Пос: различия между версиями

Материал из Wiki FU-Lab
Перейти к навигации Перейти к поиску
Нет описания правки
Нет описания правки
 
(не показано 228 промежуточных версий 4 участников)
Строка 1: Строка 1:
І. С. Новаковскіј
Быль ли, небыль... Важын ни эта вӧлӧм. Сэк и тӧв пӧ абу вӧлӧм таланьын. Ыджыт Шонді абу и вешшывлӧм эна местаэзісь. Пыр вӧлӧма мича да гажа. Быдмӧма сэк татӧн басӧк лапья вӧр - Парма. Олӧмась вӧрас зверь-пӧткапӧлӧс. Отир эшӧ абу на вӧлӧм. Уна ли, етша ли чулалас кад - Пармаыс чужтас зонӧс. Шуасӧ сійӧ Пераӧн. Бытшӧм да кодя быдмас хозяин - и вӧрыслӧ, и муыслӧ. Керас сія аслыс ньӧв, лӧсьӧтас ёссез. Ветлӧтӧ пӧ аслас му кузя, видзӧтлӧ, медбы и пуэс быдмисӧ бура, медбы и зверь-пӧткапӧлӧс оліс бытшӧмика, медбы и чериыс уяліс сӧдз ваэзын. Ӧтпыр Пераыс лэдзчас Кӧсва дорӧ, аддзӧ: мышкыртчӧма кымӧрсянь сизим рӧма Енӧшка да юӧ васӧ. - Тэ мыля юан менам юись васӧ? - юалӧ Енӧшкаыслісь Пера. - Мун татісь. - Ме эг тӧд, что ваыс тэнат, - шуӧ Енӧшка, - а ютӧг ме ог вермы овны. Сет юны пӧттӧдз. - Сета, ежели тэ менӧ кайӧтан кымӧрