын вунӧԁлытӧг колӧ тӧԁны зев ыҗыԁ мог — вӧр проԁукціјалыԍ асԁонсӧ чінтӧм ԁа качествосӧ лептӧм.
Вӧрлеԇан уҗыԁ оз-на помаԍ вӧрсӧ каԏішщӧ вылӧ кыскӧмӧн. Сіјӧ нӧшта колӧ кылӧԁны завоԁјасӧԇ. Вӧркылӧԁӧм јукԍӧ кујім пеԉӧ: моԉԉӧн кылӧԁӧм, первоначаԉнӧј ԁа транԅітнӧј завоԃітчӧ пырыԍтӧм-пыр јујас воԍԍӧм бӧрын, а мукӧԁ јујасаԁ веԍіг јі кывтӧмсӧ віԁчыԍны оз поԅ, колӧ јісӧ жугӧԁлыны ԁа сіԇікӧн керсӧ кылӧԁны. Моԉԉӧн кылӧԁӧм мунӧ регыԁ, лун 15. Сӧмын оз ков вугравны. Вугравны-кӧ кутан, верман керсӧ берегјасӧ ԁа каԏішщӧ вылас коԍтыны.
Моԉԉӧн кылӧԁӧм бӧрын завоԃітчӧ пурјаԍӧм ԁа вӧрсӧ транԅітнӧј стојанкајасӧ кылӧԁӧм.
Војвыв крајувса робочӧјјас ԁа уҗалыԍ креԍԏана воԇын сулалӧ мог — вӧтӧԁны ԁа панјыны вӧрлеԇӧмӧн ԁа вӧрпромышԉенноԍтӧн матігӧгӧрса ԋоԉ госуԁарствосӧ. Вӧрпромышԉенноԍт воԇӧ мунӧ зев ӧԁјӧ: 1913 воӧ вӧрпіԉітан завоԁјас піԉітісны 322 ԍурс станԁарт, 1927 воын 370 ԍурс станԁарт, 1930 воын 802 ԍурс станԁарт. Ревовоԉуціјаӧԇ ӧԏі рамаыс тӧлыԍӧн піԉітліс 171 станԁарт, 1929 воын 233 станԁарт, а 1930 воын 300 станԁарт. Крајувса мӧԁ партконференціја шуіс 1930-31-ӧԁ воын 169 рама ԁінӧ соԁтыны нӧшта 60 выԉ рама, меԁым вӧрпіԉітӧмсӧ нӧшта-на чорыԁа соԁтыны. Ԃерт, тајӧ зев гырыԍ вермӧм торјас, сӧмын суԇԍытӧм торјыс вӧрпіԉітан промышԉенноԍтын зев-на уна. Проԁукціјалӧн асԁоныс омӧԉа-на чінӧ, омӧԉа-на бурмӧ качество. Јона-на паԍкалӧма прогул. Ковмас боԍтԍывны збыԉвылӧ паԍкӧԁны соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧм, уԁарԋічество. Колӧ чорыԁа тышкаԍны классӧвӧј врагкӧԁ, рвачјаскӧԁ, прогуԉщікјаскӧԁ ԁа вреԃіԏеԉјаскӧԁ.
КУԈТУРА КЫПӦԀАН УҖ КОМІ ОБЛАԌТЫН


45-ӧԁ ԍерп. Тащӧм ногон јуклӧма муԍар.
Важ царскӧј правіԏеԉство ԋӧԏі ез тӧжԁыԍлы кыпӧԁны куԉтура ас ԍорԋіа јӧзлыԍ. 1914 воын комі чеԉаԃ вӧлі велӧԁчӧны ічӧт школајасын сӧмын 50%. Уна ԍурс јӧз вӧліны ԇік велӧԁчытӧмӧԍ. Нӧшта јона цар правіԏеԉствоыԁ нарԏітліс націонаԉнӧј меԋшінствојастӧ.
 
Ӧні шуӧма ԁај нуӧԁԍӧ-ԋін оломӧ став јӧзӧс велӧԁан мог. Комі облаԍтлы 10 во тыріг кежлӧ кыскӧма чеԉаԃӧс ічет школаын велӧԁчыны 99,5 прӧчент, поԁростокјасӧс 95%. 1922 воын гырыԍ јӧз пыщкын грамотнӧјыс вӧлі 27,3%; ӧні 1931 во јанвар кежлӧ грамотнӧј јӧз лыԁ кыптӧ 74%-ӧԇ. 1932 воын шуӧма ԁа пӧртԍӧ олӧмӧ ԋеграмотноԍт ԇікӧԇ бырӧԁан мог.
глобус ԁінса кӧрт кыщ җынјӧ. Сіјӧ віԅ веԍтас гіжӧма 60°. Географіческӧј ԁолготаыԁ ем рытыввывса ԁај асыввывса, (віԇӧԁ 45-ԁ ԍерпас)
Комі облаԍт ԏерріторіјаын ревоԉуціјаӧԇ вӧлі сӧмын 13 гырыԍҗык школа, кӧні велӧԁчісны поп-кулак піјан. 1931 воын міјан ем-ԋін 29 школа, кытчӧ кыскӧма чеԉаԃсӧ робочӧјјаслыԍ ԁа уҗалыԍ јӧзлыԍ 3320 мортӧс. 7 ԏехԋікумын ӧні велӧԁчӧны кваԉіфікаціјаа каԁрјас: вӧровмӧслы, ӧтувја віԇму овмӧслы, јӧзӧс велӧԁӧмлы, ԇоԋвіԇалун кутӧмлы, промышԉенноԍтлы, коопераціјалы ԁа с. в. Велӧԁчыԍ лыԁыс воӧ-ԋін 1000 мортӧԇ.
Сіԇкӧ мі шуам: Комі облаԍтыԁ 60° асыввывса ԁолготаын ԁа 60° војвыв шіротаын. Ӧні аԍныԁ корԍӧј карта вылыԍ ԁа віԍталӧј, кущӧм шіротаын ԁа ԁолготаын Ԉеԋінграԁ, Москва, Харков, Сыктывкар.
Таво воԍтӧма Сыктывкарын ыҗыԁ школа (ВУЗ), кӧні велӧԁчӧны јӧзӧс велӧԁны гырыԍ школајасын. Тајӧ школаыс шуԍӧ Комі Пеԁвузӧн.
Екватор ԁа параԉԉеԉјас кыԋԇі картајас ԁа глобусјас вылын емӧԍ јшщӧ кыщјас. Сещӧмыс ԋоԉ. Мунӧны најӧ екваторԍаԋ пыр ӧткоԃа. Ӧԏі гоз кыщыс мунӧ екваторԍаԋ 23,5°-ӧԁ војвывла ԁорӧԁ ԁа лунвывлаԁорӧԁ, шуԍӧны тропікјасӧн (војвывԍаԋыс — тропік рака, лунвывԍаԋыс — тропік коԅерога). Мӧԁ гозјыс — екваторԍаԋ 66 ԁа 1/2-ԁ (24° ԁа 40° поԉусјасԍаԋ) шуԍӧны војвывса ԁа лунвывса поԉарнӧј кыщјасӧн. Тајӧ віԅјаснас пома-
Јӧзӧс велӧԁӧм вылӧ ԍӧм пуктӧм мунӧ со кыԇ:
 
1924-25 .........—792 ԍурс шајт
ԍӧны кӧԇыԁа-шоныԁа інтасјас (кԉімаԏіческӧј појасјас) Та јылыԍ мі мӧԁыԍ ԍорԋітыштам-на.
1927-28 1377,5 „
 
1929-30 ........ 3012,9 „
ԌВЕТ ЈУКӦНЈАС
 
Таԇі век соԁӧ ԍӧм пуктӧм јӧзӧс велӧԁӧм, југԁӧԁӧм вылӧ. Став куԉтура кыпӧԁан уҗ вылӧ 1931 воын шуӧма вӧлі леԇны 12 міԉԉіон шајт быԁԍама ног ԍӧм чукӧртӧмӧн.
Глобус ԉібӧ муԍар җынја картајас вылӧ віԇӧԁігӧн мі аԁԇам, мыј муыс јукԍӧ гырыԍ ԁа посԋі јукӧнјас вылӧ, коԁјасӧс гӧгӧр кыщалӧ ва. Гырыԍ јукӧнјас шуԍӧны маԏерікјасӧн, а посԋіјасыс — ԁіјасӧн.
Коммуԋіԍԏіческӧј воԍпітаԋԋӧ чеԉаԃлы ԍетӧмын ыҗыԁ отсӧг ԍетӧны піоԋероргаԋізаціјајас. Ӧні піоԋрејас облаԍт паԍтала лыԃԃыԍӧны 7600 морт.
 
Школајас перестраівајтчӧны соціаԉіԍтіческӧј строіԏеԉстволы отсаԍны. Отсаԍӧны ԉесозаготовкаын, сплав нуӧԁӧмын, јозӧс колхозјасӧ котыртӧмын ԁа с. в.
46-ӧԁ ԍерп. Муԍарҗынјас.
Каԁр лӧԍӧԁӧмыс, облаԍтувса ԏехԋікумјасыԍ ӧпріч, мунӧ курсјас нуӧԁӧмӧн ԁа облаԍт сајса ԏехԋікумјасын ԁа ВУЗ-јасын.
 
Ԍіктјасын соԁӧны ШКМ-јас, фабрік-завоԁјас берԁын ФЗУ ԁа ФЗС школајас.
Сеԍ-жӧ мі аԁԇам, мыј ваыс сушаыс ԍерԏі јона уна. Меԁ гырыԍ ва пространствојасыс шуԍӧны океанјасӧн, а маԏерікјас берегвіԅ ԁорса океанјаслӧн јукӧнјасыс шуԍӧны морејасӧн.
Јона паԍкалӧны ԃетскӧј саԁјас, јаԍԉіјас ԁа плошщаԁкајас. 1929 воын вӧлі 17 ԃетсаԁ (750 чеԉаԃ), 4 ԃетскӧј ԁом (310 чеԉ.). 1931 воын вӧлі 30 ԃетсаԁ-ԋін (1320 чеԉ.).
Карта вылын муԍарлыԍ став інтассӧ петкӧԁлӧны полушаріјӧјасӧн. Мӧԁногкӧ, муԍарсӧ быԏԏӧ шӧрі вунԁӧма.
Строіԏеԉство соԁӧмӧн ԁа быԁмӧмӧн щӧщ быԁмӧны куԉтучрежԃеԋԋӧјас. Јона паԍкалӧны лыԃԃыԍан керкајас, гӧрԁпеԉӧсјас, бібԉіоԏекајас, ԏеатрјас, кінопереԁвіжка, нывбаба клубјас. 1931 воын лыԃԃыԍԍӧны:
Муԍартӧ јукӧны муԍар җынјас вылӧ меріԃіан ԍерԏі.
Лыԃԃыԍан керкајас 116
Віԇӧԁлӧј тајӧ кык муԍар җын вылӧ. Тані муԍарсӧ јукӧма кык пеԉӧ. Најӧ шуԍӧны: шујгавывсаыс — рытыввывсаӧн, веԍкыԁлаыс — асыввывсаӧн.
Гӧрԁпеԉӧсјас 700
Тајӧ-жӧ муԍарҗынјас вылын петкӧԁлӧны ԍвет јукӧнјас; танісӧ пукталӧма лыԁпасјас; ԍӧԁӧн краԍітӧма маԏерікјас.
Бібԉіоԏекајас 17
Ԍвет јукӧнјас пукԍӧмаӧԍ муԍар вылын со кыԇі:
Ԏеатрјас 6
 
Кіно 60
Асыввывса муԍар җынјын
Нывбаба клубјас 5
Јевропа ԍвет јукӧн пасјӧма 1
Ԁом-креԍԏаԋіна 9.
Аԅіја — „ — „ —
Тајӧ учрежԃеԋԋӧјас кыԋԇі јона паԍкӧԁӧма ԉікпунктјас, журналјас ԁа гаԅетјас суԇӧԁӧм, переԁвіжнӧј бібԉіоԏекајас, раԃіо, поԉітшколајас ԁа уна пӧлӧс кружокјас.
Афріка — „ — „ — „ 2
Сыктывкарын стрӧітӧма Ԁом Куԉтуры ԁа облаԍтувса, раԃіо станціја.
Австраԉіја — „ — „ — „ 3
Став тајӧ куԉтурнӧј уҗыс веԍкӧԁӧма ԉесозаготовка, сплав, ԍіктса овмӧс коԉԉекԏівіԅірујтӧм ԁа мукӧԁ хоԅајственно-поԉіԏіческӧј могјас нуӧԁӧм вылӧ.
Антаркԏіԁа (җынјыс) „ 6
Куԉтура кыпӧԁан уҗын ԁа овмӧс кыпӧԁӧмын јона ыҗыԁ мог сулалӧ Комі печаԏ ԁа ԉіԏература воԇын. Ревоԉуціјаӧԇ Комі печаԏ ԋӧԏі ез вӧв. Ӧні леԇԍӧ-ԋін 8 пӧ-
Рытыввывса муԍар җынјын
Амеріка — ԍвет јукӧн „
лӧс гаԅет 22 ԍурса ԏіражӧн. Таыԍ ӧпріч Комі кыв вылын леԇԍӧ 2 журнал: „Куԉтура фронт“ ԁа „Уԁарԋік".
Антаркԏіԁа „ „ (җынјыс) „ 6.
Комі ԉіԏература воԇын сувтӧԁӧма мог—коԍаԍны соціаԉіԍԏіческӧј Выԉ Војвыв стрӧітӧм вӧсна, капітаԉіԍԏіческӧј еԉементјас вылӧ став фронт паԍта наступајтӧмӧн.
Став ԍвет јукӧныс лоӧ 6. Корԍӧј тајӧ ԍвет јукӧнјассӧ глобус вылыԍ.
Тајӧ уҗјас кыԋԇі јона паԍкалӧ ԁа јонмӧ уҗалыԍ јӧзлыԍ ԇоԋвіԇакутанлун. Боԉԋічајас ԁа амбулаторіјајас кыԋԇі лӧԍӧԁалӧма ԁа стрӧітӧма курортјас ԁа шојтчанінјас. Облаԍтын ӧні емӧԍ: Ԍереговса курорт, Вогваԅԃінса шојтчанін ԁа Пӧԃԃеԉнӧјса санаторіја.
Меԁыҗыԁ ԍвет јукӧнӧн лоӧ Аԅіја, сыбӧрын Амеріка.
Міјан мог—куԉтура стрӧітан уҗсӧ јӧткыштны воԇӧ, вӧчны торја упор овмӧс быԁ јукӧнлы націонаԉнӧј каԁр лӧԍӧԁӧм вылӧ, школајасын коммуԋіԍԏіческӧј воԍпітаԋԋӧ нуӧԁӧм вылӧ, став школајассӧ комі кыв вылӧ вуҗӧԁӧмӧн ԁа ԋеграмотноԍт бырӧԁӧмсӧ бојевӧја олӧмӧ пӧртӧмӧн.
Ӧні тӧԁмӧԁӧј океанјас. Ем кујім океан: Веԉікіј іԉі Ԏіхіј океан, Атлаԋԏіческӧј ԁа Іԋԃіјскӧј.
Корԍӧј тајӧ океанјассӧ карта вылы- ԁа гіжышталӧј, кущӧм муԍарҗынјынӧԍ ԁа кущӧм маԏерікјас гӧгӧр најӧ.
Ӧні тӧԁмӧԁӧј ԁа черԏітӧј ԃіаграмма, меԁ еԍкӧн тыԁовтчіс ыҗԁаыс муԍарвывса океанјаслӧн ԁа маԏерікјаслӧн. Ԃіаграмма лӧԍӧԁӧј со кущӧм лыԁпасјас ԍерԏі:
Ԍвет јукӧнјаслӧн ыҗԁа:
Јевропа....................10 міԉԉон кв. км.
Аԅіја..................... 44
Амеріка....................43 „ „ „
Афріка.....................30
Австраԉіја..................9
Антаркԏіԁа.................14 „ „ „
Океанјаслӧн ыҗԁа
Веԉікіј океан.................178 мԉн. кв. км.
Антланԏіческӧј ԁа Војвыв Поԉарнӧј море 107
Інԃіјскӧј океан............... 75 „ „
 
ЈУАԌАНЈАС ԀА УҖЈАС
 
1. Віԇӧԁлӧј глобус ԉібӧ карта вылӧ ԁа віԍталӧј, кущӧм інтасјас краԍітӧма лӧзов рӧмӧн?
2. Кущӧм рӧмӧн краԍітӧма му (суша)?
3. Віԍталӧі ԍвет јукӧнјаслыԍ ԁа океанјаслыԍ ԋімјас.
 
 
4. Мыј унҗык му вылын: суша аԉі ва?
5. Кущӧм ԍвет јукӧнын міјан Комі облаԍт? Војвывлаԁорын аԉі лунвывлаԁорын? Кущӧм полушаріјӧын?
6. Муԍар җынја карта вылыԍ тӧԁмӧԁӧј Атланԏіческӧј океанлыԍ паԍтасӧ.
7. Кущӧм океан меԁматын міјан облаԍтлы?
 
ГОЖӦМ ԀА ТӦВ
 
Му бергалӧ ас гӧгӧрыс ԁај шонԁі гӧгӧр. Шӧнԁі гӧгӧр бергӧԁчӧм вӧсна вежлаԍӧ мувылын вогӧгӧрԍа шоныԁ ԁа кӧԇыԁ каԁ: тулыс, гожӧм, ар ԁа тӧв.
Мулӧн поԉусјасыс — С ԁа Ю — шонԁілаԋыс сулалӧны бок ногӧн (віԇӧԁ 47-ԁ ԍерпас). Сіјӧ бокног пӧлыԋтчӧмыс мулӧн оз вежԍыв, век сещӧм.
47-ӧԁ ԍерпас. Јуԋ 22-ԁ лунӧ ԁа ԁекабр 21-ԁ лунӧ таԇі кымын му вылӧ усӧны шонԁі југӧрјас.
 
Тајӧ ԍерпас вылас петкӧԁлӧма стрелкајасӧн шонԁі југӧрлыԍ му вылӧ уԍӧмсӧ.
Јуԋ тӧлыԍын војвывла ԁорыс (С — шыпасӧн пасјӧма) јонҗыка шоналӧ шонԁі југӧрјасыԍ лунвывса поԉуслаԁор інтасјас ԍерԏі. Мӧԁногӧнкӧ, вој поԉус ԁінса інтасјасын завоԃітчӧ гожӧм, а лунвывсаын — тӧв.
Ӧні тајӧ-жӧ ԍерпас ԍерԏіыс тыԁалӧ (веԍкыԁ вылас) мӧԁтор-ԋін. Воҗын мыԍԏі лоӧ ԇік мӧԁарӧ (муыԁ шонԁі гӧгӧр бергӧԁчӧ ӧԏі воӧн); ԃекабр тӧлыԍӧ: шонԁі југӧрјас ӧні-ԋін јонҗыка інмӧны лунвыв поԉус інтасјасӧ, — сені завоԃітчӧ гожӧм, војвылын тӧв.
Кущӧм інтасјасын шонԁі југӧрјас век інмӧны — тӧв і гожӧм, во чӧж? Кӧні веԍкыԁа уԍӧны? Кӧні оз веԍкыԁа?
Ԃерт, інмӧны јонҗыка луншӧрлаԋын, — југӧрјасыс
 
уԍӧны му вылӧ веԍкыԁа. Віԍталӧј, тӧвнас аԉі гожӧмнас шонԁілӧн југӧрјас веԍкыԁҗыка уԍӧны? Ԃерт, гожӧмнас. Сіԇкӧ гожӧмыԁ овлӧ шоныԁ сы вӧсна, мыј шонԁі југӧрјас уԍӧны веԍкыԁҗыка.
Екваторын шонԁі југӧрјас уԍӧны век веԍкыԁа (віԇӧԁ 48-ԁ ԍерпас, Б шыпас). Поԉусјасын уԍӧны пӧлӧсҗыка ԋін. Кымын поԉуслаԋ мунан, сымын кӧԇыԁҗык (47-ԁ ԍерпас, А шыпас).
Та ԍерԏі муԍарсӧ јукӧмаӧԍ віт појас вылӧ. Віԇӧԁ 49-ԁ ԍерпас вылӧ. Екватор гӧгӧр шуԍӧ пӧԍ појасӧн. Пӧԍ појасԍаԋ ӧтар-мӧԁар бокас — шӧр појасјас.
Воԇӧҗык поԉусјаслаԋ — кӧԇыԁ појасјас: лунвывса
ԁа војвывса.
Ставыс лоӧ віт појас.
Корԍӧј тајӧ појасјассӧ глобус вылыԍ ԁа муԍарҗынја карта вылыԍ. Тӧԁмоԁӧј, кущӧм појасын Комі облаԍт.
Кущӧм појасын меԁвылын овлӧ шонԁі? Кӧні меԁулын овлӧ вогӧгӧрчӧжнас?
Шоныԁ ԁа кӧԇыԁ інтасјасын олысјас ԁа олӧмыс абу ӧткоԃ. Појасјас ԍерԏі олӧммыс олыԍјаслӧн ԁа быԁмӧгјаслӧн абу ӧткоԃ.
Меԁвојԁӧр боԍтам тащӧм ԍерпасјас (віԇ 6З-ӧԁ ԉістбокыԍ). Таіӧ ԍерпасјас вылас петкӧԁлӧма: меԁвылас кӧԇыԁ інтас кӧԇыԁ појасыԍ; улынҗык — шӧркоԃԃем појасыԍ інтас, сеԍԍа шоныԁ ԁа пӧԍ појасыԍ — інтас.
Ԍерпас вылӧ віԇӧԁӧмӧн тӧԁмӧԁӧј, кущӧм інтасын кыԇі олӧны, кыԇі паԍтаԍӧны јӧзыс, кущӧм быԁмӧгјас емӧԍ ԁа с. в. Мӧԁног-кӧ, мӧԁа-мӧԁԍыс мыјӧн торјалӧны?
48-ӧԁ ԍерп. Тані петкӧԁлӧма, кыԇі тулыс-ар, уԍӧны му вылӧ шонԁі југӧрјас
49-ӧԁ ԍерп. Муԍар јуклӧма віт појас вылӧ
50-ӧԁ ԍерпас. Інтас ԍерті мортлӧн оланногыс ԁа паԍкӧмыс
Меԁвылас — меԁкӧԇыԁ, куԅ тӧв ԁа җеԋыԁ гожӧм, лым ԁа јі. Сені кӧԇыԁ кԉімат. Мӧԁ ԍерпас вылын абу јона кӧԇыԁ ԋі абу јона шоныԁ, тӧлыс ԁа гожӧмыс пӧшԏі ӧткуԅаӧԍ. Сені шӧркоԃԃем
 
51-ӧԁ ԍерп. Јеҗыԁ, ԍӧԁ ԁа віж куа јӧз.
 
кԉімат. Којмӧԁ ԍерпасын, матӧҗык-ԋін екваторлаԋ, шоныԁ інтас — лым оз уԍлы, пыр гожӧмԁа шуԍӧ тропік берԁса кԉіматӧн. Ԋоԉӧԁыс ԇік екваторын. Шуԍӧ тропіческӧј кԉіматон. Олыԍјас (јӧз) јукԍӧны јеҗыԁ, ԍӧԁ, ԁа віж куа јӧз вылӧ.
 
52-ӧԁ ԍерп. Кітајецјас.
 
Кӧԇыԁ інтасын олӧны ԋеԋечјас, јакутјас, тунгусјас віж куа мукӧԁ јӧз.
Шӧркоԃԃем кԉімата інтасјасын олӧны кітајечјас, ја-
 
поԋечјас, амерікаԋечјас, ангԉічана, французјас, ԋемечјас рочјас, украіԋечјас белоруссјас, кавкаԅецјас, ԍԏепнӧј јӧз.
Шоныԁ інтасын олӧны ԋегрјас, інԁусјас, арабјас ԁа мукӧԁ.
 
Кавказец. Монгол. Англічанін. Ԋемец.
 
 
Пемӧсјас ԁа быԁмӧгјас абу-жӧ ӧткоԃӧԍ. Кӧԇыԁ інтасјасын олӧны — јеҗыԁ ош, ԏуԉеԋ, морж ԁа мукӧԁ. Гожӧм кежлӧ татчӧ јона локтӧны шоныԁ інԍаԋ пӧткајас.
33-ӧԁ ԍерп. Кӧԇыԁ інтасыԍ пемӧсјас ԁа морт.
 
Олыԍјас віԇӧны кӧр ԁа пон, паԍтаԍӧны ԁа оланін лӧԍӧԁӧны кӧркујасыԍ.
Кӧԇыԁысла тані быԁмӧгјасыс омӧԉа быԁмӧны зев жебӧԍ. Быԁмӧны: карԉіковӧј кыԇ ԁа ӧткымын карԉік пожӧм, емӧԍ сеԍԍа кустарԋікјас; јона быԁмӧ јала, ԋіщ; вотӧсјасыԍ: туріпув, мырпом ԁа мукӧԁ.
Амеріканеч
Араб.
54-ӧԁ ԍерп. Тунгусјас.
55-ӧԁ ԍерп. Пӧԍ інтасыԍ пемӧсјас ԁа пӧткајас.
Шоныԁ ԁа пӧԍ інтасјасын олӧны вывті уна пӧлӧс пемӧсјаслӧн, ԉев, ԏігр. носорсг, жірафф, ԅебра, ӧбԉеԅана, крокоԃіл ԁа муксԁ. Олӧны вывті унапӧлӧс посԋі лебачјас.
56-оԁ ԍерп. Слӧн ужалӧ мортлы
Олыԍјас ас ԁінаныс віԇӧны слӧн, вербԉуԁ, кӧза. Слӧн уҗалӧ мортлы: слӧнӧн кыскаԍӧны, ветлӧны-муноны. Вербԉуԁӧн јона-жӧ сен кыскаԍӧны. Вербԉуԁ вермӧ уна лун
 
53-ӧԁ ԍерп. Тропіческӧј вӧр.
59-ӧԁ ԍерп. Оаԅіс
ԇік јутӧг овны ԁа сы вӧсна сіјӧн бур ветлыны пустыԋајасӧԁ.
Шоныԁ інтасјасын емӧԍ пустыԋајас, сені жарысла ԁа ватӧмла ԋінӧм оз быԁмы. Увтасінјасын шочіԋіка паныԁаԍлӧны оаԅісјас. Сені васӧԁҗык местаын быԁмӧны паԉмајас. Трӧпіческӧј вӧр быԁмӧ вывті сука.
СССР-ын кыԋԇі, ԋекӧн на абу сӧвет влаԍт: сен кӧԅаіналӧны капітаԉістјас. Кітајын 1920-ԁ воԍаԋ-ԋін мунӧ коԍ уҗалыԍјаслӧн капітаԉістјаскӧԁ, меԁ лӧԍӧԁны сӧвет влаԍт.
Лыԃԃӧј ԋігајасыԍ ԁа гаԅетјасыԍ сӧвет влаԍт ԁор коԍаԍӧм јылыԍ.
ЈУАԌАНЈАС ԀА УҖЈАС
1. Кор шонԁілӧн југӧрыс му вылӧ уԍӧ пӧлӧсҗыка — лунын аԉі асылын?
2. Кущӧм часјасын веԍкыԁҗыка шонԁілӧн југӧрыс уԍӧ ԁа меԁјона шонтӧ?
Екватор гӧгӧр шонԁі југӧрјас уԍӧны меԁвеԍкыԁа ԁа сені меԁшоныԁ. Меԁ еԍкӧн гӧгӧрвоны, мыјла овлӧны тӧв ԁа гожӧм, колӧ тӧԁны, кыԇі муыс ветлӧ шонԁі гӧгӧр.
1. Уҗ. Класс җоҗӧ мелӧн вӧчӧј чут ԁа метр куԅта кӧвјӧн мелӧн сіјӧ чут гӧгӧрыс черԏітӧј җоҗас кыщ.
Чут шӧрӧ пуктӧј ӧзтӧм ԍіԍ — шонԁі пыԃԃі. Кыщ віԅ ԁорас кущӧмкӧ інтасӧ пуктӧј глобус, кыԇі петкӧԁлӧма ԍерпас вылын — Му пыԃԃі. Мі тӧԁам, мыј Му чӧрс помјас кутасны пӧлыԋӧн сулавны. Глобус сувтӧԁӧј сіԇі, меԁ ԍіԍлаԁорԍаԋ кутас југӧрыс інмыны кыкнан поԉусјасас.
Тащӧм положеԋԋӧын Му овлӧ тулыс воігӧн, март 21-ӧԁ лун гӧгӧр. Кыԇі кутас ԍіԍлӧн југӧрыс уԍны екватор ԁа поԉусјас гӧгӧрӧ? Пемыԁ местаын зев лӧԍыԁа понԁас тӧԁчыны ԍіԍ југӧр уԍӧмыс глобус вылӧ.
2 уҗ. Ӧні кыщ віԅ пӧлӧн кутам вештыны глобуссӧ шујгалаԋ, меԁ сӧмын мучӧрспомјаслӧн (поԉусјаслӧн) пӧлыԋыс ез вежԍы. Кор Муыс мунас кыщ віԅӧԁыс ԋоԉӧԁ пајсӧ, секі лӧԍыԁа Шонԁілӧн (ԍіԍлӧн) југӧрјасыс кутасны інмыны војвыв поԉусӧ, а лунвыв поԉусӧ оз кутны інмыны.
 
Глобуссӧ бергӧԁлӧј гозмӧԁ пӧв ас гӧгӧрыс ԁа віԇӧԁӧј јнтасјассӧ Војвыв поԉус інјасыԍ. Пемԁылӧны оз најӧ суткі чӧжнас? Овлӧ оз војыс сіјӧ каԁнас?
Сіԇ-жӧ віԇӧԁлӧј, мыј лоӧ сіјӧ каԁнас лунвыв поԉус інтасјасын суткі чӧжӧн. Овлывлӧ оз луныс суткінас?
Му паԍталаас ӧткуԅа-ӧ овлӧ луныс ԁа војыс? Коԁыс куԅҗык? Кущӧм полушаріјаын лоӧ гожӧм, тӧв?
Јуԋ 22-ӧԁ лунјас гӧгӧр міјан војвыв полушаріјаын овлӧны меԁкуԅ лунјас ԁа меԁҗеԋыԁ војјас. Воԇӧ вылӧ најӧ наԇӧԋікӧн чінӧны. Тајӧ луныс шуԍӧ гожԍа солнцестојаԋіјӧӧн. Тајӧ каԁнас шонԁі лучјас уԍӧны ԇік веԍкыԁасӧ оз екватор ԁорын, а 23 1/2° војвыв шірота гӧгӧр. Сіјӧ віԅыс, коԁі мунӧ тајӧ граԁус веԍтіыс, шуԍӧ војвыв тропікӧн.
3 уҗ. Нуыштам нӧшта глобуснымӧс воԇӧ ӧԏі чеԏверт кыщ мынԁа, мучӧрслыԍ направԉеԋԋӧсӧ вежтӧг. Первојја уҗ моз-жӧ тӧԁмӧԁӧј глобус вылыԍ: 1. југӧр ԁа пемыԁлыԍ граԋічасӧ; 2. лун-војлыԍ куԅтасӧ; 3. поԉус гӧгӧрыԍ лун-вој.
Тащӧм положеԋԋӧын Му овлӧ ԍеԋԏабр 24-ӧԁ лунјас гӧгӧр (арԍа равноԃејствіјӧ).
Кущӧм вогӧгӧрԍа каԁ воӧ војвыв ԁа лунвыв полушаріјасын (гожӧм, тӧв, ар, тулыс)?
4 уҗ. Глобус вештам нӧшта сіԇ-жӧ ӧԏі чеԏвер кыщ мынԁа. Мыј лоӧ поԉусјас ԁорын? Куԅ-ӧ лун ԁа вој ӧԏі-мӧԁ полушаріјаын? Петавлӧ оз шонԁі Војвыв поԉус інтасјас гӧгӧрын? Лунвыв поԉус гӧгӧрын?
(Міјан інјасын тащӧм каԁыс овлӧ ԃекабр 22-ӧԁ лунјасӧ тӧвԍа солнце стојаԋіјӧ). Кущӧм во гӧгӧрԍа каԁ лунвыв ԁа војвыв полушаріјајасын?
Тајӧ луннас шонԁілӧн југӧрјас веԍкыԁа уԍӧны 23 1/2° лунвыв шірота віԅ інтасјасын (лунвыв тропік віԅ).
5 уҗ. Глобус вылыԍ корԍӧ асԍыныԁ оланінтӧ ԁа таԇі жӧ тӧԁмӧԁалӧј, кыԇі вежлаԍӧ во гӧгӧрԍа каԁ.
 
VI. КЫԆІ ОЛӦНЫ УҖАЛЫԌ ЈӦЗ МІЈАН РАЈОНЫН ԀА
ОБЛАԌТЫН
(Географіческӧј обзор)
 
КОМІ МУ
 
Пујасыс јывјаснас кымӧрсӧ ԋулӧны.
Тӧвныркӧԁ венԅігӧн ԋӧжјӧԋік шулӧны:
„Ԁыр-на мі сулалам, ԁыр...
Комі му міјанӧн тыр“.
Черіјас гажаа ва пыщкын ворсӧны,
Лебачјас быԁлаын, быԁлаын горзӧны...
Јујаслӧн візулыс лӧԋ, —
Вералӧ налӧн лӧз вӧԋ.
Тунԁраын војтӧлыс шуԏӧбӧн ветлӧԁлӧ,
Вој море шыԅӧма — збој лунсӧ петкӧԁлӧ.
Тунԁраын зев уна кӧр...
Олӧмыс сетӧні скӧр.
Комі му пыщкӧсыԁ быԁ бурӧн тырӧма,
Му піӧ озырлун уна зев пырӧма,
Озырлун ԁругӧн оз быр.
Завоԁјас вӧчалам тыр.
 
Выԉ Паш
 
КЫԆІ НУӦԀӦМА РАЈОԊІРОВАԊԊӦ
 
1775 воын роч му вӧлі јукӧма губерԋајас, ујезԁјас, вӧлӧԍтјас вылӧ.
Важ права ԁырјі губерԋајас, ујезԁјас лӧԍӧԁӧма вӧлі сіԇі, меԁ еԍкӧ помешщікјаслы, чіновԋікјаслы, поԉіцејскӧјјаслы лӧԍыԁҗыка поԅіс бергӧԁлыны јӧзӧн кыԇ налы колӧ, перјыны вот ԁа с. в. Економіка бокԍаԋыс ез лыԃԃыԍлыны. Сіԇ-жӧ ез лыԃԃыԍлыны торја націонаԉноԍт-
 
јаскӧԁ. Нарошнӧ вӧлі ԍујӧны најӧс унҗык губерԋаӧ, меԁ најӧс торјӧԁавны ԁа ԋӧжјӧԋікӧн пӧртны рочӧ. Ас кывја јӧз вылӧ віԇӧԁісны зев ԉока.
1929-ԁ воԍаԋ став СССР-сӧ рајоԋірујтӧма. Рајоԋірујттӧԇ јона уҗаліс Госплан, тӧԁмаліс став СССР-сӧ економіка бокԍаԋ, меԁ еԍкӧ торја крајӧ ӧтувтны ӧткоԃ овмӧса рајонјас. Сіԇі і лоі лӧԍӧԁӧма. Шуам: Војвыв крај озыр вӧрӧн, јона поԅӧ паԍкӧԁны вӧр промышԉенноԍт. Сетчӧ пырӧны вӧраінјас Печера, Меԅеԋ ԁа Вој-Ԁвіна јујас пӧлӧныԍ. Іваново-Возԋеԍенскӧј рајонын јона паԍкалӧма ԏекԍԏіԉнӧј промышԉенноԍԏ, Мӧскуа гӧгӧрын — гырыԍ уна пӧлӧс промышԉенноԍт, меԁјона — еԉектріческӧј. Центраԉно-Черноԅомнӧј рајонын — ԋаԋ уҗалӧм, важ Ураԉскӧј облаԍтын — кӧрт чугун вӧчӧм, с. в.
Важ опытјас петкӧԁлӧны, мыј абу выгӧԁнӧ стрӧітны фабрік-завоԁјас кытчӧ веԍкалӧ. Абу выгӧԁнӧ шуам, вӧчны кӧрт ԁа чугун уралса руԁаыԍ Војвыв крајын, а Ежва — Печераын леԇӧм вӧр піԉітӧԁны Урал облаԍтын.
Ӧні, кор СССР паԍта стрӧітӧны гырыԍ фабрік-завоԁјас планјастӧг уҗавны оз поԅ. Економіка ԁа куԉтура торја крајјасын вермасны кыптыны сӧмын секі, кор ставсӧ лоӧ вӧчӧма воԇвыв бура арталӧмӧн, план ԍерԏі.
Рајоԋірујтӧм крајјаслӧн (гырыԍ облаԍтјаслӧн) — оз ков ԇугны автономнӧј націонаԉнӧј облаԍтјас економіческӧј облаԍтјаскӧԁ — планјас вӧчӧм ԁа на ԍерԏі економіка ԁа куԉтура кыпӧԁӧм — меԁыҗыԁ уҗ.
Ӧні со кущӧм ԍіԍԏема: 1) крај, облаԍԏ, 2) рајон, 3) ԍіктсӧвет. Міјан Војвыв крај пырӧ РСФСР-ӧ
Војвыв крајӧ пырӧм понԁа Комі облаԍтлӧн автономнӧј правајасыс ез чінны. Економіка бокԍаԋыс облаԍт век ӧтарӧ јонмӧ. Куԉтура бокԍаԋ — сіԇ-жӧ. Комі облаԍтлӧн аслас торја бјуԁжет.
 
КОМІ ОБЛАԌТ
 
Комі облаԍт СССР пыщкын лоӧ јевропејскӧј јукӧнын асыв-вој вылын.
1921-ԁ воын мај 5-ӧԁ лунӧ ВЦІК преԅіԃіум вылын, вӧлі кывзӧма ԁоклаԁ Комі автономнӧј облаԍт лӧԍӧԁӧм јылыԍ.
 
Меԁбӧрја рајоԋіроваԋԋӧ нуӧԁӧм бӧрын облаԍтӧ пырісны: Уԍԏціԉемскӧј ујезԁ ставнас ԁа 20 вӧлӧԍт Јаренскӧј ујезԁыԍ, Печера ујезԁ Ԏіманскӧј тунԁраын ԁа Пустоԅерскӧј вӧлӧԍтыԍ ӧтԁор), Пысскӧј ԍеԉсовет (Меԅенскӧј ујезԁыԍ). Слуԁскӧј вӧлӧԍт (Вјатскӧј губерԋаыԍ), Курјінскӧј ԁа Уԍԏ-Уԍінскӧј ԍеԉсӧветјас (Ураԉскӧј облаԍтыԍ), Щугорскӧј, Тр.-Печорскӧј ԁа Савіноборскӧј вӧлӧԍтјас (Черԁын ујезԁыԍ).
1929 воын міјан Комі облаԍт пыріс Војвыв крајӧ. Облаԍтлӧн граԋіцајас лоіны тащӧмӧԍ: асыв-вој бокԍаԋ граԋічітчӧ Урал облаԍткӧԁ, рытывті — Војвыв Крајса асыввыв рајонјаскӧԁ, лунвывті — Ԋіжегороԁскӧј облаԍткӧԁ.
Облаԍтлӧн терріторіја арталӧны 393,400 кв. кілометр. Тајӧ ԏерріторіјаыс јукԍӧ со кыԇі:
Граԁјас.......................3100 га.
Мујас (пашԋа).............. 64.100 га.
Віԇјас (луг).............. 323.20 0 га.
Вӧр................ 29.989.900 га.
Керас ԁа весас............ 546.100 га.
Пӧскӧԏіна...................41.100 га.
Комі облаԍт пукԍӧма Гріԋевечԍаԋ 46° — 66° асыввыв ԁолгота костӧԁ ԁа 59° 30 — 70° војвыв шірота костӧԁ.
Реԉјеф харакԏерізујтчӧ мыԉкјӧԍ воԁораԅԃелјасӧн. Печераса баԍԍејн пукԍӧма улыс местаӧ. Ӧтар бокԍаԋыс Урал гӧра, мӧԁарԍаԋыс Ԏімаԋса гӧрајас. Ежва ԁа Сыктыв баԍԍеінјас — равԋіннӧјӧс. Печера баԍԍејнын емӧԍ җуҗыԁ местајас (гӧрајас), шуам Сабԉа ԁа Ԏеԉпос-із гӧрајас. Налӧн җуҗтаыс 2100 метр кымын. Увлаԋ завоԃітчӧ зев уна јујаса ԁа шорјаса плоскогоріјӧ.
Меԁгырыԍ јујасыс облаԍтаным тащӧмӧԍ: Печера Ежва ԁа Луза. Печера завоԃітчӧ Урал гӧраԍаԋ, куԅтаыс сылӧн 2132 кілометр гӧгӧр. Печера јывса вожјасыс візывтӧны зев ӧԁјӧ ԁа јона порогӧԍ; кымын увлаԋ — сымын візулыс наԇмӧ. Улыс ԏечеԋԋӧыс тулыснас паԍкавлӧ 10 кілометрӧԇ. Војвыв океан уԍігӧн торјалӧ уна вежӧ. Шӧрԍаԋыс кымын Печера ју уна ваа ԁа җуҗыԁ. Печера ју аслас вожјасӧн паԍкӧԁчӧ зев паԍкыԁа, 271,6 ԍурс кв. кілометр гӧгӧр.
Гырыԍҗык вожјасыс сылӧн — шујга бокԍаԋыс: Волоԍԋіца, војвыв Мылва, Веԉју, Ԉӧмју, Кожва, Іжма ԁа
 
Ціԉма; веԍкыԁ бокԍаԋыс — Ілыч, Пӧԁчерем, Щугор, Араԋеч, Уса ԁа мукӧԁ. Тајӧ вожјасыс бара-жӧ вожалӧны.
 
60-ӧԁ ԍерп. Щугор ју.
 
Уҗ. Карта вылыԍ корԍӧј Печера ју ԁа сылыԍ вожјассӧ.
Ежва ју ыҗыԁ-жӧ, уԍӧ Војвыв Ԁвінаӧ. Ыҗыԁҗык вожјасыс сылӧн — шујгавывԍаԋ: Лунвыв Мылва, Ԋемју, Војвыв Кеԉтма, Лӧкчім ԁа Сыктыв; веԍкыԁ бокԍаԋ — Віԍер, Ԋобју, Маҗа ԁа Јемва. Ԉапкыԁ ва вӧсна гожӧмын гырыԍ паракоԁјас ылӧԇ катлыны оз вермыны.
Луза ју Војвыв-Ԁвіна баԍԍејнӧ-жӧ пырӧ, уԍӧ Југ јуӧ.
Волга баԍԍејныԍ міјан облаԍт пыщкӧ пырӧны Кама јулӧн веԍкыԁ вожјасыс: Лунвыв Кеԉтма ԁа Веԍԉана; Вјатка јулӧн вожјасыс: Кобра ԁа Ԉетка.
Уҗ: карта вылыԍ корԍӧј тајӧ јујассӧ, налыԍ вожјассӧ.
Міјан овмӧсын јујаслӧн тӧԁчан луныс вывті ыҗыԁ. Прамӧј тујјас ӧнӧԇ міјанын ез вӧвны, кӧрттуј ԁа шоԍ-
ԍе тујсӧ ԋеважыԍаԋ-на понԁісны вӧчны. Став грузсӧ мі вӧлі мӧԁӧԁам — вајам ва тујӧԁ. Ортсі ԁа пыщкӧс рынокӧ петкӧԁлім вӧр, пушԋіна ԁа мукӧԁтор, облаԍтӧ пыртлім проԁовоԉствіјӧ, кӧм-паԍкӧм, кӧртакӧлуј віԇму уҗалан машінајас ԁа с. в.
 
МІЈАН ЈУ
 
Уҗ: Велӧԁӧј ас ԍікт гӧгӧрса ју тащӧм план ԍерԏі.
I.
1. Кыԇі шуԍӧ ԋімыс тіјан јулӧн (ԉібӧ шорлӧн)?
2. Кытыԍаԋ завоԃітчӧ јылыс: ԋурԍаԋ, му пыщԍаԋ, тыԍаԋ?
3. Кытчӧ уԍӧ јуыс?
4. Ылын-ӧ јуыс школа ԁінԍаԋ?
II.
5. Ем абу ју вылын җынԁіјас, заԉівјас, коԍтјас?
6. Соԁлӧны — чінлӧны-ӧ јујасныԁ, аԉі коԉӧны вӧрԅывтӧг?
7. Ӧԁјӧ-ӧ візувтӧ ју, овлӧ оз берӧг бужԁӧмјас?
8. Сӧԇ аԉі гуԁыр ваыс?
9. Кущӧм ју пыԁӧсыс: лыа, гаԉа, ԍој ԁа с. в.?
III.
10. Јона-ӧ чукԉӧԍ јулӧн ватујыс?
11. Кущӧм берегыс: крутӧј, лажмыԁ, ԉапкыԁ, җуҗыԁ; кустјас быԁмӧны аԉі воԍса?
12. Емӧԍ абу ју вылын ԁруг җумјас, ԉапкыԁ інјас, порогјас?
IV.
13. Јона-ӧ паԍкавлӧ јуныԁ тулысын?
14. Пукԍӧ оз тулысын заԉівнӧј віԇјас вылӧ іл?
15. Уна-ӧ турун воӧ быԁ гектар заԉівнӧј віԇ вылыԍ? Кос віԇ вылыԍ?
16. Ем абу јуԁорын меԉԋіча, кущӧм буртор сіјӧ вајӧ јӧзыслы?
V.
17. Мыјӧн ветлӧны ју вывті гожӧмын (паракоԁӧн, пыжӧн)? Кущӧм інтасԍаԋ ԁа кытчӧԇ ветлӧны паракоԁјас?
 
18. Кущӧм грузјас, новлӧԁлӧны ју куԅа, кытыԍаԋ, кытчӧԇ? Мыј бурыс ју куԅа ветлӧм-мунӧмын ԁа груз новлӧԁлӧмын?
19. Ју куԅа кылӧԁлӧны оз вӧр? Кыԇі кылӧԁӧны: моԉԉӧн, пурјасӧн, лотовкаӧн?
20. Овмӧс кыпӧԁӧмын кущӧмҗык значеԋԋӧыс тіјан јулӧн? Ԁорјасӧҗык?
21. Јона-ӧ кыјӧны чері? Мыјӧн? Кущӧм черіјас меԁ уна кыјӧны? Ас ԍојӧм вылӧ сӧмын, аԉі вузӧс вылӧ щӧщ?
22. Ем абу посјас ју вомӧн? Коԁі тӧжԁыԍӧ на вӧсна? Мыј бурыс јӧзлы наыԍ?
Тајӧ план ԍерԏі крајевеԁческӧј кружокын тӧԁмӧԁӧј ставсӧ. Ізучітӧм торјассӧ чукӧртӧј школаӧ — уголокӧ. Кутӧј јітӧԁ рајонувса крајевеԁческӧј обществокӧԁ. Оз-ӧ поԅ бурмӧԁны јулыԍ бурлунсӧ? Кыԇі? Кыпӧԁӧј вопрос бурмӧԁӧм куԅа: весавны, җуҗԁӧԁны, буҗԁӧԁӧмкӧԁ вермаԍны ԁа с. в.
 
Кԉімат. Температура ԍерԏі облаԍт јукԍӧ кык пеԉӧ: — војвыв ԁа лунвыв јукӧнјас. Ежва ԁа Сыктыв рајонјас гӧгӧр шоныԁҗык Печера гӧгӧр ԁорыԍ.
Вогӧгӧрса шӧркоԃԃем ԏемпература облаԍтын + 0,5°, гожԍа ԏепература + 11,9°, тӧвԍа — 9,1°. Меԁшоныԁ каԁ во гӧгӧрын јуԉ тӧлыԍ, а меԁԍа кӧԇыԁ — јанвар тӧлыԍ. Шӧр ԏемпература бара-жӧ абу ӧткоԃ, шуам, јуԉ тӧлыԍӧ Ношуԉын + 17,7°С, а Щугӧрын + 11,3°С. Кыԅ во сајын кымын Щугӧрын тӧлын вӧлӧма — 54°, тащӧмӧԇыс летчывлӧ, ԃерт, зев гежӧԁа.
Печера ју гӧгӧр, ԏемператураыс век кӧԇыԁҗык.
Мыј понԁа міјан облаԍтын тащӧм кԉіматыс?
Мі тӧԁам ԋін, мыј вӧсна овлӧ тӧв ԁа гожӧм. Мі тӧԁам, мыј поԉусјас ԁорын меԁкӧԇыԁ. Міјан облаԍтным — војвылын. Матын поԉарнӧј појас ԁа Војвыв поԉарнӧј кӧԇыԁ море. Јонҗыкасӧ пӧԉтлӧ војтӧв. Мыј вӧсна тӧлыс міјанын куԅҗыка пукалӧ гожӧм ԍерԏі, поԅӧ гӧгӧрвоны воԇԇа ԍорԋіјасыԍ. Мӧвпыштлӧј ԁа віԍталӧј, аԍныԁ. Мӧвпыштӧј ԁа віԍталӧј, мыјла шонԁілӧн југӧрјасыс јона пӧлӧса уԍӧны војлаԁорын, меԁԍасӧ-ԋін тӧвԍа каԁӧ? Ӧні сеԍԍа вӧчӧј вывоԁ: мыј понԁа міјан облаԍтын тащӧм кԉіматыс?
 
Лымзер облаԍт паԍта уԍӧ шӧркоԃԃема, во гӧгӧр-чӧж равномернӧја. Перчера ју гӧгӧр бара-жӧ јонҗыка уԍӧ лымзерыс.
Гожԍа каԁӧ унаыԍ воԇ кӧԇԁӧԁлӧ (мыјла?) ԁа сы вӧсна кынмывлӧны ԋаԋјас, пуктасјас. Кынмывлӧны быԁмӧгјасыс оз сӧмын Печера гӧгӧр, веԍіг-і Ежва ју гӧгӧр.
Лымзерыԁ міјан облаԍтын јона тӧԁчанатор. Ӧԏі-кӧ, јујасным ԇікӧԇ оз коԍмывны, а ті тӧԁанныԁ-ԋін јујаслыԍ коланлунсӧ. Мӧԁ-кӧ, лымзер ԍерԏі быԁмӧны турунјас, ԋаԋјас, ԁа быԁԍама пуктасјас, щӧщ-і вӧрным, а вӧрыс ӧԁ міјан Сојузлӧн ԁа облаԍтлӧн озырлун.
Облаԍтын муԍін зев уна ԍікас. Емӧԍ со кущӧм муԍінјас: ԃерновӧј, поԁзоԉістӧј, песчанӧј, поԁзолјас, полуболотнӧј, болотнӧј, ԁоԉіннӧј. Муԍін пыщкас ем суԏінок, супесок, лыа, ԍӧкыԁ сугԉінок. Ԍојеԁа муԍінмыс еща.
Уҗ. Екскурԍіјаӧн ветлӧј ԁа ас ԍікт гӧгӧрыԍ чукӧртӧј муԍін ԍікасјас. Еԍԏествознаԋԋӧ урок вылын ԍорԋітӧј, кущӧм муԍінмыс віԇму уҗалӧмын, бур ԁа ԉок кущӧм муԍін вылын быԁмӧны кущӧм пујас ԁа с. в.
Віԇјас вылын быԁмӧны: пыреј, ԏімофејевка, урбӧж, ежӧр, гӧрԁ ԁа јеҗыԁјур (кԉевер) ԁа с в. Меԁбур турунјас быԁмӧны Печера віԇјас вылын. Сы вӧсна сені јона поԅӧ паԍкӧԁны скӧтвӧԃітом. Ӧні чорыԁа-ԋін боԍтчісны тајӧ могас: Печера рајонӧ — Уԍԏкожваӧ лӧԍӧԁны фуражнӧј совхоз. Тајӧ совхозлӧн віԇԇыс 48000 га. 1932 воӧ кутчыԍісны лӧԍӧԁны Уԍԏ-Уԍінскӧј молочно-жівотновоԁческӧј совхоз. (Местаыс ем 25.000 га) ԁа Кожвінскӧј совхоз (20.000 га).
Вӧрын быԁмӧны уна ԍікас щакјас ԁа вотӧсјас: јеԉԁӧг, белӧј гріб, масԉеԋԋік, рыжік, урщак, гӧрԁ гоб; пув, чӧԁ, мырпом, озјас, сетӧр, ӧміԇ ԁа с. в.
Ԍојӧм-јуӧм заптӧмын вотӧсјаслӧн коланлуныс ыҗыԁ-жӧ. Поԅӧ щак-вотӧссӧ веԉ уна заптыны тӧв кежлӧ ԁа ԍојан ԍікассӧ вежлавны.
Уҗ. Екскурԍіја вылын тӧԁмаԍӧј, кущӧмҗык местаын быԁмӧны кущӧм щак-вотӧс. Шуам, јеԉԁӧг раԃејтӧ быԁмыны вӧрын, васӧԁҗык інјасын, вӧр оз леԇ кынмынысо быԁміг костаыс. Боԍтам мырпом, быԁмӧ сӧмын ԋурвывјасын, сылы колӧ уна ва. Таԇі-жӧ тӧԁмӧԁӧј мукӧԁ щак-вотӧсјас јылыԍ.
 
Чукӧртӧј тіјан ԍікт гӧгӧр быԁмыԍ щак-вотӧсјас, рісујтӧј ԁа школааныԁ ӧшлӧј. Мӧвпыштӧј, кыԇі понԁанныԁ лӧԍӧԁчыны школа граԁјӧраныԁ ӧміԇ, озјас, сетӧр ԁа с. в. саԃітӧм јылыԍ.
Тӧԁмӧԁӧј, јона-ӧ тіјан ԍіктсајас вотӧны щак-вотӧссӧ, кытчӧ іналӧны; аԍныс ԍојӧны-ӧ, коопераԏівӧ вузалӧны-ӧ ԁа с. в. Кытчӧ нуӧ коопераԏівыс вотӧсјассӧ?
Облаԍтным јона вора. Меԁјонасӧ быԁмӧны козпу ԁа пожӧмпу, омӧԉҗыка — кыԇпу, ԋывпу ԁа піпу. Печера гӧгӧрын быԁмӧны: ношта ԋіјапу ԁа суспу. Област паԍтала быԁмӧны: баԃ, ԉӧм, пелыԍ, лопу ԁа мукӧԁ кіԉԉа пујас.
Міјан облаԍтлӧн вӧрыс — озырлун. Ревоԉуціја бӧрын меԁчасӧ кыптіс сылӧн тӧԁчанлуныс. Воыԍ-воӧ соԁӧ вӧрлеԇӧм. Вӧрыс колӧ странааным выԉ фабрік-завоԁјас, выԉ постројкајас стрӧјітӧм вылӧ. Вӧрсӧ јона петкӧԁам заграԋічаӧ ԁа странааным вајам машінајас вӧчан машінајас ԁа мукӧԁ колантор. Та јылыԍ мі воԇын јонҗыка ԍорԋітам.
 
Уҗ
КУЩӦМ ВӦРЈАС (ПУЈАС) ЕМӦО ТІЈАН ОІКТ ГӦГӦРЫН. КУЩӦМ П-УЈАС КОМІ МУ ПАԌТА.
 
1. Гіжӧј, кущӧм ԋіма пујас емӧԍ тіјан маті гӧгӧрын. Тӧԁ-малӧј, кыԇі рочӧн шуԍӧны.
2. Торјӧԁӧј напӧвсыԍлыс-ка пујассӧ ԁа корја пујассӧ ас-лыныс грапаӧ.
3. Кущӧм пујас быԁмӧны јагын, пармаын, раскын, сор-ԁын?
4. Кущӧм пујас нӦшта емӧԍ Җомі муын? Ем абу тіјанлаԁо-рын: суспу, ԋіјапу, ԋывпу, ԋін-пу, ԍірпу?
5. Кущӧм пујас лыԃԃыԍӧ-ны ԍіра пујасӧн?
6. Кущӧм пӧлӧс вӧр меԁԍа уна тіјанла ԁорын: пожӧм
61-ӧԁ серп. Вӧр.

Версия от 15:40, 28 мая 2016


Уҗ КУЩӦМ ВӦРЈАС (ПУЈАС) ЕМӦԌ ТІЈАН ԌІКТ ГӦГӦРЫН. КУЩӦМ ПУЈАС КОМІ МУ ПАԌТА.

1. Гіжӧј, кущӧм ԋіма пујас емӧԍ тіјан маті гӧгӧрын. Тӧԁмалӧј, кыԇі рочӧн шуԍӧны. 2. Торјӧԁӧј на пӧвсыԍ лыска пујассӧ ԁа корја пујассӧ аслыныс грапаӧ. 3. Кущӧм пујас быԁмӧны јагын, пармаын, раскын, сорԁын? 4. Кущӧм пујас нӧшта емӧԍ Комі муын? Ем абу тіјанлаԁорын: суспу, ԋіјапу, ԋывпу, ԋінпу, ԍірпу? 5. Кущӧм пујас лыԃԃыԍӧны ԍіра пујасӧн? 6. Кущӧм пӧлӧс вӧр меԁԍа уна тіјанла ԁорын: пожӧм

61-ӧԁ серп. Вӧр. вӧр-ӧ, коз вӧр-ӧ, нӧшта кущӧм? Артыштӧј ԁа вӧчӧј ԃіаграмма сы јылыԍ.

ЕКСКУРԌІЈАӦН ВӦРӦ ВЕТЛІГӦН ТӦԀМАЛӦЈ:

1. Боԍтӧј мыјкӧыжԁа тор (участок) вӧрԍыс (ԍо кваԁрата метр паԍта) ԁа зіԉӧј лыԃԃыны кымын пу сені быԁмӧ. Кущӧм ԍікас пу меԁԍа уна ԍурӧ. 2. Школааԁ сеԍԍа арталӧј, уна-ӧ, кымын пу ԍурӧ кваԁрата кілометр паԍта улыԍ. 3. Тӧԁӧԁӧј арлыԁсӧ кущӧмкӧ пулыԍ мыр вунԁас ԍерԏіыс. (Томҗык пујаслыԍ поԅӧ тӧԁны ув ԍерԏіыс). 4. Чукӧртӧј ԁа вајӧј муԅејаныԁ вужнас ԋещкӧмӧн, мыј быԁмӧ пујас кынԇі вӧрјасын поԁулас: јагын, пармаын, ԋурӧԁ јегірын (вотӧсјаԍ, турунјас, ԋіщјас). Ԅвер-пӧтка облаԍтын јона ем. Сук вӧр, шыԋітӧв лӧԋ јујас, ԋурјас ԁа тыјас, уна ԍојан — ставыс тајӧ бур условјӧ ԅвер-пӧткалы. Но важ ԍерԏі ԅвер пӧткаыс јона чініс. Ԉок нога, безхоԅајственнӧја кыјԍӧм јона чінтіс ԅвер-пӧтка лыԁсӧ. Ԁона куа ԅверјас ԇікӧԇ бырӧны. Шуам, собоԉ — тајӧ ԁона куа ԅверыс коԉема сӧмын Печера гӧгӧрын ӧтка-ӧтка местајасын. Хішщԋіческӧја кыјԍӧмкӧԁ колӧ чорыԁа вермаԍны. Колӧ кыјԍыԍјаслы віԍтавлыны, кущӧм ԅвер-пӧткаӧс кор поԅӧ кыјны, кущӧм ԅвер-пӧткаӧс ԋекущӧма-на оз поԅ кыјны (рӧԁмытӧԇныс). Кыјԍӧмыԁ міјан облаԍтын јона-жӧ тӧԁчанатор. Прімер пыԃԃі боԍтам тащӧм лыԁпасјас: 1930-ԁ воӧ кыјӧма облаԍт паԍталаыԍ; Ур.......................... 1.473.000 Ԍӧԁбӧж......................... 40.000 Кӧч ....................... 155.000 Гӧрԁ руч....................... 1.000

62-ӧԁ ԍера. Куԋіца 63-ӧԁ ԍерп. Рыԍ. Ԅверсӧ ставсӧ кыјӧма сіјӧ вонас 1. 687. 200 шајт ԁон. Пӧтка кыјӧм быԁ во вӧлі 360.000 гозјӧԇ, 200.000 шајт ԁон. Ԅвер-пӧтка проԁукціјасӧ облаԍтыԍ быԁ во шӧркоԃԃема петкӧԁӧны 1,5 міԉԉон шајт ԁон. Ӧні облаԍтаным лӧԍӧԁалӧны заповеԃԋікјас, сеԍ оз поԅ кыјны ԋекущӧм ԅвер ԋі пӧтка. Сещӧм заповеԃԋіксӧ лӧԍӧԁӧма Ілыч ԁорын — веԉ паԍкыԁ вӧраін. Охоттоварішществојаслы, кыјԍан арԏеԉјаслы пуктӧма мог — тӧлкмӧԁны ԅвер-пӧтка кыјӧмсӧ ԁа лептыны заграԋічаӧ петкӧԁан тајӧ проԁукціјалыԍ лыԁсӧ. Меԁјонасӧ міјан вӧрјасын олӧны ур ԁа ԍӧла; најӧс јона кыјӧны. Облаԍт паԍтала олӧ рыԍ, олӧны куԋічајас, собоԉјас, колонок, кіԁус. Собоԉјас ԁа кіԁусјас олӧны сӧмын Урал гӧра бокјасын. Облаԍт паԍтала олӧны: ԍӧԁбӧҗ, ласка, норка, россомаха, ош. Вашырјас олӧны вӧрјујас пӧлӧн. Ежва ԁа Сыктыв рајонјас гӧгӧр олӧ кӧјін. Руч олӧ Облаԍт паԍтала. Тунԁраын олӧ песец. Быԁлаын вӧрын олӧны кӧчјас ԁа урјас. Урал гӧра бокјасын олӧны вӧԉнӧј кӧрјас ԁа јӧрајас. Морт віԇӧ тащӧм пемӧсјас: вӧв, мӧс, ыж, кӧза, порԍ ԁа војвылын—кӧр. Пӧткајас міјан вӧрјасын тащӧмјас олӧны: ԍӧла, тар, ԁозмӧр, бајԁӧг. Тулысјасӧ волӧны уткајас ԁа арын бӧр шоныԁінӧ лебԅӧны. Посԋі лебачјас пӧвсыԍ олӧны: пышкај, сырчік, петушок, жоԋ, пыста ԁа с. в. Хіщнӧј лебачјасыԍ: варыш, ԍуԅ, каща, рака, ԍіԅ ԁа мукӧԁ. 64-ӧԁ ԍерп. Руч. 65-0ԁ ԍерп. Кӧч. 66-ӧԁ ԍерп. Ош. Пӧткатӧ міјан облаԍтын омӧԉа віԇӧны. Курӧгјасӧс еԍкӧ віԇӧны ԁај сен ещаӧн ԁа кужтӧг. Курӧг віԇӧмтӧ міјанын поԅӧ ԁај колӧ јона паԍкӧԁны, меԁԍасӧ-ԋін колхознӧј овмӧсјасын. Курӧг віԇӧм помыԍ боԍтан проԁукціја бурмӧԁас вӧлӧга. Облаԍтным јона озыр черіӧн. Черіыс јонҗыкасӧ олӧ Печера баԍԍејінын—Уԍцыԉма, Іжма ԁа Мылԁін рајонјасын. Сені олӧны: ԍӧмга, ԋеԉма (гӧрԁ јаја черіјас), ԍіг, јокыш, ԍір, наԉім, јӧрш, гыч ԁа мукӧԁ. Ежва јуын нӧшта олӧны ԍԏерԉаԃ ԁа јоԁі. Воыԍ-воӧ чері кыјӧмыс соԁӧ. 1930-ԁ воӧ облаԍт паԍталаын вӧлі кыјӧма 2150 центԋер чері. Чері проԁукціја соԁтӧм — ыҗыԁ мог. Черікыјӧмӧн веԍкӧԁлыԍ коопераціјалӧн ԁа черікыјыԍ арԏеԉјаслӧн мог: лаԁмӧԁны, кыпӧԁны черікыјӧмсӧ, меԁым еԍкӧ черісӧ бокыԍ ԋе вајны облаԍтаным.

67-ӧԁ ԍерп. Ԇоԇӧг 68-ӧԁ ԍерп. Утка 69-ӧԁ ԍерп. Ԍіԇ. 70-ӧԁ ԍерп. Тар. 71-ӧԁ ԍерп. Рака.

РАЈОНЈАС ԀА ОЛЫСЈАС

Меԁбӧрја рајоԋіроваԋԋӧ нуӧԁӧм бӧрын Комі Облаԍт јукԍӧ 11 рајон вылӧ. Облаԍт паԍта лыԃыԍԍӧ 136 ԍікт сӧвет ԁа ӧԏі поԍелковӧј сӧвет. Облаԍтын сӧмын ӧԏі кар — Сыктывкар. Мыјла-нӧ еԍкӧ та ыҗԁа облаԍтын сӧмын ӧԏі кар? Карјас лоӧны сещӧм местајасӧ, кӧні паԍкалӧ фабрічно-завоԁскӧј проізвоԁство. Сар правіԏеԉство војԁӧртӧ ез тӧжԁыԍлы ас ԍорԋіја посԋі јӧз пӧвсын промышԉенноԍт лӧԍӧԁӧм јылыԍ. Сы вӧсна ревоԉуціјаӧԇ міјан промышԉенноԍт вывті омӧԉа вӧлі паԍкалӧма. Кущӧм завоԁјас вӧліны (Ԋувчімса, Кажымса ԁа с. в.), најӧ пукԍӧмаӧԍ Сыктыв ју вожјас пӧлӧн. Сыктыв јулӧн уԍԏјӧыс лоі меԁбур географіческӧј пунктӧн—сетчӧ чужіс Сыктывкар. Ӧні міјан облаԍтын понԁасны стрӧітны выԉ гырыԍ завоԁјас. Чужасны выԉ карјас тащӧм промышԉеннӧј центрјас гӧгӧр, прімернӧ, Іжмаын, Ухтаын, Печераын ԁа с. в. 1931 во јанвар 1 лун кежлӧ Комі Облаԍтын олыԍыс вӧлі 284,171 морт. На піыԍ коміыс 82,1%. Олыԍ ԍерԏі плотноԍтыс зев ічӧт: 1 кв. кілометр вылӧ воӧ 0,72 морт. 1913 воӧ грамотнӧјыс вӧлі 27%, а 1931 во лоі 74%. Војԁӧртӧ ас ԍорԋіја посԋі јӧзлыԍ грамота кыпӧԁӧм јылыԍ ԋекоԁі ез тӧжԁыԍлы. Сар правіԏеԉстволы вӧлі ківыв пемыԁ мортыԁ, сіјӧс кокԋіҗык ылӧԁлыны, пӧртны покорнӧј рабӧ. Сӧмын Окԏабрса ревоԉуціја бӧрын ас ԍорԋіја јӧзлы воԍԍіс веԍкыԁ туј. Најӧлы, мукӧԁ јӧзлы моз-жӧ, ԍетісны вӧԉа течны выԉ олӧм, волӧԁчыны. Коммуԋіст парԏіја веԍкӧԁлӧм улын быԁ ԍорԋіја уҗалыԍ јӧз ӧні кыпӧԁӧны асԍыныс куԉтурноԍтсӧ, меԁым регыԁҗык каԁӧн стрӧітны соціаԉіԍԏіческӧј олӧм: бырӧԁны мортӧн мортӧс нарԏітӧмсӧ, ԋајтсӧ, ԋекуԉтурноԍтсӧ... Облаԍт јукԍӧ тащӧм рајонјасӧ: Прілузскӧј, Сысоԉскӧј, Сыктывԁінскӧј, Уԁорскӧј, Сторожевскӧј, Кулӧмԁінскӧј, Тр-Печорскӧј, Іжмо-Печорскӧј, Уԍԏцыԉемскӧј, — Уԍԏ-Уԍінскӧј ԁа Јемԁінскӧј. Быԁ рајонлыԍ чужӧмсӧ петкӧԁлӧ со кущӧм табԉіца: (віԇ. 86-ӧԁ ԉстб.) Уҗ: тајӧ табԉіца ԍерԏіыс лӧԍӧԁалӧј ԃіаграммајас ԁа ӧшӧԁӧј класс ԍԏенаныԁ. Уҗ. Классаныԁ ставныԁ гіжалӧј ас рајонса ԍеԉсӧветјассӧ. Сеԍԍа тӧԁмалӧј ас рајон јылыԍ со кущӧм ԁаннӧј-

Кар ԁа рајонјас ԏеррітојріја ԍурс гаӧн Став На піыԍ комі Сеԉсӧвет олыԍыс Ставыс % % лыԁ

1. Сыктывкар - 9,477 6,939 73,2 - 2. Прілузскӧј 16,2 33,307 22,522 67,6 13 3. Сысоԉскӧј 19,1 35,664 22,856 64 13 4. Сыктывԁінскӧј . . . 18,4 43,323 40,761 94 21 Јемԁінскӧј 20,7 37,415 29,671 79,3 16 6. Уԁорскӧј 30,1 14.922 14,777 99 10 7. Сторожевскӧј ..... 16,7 19,980 18,847 94,3 10 8. Кулӧмԁінскӧј .... 42,6 36,802 32,718 89,4 15 9. Тр-Печорскӧј . . . 56,5 5,494 5,376 97,8 6 10. Іжмо-Печорскӧј . . . 114,9 32,990 32,406 98,2 24 11. Уԍԏцілемскӧј .... 58,2 14,767 1,640 11,8 9 | Обл. паԍта . 393,4 284,171 233,284 82,1 137 јас: а) рајонлӧн плошщаԃ; в) олыԍ лыԁ; с) рајонын кымын робочӧј, креԍԏаԋін (колхоԅԋік, јеԃіноԉічԋік); ԁ)кымын ԍ/совет; е) рајоннӧј центрлӧн ԋім; к) рајоннӧј центрын олыԍ лыԁ. Кущӧм уҗјас вӧчӧны тіјан рајонса јӧз? Бурӧԍ-ӧ тујјас? Мыј мӧвпалӧны ԁа вӧчӧны тујјас бурмӧԁӧм куԅа? Емӧԍ-ӧ матын фабрік-завоԁјас, выԉ строіԏеԉство? Кущӧм рајонјаскӧԁ граԋічітчӧ тіјан рајон? Јітчӧј ортча рајонса школајаскӧԁ.

КӦНІ НӦШТА ЕМӦԌ КОМІЈАС

Комі облаԍтыԍ лунвылынҗык, Кама ју пӧлӧн, олӧны комі-пермјакјас. 1925 воын Урал облаԍтувса комі-пермјакјасӧс ӧтувтісны Комі-пермјак округӧ. Став олыԍыс Комі-пермјак округулас лоӧ 150.000 кымын, на-пыщкыԍ роч- јас 31.000 кымын. Округувса учрежԃеԋԋејасыс налӧн Куԁымкарын. Комі-пермјакјас олӧны ԋаԋ уҗалӧмӧн, кыјԍӧмӧн ԁа кер леԇӧмӧн. Налӧн ԍорԋіныс Комі облаԍтувса коміјас (зырана) ԍорԋіыԍ ԋеуна торјалӧ, сіјӧн ԋігајас леԇӧны асланыс ԍорԋіногӧн. Школајасаныс велӧԁӧны ас кыв выланыс. Важӧн комі-пермјакјас вӧлӧмаӧԍ помешщікулын. Став вӧр-ваыс, бурҗык віԇмуыс вӧлӧма помешщікјаслӧн. Быԁторјыԍ, веԍіг чері кыјӧмԍыԁ-і, щак вотӧмԍыԁ-і, вӧлӧм лоӧ мынтыԍны помешщіклы. Јона ԇескӧԁӧмысла комі пермјакјас унаыԍ кыпӧԁлывлӧмаӧԍ бунт, сӧмын кокԋӧԁ перјыны Окԏабрса ревоԉуціјаӧԇ абу вермылӧмаӧԍ: помешщік вӧлӧм корас сар-правіԏеԉстволыԍ војска, бунтујтчыԍ креԍԏанаӧс нӧјтас розгаӧн ԁа ыстас Ԍібырӧ. Комі-пермјак округыԍ рытыввылынҗык, Кама ју берԁас-жӧ, олӧны Јатка рајонувса комі-пермјакјас. Сеԍԍа коміјасыԁ емӧԍ ылі местајасын, выԉ олан інӧ („Ԍібырӧ“) муныԍјас. Іԅваыԍ унаӧн мунлӧмаӧԍ Об ју вылӧ (важ Тобоԉск округулӧ) ԁа Мурманӧ (ӧніја Мурман округулӧ). Сені најӧ олӧны кӧрвіԇӧмӧн ԁа кыјԍӧмӧн. Ежваса ԁа Сыктыввожса унаӧн мунӧмаӧԍ Ԏумеԋ округулӧ ԁа мукӧԁлаӧ Ԍібырӧ. Сенјасын олӧны ԋаԋ уҗалӧмӧн; кыјԍӧмнаԁ омӧԉа-ԋін нажӧвітчӧны. Ӧні і сетчӧс комі школајасын-ԋін понԁісны велӧԁны коміӧн. Карта вылыԍ корԍалӧј комі јӧз оланінјассӧ.

КӦНІ ԀА МЫЈԀТА ЕМӦԌ КОМІЈАС

1. Комі облаԍтын..............191.245 2. Урал облаԍтын: Комі-пермјак округын .... 117.394 Верхԋе-Камскӧј рајонын .... 4.610 Перым „ .... 6.097 Тагіԉ „ .... 3.949 Ԏумеԋ „ .... 4.365 Тобоԉск „ . .. . 6.003 Ірбіт „ .... 295 4. Карԁор „ .... 3.862

5. Ԉеԋінграԁ облаԍтын: Мурман рајонын .... 715 6. Ԍ і б ы р ы н: Омск рајонын ...................3.534 Барнаул „ ...... 2.755 Біјск „ .................1.205 Каменскӧј „ 444 Куԅԋецкӧј „ 3.884 Мінуԍінск „ 3.143 Новоԍібірск „ 1.573

КЫЈԌӦМ

Комі муын вӧрыс помтӧм. Ӧԉӧк кыјԍӧ, оз тај вош. Парма расын абу шуштӧм, Кӧԏ зев матын ветлӧ ош. Ветлӧ Ӧԉӧк парма шӧрті, Тӧԁӧ—коԁар лун ԁа вој. Ур-кӧ олас—туј оз вошты, Кыјӧм бӧрын пон оз ԍој. Ветлӧ ԋурӧԁ, ветлӧ јагӧԁ, Віԁлӧ ју пӧлӧныԍ ԍӧрт,— Зіԉа мырԍӧ јеҗыԁ понкӧԁ; Мырԍытӧгыԁ ур оз шеԁ. Мукӧԁ лунӧ вӧрӧ пемԁӧ, Лоԃԃа ԁорын уԅас вој. Понјыс кӧԅаінӧс віԇӧ, Меԁым вӧрса ԅвер оз ԍој

ОШ КЫЈӦМ (Кыјԍыԍлӧн віԍт).

Чукӧртчім ӧԏі рытӧ вӧр керкаӧ, ԋоԉӧн. —Јортјас, талун ме аԁԇі ош гу. Ԍмелмӧԁчанныԁ-кӧ, аскі ветлам, кыјам ошсӧ,— шуӧ Јепаш Ваԋ. —Ме бара ас пајыԍ ог повԅы-а. Ачым еԍкӧ ошсӧ ԍінмӧн-на ег аԁԇыв-ԁа. Ветлам, ветлам, колӧ-жӧ-ӧԁ аԁԇывны сіјӧс ӧтчыԁ кӧԏ немӧн,—шуӧ Паш Ваԋ Міш. —Збоја колӧ сы ԁінӧ мунны. Оз ков повны. Повԅан-кӧ, бур оз ло... Ԋекоԁӧс секі оз коԉ ловјӧн, — кылӧ шуалӧ Арԍеԋ Ваԋ.

Аскі асывнас муртса-на шонԁі петӧ, міјан ԍојԍіс-ԋін. Пішщаԉјас зараԃіталім пуԉајасӧн. Вӧчалім кыԇпу зорјас. Боԍталім черјаснымӧс ԁа кык ош шы. Мӧԁӧԁчім. Понјасӧс нуам чепјылын. Воім зев гажа ԁа вылын јагӧ. Асланым ԍӧлӧмјас зез јона тіпкӧны. Полыштам-жӧ-ӧԁ аԍным. Ош гуыԁ матын-ԋін. Понјас, буракӧ, ԁуктӧ кылісны, јона увтчыны кутісны. Паш Ваԋ Міш ԁа Арԍеԋ Ваԋ боԍтісны кіаныс зорјас. Мі Паш Ваԋкӧԁ боԍтім пішщаԉјассӧ. Ош гуыԁ тыԁалӧ-ԋін. Җуҗыԁ мыԉк вылӧ вӧчӧма. Бокас пачвом коԃ роԅ. Сеті ру петӧ. Ԋӧжјӧԋік матыԍтчім ошгу ԁінӧԇыԁ. Пырыԍпыр-жӧ гу вомас сущкісны зорјастӧ ӧтар-мӧԁар бокԍаԋыс крестӧн моз. Пішщаԉјаснаԁ сувтім гу вом воԇас. Кыԇі-тај ошкыԁ горӧԁіс!.. Став вӧрыс быԏԏӧ вӧрԅіс, пујасԍыс коԉԉыс кутіс гылавны. Мі јона повԅім. Чужӧмјас вежԍісны. Аԍным ԉокмім. Понјас зев јона увтчӧны. Гуас і кӧсјӧны пырны. Мытчӧԁчіс гу вом ԁораԁ зев ыҗыԁ ош. Мі ӧтпырјӧ моз пԉешкас кујімыԍ лыјім. Ош зев јона горӧԁіс, сеԍԍа лаԋтыштіс. Ԋеԁырмыԍԏі ԉаскыԍіс-воԁіс. Сетчӧ і куліс. Наԇӧԋікӧн сіјӧс кыскім. Муртса-на уԃітім кыскыны віӧм оштӧ, гуаԁ, кылӧ, мӧԁ ош горӧԁіс, ԁа ортсӧ шыбытчіс. Ме-тај кыԇ колсԋіті сылы черӧн, став јурвемыс петіс. Ӧтчыԁ јешщӧ лыјім, сеԍԍа ошкыԁ зев ӧԁјӧ ԋужгыԍіс. Бара кыскім. Віԇӧԁам—гу пыщкӧсас мыјкӧ зев јона југјалӧ. Мі јона повԅім. „Тані-тај уна ош“, шуам мӧԁамӧԁлы. Завоԃітім гуаԁ лыјлыны. Лыјім ԁасыԍ кымын. Ԋеԁыр мыԍԏі мі віім гуԍыԁ којмӧԁ ош. Гуыс тырі руӧн. Ԋінӧм пыщԍыс оз тыԁав. Паш Ваԋ шуӧ: —Ме пыравла. Гу пыщкӧссӧ віԇӧԁла. Муртса пыріс, ԉокногӧн горзыны кутіс: —Кыскӧј, кыскӧј!.. Варӧԁас татчӧ. Ӧԁјӧҗык кӧкјасӧԁыс кыскім. Гуԍыс ԋоԉӧԁ ош шыбытчіс, уԍкӧԁчіс Паш Ваԋ Міш вылӧ. Асулас ԉамӧԁныс ез уԃіт, лыјім места вылас і уԍі: јурас інмӧма. Таԇі кыјім ӧԏі гуыԍ ԋоԉ ош: мамсӧ ԁај кујім пі.

ТУЈЈАС Тујјас вӧчӧмыԁ міјан облаԍтын зев ыҗыԁ мог. Ревоԉуціјаӧԇ міјанын прамӧј тујјасыс ез вӧвны, кыԍ-ԋін еԍкӧ кӧрттујјас ԁа шоԍԍејнӧј тујјас. Сар правіԏеԉство ԋӧԏі ез тӧжԁыԍлы сы јылыԍ. Сы вӧсна коміјас вӧлі орӧԁчӧмны став олӧмԍыс, сы вӧсна ез вермыны мукӧԁ ԍорԋіја јӧзкӧԁ ӧтвыјӧ кыпӧԁчыны куԉтура бокԍаԋ. А пемыԁ војтыртӧ кокԋіԁҗык нарԏітны, пӧԁтыны. Окԏабрса ревоԉуціја раԅіс став гӧрӧԁјассӧ уҗалыԍ јӧз кі-кокыԍ. Щӧщ-і комі уҗалыԍ војтыр, коммуԋіст парԏіја веԍкӧԁлӧмӧн, боԍԍісны течны соціаԉізм. Но бур тујјастӧг ылӧ он во. Тујјасыԁ-ӧԁ, кыԇі морт пыщкын сӧнјас. Сӧнјасті ветлӧ вір, вірыс ԍетӧ мортлы олӧм. Сіԇ-жӧ-і тан: тујјасӧн мі јітчам мукӧԁ рајонјаскӧԁ, облаԍтјаскӧԁ, гырыԍ карјаскӧԁ. Кымын бур тајӧ јітӧԁыс, сымын ӧԁјӧ воԇӧ кыптӧ став овмӧсным. Мі вӧрлеԇам. Вӧрсӧ колӧ петкӧԁны. Мі віԇму уҗалам. Колхозјаслы, совхозјаслы колӧ вајны машінајас. Міјанлы колӧ вајны ԋаԋ, сахар, кӧм-паԍкӧм... Мӧԁ пјаԏіԉеткаӧ выԉ тујјаслӧн коланлуныс нӧшта ԋін соԁӧ. Вӧрлеԇӧмыс міјан вӧыԍ-воӧ соԁӧ. Кыптасны выԉ завоԁјас. Понԁасны перјыны печераса ізшом, ухтаса ԋерп, гамса кӧрт руԁа... Олӧмыс понԁас веԍкыԁа пуны. Но выԉ тујјас-кӧ огӧ вӧчӧј, тајӧ став озырлунсӧ петкӧԁны огӧ вермӧј. Міјан облаԍтын транспорт јонмӧԁӧмын меԁыҗыԁ уҗыс — кӧрттуј вӧчӧм. Кӧрттујсӧ завоԃітӧма-ԋін вӧчны Піԋуг — Сыктывкар костын.

Тајӧ кӧрттуј віԅыс јітас Комі облаԍтӧс СССР шӧрса рајонјаскӧԁ. Тујсӧ ештӧԁасны 1933-ԁ воӧ. Кӧрттуј куԅа понԁасны нуны вӧр, вајны промтоварјас. Кӧрттуј ӧԁԇӧԁас облаԍтаным ізшом ԁа ԋерп перјан уҗјас. Облаԍтнымлӧн ватујјаслӧн став куԅтаыс 135,4 ԍурс км. но парокоԁјас ветлан ватујыс сӧмын 3,5 ԍурс км Ӧнӧԇ ватуј куԅаыс міјан основнӧј грузыс ветліс-муніс. Став вӧрнымӧс ваӧԁ петкӧԁлім ԁај промтоварјассӧ ватујӧԁ-жӧ вајлім. Сӧмын-тај міјан јујасным гожӧмнас јона косӧԍ ԁа парокоԁјас оз лыбны ветлыны. Парокоԁјас ветлан тујјассӧ җуҗԁӧԁасны. Груз кыскалӧмыс јона соԁӧ. Јона ыҗыԁ бур вајас Печера ԁа Кама, Печера ԁа Ежва јујас кост канал коԁјӧм. Сіјӧ јітас облаԍтнымӧԍ Волга баԍԍеінкӧԁ, җуҗԁӧԁас тајӧ јујассӧ. Печераӧ ԋаԋыс, промтоварјас ԁа с. в. понԁасны веԍкыԁа сеті локны. Сы вӧсна налӧн ԁоныс чінӧ. Сеԍԍа воԍԍас туј петкӧԁны ортсы рынокӧ вӧр, ізшом, ԋерп, кӧрт руԁа, пушԋіна ԁа с. в. Уҗ. Карта вылыԍ корԍӧј Печера, Кама ԁа Ежва ју. Тӧԁмӧԁӧј, канал коԁјӧм бӧрын кущӧм ва тујјас воԍԍасны? 1930 воԍаԋ завоԃітӧма стрӧјітны Сыктывкар-Ухта кост шоԍԍе. Сеті понԁасны автомобіԉјас ветлыны. Тајӧ тујыс јітас облаԍтувса центрӧс — Сыктывкарӧс — Ухта рајонкӧԁ. Воԇті вӧлі колӧ уна лун чӧж кысԍыны Ухтаӧԇ, ӧні автошоԍԍе јітас тајӧ ылыс рајонсӧ. Тајо тујыс воԍтас ухтаса ԋерплы рынок вылӧ петан туј. Секі поԅас-ԋін прамӧја боԍԍыны іспоԉзујтны ухтаса 72-ԁ ԍерп. Сыктывкар-Піԋуг кост кӧрттуј 73-ӧԁ ԍерп. Автомобіԉ озырлун. Сеԍԍа ӧԁ воԇӧ шуӧма стрӧітны сеті кӧртгуј віԅ, а кӧрттујсӧ поԅӧ кокԋіԁҗыка стрӧітны, кор сыкӧԁ ортчӧн ем бур туј. Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі Војвыв крајлы урчітӧма леԇны 100 міԉԉон кубометр вӧр, 10 міԉԉон тонна печераса ізшом—перјыны... Понԁасны перјыны ухтаса ԋерп, гамса кӧрт руԁа, вӧрпіԉітан завоԁјаслӧн рама лыԁыс соԁас 711-ӧԇ, стрӧјітасны кымынкӧ бумажно-цеԉԉулознӧј комбінат (Карԁорын, Котласын, Сыктывкарын, Уԍԏвашкаын, Біручоваын) ԁа с. в. Војвыв крајным јона озыр. Став озырлунсӧ поԅӧ вӧрԅӧԁны сӧмын секі, кор лоасны тырмымӧн ԁа ԁонтӧм бур тујјас. Тујјас стрӧітны Комі облаԍтын со мыј понԁа: 1) Паԍкӧԁны вӧрлеԇӧм; 2) паԍкӧԁны ԁа кыпӧԁны ізшом, ԋерп, кӧрт руԁа ԁа мукӧԁ тор перјӧм; 3) паԍкӧԁны совхозно-колхознӧј строіԏеԉство; 4) ставтајӧ озырлуныслы піԍкӧԁны пыщкӧсса ԁа ортсы рынокјасӧ петан тујјас. Меԁвојԁӧр шуӧма лӧԍӧԁны, бурмӧԁны Кама—Печера— ежва ватуј. Тајӧ ватујјасыс воԍтасны ԁонтӧм туј пыщкӧсса ԁа ортсыса рынок вылӧ. Карта вылыԍ корԍӧј, кытчӧ мунӧны ватујјас: Печера, Ежва, Кама. Мӧвпыштӧј, мыј понԁа колӧ тајӧ јујассӧ ӧтлаавны? Кытчӧ секі воԍԍӧ ватуј Кама јуӧԁ, Печера ԁа Ежва јуӧԁ? Сыктывкар — Піԋуг кост кӧрттуј абу-на тырмана. Овмӧс кыпӧԁӧм могыԍ колӧ нуӧԁны нӧшта со кущӧм кӧрт тујвіԅјас: Москва —Ухта—Уса кӧрттуј віԅсӧ нуӧԁны Іԋԃігоӧ, Уралӧ ԁа Карԁорӧ петӧмӧн. Тајӧ тујыс воԍтӧ нӧшта паԍкыԁа туј СССР шӧрса промышԉеннӧј рајонјасӧ, јітӧ крајевӧј центр печераса меԁыҗыԁ промышԉеннӧј рајонкӧԁ.

74-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса прістаԋ


Корԍӧј карта вылыԍ Москва, Ухта, Уса, Урал, Карԁор. Мыјла тајӧ местајассӧ колӧ јітны кӧрттуј віԅӧн? Кущӧм озырлун ем Ухтаын ԁа Усаын? Мыј ем Уралын? Мыјла, сіԇ-кӧ, колӧ јітны Уса ԁа Урал? Тајӧ кӧрттујјас вӧчӧмыс ачыс щӧктӧ стрӧітавны грунтӧвӧј тујјас,—кокԋӧԁны кӧрттуј стрӧітны. Тащӧм тујјасыс лоасны: Сыктывкара—Мураша кост тракт; Сыктывкара—Ухтаа кост шоԍԍе; Уԍԏцыԉмаа—Іԋԃіго кост туј; Сыктывкар—Троіцко-Печорск (Мылԁін) кост тракт; Ухта—Уса; Мылԁін —Кожва—Уԍԏуса; Уԍԏціԉма—Карԁор. Тајӧ тујјассӧ шуӧма лӧԍӧԁны первој ԁа мӧԁ вітвоԍа план куԅа.

75-ӧԁ ԍерп. Аероплан.

Тајӧ тујјас кыԋԇі воԍтӧма Карԁор ԁа Сыктывкар костӧԁ аеропланӧн ветлан туј. Корԍӧј карта ԍерԏі, ԁа мӧвпыштӧј мыј понԁа стрӧітӧны меԁвојԁӧр шоԍԍе ԁа трактјас кӧрттујјас, вӧчтӧԇ. Шуам, мыјла Сыктывкар—Ухта костӧԁ колӧ вӧчны војԁӧр шоԍԍе, сеԍԍа-ԋін кӧрттуј? Мукӧԁ тујјас јылыԍ сіԇ-жӧ мӧвпыштӧј.

СЫНӦԀ ПЫР КАРԀОРԌАԊ —СЫКТЫВКАРӦԆ

—Ме, шојнатыса креԍԏаԋін,—шуӧ Мікушов,—ветлі Карԁорӧ Крајісполкомса пԉенум вылӧ. Карԁорас муні вӧлӧн ԁа кӧрттујӧԁ. Вӧвнас ԁыр нуісны, ԁӧзмытӧԇ. Муна ԁај ԁумајта; „ԁыр-ԋін бара міԍа кӧрттујыс оз ло. Тӧвјасын куԅ тујаԁ уна і кынмалӧм ԍурас. Кор-ԋін сынӧԁ тујыс воԍԍас, кор Комі муыс јітчас, матыԍтчас СССР-са центрјаскӧԁ..." Карԁорын пԉенум помаԍӧм бӧрын меным шуӧны: „Сыктывкарӧ-пӧ самоԉотјас лебԅӧны. Лебԅам".

„Ме повԅышті коԃ. Нем-на ег лебавлы сынӧԁ пыр ԁа ԁруг лебԅыны, тӧвԅыны тӧв-ныр моз уна ԍо кілометр сајӧ. Мі аероԁром вылынӧԍ, лӧԍӧԁчамӧ лебԅыны. Мі Корычовакӧԁ пукԍім ӧԏі самоԉот вылӧ, а мӧԁ кык јорт пукԍісны мӧԁ самоԉотас. Вӧрԅім. Ԍӧлӧмјасным кыпыԁӧԍ, ԋімкоԃла шпыԋјалам-ԍералам. Карԁор-Котлас кост 4 часӧн вуҗім. Котлас-Сыктывкар кост — 2 часӧн. Парокоԁӧн Котласԍаԋ Сыктывкарӧԇ кык суткі катан, а самоԉотнаԁ—кык час. Сӧмын кык час?“ А Карычова јорт аслас локтӧм јылыԍ віԍталӧ: — Пӧрыԍӧ немӧ меным меԁ первој уԁајтчіс лебԅыны карӧ самоԉот вылын. Ег повԅы ме пукԍігас, ез вӧрԅыштлы менам ԍӧлӧмӧј лебԅігас. Выліті сынӧԁ пыр, лајкјӧԁлӧмӧн, пуԉа моз, пԏіца ещӧн мі лебԅімӧ карӧԇ. Јона-жӧ тајӧ сынӧԁ пыр лебалыԍыԁ колантор. Колӧ регыԁҗык лӧԍӧԁны „Комі морт“ ԋіма самоԉоттӧ,—помалӧ асԍыс віԍт Ԍоԍкаса креԍԏанка Корычова орт.

Коԁкӧ тіјан ԍіктса лебавлӧма абу аероплан вылын? Јуаԍӧј ԁа гіжӧј. Кущӧм бур ем аеропланыԍ? Јуаԍӧј ԍеԉсоветыԍ, уна-ӧ чукӧртӧмаӧԍ тіјан ԍеԉсовет-улын „Комі морт“ ԋіма аероплан вылӧ.

СТАНЦІЈА СЫКТЫВԀІНКАР

Рамеԋті, парматі, вӧрті, Кӧнјасын пон-на, ез увтчывлы, Морт кок-на, гашкӧ, ез тувтчывлы, Ԅвер веԍіг нырсӧ ез ԍуј,—

Јуковтас уклаԁа туј.

Стрелочԋік Піԋугԍаԋ Тујнырсӧ вежас. Паравоз сетыԍаԋ Војвылӧ кежас. Кочегар лӧԁсалас ӧԁсӧ, Машіԋіст ӧԁԇӧԁас „хоԁсӧ“. Жервома поезԁыԁ зымӧԁас,— Вӧрԅылас муыс і сынӧԁыс. Мінутӧн кілометр...

Терыб-ӧԁ вӧлыс! Сыктыв ју вомԁорын наԇмӧԁчас вӧԉіԍ. Воԍԍас сен ԍемафор борԁ, Вывлаԋӧ катовтчас шар. Чујԁӧԁас конԁуктор јорт: „Станціја Сыктывԁінкар!“ Кӧрттуј! Ԋімаліс важӧн. Ԁыр-ԋін сы вылӧ гажӧн Олім мі, выннымӧс чукӧртім, Ԍӧлӧмын наԃеја ԋукыртім: Куслас ԁа ловԅылас бӧр,— Кӧрттујтӧг воԇӧ он вӧр! Пармаын ембурыс Вӧрԅӧԁтӧм кујлӧ, Овмӧс ԁа куԉтура Ез кыптыв тујла. Комі јӧз мајшаԍіс немсӧ, Бертӧԁліс сӧнсӧ і вемсӧ. Туј понԁа оліс пыр ԇуртӧмӧн Быԁторсӧ кыскавліс ружтӧмӧн. Регыԁ-ԋін помаԍас шогмытӧм каԁыс, Воԉсаԍас кӧрттуј ԁа лоамӧј раԁӧԍ. Мӧскуа быԏԏӧ сек горт, Пукԍан ԁа жбырӧбтан—ш-шар. Кваԏітчан: аттӧ, ԍо мор, Станціја Сыктывԁінкар!.. Кӧрттујӧн выԉ олӧм воԍԍас; Комі му кыптыны боԍтԍас; Соціаԉ поезԁыԁ нуӧԁас, Мукӧԁӧс регыԁӧн суӧԁас. Ԋімкоԃа віԁчыԍам појезԁлыԍ „хоԁсӧ“ — Уҗнаным ԍетамӧј кӧрттујлы отсӧг. Регыԁ-ԋін пармаса морт Вагонӧ пырас—шур-шар! Ԁолыԁа петас кыввор; „Станціја Сыктывԁінкар!“ Кылан: Грымӧԁӧ појезԁ, Жургӧ лунвывԍаԋ војӧԇ,

Лечыԁа чарӧстӧ, уковтӧ, Зумвіԇан парматӧ јуковтӧ, Паԉӧԁӧ немӧвӧј шог, Тажјалӧ выԉ оланног. Стрелочԋік Піԋугԍаԋ Тујнырсӧ вежас, Паровоз сетыԍаԋ Міјанлаԋ кежас; Кочегар лӧԁсалас ӧԁсӧ, Машіԋіст ӧԁԇӧԁас ,,хоԁсӧ“; Жервома појезԁыԁ зымӧԁас,— Вӧрԅылас муыс і сынӧԁыс. Стаԉнӧј вӧв шуԏовтӧ ӧԁјӧнҗык тӧлыԍ, Сыктыв ју вомԁорын наԇмӧԁчас вӧԉіԍ. Восԍас сен ԍемафор борԁ, Вывлаԋӧ катовтчас шар. Чујԁӧԁас конԁуктор јорт: „Станціја Сыктывԁінкар!"

Ԋобԁінса Віттор.

Коԁі тіјан пыщкыԍ аԁԇывліс кӧрттуј? Кущӧм-нӧ сіјӧ? Мыјла вӧчӧны кӧрттујсӧ? Ылын-ӧ тіјанԍаԋ Мӧскуаӧԇ? Ԁыр-ӧ еԍкӧ тырмас мунны сетчӧԇ поԁӧн? Вӧлӧн? Кӧрттујӧн?

ВӦРЛЕԆӦМ — СОЩАԈІЗМ ТЕЧАН ФРОНТ

СССР паԍта лыԃԃыԍԍӧ 900 міԉԉон га вӧр плошщаԃ, сы піыԍ РСФСР вылӧ воӧ 888 міԉ. га, ԉібӧ 97 прӧч. Меԁпаԍкыԁ вӧра местајасыс Ԍібырын — став вӧр плошщаԃ піыԍ, 41 прӧч, Ԁаԉнӧј востокын — 22 прӧч., Војвыв крајын — 22 прӧч. ԁа Урал облаԍтын—10 прӧч. Комі облаԍтын став плошщаԃыс лыԃԃыԍԍӧ 39 міԉ. га, сы піыԍ вӧр увтын 34 мԉн. га. Војвыв крајувса вӧр плошщаԃыс Комі облаԍтулын лыԃԃыԍԍӧ 52 прӧч. Вӧрлеԇӧм ӧԁԇӧԁӧ СССР-ын інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧм. Вӧрпроԁукціја мунӧ вӧрпіԉітан ԁа хіміческӧј завоԁјасӧ, транспортӧ, выԉ гігантјас стрӧітавны, выԉ соціаԉіԍԏіческӧј карјас стрӧітны, руԃԋікјасӧ, шахтајасӧ ԁа с. в.

76-ӧԁ ԍерп. Тракторӧн кер кыскӧны.

Вӧрпроԁукціјаыԁ мунӧ оз сӧмын СССР пыщкын інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧм вылӧ. Унҗык вӧрпроԁукціјаыс міјан мунӧ заграԋічаӧ. 1921 воӧ Ԉеԋін шуліс: „Вӧрлеԇӧм паԍкӧԁӧм ԁа вӧрпроԁукціја заграԋічаӧ нуӧм верміс еԍкӧ регыԁ каԁӧн


ԍетны ваԉута — міԉԉарԁ җын мынԁаӧԇ во вылӧ“. Кымын унҗык вӧр мі нуам заграԋічаӧ, сымын ӧԁјӧҗык мі мунам социаԉізмлаԋ. СССР-ыԁ-ӧԁ заграԋічаыԍ вајӧ зев-на уна кӧлана мащінајас, коԁјас міјан абу-на тырмымӧнӧԍ. Вајтӧгыс коԉтчыны; ԋекыԇі-на оз поԅ. Сіԇ-кӧ, быԏ колӧ гырыԍ машінајассӧ вајны заграԋічаыԍ. Капітаԉістјасыԁ машінајастӧ оз ԍетны, ваԉута корӧны. Ваԉута пыԃԃі Сӧвет госуԁарство налы ԍетӧ вӧрпроԁукціја. Заграԋічаӧ нуӧм віԇтӧм Сӧвет госуԁарстволыԍ ваԉутасӧ ԁај воԍтӧ туј заграԋічаыԍ колана машінајас вајны. Сіԇкӧ, вӧрыԁ інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧмын лоӧ ваԉутнӧј цехӧн. 77-ӧԁ ԍерпас. Сыктывкарса лесзавоԁ. Сіԇ-кӧ, колӧ срокјас кежлӧ тыртны вӧрекспорт программа. Вӧрекспорт программа тыртӧмӧн „Сӧвет влаԍт боԍтас ваԉута ԁа сы вылӧ ԋӧбас стрӧітчан выԉ гігантјаслы машінајас меԁ, еԍкӧн најӧс регыԁҗык леԇны уҗ вылӧ ԁа лӧԍӧԁны Сӧвет сојузса завоԁјасын машінајас вӧчалӧм. Сӧмын тајӧ тујыс вермас ԍетны тырмымӧн машінајас, кӧрттујјаԍ, інструментјас, тӧварјас ԁа ыҗԁӧԁны вӧрлеԇӧмын мехаԋізмјас, нӧшта јонҗыка вӧрлеԇӧм мехаԋіԅірујтӧмӧн, кокԋӧԁны ԍӧкыԁ уҗ вӧрлеԇыԍлыԍ ԁа вӧркылӧԁыԍлыԍ“. Војвыв крајын ԁа Комі облаԍтын соціаԉізм стрӧітӧмын меԁыҗыԁ хоԅајственно-поԉіԏческӧј мог — вӧрлеԇӧм, соціаԉізм вӧсна коԍаԍӧм.

78-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса лесзавоԁлӧн біржа

Такӧԁ щӧщ вӧрфронт лоӧ меԁчорыԁ классӧвӧј тыш мунан фронтӧн. Классӧвӧј врагјас ԁа налӧн агентјасыс паԁмӧԁӧны вӧрпрограмма тыртӧм, орӧԁӧны соціаԉізм стрӧітан уҗ. Міјанлыԍ став ԋеԉучкіјассӧ најӧ іспоԉзујтӧны вӧрлеԇӧм паԁмӧԁӧм вылӧ. Рвачество, ԍімуԉірујтӧм, ԃеԅерԏірство, шогмытӧм ӧԁјасӧн уҗалӧм, вреԃіԏеԉствојас ԁа с. в.,— тајӧ ставыс кулак уҗлӧн резуԉтат. Вӧрфронт вылын кулакјаслы отсаԍӧны оппортуԋістјас. Веԍкыԁвывса оппортуԋістјас полӧны ԁоговорјасыԍ, ас објазаԏеԉство нуӧԁӧмыԍ, гырыԍ ӧԁјасыԍ, гырыԍ программајас тыртӧмыԍ ԁа с. в. Најӧ оз тышкаԍны боԉшевістскӧј ӧԁјас вӧсна. Најӧ уҗсӧ леԇӧны самоԏок вылӧ. „ Шујгавывса" оппортуԋістјас мунӧны воԇӧ. Најӧ вӧрпрограмматӧ кӧсјӧны тыртны массӧвӧја штрафјас пукталӧмӧн, суԁјасӧн ԁа с. в. Веԍкыԁвывса оппортуԋіст-


јас самоԏок вылӧ уҗ леԇӧмӧн, а „шујгавывјас“ — аԁміԋістріроваԋԋӧӧн орӧԁӧны вӧрпрограмма тыртӧм. Веԍкыԁвывса ԁа „шујгавывса" оппортуԋістјаслӧн уҗалан ԍамыс ԁа формајасыс абу ӧткоԃӧԍ, но резуԉтатыс уҗыслӧн ԇік ӧткоԃ, најӧ кыкнанныс ԇік ӧткоԃа кулаклы ківыв отсаԍӧны. Сіԇ-кӧ, колӧ лептыны накӧԁ чорыԁ тыш ԁа боԉшевікјас моз коԍаԍны вӧрфронт вылык вӧрпрограмма тыртӧм вӧсна, ваԉута вӧсна, соціаԉізм течӧм вӧсна.

ВӦРФРОНТ ВЫЛЫН МІЈАН ВЕРМӦМЈАС ԀА ВОԆӦ ВЫЛӦ МОГЈАС

Мі шуім-ԋін, мыј Војвыв крајувса вӧр плошщаԃын Комі облаԍтлӧн уԃеԉнӧј весыс зев ыҗыԁ: став вӧр плошщаԃыс лыԃԃыԍԍӧ 52 прӧч. Таԍаԋ і кыптӧ Комі облаԍтлӧн зев ыҗыԁ роԉыс інԁустріаԉнӧј Выԉ Војвыв течӧмын. Сӧмын Комі облаԍт оз-на вермы став сырјевӧј озырлунсӧ іспоԉзујтны. Војвыв крајса вӧрлеԇӧмын Комі облаԍтлӧн уԃеԉнӧј весыс сӧмын-на 17-18%.

79-ӧԁ ԍерп. Брігаԁа ужалӧ.

Комі уҗалыԍ јӧз, коммуԋіст парԏіја веԍкӧԁлӧм улын вӧрпрограмма тыртӧмын воісны зев ыҗыԁ вермӧмјасӧԇ. Кыԇі кыптіс вӧрлеԇӧм, вӧрпрограмма тыртӧм 1913 во ԍерԏі ԁа уна-ӧ быԁ во вӧлі соԁӧма воԇԇа во ԍерԏіыс, петкӧԁлӧны со кущӧм лыԁпасјас (прӧчентјасӧн):

21-22 24-25 26-27 27-28 29-30 30-31 во во во во во во Вӧлі леԇӧма ԍурс кубом-ӧн 78,3 637,5 938,3 1013,6 2669,4 4442,5 Воԇԇа во ԍерті соԁӧм (бӧрја восӧ боԍтӧма 100%) - 113,4 103,9 107,9 151,7 166,4 Боԍтны-кӧ 1913 во 100% 10,7 87,7 129,3 13,95 364,5 445,6 Вӧрлеԇӧмын вітвоԍа план тыртӧмын ӧԁјас кыпӧԁӧма 402, 4%-ӧԇ. Тајӧ вермӧмјасыс, коԁӧс шеԁӧԁісны Комі уҗалыԍ јӧз парԏіја веԍкӧԁлӧм улын, вӧрфронт вылын јона вылӧ труԁӧвӧј героізм кыпӧԁӧмӧн, абу-на тырмымӧнӧԍ, меԁԍа-ԋін, кор Комі облаԍтлӧн зев ыҗыԁ сырјевӧј рессурсјас емӧԍ. Ӧԁ став вӧр плошщаԃ лыԁԍыс іспоԉзујтԍӧ сӧмын 13664,8 ԍурса га, 81 % шогмана плошщаԃԍыс ԁа 35,3% став вӧр плошщаԃԍыс. Комі облаԍтын быԁ во поԅӧ вӧчны 17-18 мԉн. кбм. вӧр. 1931-32 во вылӧ ВКП(б) обкомлӧн јуԉ тӧлыԍԍа пԉенум вынԍӧԁіс программа: пӧрӧԁӧм куԅа 5252 ԍурс кбм. ԁа кыскӧм куԅа 5588 ԍурс кбм. Кымын уна мі кутам вӧчны вӧр, сымын мі регыԁҗык вермам кыпӧԁны Комі облаԍтлыԍ овмӧссӧ інԁустрірԉізаціја панас вылын.

80-ӧԁ ԍерп. Вӧр баракјас.

Міјан емӧԍ-ԋін вӧрзавоԁјас Печераын ԁа Сыктывкарын. Вӧрлеԇӧм ӧԁԇӧԁӧм поԁ вылын воԇӧ вылӧ шуӧма воԍтыны Комі облаԍт пыщкӧ выԉ гырыԍ вӧрпромышԉеннӧј преԁпріјаԏԏӧјас. Тајӧ војасӧ лоӧ ештӧԁӧма кӧрттуј Піԋуг—Сыктывкар кост. Тајӧ кӧрттуј нуӧԁӧмыс нӧшта јонҗыка отсалас Комі облаԍт інԁустріаԉіԅірујтӧмлы, ӧԁԇӧԁас сіјӧс. Мыј колӧ вӧчны, меԁым 1932-33 воԍа вӧрлеԇан планас тырасны? Колӧ став оргаԋізаціјајаслы ԁа учрежԃеԋԋӧјаслы выԉног уҗавны, выԉног веԍкӧԁлыны,—выԉ обстановка корӧм ԍерԏі. Колӧ ӧні-жӧ пӧртны олӧмӧ Стаԉін јортлыԍ квајт історіческӧј інԁӧԁјассӧ: 1. „Оргаԋізованнӧја боԍтны уҗалыԍ вын, колхозјаскӧԁ ԁоговорјас вӧчӧмӧн, мехаԋіԅірујтны уҗ; 2. Бырӧԁны уҗалыԍ вынлыԍ ԏекучеԍтсӧ, бырӧԁны уравԋіловка, ԉучкіа оргаԋізујтны уҗԁон, бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ олан условіјӧјас; 3. Бырӧԁны обезԉічка, преԁпріјаԏԏӧ вылын ԉучкі сувтӧԁны уҗалыԍ вын. 4. СССР-са робочӧј класслы лӧԍӧԁны аслыс проізвоԁственно-ԏехԋіческӧј іԋԏеԉԉігенціја; 5. Вежны важ школаыԍ петӧм інжеԋерно-ԏехԋіческӧј вын вылӧ ԉока віԇӧԁӧмјас ԁа на вӧсна јонҗыка тӧжԁыԍны, ԍмелҗыка кыскыны најӧс уҗ вылӧ; 6. Ԍујны ԁа јонмӧԁны хозрасчот, кыпӧԁны промышԉенноԍт пыщса накопԉеԋԋӧ".

ВУҖНЫ МЕԀВЫЛЫССА СОЦІАԈІԌԎІЧЕСКӦЈ ФОРМАА УҖӦ

1928 воӧԇ вӧрлеԇыԍјас уҗалісны ӧткӧн-ӧткӧн. 1929 воԍаԋ комі уҗалыԍ јӧз кутісны ӧтувтчавны арԏеԉјасӧ. 112 арԏелӧ вӧлі котыртӧма 9397 вӧрлеԇыԍӧс, ԉібӧ 13,7% став уҗалыԍјас піыԍ. Вӧрфронт кутіс корны соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗ. Параа ԁа арԏеԉнӧј уҗјас ез кутны обеспечівајтны вӧрпрограмма тыртӧм. Арԏеԉјасԍаԋ мӧԁісны панԍыны брігаԁајас. Уҗлӧн проізвоԃіԏеԉноԍт кутіс соԁны. Параӧн уҗалыԍ вӧрлеԇыԍјас вӧлі вӧчлывлӧны уна вылӧ 2-3 кбм. лунӧн, арԏеԉјас 3-4 кбм., а брігаԁајас шӧркоԃа 7-8 кубометрӧн морт вылӧ. Вӧрфронт вылын

кутісны чужны уԁарԋікјас, уԁарнӧј брігаԁајас, коԁјас кыпӧԁісны проізвоԃіԏеԉноԍт 9-10 кбм-ӧԇ морт вылӧ. Брігаԁајасӧ кӧтыртчӧмыс петкӧԁчӧ тащӧм лыԁпасјасон: Нојабр 20-ԁ лун кежлӧ 1930 воӧ брігаԁајасӧ вӧлі котыртчӧмаӧԍ 6387 морт вӧрлеԇыԍ, ԉібӧ 40 прӧч., на піыԍ 128 морт — уԁарԋікјас, апреԉ 1 лун кежлӧ 1931 воӧ брігаԁајасын вӧліны-ԋін 8836 морт, ԉібӧ 59,3 прӧч. став вӧрлеԇыԍјас піыԍ (на піын 751 — уԁарԋікјас). Брігаԁнӧј уҗ јона паԍкаліс вӧркыскалыԍјас костын

81-ӧԁ ԍерп. Уԁарнӧј брігаԁа ужалӧ

1931 воԍа јанвар 1 лун кежлӧ-кӧ кыскаԍыԍјасӧс брігаԁајасӧ вӧлі котыртӧма сӧмын 359 мортӧс (5-10 прӧч. став кыскаԍыԍјас піыԍ), то апреԉ 1 лун кежлӧ брігаԁајасын-ԋін 6131 морт, ԉібӧ 35,5 прӧч. (на піыԍ 1029 морт уԁарԋікјас). Соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗӧн-брігаԁајасӧн — вӧрлеԇан программа 1930-31 воԍа заԃаԋԋӧыԍ вӧлі тыртӧма 71,5 прӧч. Коԉан во ӧтка вӧрлеԇыԍјас (Карманов, Јершов) петкӧԁлісны збыԉвылӧ соціаԉізм течӧмын „Ԃело чеԍԏі, ԃело ԁобԉеԍԏі, ԃело славы і геројства". Став Комі облаԍтувса ԁа Војвыв крајувса уҗалыԍјаслы најӧ петкӧԁлісны вӧвлытӧм боԉшевістскӧј ӧԁјас вӧрпрограмма штурмујтӧмын. „Звучԋік" ԋім петіс Карманов ԁа Јершов геројјасԍаԋ. Најӧ боԍтԍісны тыртны звучнӧј норма 1000 кбм. морт вылӧ. Најӧ нормасӧ тыртісны, ԁај нӧшта соԁтӧԁ-на вӧчісны. Вӧрфронт вылын брігаԁнӧј уҗ — меԁбур соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗ. Сӧмын прӧстӧј брігаԁајасыс ӧніја выԉ обстановкаын оз-ԋін вермыны тырмымӧн обеспечівајтны вӧрпрограмма тыртӧм. Міјан колӧ вуҗны меԁвылысса соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗӧ. Та куԅта міјан емӧԍ-ԋін зев гырыԍ тувтчӧмјас. Прӧстӧј брігаԁајасԍаԋ вӧрфронтвывса уҗалыԍјас кутісны вуҗны уԁарнӧј брігаԁајасӧ. Ӧтка звучԋікјасыԍ Комі облаԍт пыщкын кутісны чужны звучнӧј брігаԁајас, звучнӧј брігаԁајаслыԍ раԁјас соԁтӧмӧн колхоԅԋікјас нырнуӧԁӧны ԁа асбӧрԍаԋыс кыскӧны јеԃіноԉічԋік гӧԉ ԁа шӧркоԃԃема олыԍјасӧс. Меԁвоԇ звучнӧј-сквознӧј брігаԁа чужіс Палаԅԅаса „Іскра“ колхозын 9 мортыԍ, најӧ чукӧстісны став Комі облаԍтувса колхоԅԋікјасӧс, гӧԉ ԁа шӧркоԃԃема олыԍ креԍԏанаӧс вӧтчыны на бӧрԍаԋ. „Кӧԏ мыј, а вӧчам 1000 кбм. морт вылӧ. Ԋекущӧм классӧвӧј враг оз вермы торкны міјанӧс. Мі вермам ставсӧ, мі јонӧԍ, мі зумыԁӧԍ, мі крепыԁӧԍ" — таԇ гіжӧ меԁвоԇԇа звучнӧј брігаԁаыԍ брігаԃір Гавріл Іван. Звучнӧј уԁарнӧј брігаԁајасыԁ оз-на-жӧ вермыны ԍетны ставсӧ, мыј колӧ вӧрпрограмма тыртӧм вылӧ. Міјанлы колӧ вуҗны меԁвылысса соціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗӧ. Меԁвылысса соцформаа уҗыс лоӧ —звучнӧј ԁа уԁарнӧј сквознӧј-хозрасчотнӧј брігаԁа. Ӧні мог: звучнӧј ԁа уԁарнӧј брігаԁајаслы петны сквознӧј-хозрасчотнӧј брігаԁајасӧ: сквознӧј брігаԁајасӧ котыртчӧм бӧрын вуҗны хозрасчот вылӧ, кыскыны сквознӧј хозрасчотнӧј брігаԁајасӧ став вӧрлеԇыԍјасӧс, коԁјас сулалӧны на брігаԁајасыԍ бокын. Меԁ ԋіӧԏі уҗалыԍ ез коԉ ԍоціаԉіԍԏіческӧј формаа уҗыԍ бокӧ. Став вӧрлеԇыԍјаслӧн мог — боԍтны аскіӧ ԏехԋіка, нуны раціонаԉізаторскӧі уҗ. „Кор мі вӧчам та-

јӧс, сек міјан лоӧны сещӧм оԁјас, коԁјас јылыԍ мі ӧні огӧ лыԍтӧј веԍіг мӧвпыштнысӧ. Мі тајӧс вӧчам, збыԉыԍ-кӧ кӧсјам вӧчны“ (Стаԉін).

ТУГАНЈАС

Туганјас јурнысӧ лептӧмаԍ вылӧ. Рыт ԍорӧԇ на улын кащкӧԁчӧм кылӧ: Локтӧмаԍ уҗавны ԍіктјасыԍ јӧз. Кԉонӧԁчӧм... Лым ԇуртӧм... Ращкӧԁчӧм... Зущкӧм... Јагјасԍаԋ тӧвныркӧԁ ерԁјасӧ чуктӧ— Арԍаԋыс— тулысӧԇ— вӧрлеԇіг чӧж. Туганјас тӧв улын ԇӧрӧны пӧчӧн. Вӧр шӧрын Вӧрлеԇыԍ колан уҗ вӧчӧ. Сӧмын сен збој ӧԁлӧн јургӧм оз кыв: Ӧԁным оз гымакыв стаԉ вӧлӧн вӧрын; Орԁјыԍан Знамјаным вашԉіктӧ бӧрын: Уԁарнӧј кварталын век-на прорыв! Туганјас тӧв улын лӧвтісны нора. Пожӧмјас ԁӧзмӧмаԍ— ԇуртӧны гора... Ԇуртӧны: —вӧрлеԇан планын прорыв! Таԉыштам ԃебԉаԍӧм, гагԍамӧн вӧрӧм; Завоԁјаслыԍ збој ӧԁсӧ ԍујам мі вӧрӧ!— ВеКаПӧ таԇ шуіс асԍыс јон кыв. Туганјас ловԅісны— пыркјӧны јывнас. Вӧр-јагыс зіԉ уҗӧн мӧԁӧԁчіс ԍывны: Збој ӧԁӧн чепӧсԍіс јӧзлӧн уҗ— тан. Брігаԁа— брігаԁакӧԁ орԁјыԍӧм кылӧ. Јаг шӧрын уҗ мунӧ ӧзјӧԁан гыӧн— Соԁтӧԁӧн тыртӧны вӧрлеԇан план! Туганјас, ті вылӧ віԇӧԁіг, јӧзлӧн Ԍӧлӧмныс збој ӧԁӧн ыпјалӧ, ӧзјӧ... Врагјаскӧԁ тышкаԍіг— вуҗам прорыв; Чорыԁа камгӧмӧн мыјвыныԍ сӧтам: Віт міԉԉон кубометр соԁтӧԁӧн ԍетам, — Мырԍыԍлӧн тащӧмі кӧсјыԍан кыв! Выԉ Паш.

Вӧртӧ мі нуам меԁјонасӧ ва куԅа. Експорта вӧр ӧні нуам Војвыв Ԁвінаӧԁ 25%, Меԅеԋ ју куԅа 8,3%. Печера куԅа 66,1%. Пыщкӧсса рынокӧ петкӧԁам Волга ју прітокјас куԅа. Став вӧр плошщаԃсӧ-кӧ боԍтны Облаԍтыԍ, ԉесоустројство бӧрын 1931 во кежлӧ петкӧԁчӧ вӧр ԏерріторіја со кыԇі: Ԉесоустројство нуӧԁӧм плошщаԃ—8,1 міԉ. га ԉібӧ 21 % Віԁлалӧм вӧр ,, 10,9 міԉ. га „ 28,5% Ԇік віԁлавтӧм вӧр „ 19,5 міԉ. га „ 50,5% Вӧр віԁлалӧм ԍерԏі тӧԁчӧ, мыј 87,6 %-ыс лыска вӧр. Вӧр пороԁајас јукԍӧны со кущӧм ногӧн: Плошщаԃ (ԍурс гаӧн) % % Пожӧм 5750,2 35,0) Козпу 8657,3 52,6 0,4 Лыска вӧр. Суспу ԁа ԋіапу . 58,6 Кыԇпу Лопу (оԍіна) . . 1647,9 333,6 10,0 2,0 Корја вор. Тајӧ табԉіцаыс петкӧԁлӧ, мыј козпу вӧр міјан Облаԍт паԍта меԁуна. Војвыв Ԁвіна ԁа Волга баԍԍејнјасын унҗык вӧрыс гырыԍ пуа, пожӧма вӧрҗык. Печера ԁа Меԅеԋ ју гӧгӧр унҗыкыс поԍԋі вӧр, козја вӧрҗык. Лыска вӧрыс воӧм ԍерԏі јукԍӧ со кущӧм ԍамӧн: Том вӧр (80 арӧсӧԇ)—8% Воыԍ- вӧр (160 арӧсӧԇ)—21% Воӧм ԁа перестојнӧј вӧр (160 арӧсыԍ гырыԍҗык) — 71% Тајӧ табԉіцаыс віԍталӧ, мыј вӧртӧ колӧ леԇны сіԇ, меԁ еԍкӧн воӧм вӧрыс ез чін, меԁ быԁмыԍыс век суӧԁіс вӧрлеԇӧмсӧ. Та вӧсна ӧні-і нуӧԁӧны ԉесоустројство. Уҗ. 1). Тӧԁмӧԁӧј, кушӧма мунӧ вӧрлеԇан план тыртӧм тіјан рајонын, ԍіктын? 2). Јона-ӧ паԍкалӧма соцорԁјыԍӧм: кымын уԁарԋік вӧлі коԉанво ԁа таво, кымын уԁарнӧј брігаԁа вӧлі коԉанво ԁа таво? 3). Ветлӧј екскурԍіјаӧн вӧрлеԇанінӧ, тӧԁмаԍӧј уҗ мунӧмыскӧԁ, мыј верманныԁ, отсалӧј: ԍԏенгаԅет леԇӧј, беԍеԁајас нуӧԁӧј, гажа рыт пуктӧј ԁа с. в. 4). Быԁ тӧлыԍын вӧрлеԇан программа тыртӧм јылыԍ вӧчалӧј ԃіаграммајас. Гіжалӧј лозунгјас ԁа плакатјас.

НӦШТА ВӦРЛЕԆӦМ ЈЫЛЫԌ

Вӧрыԁ быԁлаын јона колантор. Вӧрыԍ вӧчӧны вывті унатор, лыԃԃыны он вермы. Вӧрыԍ вӧчӧны керкајас, завоԁјас, фабрікјас ԁа с. в. Пуыԍ вӧчӧм торјастӧ мі зев уна тӧԁам. Ӧԏік морт пу јылыԍ со мыј віԍталӧ: „Ме кӧсја тіјанлы віԍтавны ӧԏі козпу јылыԍ. Сіјӧ-і ју куԅта плавајтіс, јі вывті іслаліс, тракторӧн ветліс, сынӧԁӧԁ лебаліс. Сіјӧ вӧлі Москваын, Ԉеԋінграԁын, Ԍібырын, Кавказын, веԍіг заграԋічаӧԇ ветліс. Тајӧ коз- пуыс ез сулав ԋінӧм вӧчтӧг, а горзіс, піԋаԍіс, велӧԁіс ԋеграмотнӧјјасӧс, віԍтавліс речјас, ԍыланкывјас ԍыліс. Сіјӧ коԍаԍіс лоԁырјаскӧԁ, прогуԉшщікјаскӧԁ, растратчікјаскӧԁ. Ставсӧ-кӧ віԍтавны, — зев куԅа ковмас. Менам козпу быԁміс вӧрын. Вӧрԍаԋ ју ԁорӧԇ вӧлі ылын — кілометр кымын. Кӧԏ еԍкӧ-і матын вӧлі јуыс, но ачыс еԍкӧ ју вылӧ ез вермы веԍкавны. Ју ԁорӧ сіјӧс кыскісны. Коԁі сіјӧс кыскіс? Кыскіс сіјӧс трактор. Тӧвнас вӧрлеԇанінԍаԋ ју ԁорӧԇ-вӧчісны паԍкыԁ туј. Лымсӧ јужԁісны машінаӧн ԁа кіԍкалісны ваӧн. Лоі шыԉыԁ, воԉк туј. Сіјӧ тујӧԁ мӧԁісны ветлыны гуԍеԋічнӧј 82-ӧԁ ԍерп. „Компіс" пілаӧн пӧрӧԁчӧм. 83-ӧԁ ԍерп. Уԁарнӧј брігаԁа кылӧԁчан уж вылын.

тракторјас, кыскавны вӧр тыра ԁоԃјас. Јі вывті кокԋіԁҗыка ԁоԃԃыс мукӧ, трактор унҗык кер вермӧ кыскавны. Мӧԁӧԁчіс јі туј куԅа міјан козпу. Таркӧԁӧ мунӧ трактор. Тракторіст веԍкӧԁлӧ тракторӧн. Мышку сајас кысԍӧ ԇоԋ керка: ԋеԉамын кер. Кыскісны керјассӧ ју ԁӧрӧ, ректісны. Ју вылӧ козпу веԍкаліс сӧмын тӧлыԍ віт мыԍԏі. Тулысын ваыс туӧ. Секі леԇісны моԉ. Ԋеԁыр кывтіс козпу. Зуԉаԍлас кыркӧщјасӧ, мукӧԁ керјасӧ ԋіртчӧ. Ју паԍтала кывтӧ кер.

84-ӧԁ ԍерп. Лотовка

Воіс міјан козпу баланс вӧчан біржаӧԇ. Сені сіјӧс мічаа кырԍісны, чінталісны, сӧвтісны баржаӧ. Локтіс біржаӧ паракоԁ. Кӧрталісны баржа паракоԁ бӧжӧ, паракоԁ кыскіс завоԁӧԇ. Завоԁ ԁорын ӧтар-мӧԁар берегын сулалӧны кӧртыԍ вӧчӧм кык башԋа. Башԋаԍаԋ башԋаӧ ԋужӧԁӧма стаԉнӧј канат. Сеті ветлӧны воԇӧ-бӧрӧ крука ԏеԉежка. Куԅ чептӧн ԁомаласны уна кер ԁа лептасны берегӧ. Ԋеԁыр мыԍԏі баржаыԍ козпу чукӧрсӧ кваԏітіс поԁјомнӧј кран ԁа нуіс завоԁ пыщкӧ. Ӧԏі машіна чаг јогӧԅ керавліс, мӧԁ пожналіс, којмӧԁ катӧԁіс мӧԁ суԁтаӧ ԁа

шыбытіс кујім керка суԁта кӧрт пӧртјӧ. Козпунымлӧн чагјасыс сорлаԍіс мукӧԁкӧԁ. Сеԍԍа пӧртјӧ тырыс кіԍтісны јеԁкӧј кіслота ԁа зев кыз труба пыр тупкӧса пӧртјӧ леԇісны пӧԍ ру. Лоіс рок. Ԇоԋ 16 час пуіс. Козпу чагторјас ԋебыԁӧԍ лоіны. Тајӧн ез-на помаԍ козпулӧн пуԏешествіјӧыс. Ԋебԅӧм чагјас воԇӧ мӧԁӧԁчісны — машінаыԍ-машінаӧ веԍкалӧны. Ӧԏі машіна чагјассӧ пеԉаліс ԍіјас вылӧ, мӧԁ ізіс ԁа сорлаліс вакӧԁ. Лоі кіԅер рок. Тащӧм роксӧ мӧԁӧԁісны меԁбӧрја машінаӧ. Ӧԏі зԁукӧн сені пласталісны, пыԇіртісны, коԍтісны ԁа шыԉӧԁісны. Мыј чајтаԁ лоі? Артміс бумага. Сеԍԍа бумага вылас печатајтісны гаԅет. Гаԅетыс котыртіс уҗалыԍ массаӧс промфінплан штурмујтӧм вылӧ, віԁіс лоԁырјасӧс, прогуԉшщікјасӧс, гаԅет віԍтавліс речјас, ԍыліс ԍыланкывјас. Ӧԏі гаԅет веԍкаліс Москваӧ, мӧԁ — Ԍібырӧ, којмӧԁ—Кавказӧ, ԋоԉӧԁ— заграԋічаӧ. Со-ӧԁ кущӧм ногӧн міјан козпуным пуԏешествујтіс." Вӧрлеԇӧм паԍкӧԁӧм ԁа раціонаԉіԅірујтӧм јонмӧԁӧ Сӧвет сојузлыԍ овмӧс. Коммуԋіст парԏіја ԁа Сӧвет правіԏеԉство шуісны вӧрлеԇӧмсӧ меԁыҗыԁ хоԅајственно-поԉіԏіческӧј могӧн Комі облаԍтын ԁа Војвыв крајын. Міјанын јона поԅӧ паԍкӧԁны вӧрлеԇӧм ԁа вӧрпромышԉенноԍт. Вітвоԍа план ԍерԏі сувтӧны гырыԍ могјас вӧровмӧс воԇӧ: обеспечітны вӧрӧн соціаԉіԍԏіческӧј строіԏеԉство. Вітвоԍа план тыран меԁбӧрја воӧ шуӧма Војвыв крај куԅа леԇны вӧрсӧ 60—65 міԉԉон кубометр. Заграԋічаӧ вӧр петкӧԁӧмыԁ зев-жӧ ыҗыԁ мог. Вӧр вузалӧмӧн мі чӧжам страна пыщканым зӧлӧта ваԉута ԁа вајам фабрік-завоԁјаснымлы машінајас. ПРІРОԀНӦЈ ОЗЫРЛУНЈ ОБЛАԌТЫН

Ізшом. 1924-28 војасын тӧԁмалісны пріроԁнӧј озырлун Комі облаԍтлыԍ. Ӧні лӧԍыԁа тӧԁӧны, мыј кызвын ізшом кујлӧ Комі облаԍтын асыв-војлаԁор бокас, со кущӧм јујас пӧлӧн: Коԍју, Ілыч, Кажім, Ԍӧԁју, Ԋеч ԁа Вуктыл јујас пӧлӧн. Ем Ежва, Јареԋча, Јемва, Віԍер ԁа Сыктыв јујас пӧлӧн. Корԍӧј тајӧ јујассӧ карта вылыԍ. Віԍерыԍ, Јемваыԍ ԁа Сыктылыԍ ізшом абу-на бура тӧԁмалӧма. Віԁлӧгјас петкӧԁлӧны, мыј Віԍер, Јемва ԁа Сыктылын ізшомыс уна пӧім сора. 1929-ӧԁ воын Комі облаԍт ԍӧм вылӧ вӧлі вӧчӧма раԅвеԁка Ԋеч ју пӧлӧн. Тӧԁмалӧма, мыј сені 8 метр кызта ԁа 6 кілометр куԅа ізшом пласт ортсіӧ петӧма. Ізшом тані ԍірӧԁ, сы пыщкын ем ԉетучӧј вешщество 45 прӧчент мынԁа. Коԍјуса ізшом абу јона пӧіма. Ізшом запассӧ тајӧ рајоныԍ арталӧны ԋекымын міԉԉон тонна, 20000 кв. км плошщаԃ вылыԍ. Кажім ју пӧлӧныԍ ізшом зев-жӧ уна арталӧны — 2,7 міԉԉон тонна. Ізшомсӧ Комі облаԍтыԍ ковмас јона-на тӧԁмавны. Ізшом—фабрік-завоԁјаслы, паракоԁјаслы, еԉектростанціјајаслы ломтас. Ізшом колӧ парокоԁјаслы, паровозјаслы. Міјан Војвыв крајын ем ізшомыс. Колӧ сіјӧс іспоԉзујтны ас промышԉенноԍт ԁа транспорт тырмымӧн обеспечітӧм могыԍ. Ԋерп. Страналы колӧ сещӧм-жӧ јона, кыԇі-і ізшом. Ԋерпыԍ шеԁӧԁӧны караԍін, бенԅін ԁа мукӧԁ ԁонаторјас. Бенԅін вынӧн уҗалӧны тракторјас, автомобіԉјас,

аеропланјас. Таԍ-ԋін поԅӧ каԅавны ԋерплыԍ коланлунсӧ. Комі облаԍтын ԋерп ем Ухта ју пӧлӧн (Іԅва јулӧн шујга пріток). Тајӧ рајоныԍ ԋерпсӧ тӧԁмалӧма јона-ԋін важӧн. 18-ӧԁ ԋемын-на понԁісны татыԍ ԋерп перјыны. Сіԇ, 1745 воын купеч Набатов Уԍԏ-Ухтаын воԍтӧ ԋерп весалан завоԁ; во мыԍԏі пӧжар понԁа бӧр тупкӧ. 1746 воын воԍԍӧ выԉ завоԁ — Савеԉјевлӧн. Воԇӧ Ухтаса ԋерпӧн јонҗыка понԁісны іԋԏересујтчыны. 1843-ӧԁ воԍаԋ 1925 воӧԇ каԁыԍ-каԁӧ пыр корԍісны ԋерп кујланін. Меԁбӧрја тӧԁмалігјасас 1925-ӧԁ воын каԅалісны ԋерпсо сіԇ-жӧ Кожва рајоныԍ, 250 км. сајыԍ Ухта рајонԍаԋ. Ԋерп кујлӧмінсӧ 1909 воын вӧлі арталӧма 13700 кв. км. збыԉыԍсӧ ӧні арталӧны 1300 кв. км. Тајӧ местаыс бурӧщ Ухта ју пӧлӧн, шӧр візывтасас. Јӧзыс сеԍаԋ олӧ ылын (меԁматыса олыԍјасыс 40 км. сајын). Сетӧні тујјасыс вывті омӧԉӧԍ, сы понԁа ӧні стрӧітӧны Ухта-Сыктывкар кост шоԍԍе. Мӧԁ пјаԏіԉетка помын Ухтаын поԅӧ перјыны міԉԉон тонна ԋерп (Ԍевроста) Уна во-ԋін геолого-резвеԁочнӧј группајас нуӧԁӧны ԋерп тӧԁмалан уҗ Ухта, Іԅва ԁа Печера рајонјасын. Тајӧ ізыскаԋԋӧјас поԁ вылын ԋерплыԍ промышԉеннӧј значеԋԋӧсӧ тӧԁмалӧм могыԍ Ухтаын кущӧм-ԍурӧ каԁӧ вӧлі-ԋін лӧԍӧԁӧма 12 скважіна, та піыԍ ԍіԅімыԍ вӧлі ԍетӧны 10 тонна суткіӧн, а кујім скважіна, іменнӧ № №5, 32, 35 ԍетісны промышԉеннӧј значеԋԋӧа мынԁа. Промышԉеннӧј значеԋԋӧа ԋерп ԍетыԍӧн ӧнікежлӧ лыԃԃыԍԍӧ Чібју участок.

85-ӧԁ ԍерп. Ухтаын ԋерп перјан вышка Ухта рајонын 1931 воӧ лоӧ вӧчӧма 30 скважіна сајӧ, сы піыԍ ԋоԉ лоӧ геолого-развеԁочнӧј. Іԅва рајонын лоӧ лӧԍӧԁӧма 9 скважіна, Печераын — 23. Ставсӧ лоӧ бурітӧма 60 скважіна сајӧ, ԉібӧ 18300 метр. Ӧні бурітӧны-ԋін 10 скважіна. Кӧԏ мі уҗалам важ кіԍԍӧм оборуԁоваԋԋоӧн, кӧԏ міјан абуӧԍ ыҗыԁ кваԉіфікаціјаа бурітчыԍјас, міјан шӧр ӧԁыс ӧԏі станоклӧн 77 метрӧн тӧлыԍ. Тајӧ лыԁпасыс ыҗыԁҗык шӧр ӧԁыԍ уԁарнӧј станокјасӧн уҗалігӧн. Боԍтам Азԋефԏтрестӧс, сені 31,2 метрӧн, Грозԋефԏын—57,9 метрӧн тӧлыԍ. Тащӧм уԍпехыс міјан сіјӧн лоі, мыј каԁсӧ міјан бурҗыка іспоԉзујтӧны уҗалігас. Ухтаын міјан ԋерп запасыԁ ыҗыԁ, ԁај качествонас бур. Анаԉізјас віԍталӧны, мыј ухтаса ԋерп аслас качествонас грозԋенскӧј ԋерпкоԃ ԁа кӧԇалӧ сы ԁорыԍ-на кӧԇыԁҗык ԏемператураӧн. Ԋерп сувтан ԁон јылыԍ колӧ шуны, мыј асԁоныс ухтасалӧн лоас ԁонтӧмҗык мукӧԁ ԋефԏетрестјасын ԁорыԍ. Наԃејнӧ, перјан местаас лоас 27 шајтӧн тонна, а потребԉајтан местаын (Карԁор) 42-45 шајт. Бакуса ԋерп Карԁорын сувтӧ 75 шајт гӧгӧр. Сӧмын тајӧ ԁаннӧјјассӧ абу-на бура прӧверітӧма. Кутас-кӧ Ухта перјыны 300 тоннаӧн тӧлыԍ, тајӧ во помԍаԋ поԅас Печераӧс, Ухтаӧс ԁа Іԅваӧс снабжајтны тајӧ караԍінӧн-ԋін. Тајӧ во чӧжӧн міјан шуӧма Ухтаын завоԃітны перјыны ԋерп 14 кілометр плошщаԃ вылыԍ. Резуԉтатыс-кӧ бур лоас, мӧԁыԍ татыԍ поԅас боԍтны быԁ во 244 ԍурс тонна. Ԃерт, тајӧ став уҗыс вылӧ ковмас уна ԍӧм. Тавоԍа јанвар тӧлыԍӧԇ тајӧ рајонын ԋерп корԍан уҗ вылӧ вӧлі віԇӧма 2,5 міԉԉон шајт гӧгӧр. 1932 воын шуӧма віԇны пӧшԏі кујім міԉԉон шајт. Мӧԁ пјаԏіԉеткаын ԋерп корԍан ԁа перјан став уҗ вылӧ шуӧма віԇны 130 міԉ. шајт. Тӧмалана уҗјас-кӧ бура мунасны ԁа таіӧ ԍӧмыс-кӧ лоӧ віԇӧма, поԅӧ наԃејтчыны, мыј мӧԁ пјаԏіԉетка помӧ Ухтаын мі кутам перјыны ԋерптӧ міԉԉон тонна гӧгӧр. Кӧрт руԁа. Кӧрт руԁа Комі облаԍтын ем Уԋју ԁорын (Печера јулӧн шујга пріток), Первокаменнӧј ју уԍауԍанінын ԁа Сыктыв ју пӧлӧн. Ічет Печераын ԁа Ілыч ју јывјасын ем уна бурӧј жеԉеԅԋак — соԃержітӧ 55, 5 % кӧрт. Кӧрт руԁасӧ міјан облаԍтын ӧні перјӧны сӧмын Сыктыв ју пӧлӧн (18-ԁ ԋемԍаԋ). 1922-ԁ воын проф. Разанов тӧԁмӧԁіс Гамыԍ зев уна кӧрт руԁа. Сіјӧ арталӧм ԍерԏі ем 3,3 міԉԉон тонна гӧгӧр. Правіԏеԉство шуіс Гам берԁӧ стрӧітны металлургіческӧј завоԁ.


86-ӧԁ ԍерп. Ԋувчімса завоԁ.

Міјан облаԍтын ӧні уҗалӧ сӧмын чугун кіԍтан Ԋувчімса завоԁ. 1923-27-ԁ војасӧ уҗавлісны Сыктыв ју гӧгӧр Кажімса ԁа Ԋучпасса завоԁјас. Омӧԉ тујјас ԁа омӧԉ оборуԁоваԋԋӧ вӧсна најӧс тупкісны.

Сотчан слаԋец. Сотчан слаԋец—ломтас-жӧ. Міјан облаԍтын сіјӧ ем Чут ју пӧлӧн, Ухталӧн пріток. Тані сіјӧ кујлӧ 22 кл. куԅта ԁа 10-12 м. суԁта берегын. Сеԍԍа ем Аԅва ју пӧлӧн (Усалӧн пріток), Пымва ју уԍан інԍаԋ 7 км. улынҗык. Сеԍԍа ем Віԅін рајонын — Сысола ју куԅта, Межаԁор ԁа Віԅін ԍеԉсоветувјасын. Уҗ. Корԍӧј карта вылыԍ тајӧ местајассӧ.

Трунԁа. Трунԁаӧн јона озыр міјан облаԍт. Трунԁаӧн поԅӧ вынԍӧԁны мујас — зев бур уԁобреԋԋӧ. Поԅӧ нӧшта

ломтыԍны трунԁаӧн. Опытјас петкӧԁлісны, мыј трунԁаыԍ вӧчӧм ломтасӧн поԅӧ уҗӧԁны еԉектростанціјајас, фабрікјас ԁа с. в. Еԉектрофікаціја нуӧԁан вітвоԍа план ԍерԏі Војвыв крајын трунԁасӧ условнӧ арталӧны 12 міԉԉарԁ тонна. Таԍ 46,6 прӧчентыс воӧ Комі облаԍт вылӧ. Ӧнӧԇ міјанын трунԁатӧ ԋекущӧма ез іспоԉзујтлыны. Емӧԍ вӧрԅӧԁлытӧм запасјас. Колӧ најӧс суԇӧԁны ԁа іспоԉзујтны. Мӧԁ вітвоԍа планын трунԁа іспоԉзујтӧмсӧ веԉ ыҗыԁа арталӧма. Уҗ. Тӧԁмалӧј — ас рајонын ем-ӧ трунԁаыс; прібԉіԅіԏеԉнӧја арталӧј ыҗԁалунсӧ. Мӧвпыштӧј, кыԇі еԍкӧ бурҗыка тајӧ озырлунсӧ вермас іспоԉзујтны тіјан колхоз? Еԍԏествознаԋԋӧ урок вылын тӧԁмӧԁӧј, кыԇі артмӧ трунԁа.

Тӧчіла із. Тӧчіла із Комі облаԍтын ем Печераын, Војју ԁа Сопԉесу јујас ԁорын, Ціԉма јылын, Луза ԁа Ԋімі јујас гӧгӧр. Запасыс Војју ԁа Сопԉесу јујас ԁорын вывті уна. Тӧчіла проізвоԁство поԅӧ јона паԍкӧԁны. Тӧчіла быԁлаын јона коланатор.

Фосфорітјас. Фосфорітјасыԁ јона колана уԁобреԋԋӧ му-віԇ уҗалӧмын. Фосфорітјас облаԍтын кујлӧны Сыктыв ју куԅа. Меԁуна запас арталӧны Појол ԁа Каргорт ԍіктјас гӧгӧр. Віԁлалыԍјас арталӧны фосфоріт кујлан месталыԍ плошщаԃсӧ 60 кв. кілометр. Быԁ ӧԏі кв. метрын ем 0,8 тонна фосфоріт. Фосфорітыԍ вӧчӧны суперфосфат, віԇ-му уҗалӧмын јона колана уԁобреԋԋӧ.

Тајӧ став ԍікас озырлун кыԋԇі емӧԍ уна-на мукӧԁ, шуам: Ԍереговса сов істочԋікјас, Ухтаса асфаԉт, Печераса охра (краска), ԍернӧј колчеԁан — Луза, Іжма, Віԍер, Ежва јујас ԁорын. Іԅвеԍԏԋакјас — Ухта, Ежва, (Помӧзԁін, Мылју) ԁа Іжма јујас гӧгӧр. Ыргӧн руԁа — Уса, Уԋју, Цыԉма јујас пӧлӧн. Ԍвінцовӧј бԉеск паныԁаԍӧ Ілыч ју гӧгӧр.

ВӦРПРОМЫШԈЕННОԌТ

Комі облаԍтлыԍ озырлун—вӧр іспоԉзујтӧм лоӧ вывті тӧԁчанаторјӧн облаԍтувса овмӧс кыпӧԁӧмын, щӧщ-і Војвыв крајын ԁа Сӧвет сојузын. Первојја ԁа мӧԁ віт-


воԍа план ԍерԏі шуӧма Комі облаԍтын јона паԍкӧԁны промышԉенноԍт. Ковмас бурмӧԁны ԁа гырԍӧԁны важ завоԁјаснымӧс, стрӧітны выԉ завоԁјас. Мі ԍорԋітім-ԋін, мыј тајӧ могсӧ пӧртны олӧмӧ міјан ем поԁулыс — сырјевӧј запасјас вывті уна. Меԁјона-ԋін лоӧ паԍкӧԁӧма вӧрпромышԉенноԍт. Туј абутӧм понԁа вӧр обработајтан промышԉенноԍт міјанын паԍкавны ез вермыв. Ӧніја выԉ тујјас вӧчӧм, меԁԍа-ԋін кӧрттуј Піԋуг-Сыктывкар, воԍтӧ ӧԇӧс рынокјас вылӧ. Меԁвоԇԇа вӧрпіԉітан завоԁ стрӧітӧма вӧлі 1922-25 војасын Сыктывкарын. Воԇынсӧ тајӧ завоԁыс омӧԉ оборуԁоваԋԋӧ вӧсна омӧԉа уҗавліс. 1928-30 војасын завоԁсӧ выԉмӧԁісны ԁа јонмӧԁісны. Ӧні сен уҗалӧны—3 рама, вунԁаԍан станок, сортӧвӧј, песвунԁалан, ԃіԉеннӧј станокјас, лӧԍӧԁӧма пу еԉеватор, кер кыскалыԍ ԁа піла тӧчітан автомат. Ӧні уҗалӧ шпалорезка еԉектрічество вынӧн. Тајӧ завоԁас-жӧ ем еԉектростанціја. Кущӧма ӧні завоԁыс уҗалӧ, петкӧԁлӧны тащӧм лыԁпасјас: Проԁукціја воыԍ-воӧ соԁӧм: 1926 воын піԉітӧма............6219 кубометр 1927 „ „ 5504 1928 „ „ 12230 1929 „ „ 29328 1930 „ „ 31497 1931 „ Уҗ. Тајӧ лыԁпасјас ԍерԏі вӧчӧј ԃіаграмма. Ветлӧј екскурԍіјаӧн вӧрпіԉітан завоԁӧ ԁа тӧԁмаԍӧј, кущӧма сені уҗыс мунӧ: кущӧма вермаԍӧны Стаԉін јортӧн інԁӧм квајіт условіјӧ вӧсна, кущӧма паԍкалӧма соцорԁјыԍӧм ԁа уԁарԋічество ԁа с. в. Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі шуӧма стрӧітавны со кущӧм завоԁјас: 1. Сыктывкарса цеԉԉулозно-бумажнӧј комбінат. Јонлуныс: 87 ԍурс тонна гіжан бумага. Стрӧітны завоԃітчыны шуӧма 1933 воын. Стрӧітан ԁоныс сувтас 60 міԉԉон шајт. 2. Сыктывкарӧ 4 рамаа вӧрпіԉітан завоԁ, коԁӧс воԇӧ колӧ ыҗԁӧԁны 8 рамаӧԇ. Леԇны кутас 115 ԍурс

87-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса каԋіфоԉно-ԏерпеԋԏіннӧј завоԁ.

к/м піломаԏеріал. Завоԃітӧма-ԋін стрӧітны. 3. 8 рамаа вӧрпіԉітан завоԁ, коԁі кутас ԍетны 250 ԍурс к/м піломаԏеріал. Шуӧма стрӧітны завоԃітны 1932 воын. Сувтас 4000 ԍурс шајт ԁон. 4. Стрӧітчігӧн ковман маԏеріал (ӧшіԋ-ӧԇӧс) вӧчыԍ завоԁ. ІІІуӧма завоԃітны стрӧітны 1932 воӧ. Сувтас 1100 ԍурс шајт ԁон. 5. Каԋіфоԉ ԁа скіпіԁар вӧчан завоԁ, коԁі кутас леԇны 1750 тонна коԋіфоԉ, 340 тонна скіпіԁар ԁа 60 тонна каԋіфоԉ выј. Стрӧітасны 1932 воын. Сувтас 6800 ԍурс шајт ԁон. 6. Лесохіміческӧј завоԁ; сувтас 240000 шајт ԁон. Местаыс завоԁјаслӧн лоас Піԋуг-Сыктывкар кӧрттуј ԁорӧ, Луз ју бокӧ. Тані шуӧма стрӧітны 6 рамаа вӧр-піԉітан завоԁ. Ԍетны кутас 190 ԍурс к/м піломаԏеріал.

Сувтас 3000 ԍурс шајт. Вӧчасны істӧгтувјас вӧчан фабріка, коԁі кутас ԍетны 50000 ԍурс јашщік істӧгтув. Порт Іԋԃігоӧ кӧрттуј віԅ нуӧԁӧм ԁа Печера-Кама кост канал коԁјӧм мыԍԏі Печераын паԍкӧԁны вӧр обработајтан промышԉенноԍт. Татыԍаԋ лӧԍыԁ лоас петкӧԁны ортсы рынокӧ (заграԋічаӧ) вӧрыԍ вӧчӧм проԁукціја. Тані шуӧма паԍкӧԁны со кущӧм фабрік-завоԁјас: 1. 8 рамаа вӧрпіԉітан кык завоԁ; најӧ кутасны леԇны 500 ԍурс к/м піломаԏерјал. Тајӧ завоԁјассӧ шуӧма стрӧітны сек, кор лоӧ Іԋԃігоӧ кӧрттуј. 2. Цеԉԉулозно-бумажнӧј кык фабріка; налӧн јонлуныс лоӧ 900 ԍурс тонна бумага. 3. 4 рамаа кык завоԁ; ӧԏікыс понԁас вӧчны стрӧітчан маԏерјалјас, сеԍԍа јашщікјас ізшом ԁа ԋерп промышԉенноԍтлы ԁа транспортлы. Тајӧ вӧр обработајтан промышԉенноԍт лӧԍӧԁӧм лоас вывті ыҗыԁ могӧн Комі облаԍтын, Выԉ Інԁустріаԉнӧј Војвылын ԁа Сӧвет сојузын.

МЕТАЛЛО-ПРОМЫШԈЕННОԌТ

Мі ԍорԋітім-ԋін, кущӧм пріроԁнӧј озырлун ем міјан облаԍтын. Тајӧ озырлун поԁ вылын колӧ інԁустріаԉіԅірујтны Комі облаԍтӧс ԁа Војвыв крајӧс.

88-ԁ серп. Кіԍтӧма ԁа вӧчӧма чугуныԍ (тонна лыԁ).

Важ завоԁјассӧ — Кажімсаӧс ԁа Нучпассаӧс— важмӧм понԁа лоі тупкыны, сӧмын убытка вӧлі вајӧны. Ԋувчімса завоԁ (Сыктывкарԍаԋ 40 кілометр, Сыктыв ју куԅа) важ-жӧ. Сіјӧс ӧні выԉмӧԁӧны. Татыԍ ватуј куԅа поԅӧ нуны завоԁлыԍ проԁукціјасӧ, ԁај кӧрттујԍаԋ матын лоӧ. Сыпонԁа тајӧ чугун кіԍтан завоԁсӧ шуӧма јонмӧԁны ԁа паԍкӧԁны. Ԋувчімса завоԁ ӧні-ԋін јона отсаԍӧ вӧрлеԇӧмлы. Ԋувчімса завоԁлыԍ уҗсӧ петкӧԁлӧ со кущӧм ԃіаграмма: (Віԇӧԁ 118-ӧԁ ԉб.) Мі тӧԁам-ԋін, мыј Гам ԁа Вотча ԍіктјас гӧгӧр ем зев уна кӧрт руԁа. Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі шуӧма стрӧітны татчӧјасӧ гырыԍ металлургіческӧј завоԁјас. Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ пуктӧма могӧн паԍкӧԁны металлугріјасӧ, меԁым обеспечітны 50 ԍурс тонна металл вӧчӧм, боԍтԍӧ установка стаԉ вылӧ ԁа высококачественнӧј чугун вылӧ. 1932 воын кутас уҗавны конԍервірованнӧј Кажімса завоԁ (ԁомна), коԁі ԍетас кӧԇыԁ ԁуԏјоӧн 5 ԍурс тонна, а пӧԍ ԁуԏјо вылӧ вуҗӧмӧн 10 ԍурс тонна. Кажімса завоԁ кыԋԇі шуӧма вӧчны завоԁ Волԍаын. Волԍаса ԁомна ԍетас 25 ԍурс тонна. Боԍтӧма установка Кажім-Волԍа рајонын металл вӧчӧмсӧ мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ вајӧԁны 50 ԍурс тоннаӧԇ, ӧтщӧщ лоӧ паԍкыԁа нуӧԁӧма промышԉеннӧј раԅвеԁкајас, меԁым обеспечітны сырјонас проізвоԁствосӧ 250 ԍурс тоннаӧԇ. Металообрабатывајушщӧј преԁпріјаԏԏӧјас піыԍ, Ԋувчімса завоԁ кыԋԇі, шуӧма вӧчны кык ремонтно-мехаԋіческӧј завоԁ — ӧԏісӧ Сыктывкарын, мӧԁсӧ Уԍԏ-Кожваын, 6 міԉԉон шајт капіталјас пуктӧмӧн быԁ завоԁӧ. Тані боԍтӧма установка паԍкӧԁны проізвоԁствосӧ кык цех куԅа, ӧԏі-кӧ запаснӧј чаԍтјас вӧчӧм, мӧԁ-кӧ паԍкыԁа рынок вылӧ коланторјассӧ вӧчӧм. Пуктыԍԍӧ могӧн, меԁым тајӧ завоԁјасыс вермісны ԍетны запаснӧј чаԍтјас вӧрпромышԉенноԍт завоԁјаслы, ԋепр ԁа ізшом промышԉенноԍтлы ԁа ва берԁса ԁа кӧрттујјас берԁса транспортлы. Металлообрабатывајушщӧј промышԉенноԍткӧԁ јітчӧ точіԉнӧј іԅԃеԉԉӧјас вӧчӧм. Мӧԁ пјаԏіԉетка чӧжӧн шуӧма помавны тӧчіԉнӧј фабріка вӧчӧмсӧ Уԍԏвојаын ԁа ԍетны 10 ԍурс тоннаӧԇ тӧчіла.

ГОРНӦЈ ПРОМЫШԈЕННОԌТ

Важ завоԁјас пыщкыԍ ем сӧмын сов пуан Ԍереговса завоԁ. Тані вӧлі ԍӧԁ, җынвыјӧ кіԍԍӧм, ԁасӧԏі варԋіца. 1927-28 воԍаԋ завоԃітчісны выԉмӧԁны тајӧ завоԁсӧ. 1929 воԍаԋ кутісны уҗавны 2 выԉ јеҗыԁ варԋіца, важјассӧ вӧлі сек-жӧ быроԁӧма. 1931 воԍаԋ тајӧ кык варԋіцаыс ԍетӧны-ԋін вонас 3000 тонна Сов, 23% унҗык 1913 воԍа 11 варԋіца ԁорыԍ. Тајӧ завоԁсӧ шуӧма паԍкӧԁны, меԁ верміс ԍетны 15 ԍурс тонна сов. Ԍереговса завоԁ проԁукціја леԇӧм јылыԍ петкӧԁлӧ тащӧм ԃіаграмма: 89-ԁ ԍерп. Перјӧма сов (тонна лыԁ)

Јона лоӧ паԍкӧԁӧма ізшом ԁа ԋерп перјан промышԉенноԍт. Печераса ізшом ԁа Ухтаса ԋерп ԍетасны ломтас оз сӧмын Војвыв крајлы, веԍіг мукоԁ облаԍтјаслы. 1931 воԍаԋ понԁісны-ԋін пуктыны ԍӧм тајӧ стрӧіԏеԉство вылӧ. 1931 воын вӧлі леԇӧма 11,8 міԉԉон шајт.

8 МІԈԈОН ТОННА ІЗШОМ

Мӧԁ пјаԏіԉеткаын јона паԍкалас ізшом, ԋерп, слаԋецјас перјан промышԉенноԍт. Сырјевӧј рессурсјас боԍ-

тӧм поԁ вылын лоӧ лӧԍӧԁӧма Војвыв крајлӧн топԉівнӧј база, меԁ еԍкӧ ӧтщӧщ сіјӧ верміс ԍетны ломтыԍан торјассӧ Коԉскӧј полуостровлы, Хібінскӧј аппаԏітӧвӧј промышԉенноԍткӧԁ, Ԉеԋінграԁлы, коԁлы колӧ бур качествоа ізшом, Ураԉскӧј облаԍтлы, сені паԍкалана промышԉенноԍтлы. Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ ізшом перјӧмыс лоӧ вајӧԁӧма 8 міԉԉон тоннаӧԇ, сы піыԍ 3 міԉԉон тонна Воркутын, 1 1/2 міԉԉон тонна шӧр Уса рајонын, 3 ԁа җын міԉԉон тонна шӧр Печераын (Вуктыл). Мӧԁ пјаԏіԉетка меԁвоԇԇа воас-ԋін колӧ перјыны петкӧԁӧм вылӧ 300 ԍурс тоннаыԍ ԋе ещаҗык. Ӧні мунӧ-ԋін уҗ Воркутын гыраԍ шахтајас пуктӧм куԅа ԁа паԍкыԁа нуӧԁԍӧны промышԉеннӧј раԅвеԁкајас шӧр Печераса рајонын, кӧн ԍурі зев бур качествоа ізшом. Аслас качество ԍерԏі Воркуԏінскӧј ізшом меԁԍа бур лоӧ металлургіјалы, шӧр Усаса бурӧј ізшом мунас хімсырјо вылӧ ԁа местнӧј топԉіво вылӧ, шӧр Печераса ізшомӧн ковмас тыртны требоваԋԋӧјас топԉіво вылӧ Војвыв крајлыԍ ԁа ортча рајонјасыԍ. Меԁԍа ыҗыԁ значеԋԋӧыс металлургіческӧј Воркуԏінскӧј ізшомлӧн, Војвыв Уралын-кӧ ԍурӧ ізшом кыԋԇі кӧрт руԁајас. Паԍкыԁ раԅвеԁкајас мунӧны таво Војвывса геологоупразԉеԋԋӧ таво ыстӧ Ԏіма-із берԁса магԋітнӧј аномаԉіја рајонӧ ізыскаԏеԉнӧј ыҗыԁ парԏіја.

1 МІԈԈОН ТОННА ԊЕРП

Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ шуӧма ԋерп перјӧмсӧ вајӧԁны 1 міԉԉон тоннаӧԇ, сы піјыԍ 400 ԍурс тонна Ухтаын, помԍа проԁуктаӧԇ переработајтӧмӧн (бенԅін, караԍін, маслӧјас, ԋефԏанӧј кокс ԁа мук.) ԁа 600 ԍурс тонна Кожваын. Ӧні паԍкыԁа нуӧԁԍӧны уҗјас ԋерп петанін плошщаԃ паԍкӧԁӧм куԅа, 1932 воын шуӧма оконтурірујтны 14 кілометр, а тајӧ мӧԁ пјаԏіԉетка меԁвоԇԇа војасӧ-ԋін обеспечітас ԋерп перјӧмсӧ 250 ԍурс тоннаӧԇ.

СЛАНЦӦВӦЈ ПРОМЫШԈЕННОԌТ

Тані шуӧма іспоԉзујтны Сыктыв ју берԁса слаԋечјас. Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ слаԋечјас перјӧмыс

лоӧ вајӧԁӧма 1 міԉԉон тоннаӧԇ. Слаԋечјас мунасны Сыктывкарса рајоннӧј еԉектростанціјаӧ, хіміческӧј промышԉенноԍт паԍкӧԁӧм вылӧ ԁа цемент вӧчан промышԉенноԍтӧ.

ХІМІЧЕСКӦЈ ПРОМЫШԈЕННОԌТ

Комі облаԍтын промышԉенноԍт паԍкалӧмын зев ыҗыԁ места боԍтас хіміческӧј промышԉенноԍт, меԁԍа-ԋін ԍернӧј кіслота вӧчан проізвоԁство, коԁі ковмас цеԉԉулозно-бумажнӧј комбінатјаслы, міԋераԉнӧј мувынԍӧԁанторјас вӧчӧм вылӧ (суперфосфат), Ухтаса промышԉеннӧј компԉекслы. Та могыԍ лоӧ іспоԉзујтӧма гіпс Вычегԁа јывјасын, кытчӧ ыҗыԁ еԋергеԏіческӧј база ԁа транспортнӧј условіјӧјас щӧктӧны і сувтны ԍернӧј кіслота вӧчан завоԁ местасӧ бӧрјігӧн. Ԍернӧј кіслота вӧчан проізвоԁстволӧн шыбласјасыс лоӧ іспоԉзујтӧма цементнӧј проізвоԁство паԍкӧԁӧм могыԍ. Хіміческӧј промышԉенноԍт мукӧԁ отраԍԉјасыԍ колӧ інԁыны ԍіԉікатнӧј глыба проізвоԁство вылӧ (Чуклӧмын) цеԉԉулозно-бумажнӧј промышԉенноԍтын іспоԉзујтӧм могыԍ, сеԍԍа суперфосфатнӧј промышԉенноԍт вылӧ, Сыктывса суперфосфат база вылын, хлор вӧчӧм вылӧ, ԍереговса сов сырјо іспоԉзујтӧмӧн. Сов вӧчӧмыс мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ лоӧ вајӧԁӧма 10 ԍурс тоннаӧԇ. Колӧ нӧшта кымынкӧ кыв віԍтавны Ухта јылыԍ. Тӧԁмалӧма-ԋін, мыј Ухта рајонын ем сложнӧј компԉекс зев уна коланаторјаслӧн, коԁјасӧс вочӧмыс вермас мунны зев гырыԍ завоԁјасын ԁа ԍетас уна ԍо тонна јоԁ, уна ԍурс тонна бром, хлорістӧј совјас, ԍетас сещӧм газјас, кыԇі геԉіј ԁа мукӧԁторјас. Сеԍԍа пыԃԃі-кӧ пуктам, мыј Ухта зев озыр металлӧн, слаԋецјасӧн, мыј Ухтаын ем фосфорітјас, ԍернӧј колчеԁан, лоӧ гӧгӧрвоана общественноԍтӧн јона інԏересујтчӧмыс Ухԏінскӧј пробԉемаӧн ԁа компԉекснӧја сіјӧс разрешітӧмӧн паԍкыԁ масштабјасын. Ӧні-кӧ артыштам ізшом, ԋерп, кӧрт руԁа промышԉенноԍтјаслыԍ кыптӧмсӧ, аԁԇам, кущӧм ыҗыԁ тӧԁчаналун налӧн лоӧ Комі облаԍтувса овмӧс кыпӧԁӧмын, щӧщ і Војвыв крајса ԁа Сӧвет сојузса овмӧс кыпӧԁӧмын. Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі Комі облаԍтын вӧр промышԉенноԍт чорыԁа быԁмӧмыԍ ӧтԁор паԍкалас горнообрабатывајушщӧј ԁа металлургіческӧј промышԉенноԍт. Горнообрабатывајушщӧј промышԉенноԍтӧ щӧщ-жӧ пырӧ Печераын тӧчіла із перјӧм. Ӧні тајӧ ԍікас промышԉенноԍт омӧԉа-на паԍкалӧма. Со мыј петкӧԁлӧны тӧчіла із перјӧм јылыԍ лыԁпасјас: 1930 воын вӧлі перјӧма тӧчіла із 64.700 шајт ԁон 1931 „ „ „ 135.500 „ „ Мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі шуӧма ыҗԁӧԁны тӧчіла перјӧм 150 ԍурс тоннаӧԇ. Печераса тӧчіла ізјӧн кутам снабжајтны Војвыв крајын промышԉенноԍт ԁа Ԉеԋінграԁса промышԉенноԍт. Секі оз-ԋін ковмы заграԋічаыԍ вајны тајӧторсӧ. Мукӧԁ ԍікас промышԉенноԍт. Татчӧ пырӧ: пішще-вкусӧвӧј (Уԍԏ-уԍінскӧј конԍерв вӧчан завоԁ), кучік-вӧчан (Уԍԏцыԉмаын замшевӧј завоԁ), стрӧітчан маԏерјал вӧчан завоԁ (Сыктывкарса гӧрԁ кірпіч вӧчан завоԁ), поԉіграфіческӧј (Сыктывкарса ԏіпографіја). Конԍерв вӧчан завоԁлыԍ уҗсӧ петкӧԁлӧны со кущӧм лыԁпасјас: 1929 воын вӧчӧма 174500 конԍерв банка 1930 „ „ 185000 „ „ 1931 „ „ 2000000 „ „ 1933 воын шуӧма кыпӧԁны тајӧ завоԁлыԍ проԁукціја леԇӧмсӧ 5 міԉԉон банкаӧԇ. Конԍервсӧ вӧчӧны кӧр ԁа скӧт јајыԍ, пӧткаыԍ ԁа черіыԍ. Уԍԏцыԉемса завоԁ вӧчӧ замшасӧ кӧр куыԍ. Вӧчӧм кусӧ петкӧԁӧны заграԋічаӧ (експорт тӧвар). Вузӧс проԁукціја артавԍӧ 1560 ԍурс шајт ԁон. Кірпіч вӧчан завоԁлӧн коланлуныс вывті ыҗыԁ. Сыктывкарса кірпіч завоԁ 1930 воын вӧчіс 2,4 міԉԉон кірпіч, 1931 воын — 5,6 міԉԉон. Мӧԁ пјеԏіԉеткаын кокӧ& вӧчны облаԍт паԍтала 10 міԉԉон кірпіч. Та кыԋԇі мӧԁ пјаԏіԉеткаын шуӧма лӧԍӧԁны: асфаԉт вӧчӧм (100 ԍурс тонна) Кожвінсковојскӧј петанінјас іспоԉзујтӧмӧн; цемент вӧчӧм понԁа шуӧма стрӧітны 2 цементнӧј завоԁ, коԁјас кутасны мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ ԍетны міԉԉіон бӧчкаӧԇ цемент. Тајӧ гырыԍ завоԁјас ԁа фабрікајас ԁінӧ лоӧ стрӧітома

уна посԋіԁ преԁпріјаԏԏӧјас. Најӧ кутасны іспоԉзујтны гырыԍ фабрік-завоԁјаслыԍ шыблассӧ.

90-ӧԁ ԍерп. Сыктывкарса кірпіч вӧчан завоԁлӧн постројкајас

Первојја ԁа мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі міјанлы колӧ стрӧітны ізшом перјан уна шахтајас, ԋерп перјан вышкајас, гоз-мӧԁ чугун кіԍтан завоԁ, уна ԁас рамаа вӧрпіԉітан завоԁјас, цеԉԉулозно-бумажнӧј гырыԍ фабрікајас ԁа с. в. Тащӧм лоӧ—Выԉ інԁустріаԉнӧј Војвывлӧн чужӧмбаныс. Комі облаԍтувса уҗалыԍјас Војвыв крајса ԁа СССР-са проԉетаріат отсӧгӧн, ԉеԋінскӧј націонаԉнӧј поԉіԏіка олӧмӧ нуӧԁӧмӧн, коммуԋіст парԏіја ԁа сӧвет правіԏеԉство веԍкӧԁлӧм улын — пӧртасны олӧмӧ тајӧ гырыԍ могјассӧ! Уҗјас. Вӧчалӧј екскурԍіјајас матыса завоԁјас, выԉ фабрік-завоԁјас стрӧітчанінјасӧ. Лӧԍӧԁӧј табԉіца, кӧні меԁ лоас петкӧԁлӧма промышԉенноԍт стрӧітӧм первојја ԁа мӧԁ вітвоԍа план ԍерԏі.

Еԉектрофікаціја. Овмӧс кыпӧԁӧмын еԉектрофікаціјалӧн коланлуныс вывті ыҗыԁ. Ԉеԋін шуліс: „Коммуԋізм лоӧ: Сӧвет влаԍт ԁа еԉектрофікаціја“. Воԇӧ ті аԁԇаԁ, кущӧм јона Сӧвет влаԍт стрӧіталӧ еԉектростанціјајас. Ӧні мі тӧԁмалам асланым облаԍтын еԉектрофікаціја нуӧԁӧм јылыԍ. Сыктывкарса еԉектростанціја стрӧітісны 1919-20 војасӧ. Сы бӧрын вӧлі лӧԍӧԁӧма Ајкінаын, Іжмаын, Уԉԉанаын.

Воԇԇа еԉектростанціјајассӧ стрӧітлісны сӧмын бі вӧсна. Ӧні сԉектростанціјајассӧ понԁісны стрӧітавны завоԁјас

91-ӧԁ ԍерп. Віԇінса електростанціја

берԁӧ-ԋін. Лӧԍӧԁӧма Уԍԏ-Уԍінскӧј конԍервнӧј завоԁын, Ԋувчімса завоԁын, Сыктывкарса вӧрпіԉітан завоԁын, ԁас воӧн (1921-1932 војасын) еԉектрофікаціја јӧнміс ԁа паԍкаліс міјан облаԍтын 682 прӧч. мынԁа. Тајӧ војасӧ вӧлі стрӧітӧма сӧмын посԋіԃік еԉектростанціјајас. Ӧні понԁісны стрӧітавны рајоннӧј гырыԍ еԉектростанціјајас. Мӧԁ пјаԏіԉетка помаԍіг кежлӧ шуӧма вӧчны еԉектростанціјајас 235 ԍурс кіловатт вылӧ, сы піыԍ 80 ԍурс клв. Печера (Јакшаын — 60 ԍурс клв.) ԁа Ежва (Ԋемԁінын 1-ӧԁ ӧчереԁса 20 ԍурс клв.) гіԁростанціјајасын, 25 ԍурс кіловатт. Газо-геԋераторнӧј установкајас вылын вӧрлеԇӧм еԉетрофіцірујтӧм могыԍ ԁа 130 ԍурс клв. ԏеплоцентраԉјасын. Тајӧ станціјајас піыԍ гырыԍҗыкјас лоӧны Сыктывкарын (48 ԍурс клв.), Ухтаын (20 ԍурс клв.), Воркутын (14 ԍурс клв.), Шӧр Печераса (12 ԍурс клв.) ԁа Шӧр Усаса (10 ԍурс клв.). Бӧрја кујім станціјаыс ізшом петанінјасын паԍкалан промышԉенноԍт обслужівајтӧм вылӧ. Та кыԋԇі лоӧны станціјајас Уԍԏкожваын (10 ԍурс клв.) ԁа посԋіԁҗык станціјајас: Ԍереговын (5 ԍурс клв.), Мылԁінын (2 ԍурс клв.), Ԋемԁінын (4 ԍурс клв.) ԁа рајоннӧј центрјасын, совхозјасын ԁа колхозјасын. Војвыв крај лыԁпасјас ԍерԏі соотношеԋԋӧыс лоӧ тащӧм: газогеԋераторнӧј установкајас 60 ԍурс клв. крај паԍта — 41,7 пр. лоӧ Комі обл., 160 ԍурс клв. вына

гіԁростанціјајас піыԍ крај паԍта 50 пр. воӧ Комі облаԍт вылӧ, 460 ԍурс клв. вына ԏеплоцентраԉјас піыԍ —28,3 пр. Комі обл. вылӧ, а ставыс — 638 ԍурс клв, крај паԍталаыԍ 34 прӧчентыс воӧ Комі облаԍт вылӧ. Тамынԁа еԉектроеԋергіјаыԁ, ԃерт, оз-на понԁы тырмыны. Воԇӧ кежлӧ ковмыны кутас уна. Міјан вӧрлеԇӧмыԁ ԋӧԏі-на абу еԉектрофіцірујтӧма. Меԁ еԍкӧн мехаԋіԅірујтны, кокԋӧԁны ԁа ӧԁԇӧԁны вӧрлеԇӧм, воԇӧ кежлӧ шуӧма јона-на еԉектрофіцірујтны Комі облаԍт. Уҗ. Вӧчӧј екскурԍіја матысса еԉектростанціјао. Тӧԁмӧԁӧј школааԁ, кущӧм бур ԍетӧ еԉектрофікаціја.


і ԌІКТСА ОВМӦС СОЦІАԈІЗМ ТУЈ ВЫЛӦ ВУҖӦԀӦМ КОМІ МУЫН Віԇму овмӧс Комі муын, кыԇі ревоԉуціјаӧԇ, сіԇ-жӧ-і ревоԉуціја бӧрын меԁбӧрја војасӧԇ вӧлі меԁԍа ыҗыԁ уҗӧн јӧзлӧн. Став Комі овмӧсын вӧлі лыԃԃыԍԍӧ ԍіктса овмӧсыԍ ԁокоԁыс: 1912-ӧԁ воын — 49%. 1926-27-ӧԁ воын — 50,8%, 1927-28-ӧԁ воын—49,8% і 1929-30-ӧԁ воын—36%. Тајӧ лыԁпасјасыс петкӧԁлӧны, мыј віԇму овмӧс ԁохоԁ воӧм ԍерԏі понԁіс асԍыс места ԍетны вӧрлеԇӧмлы, коԁі вывті ӧԁјӧ паԍкалӧ. Комі јӧзлӧн олӧм вӧлі мунӧ меԁԍасӧ ԍіктса овмӧс ԁохоԁ вылӧ, а тащӧм уҗјас, кыԇі вӧрлеԇӧм, песлеԇӧм, кыјԍӧм, вурԍӧм ԁа м. т., коԁі вӧлі зев-ԋін јона паԍкалӧма, лыԃԃысԍӧны вӧлі соԁтӧԁ уҗӧн. Ԋаԋ вӧлі Комі муын војԁӧр оз тырмы, ԁај ӧні лоӧ јона бокыԍ вајны. Сӧмын 50 во сајын лунлаԁор бокыԍ, кӧн вӧлі јона вӧԃітӧны тылајас, вӧлі ԋеуна нуӧны ԉішнӧј ԋаԋ ԍу. Ревоԉуціјаӧԇ ԍіктса овмӧс ез тӧԁлы ԋекущӧм агроԏехԋіка. Комі уҗалыԍ јӧз мырԍывлісны му берԁын комі буржуј, роч буржуј ԁа іностраннӧј буржујјас ԉічкӧм улын. Сыпонԁа уҗалыԍ јӧз вӧлі велӧԁчытӧмӧԍ, агрономіја інԁӧԁјас вӧлі оз тӧԁны. Ыҗыԁаліс немӧвӧјԍа „ԏехԋіка". Пу гӧр, пу агас, кујім вежаӧн му уҗалӧм ԁа тыла — со Комі ԍіктлӧн секԍа оласног. Імперіаԉіԍԏіческӧј ԁа гражԁанскӧј војнајас бӧрын комі јӧзлӧн ԍіктса овмӧс вывті јона омӧԉтчіс, 1920-ӧԁ во кежлӧ 1917-ӧԁ во ԍерԏі кӧԇа плошщаԃ чініс 29%, а скӧт 15% мынԁа. Та понԁа ԁа ԋеурожајнӧј војасӧ тырмымӧн ԋаԋ вајтӧм понԁа уҗалыԍ јӧз секјасӧ ԏерпітісны уна суԇԍытӧмторјас, јона щыгјалісны.

КОԈԈЕКԎіВІЗАЦІЈА Окԏабрса ревоԉуціја бӧрын вежԍіс чужӧмбаныс комі ԍіктса овмӧслӧн. Комі уҗалыԍ јӧз — креԍԏана мӧԁісны проізвоԁственнӧј кооперіроваԋԋӧ ԁа коԉԉекԏівізаціја туј куԅа. Комі автономіјалы 10-во тыріг кежлӧ ԍіктса овмӧсын лоіны вывті ыҗыԁ воԍковјас соціаԉізмлаԋ. 1931-ӧԁ воын, август тӧлыԍ кежлӧ колхозјасӧ лоі ӧтувтӧма 42,2% гӧԉ ԁа шӧркоԃԃема овмӧс. Тајӧ петкӧԁлӧ, мыј унҗык креԍԏанаыс гӧгӧрвоісны-ԋін, кущӧм тујӧԁ поԅӧ петны ԋемӧвӧјԍа гӧԉлуныԍ, пемыԁлуныԍ ԁа кулак кабыр улыԍ. Колхозјас паԍкалӧмлыԍ історіјасӧ Комі муын поԅӧ јукны кык пеԉӧ — (каԁӧ.) Первој каԁ: 1918 воԍаԋ 1928-ӧԁ воӧԇ. Тајӧ сещӧм каԁ, кор лоіны меԁвоԇԇа колхозјас, најӧ воԇӧ јона ез паԍкавны.

92-ӧԁ ԍерп. Трактор колхозын

Тајӧ петкӧԁлӧ, мыј тајӧ каԁнас сувтӧ кок јылӧ ԍіктса овмӧс, јона паԍкалӧ ԍ/х коопераціја. Тајӧ-жӧ каԁ-

Секԍа коԉԉекԏівізаціја лыԁпасјас петкӧԁлӧны тащӧмтор 1918-21 во 1922-23 во 1924 во 1925 во 1926 во ј 1927 во ј 1028 во ӦТУВТЧӦМЈАС •о 3 =: •хз 9 ч о о О 0 1 о ІС * •а 3 4 ТЈ 3 V «О Ш о ІС о о « 1 •сг 3 4 § О ІС а о ■а а >=: 43 3 о а а о О % о •а 3 •а 3 =; о о 5 М О н * о •а а - тз 3 •п о •О 5. ш о ІС § § * ■а 3 тз а « :0 2 аз ° :* V 1 о Коммуна Абу тӧԁ-малӧма 3 Абу тӧԁ-малӧма 42 3 34 3 18 і 7 _ Ԍ/х артел 5 41 — 42 444 — 45 475 — 42 485 - 48 606 — 25 1 300 — 13 115 — Ӧтув мууҗалыԍ тӧваріщество . — — — — — — — — 5 1,5 11 281 — 13 307 — 17 344 Ставыс 6 41 I45 449 — 48 5і?јі,5 55 *(534 1 і.зг 62 905І2.22 Г бн'мв 1 30508 1 нас ԋе сӧмын вӧрԅӧ колхозјас лӧԍӧԁӧм, но ԋӧжјӧԋікӧн кіԍԍӧны — бырӧны сіјӧ колхозјас, коԁјас лоіны меԁвоԇ ревоԉуціја бӧрын. Тајӧ лоі сыпонԁа, мыј Комі облаԍтын націонал шовіԋістјас нуӧԁісны ԍіктса овмӧс капітаԉіԍԏіческӧј туј куԅа. Кулак вылӧ наступајтӧм пыԃԃі волі најӧс лептӧны. Оз волі пыԃԃі пуктыны проізвоԁственнӧј кооперіроваԋԋӧ ԁа коԉԉекԏівізаціја. Ԍӧм вӧлі уҗԁӧны торја олыԍлы, а колхозлы оз ԍетны. Віԇму јуклігӧн колхозјаслы ԍетавлісны меԁылі ԁа омӧԉ мујас (Чуклӧмын). Колхозјасӧн веԍкӧԁлыԍјас ԁа отсаԍыԍјас ез вӧвны. Оппортуԋістјас веԍіг 1928-ӧԁ воын вӧлі гіжӧны: „Міјан ԍіктса овмӧс ӧтувтны оз поԅ сы понԁа, мыј 1

вузӧс вылӧ тан ԋемтор оз артмы. Міјан оз тырмы шонԁілӧн шоныԁыс, мешајтӧны ва, вӧр“. Мӧԁ ногӧн-кӧ шуны, на ногӧн оз вермы лоны соціаԉізм Комі муын ԋекор. Коммуԋіст парԏіја шуіс, мыј ԍікса овмӧс поԅӧ кыпӧԁны сӧмын совхозјас ԁа колхозјас пыр. Ӧні быԁӧн-ԋін гӧгӧрвоӧ, мыј сӧмын колхозјас ԁа совхозјас лӧԍӧԁӧмӧн поԅӧ лӧԍӧԁны соціаԉізм. Мӧԁ каԁ: 1929-ӧԁ воԍаԋ ӧнӧԇ. 1929-ӧԁ во вужвыјӧныс понԁіс вежны овмӧссӧ. Тајӧ каԁӧ кутчіԍім олӧмӧ пӧртны Ԉеԋінӧн інԁӧм могјас. Веԍкыԁвывса ԁа „шујгавывса" кежыԍјаскӧԁ чорыԁа тышкаԍӧмӧн збыԉыԍ кутчіԍім нуӧԁны коԉԉекԏівізаціја ԁа тајӧ поԁ вылас бырӧԁны кулакӧс, кыԇі классӧс. Секі став Сојуз паԍтала кыптіс ыҗыԁ гыјасӧн совхозјас ԁа колхозјас стрӧітӧм. 1929-ӧԁ воԍаԋ-жӧ ӧԁԇіс колхозјас стрӧітӧм і Комі муын. Ӧні мог — јонмӧԁны колхозјасӧс овмӧс ԁа котыртчӧм бокԍаԋ. Колхозјас пыр Комі уҗалыԍ јӧз, Војвыв крајса ԁа ставсојузса уҗалыԍ јӧзкӧԁ отсӧгӧн ӧԁјӧ вуҗамӧ соціаԉізмӧ. Јонмӧԁам тыш кулакјаскӧԁ. Бырӧԁам кулакӧс, кыԇі классӧс, ԁорвыв коԉԉекԏівізаціја поԁ вылын. Шкӧԉԋікјаслы уж. Тӧԁмалӧј асланыԁ ԍіктыԍ колхозыԁлыԍ олӧмсӧ. Лӧԍӧԁӧј школалыԍ сені уҗалан план. Бырӧԁӧј колхоԅԋікјас пӧвсын пемыԁлун.

СОВХОЗЈАС СТРӦІТӦМ КОМИ МУЫН

1931-ӧԁ воын совхозјас стрӧітӧм Комі муын јона ӧԁԇіс. Ӧніӧԇ мехаԋіԅірованнӧј гырыԍ совхозјас Комі муын ез-на вӧвны. 1919-ӧԁ воын лоі лӧԍӧԁӧма меԁвоԇԇа 6 совхоз важ манастырјас ԁа ԅемскӧј фірмајас овмӧсӧ, но најӧ вӧліны зев жебӧԍ, посԋіӧԍ. Јонлунсӧ налыԍ петкӧԁлӧны тащӧм лыԁпасјас: (табԉ. віԇӧԁ 131 ԉ-тб.) Меԁым паԍкӧԁны, јонмӧԁны гырыԍ совхозјас, коԁјасӧс колӧ лыԃԃыны меԁԍа јон мыҗӧԁјасӧн соціаԉіԍԏіческӧј ԍіктса овмӧс лӧԍӧԁӧмын, сулалӧ мог — гырԍӧԁны посԋі совхозјас. Пԉемхоз „Казлукӧс" шуӧма ԍетны маслотрестлы, меԁым сен вӧлі 1932-ӧԁ воын турун вӧԃітан плошщаԃ

1000 га ԁа мӧс лыԁ вајӧԁны 500 ԁушӧԇ. „Вылыс Човса“ совхоз ԍетчӧ потребсојуз ԍіԍԏемаӧ, меԁым јонмӧԁны „Улыс Човса“ совхоз — вајӧԁны 1932-ӧԁ воын 800 мӧскӧԇ. 1927 во 1928 во 1929 во 1930 во Совхоз лыԁ 6 6 6 6 Налӧн кӧԇа плошщаԃ (гектар лыԁӧн) 74,0 19,2 86,0 90,0 Налӧн віԇ плӧшщаԁ (гектар лыԁӧн) 630,0 634,0 634,0 1364,0 Налӧн скот (гырыԍ скӧтӧ вужӧԁӧмӧн) 186 216 219 225 „Уԉԉанаса“ совхозӧс шуӧма лӧԍӧԁны сіԇ, меԁым сіјӧ лоі јон мехаԋіԅірованнӧј овмӧс, кыԇі база ԁа опытно-показаԏеԉнӧј овмӧс жівотновоԁческӧј ԏехԋікумлы. Коԉан во оргаԋізујтӧма кујім гырыԍ выԉ совхозјас; јӧв ԁа выј лӧԍӧԁан совхоз Уԍԏцыԉемскӧј рајонын, шабԁі вӧԃітан совхоз Прілуԅјӧын ԁа фуражнӧј совхоз Коміԉеслӧн Печера рајонын — Уԍԏкожваӧ. Шабԁі вӧԃітан совхоз вылӧ Прілуԅјӧын — Муԏԋіцкӧј ԁа Слуԁскӧј ԍеԉсӧветјас улын, кытӧні ем паԍкыԁ ерԁа местајас. Завоԃітӧма-ԋін местасӧ лӧԍӧԁны; 1932 воԍа тулыс кежлӧ кӧԇны, гӧрӧма-ԋін 2500 га. Став плошщаԃыс совхозлӧн лоӧ 160.000 га. 1932-ӧԁ воын сулалӧ мог: завоԃітны стрӧітны јӧв-выј лӧԍӧԁан Уԍԏ-Уԍінскӧј совхоз, местаыс ем 25.000 га; јӧв-выј лӧԍӧԁан Кожвінскӧј совхоз, 15.000 га места вылын, шабԁі вӧԃітан Прілузскӧј совхоз, 13.000 га плошщаԃ вылын, скӧтвіԇан Кожвінскӧј совхоз 20.000 га плошщаԃ вылын; Аԁԅвінскӧј совхоз 5000 га вылын; Појолса фуражнӧј совхоз, лӧԍӧԁны кык кӧр віԇан совхоз Печераын ԁа сыыԍ кыԋԇі корԍны местајас ԁа тӧԁмавны выԉ совхозјас лӧԍӧԁӧм могыԍ. Став ԍӧмсӧ совхозјас стрӧітӧм вылӧ 1932-ӧԁ во кежлӧ лоӧ леԇӧма 10.706.100 шајт.

СКӦТВІԆӦМ КОМІ ОБЛАԌТЫН

Војна воԇвывса војасӧԇ Комі муын скӧт вӧлі віԇӧны ԇік кујӧԁ понԁа моз. Сӧмын кущӧм ԍурӧ местајасын вӧлі лӧԍӧԁӧны вузӧс вылӧ скӧт помыԍ прӧԁукта, јонҗыкасӧ сывԁӧм выј. Јонҗыкасӧ вӧлі старајтӧны вӧлӧс, сіјӧ вӧлі уҗалӧ ԋе сӧмын мууҗалігӧн, но і вӧрԁорын-ԁа. Скӧтлыԍ соԁӧм петкӧԁлӧны тащӧм лыԁпасјас: КУЩӦМ СКӦТ Кымын ԁуш вӧлі быԁ во (сурс лыԁӧн) 1912 1922 1928 1928 1930 Вӧвјас 38,05 33,35 36,34 51,93 58,68 На піјын ужалан вӧв . . . 32,46 29,26 30,05 41,93 49,33 Гырыԍ ԍура скӧт 85,79 70,62 77,75 139.05 12,74 На піыԍ мӧсјас 56,48 51,04 52,99 84,28 80,38 „ бычјас 1.08 0,28 0,75 1,39 2,36 Кукаԋјас ԁа бычјас 1,5 арӧсԍаԋ 2 арӧсӧԇ 5,75 3,62 7,98 14,24 11,35 Кукаԋјас 1 арӧсӧԇ 15,77 11,68 12,63 31,94 12,94 Кукаԋјас ԁа бычјас 1 арӧсԍаԋ арӧн җынјӧнӧԇ . . . 6,77 4,0 3,4 7,2 5,28 Ыжјас ԁа кӧзајас 97,2 57,41 1 79,82 134,84 111,73 Порԍјас . . . 1,63 1,62 ј 2,73 12,72 4,38 Став скӧт лыԁыс . . . . 222,67 163,0 196,69 338,54 287,12 гырыԍ скӧтӧ пӧртӧмӧн скӧт лыԁ 109,68 93,11 101,2 160,81 і 143,64 Імперіаԉіԍԏіческӧј ԁа гражԁанскӧј војнајас ԁырјі скӧт лыԁ зев јона чініс. Соԁны завоԃітіс 1922 воԍаԋ. 1924 воӧ бӧр лоі мыјԁа вӧлі војнаӧԇ, а 1930-ӧԁ воӧ скӧт лыԁ, гырыԍ скӧтӧ вуҗӧԁӧԁӧм, лоі 159,4 пр. 1913 во ԍерԏі ԁа 187,7 пр. 1922-ӧԁ во ԍерԏі. Скӧт віԇӧм Комі облаԍтын колӧ лоны ԍіктса овмӧс гӧгӧр меԁвоԇын. Совхозјас ԁа колхозјаслы колӧ чорыԁа

боԍтԍыны тајӧ ыҗыԁ могас. Меԁыҗыԁ ӧніја мог та серԏі — соԁтыны бур рӧԁа скӧт лыԁ, бурмӧԁны віԇӧмсӧ, верԁӧмсӧ ԁа соԁтыны јӧвсӧ.

СССР ОВМӦСЫН КОМІ ОБЛАԌТСА ОВМӦСЛӦН ЈУКӦН

Облаԍт панӧмԍаԋ націоналшовіԋістјас нуӧԁлісны віԇ — торјӧԁны облаԍтӧс соціаԉізм стрӧјітан ӧтувја тујыԍ. Налӧн лоі облаԍт пыщԍа міровӧј озырлунӧн ошјыԍӧм. Најӧ понԁісны корԍны туј, кыԇі сіјӧ озырлунсӧ петкӧԁны море сајӧ — заграԋічаӧ. Облаԍтувса промышԉенноԍт кыпӧԁӧмсӧ, ас преԁпріјаԏԏӧјас јонмӧԁӧмсӧ ԁа комі јӧз пыщкыԍ уҗалыԍ (каԁрјас) лӧԍӧԁӧмсӧ ԇікӧԇ вунӧԁісны. Меставывса промышԉенноԍт кеԇовтӧм ԁа комі (націонаԉнӧј) робочӧј каԁр вӧсна ԋӧԏі тӧжԁыԍтӧм, сіјӧ лоӧ веԍкыԁвыв оппортуԋізм нога уҗ.

93-ӧԁ ԍерп. Колхознӧј скӧт

Вӧр фронт — вӧрлеԇӧм ԁа вӧрпромышԉенноԍт кыпӧԁӧмсӧ, му пыщса озырлун арталан перспекԏівајас бӧрԍа вӧтлысӧм вӧсна, націонал-шовіԋістјас ԇікӧԇ вунӧԁісны. Сіктса овмӧсын најӧ мыҗԍывлісны кулак вылӧ. Кулак вылӧ, кыԇі классӧвӧј враг вылӧ, наступајтӧм ез нуӧԁԍыв. Налыԍ віԅсӧ ӧні лоі ерԁӧ петкӧԁӧма. Војвыв крајӧ пырӧм бӧрын Комі облаԍт сувтіс коԍаԍны соціаԉіԍԏіческӧј Выԉ Војвыв стрӧітӧм вӧсна. Парԏіјалӧн геԋераԉнӧј тујвіԅ Војвыв крајын, сіԇ-жӧ і Комі облаԍтын нуӧԁӧмыс ем соціаԉізмлыԍ став фронт паԍта раԅворнутӧ наступԉеԋԋӧ нуӧԁӧм. Міјан мог паԍкӧԁны ԁа јонмӧԁны вӧрпромышԉенноԍт, промыслјас кыпӧԁӧм, налыԍ проԁукціјасӧ заграԋічаӧ петкӧԁӧм вылӧ лӧԍӧԁӧм, совхозјас ԁа колхозјас стрӧітӧм ԁа јонмӧԁӧм, скӧтвіԇӧм ԁа ԏехԋіческӧј куԉтурајас паԍкӧԁӧм. Меԁым еԍкӧ став гырыԍ могјассӧ пӧртны олӧмӧ, колӧ чорыԁа наступајтны классӧвӧј враг вылӧ, коԍаԍны быԁ ԍікас оппортуԋістјаскӧԁ, чорыԁа нуӧԁны парԏіјалыԍ геԋераԉнӧј тујвіԅ. Школајаслы колӧ мыј вермӧмӧн коԍаԍны первојја ԁа мӧԁ вітвоԍа план тыртӧм могыԍ.

ВӦР ОВМӦС ВӦРЛЕԆӦМ ԀА ВӦР ПРОМЫШԈЕННОԌТ ВОЈВЫВ КРАЈЫН

Вӧр ԍетӧ стрӧітчан маԏеріал, вӧр ԍетӧ еԋергіја (став еԋергіјаԍыс 35 прӧч. ԍетӧ вӧр), ԍетӧ госбіуԁжетӧ ыҗыԁ ԁохоԁ, ԍетӧ меԁԍа уна зӧлӧта ваԉута. Вӧр овмӧс јукԍӧ кык пеԉӧ: госуԁарственнӧј ԁа местнӧј. Став вӧрыс СССР-ын кујлӧ 902 міԉ. гектар вылын. Војвыв крај вывті озыр вӧрӧн. СССР лӧн Јевропејскӧј јукӧԁас унҗык вӧрыс Војвыв крајын. Војвыв крајын вӧрыс лыԃԃыԍӧ 75 міԉԉон гектар (татчӧ оз пырны раскаінјас ԁа ԋурјас), сы піыԍ 46,5 міԉ. гектар пожӧм, коз ԁа мукӧԁ лыска пујас 7 міԉԉон га кыԇ, піпу ԁа мукӧԁ ԍікас ԉіста пујас.

СО МЫЈԁА ВОЈВЫВ КРАЈЫН ВӦР

РАЈОНЈАС « I ^ в « а га С а О 5 * &•= X? § ӧ ч * 3 јјј §■ >5 43 -Ӧ н =о в о!*іО в О -а „0.3 № >> ч о о о 2 н § ■§ 9. ® 3 о л о ® ГЗ >, з е * і» а. ;і!е-І§| 1 « 5 5 « о -с 2 о * о о о *о § “ ӧ ? з- а ■= і.5 І СССР куԅта Белӧј море ԁа ԉеԁовітӧј океан .... | 60.374 61.988 2.078 3,4 Рытыв рајон 19.374 29.207 1.101 3,8 Рытыв (Белоруԍԍіја) . . . 5.940 13.300 374 2,6 Кавказ 2.709 7.283 38 0,5 Карскӧј море (Об ԁа Јеԋіԍеј јујас) 133.019 77.279 11 0,015 Ԁаԉ. Восточнӧј обл. .... 86.973 64.181 541 0,084 СССР-ын ставыс . . 302.389 253.288 4.143 1,632

Војвыв крајын пујаслӧн качествоыс бурҗык ԁа сеԍԍа јујасыс петӧны морејасӧ, сіјӧн і јонҗыкасӧ поԅӧ нуны заграԋічаӧ. Вӧра плошщаԃсӧ колӧ јукны кујім пеԉӧ: експортнӧј, смешаннӧј ԁа страна пыщкӧсӧ мунан вӧр. Та мынԁа міјан вӧр, зев озырӧԍ, а кущӧм еща мі нуам вӧрсӧ заграԋічаӧ мукӧԁ госуԁарствојас ԍерԏі—петкӧԁлӧ со кущӧм табԉіца. , 1 ГОСУԀАРСТВОЈАС о І * “0й О X >>ԏј пз чз У - 5 3-3 В 1 о >> а в СЈ ^ . 2 3 >> ч ° * в. ? і ӧ 2 •о х = 30 <о <о 2 ^ Л р. і Р т а. ?о >, о § “ & « & I § * 2 І 'л§ • 1* "3 2 « ж -р\о Ԁ '■Зооко. 2 03 =о о а Н <-> о ш • г- * 2 а СЫ 03 2 і &Ј 0-0 м. л —• ^ ® о х Швеціја 23,520 48.900 51.910 12,1 Фінԉаԋԃіја 25-300 43.000 10.525 24,5 Норвегіја 7.344 9.700 800 8,2 Поԉша . . 7.600 21.000 10.700 51,0 Ԋол госуԁарствоын.. 63.764 122.600 27.935 95,8 Вӧрлеԇан, вӧркылӧԁан уҗ Војвыв крајын меԁ ыҗыԁ хоԅајственно-поԉіԏіческӧј мог. Крај СССР-ӧс інԁустріаԉіԅірујтӧмлы отсалӧ вӧрӧн. Војвыв крај воԇын сулалӧ мог: вӧтӧԁны ԁа панјыны вӧрлеԇӧмӧн, вӧрпромышԉенноԍтӧн ԁа заграԋічаӧ вӧр нуӧмӧн тајӧ ԋоԉнан госуԁарствосӧ ӧԏілаӧ боԍтӧмӧн. Веԍкыԁа шуліс Бергавінов јорт — Војвыв крајын тајӧ віт вонас ковмас јӧктыны пожӧм ԁа коз ԁорын. Ӧԁ, міјанлы воыԍ-воӧ ковмас леԇны унҗык вӧрсӧ. Віт воӧн Војвыв крајын ковмас тыртны сокущӧм план: 27-28 воын вӧліс 7,6 міԉԉон кубометр, 32-33 воын колӧ леԇны 61 міԉԉон кубометр. Та мынԁа вӧртӧ поԅас леԇны ԁа кылӧԁны сӧмын пыр уҗалыԍ робочӧј каԁр лӧԍӧԁӧмӧн. Робочӧјјас, батракјас, гӧԉа ԁа шӧркоԃԃема олыԍ креԍԏанаӧс уҗас кыскӧмӧн, соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧмӧн ԁа уԁарԋічество паԍкӧԁӧмӧн, ковмас бура мехаԋіԅірујтны уҗ. Вајны тракторјас ԁа најӧс бура уҗӧԁны. Лӧԍӧԁны јі тујјас. Ԉеспромхозјассӧ пӧртны збыԉыԍ пу (ԁревеԍіна) фабрікајасӧ. Нуны вӧрӧ фаб-

рік завоԁса робочӧјјаскӧԁ уҗалан формајас. Бура пуктыны куԉтурнӧј уҗ, пемыԁлун бырӧԁан, поԉіԏікаӧн тӧԁмаԍан, проізвоԁствоӧн тӧԁмаԍан кружокјас, кінӧ, раԃіо. Воԍтыны гӧрԁпеԉӧсјас, разӧԁны гаԅетјас, ԋігајас ԁа мукӧԁ. Вӧрлеԇанінын вунӧԁлытӧг колӧ тӧԁны зев ыҗыԁ мог — вӧр проԁукціјалыԍ асԁонсӧ чінтӧм ԁа качествосӧ лептӧм. Вӧрлеԇан уҗыԁ оз-на помаԍ вӧрсӧ каԏішщӧ вылӧ кыскӧмӧн. Сіјӧ нӧшта колӧ кылӧԁны завоԁјасӧԇ. Вӧркылӧԁӧм јукԍӧ кујім пеԉӧ: моԉԉӧн кылӧԁӧм, первоначаԉнӧј ԁа транԅітнӧј завоԃітчӧ пырыԍтӧм-пыр јујас воԍԍӧм бӧрын, а мукӧԁ јујасаԁ веԍіг јі кывтӧмсӧ віԁчыԍны оз поԅ, колӧ јісӧ жугӧԁлыны ԁа сіԇікӧн керсӧ кылӧԁны. Моԉԉӧн кылӧԁӧм мунӧ регыԁ, лун 15. Сӧмын оз ков вугравны. Вугравны-кӧ кутан, верман керсӧ берегјасӧ ԁа каԏішщӧ вылас коԍтыны. Моԉԉӧн кылӧԁӧм бӧрын завоԃітчӧ пурјаԍӧм ԁа вӧрсӧ транԅітнӧј стојанкајасӧ кылӧԁӧм. Војвыв крајувса робочӧјјас ԁа уҗалыԍ креԍԏана воԇын сулалӧ мог — вӧтӧԁны ԁа панјыны вӧрлеԇӧмӧн ԁа вӧрпромышԉенноԍтӧн матігӧгӧрса ԋоԉ госуԁарствосӧ. Вӧрпромышԉенноԍт воԇӧ мунӧ зев ӧԁјӧ: 1913 воӧ вӧрпіԉітан завоԁјас піԉітісны 322 ԍурс станԁарт, 1927 воын 370 ԍурс станԁарт, 1930 воын 802 ԍурс станԁарт. Ревовоԉуціјаӧԇ ӧԏі рамаыс тӧлыԍӧн піԉітліс 171 станԁарт, 1929 воын 233 станԁарт, а 1930 воын 300 станԁарт. Крајувса мӧԁ партконференціја шуіс 1930-31-ӧԁ воын 169 рама ԁінӧ соԁтыны нӧшта 60 выԉ рама, меԁым вӧрпіԉітӧмсӧ нӧшта-на чорыԁа соԁтыны. Ԃерт, тајӧ зев гырыԍ вермӧм торјас, сӧмын суԇԍытӧм торјыс вӧрпіԉітан промышԉенноԍтын зев-на уна. Проԁукціјалӧн асԁоныс омӧԉа-на чінӧ, омӧԉа-на бурмӧ качество. Јона-на паԍкалӧма прогул. Ковмас боԍтԍывны збыԉвылӧ паԍкӧԁны соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧм, уԁарԋічество. Колӧ чорыԁа тышкаԍны классӧвӧј врагкӧԁ, рвачјаскӧԁ, прогуԉщікјаскӧԁ ԁа вреԃіԏеԉјаскӧԁ.

КУԈТУРА КЫПӦԀАН УҖ КОМІ ОБЛАԌТЫН

Важ царскӧј правіԏеԉство ԋӧԏі ез тӧжԁыԍлы кыпӧԁны куԉтура ас ԍорԋіа јӧзлыԍ. 1914 воын комі чеԉаԃ вӧлі велӧԁчӧны ічӧт школајасын сӧмын 50%. Уна ԍурс јӧз вӧліны ԇік велӧԁчытӧмӧԍ. Нӧшта јона цар правіԏеԉствоыԁ нарԏітліс націонаԉнӧј меԋшінствојастӧ. Ӧні шуӧма ԁај нуӧԁԍӧ-ԋін оломӧ став јӧзӧс велӧԁан мог. Комі облаԍтлы 10 во тыріг кежлӧ кыскӧма чеԉаԃӧс ічет школаын велӧԁчыны 99,5 прӧчент, поԁростокјасӧс 95%. 1922 воын гырыԍ јӧз пыщкын грамотнӧјыс вӧлі 27,3%; ӧні 1931 во јанвар кежлӧ грамотнӧј јӧз лыԁ кыптӧ 74%-ӧԇ. 1932 воын шуӧма ԁа пӧртԍӧ олӧмӧ ԋеграмотноԍт ԇікӧԇ бырӧԁан мог. Комі облаԍт ԏерріторіјаын ревоԉуціјаӧԇ вӧлі сӧмын 13 гырыԍҗык школа, кӧні велӧԁчісны поп-кулак піјан. 1931 воын міјан ем-ԋін 29 школа, кытчӧ кыскӧма чеԉаԃсӧ робочӧјјаслыԍ ԁа уҗалыԍ јӧзлыԍ 3320 мортӧс. 7 ԏехԋікумын ӧні велӧԁчӧны кваԉіфікаціјаа каԁрјас: вӧровмӧслы, ӧтувја віԇму овмӧслы, јӧзӧс велӧԁӧмлы, ԇоԋвіԇалун кутӧмлы, промышԉенноԍтлы, коопераціјалы ԁа с. в. Велӧԁчыԍ лыԁыс воӧ-ԋін 1000 мортӧԇ. Таво воԍтӧма Сыктывкарын ыҗыԁ школа (ВУЗ), кӧні велӧԁчӧны јӧзӧс велӧԁны гырыԍ школајасын. Тајӧ школаыс шуԍӧ Комі Пеԁвузӧн. Јӧзӧс велӧԁӧм вылӧ ԍӧм пуктӧм мунӧ со кыԇ: 1924-25 .........—792 ԍурс шајт 1927-28 1377,5 „ 1929-30 ........ 3012,9 „

Таԇі век соԁӧ ԍӧм пуктӧм јӧзӧс велӧԁӧм, југԁӧԁӧм вылӧ. Став куԉтура кыпӧԁан уҗ вылӧ 1931 воын шуӧма вӧлі леԇны 12 міԉԉіон шајт быԁԍама ног ԍӧм чукӧртӧмӧн. Коммуԋіԍԏіческӧј воԍпітаԋԋӧ чеԉаԃлы ԍетӧмын ыҗыԁ отсӧг ԍетӧны піоԋероргаԋізаціјајас. Ӧні піоԋрејас облаԍт паԍтала лыԃԃыԍӧны 7600 морт. Школајас перестраівајтчӧны соціаԉіԍтіческӧј строіԏеԉстволы отсаԍны. Отсаԍӧны ԉесозаготовкаын, сплав нуӧԁӧмын, јозӧс колхозјасӧ котыртӧмын ԁа с. в. Каԁр лӧԍӧԁӧмыс, облаԍтувса ԏехԋікумјасыԍ ӧпріч, мунӧ курсјас нуӧԁӧмӧн ԁа облаԍт сајса ԏехԋікумјасын ԁа ВУЗ-јасын. Ԍіктјасын соԁӧны ШКМ-јас, фабрік-завоԁјас берԁын ФЗУ ԁа ФЗС школајас. Јона паԍкалӧны ԃетскӧј саԁјас, јаԍԉіјас ԁа плошщаԁкајас. 1929 воын вӧлі 17 ԃетсаԁ (750 чеԉаԃ), 4 ԃетскӧј ԁом (310 чеԉ.). 1931 воын вӧлі 30 ԃетсаԁ-ԋін (1320 чеԉ.). Строіԏеԉство соԁӧмӧн ԁа быԁмӧмӧн щӧщ быԁмӧны куԉтучрежԃеԋԋӧјас. Јона паԍкалӧны лыԃԃыԍан керкајас, гӧрԁпеԉӧсјас, бібԉіоԏекајас, ԏеатрјас, кінопереԁвіжка, нывбаба клубјас. 1931 воын лыԃԃыԍԍӧны: Лыԃԃыԍан керкајас 116 Гӧрԁпеԉӧсјас 700 Бібԉіоԏекајас 17 Ԏеатрјас 6 Кіно 60 Нывбаба клубјас 5 Ԁом-креԍԏаԋіна 9. Тајӧ учрежԃеԋԋӧјас кыԋԇі јона паԍкӧԁӧма ԉікпунктјас, журналјас ԁа гаԅетјас суԇӧԁӧм, переԁвіжнӧј бібԉіоԏекајас, раԃіо, поԉітшколајас ԁа уна пӧлӧс кружокјас. Сыктывкарын стрӧітӧма Ԁом Куԉтуры ԁа облаԍтувса, раԃіо станціја. Став тајӧ куԉтурнӧј уҗыс веԍкӧԁӧма ԉесозаготовка, сплав, ԍіктса овмӧс коԉԉекԏівіԅірујтӧм ԁа мукӧԁ хоԅајственно-поԉіԏіческӧј могјас нуӧԁӧм вылӧ. Куԉтура кыпӧԁан уҗын ԁа овмӧс кыпӧԁӧмын јона ыҗыԁ мог сулалӧ Комі печаԏ ԁа ԉіԏература воԇын. Ревоԉуціјаӧԇ Комі печаԏ ԋӧԏі ез вӧв. Ӧні леԇԍӧ-ԋін 8 пӧ-

лӧс гаԅет 22 ԍурса ԏіражӧн. Таыԍ ӧпріч Комі кыв вылын леԇԍӧ 2 журнал: „Куԉтура фронт“ ԁа „Уԁарԋік". Комі ԉіԏература воԇын сувтӧԁӧма мог—коԍаԍны соціаԉіԍԏіческӧј Выԉ Војвыв стрӧітӧм вӧсна, капітаԉіԍԏіческӧј еԉементјас вылӧ став фронт паԍта наступајтӧмӧн. Тајӧ уҗјас кыԋԇі јона паԍкалӧ ԁа јонмӧ уҗалыԍ јӧзлыԍ ԇоԋвіԇакутанлун. Боԉԋічајас ԁа амбулаторіјајас кыԋԇі лӧԍӧԁалӧма ԁа стрӧітӧма курортјас ԁа шојтчанінјас. Облаԍтын ӧні емӧԍ: Ԍереговса курорт, Вогваԅԃінса шојтчанін ԁа Пӧԃԃеԉнӧјса санаторіја. Міјан мог—куԉтура стрӧітан уҗсӧ јӧткыштны воԇӧ, вӧчны торја упор овмӧс быԁ јукӧнлы націонаԉнӧј каԁр лӧԍӧԁӧм вылӧ, школајасын коммуԋіԍԏіческӧј воԍпітаԋԋӧ нуӧԁӧм вылӧ, став школајассӧ комі кыв вылӧ вуҗӧԁӧмӧн ԁа ԋеграмотноԍт бырӧԁӧмсӧ бојевӧја олӧмӧ пӧртӧмӧн.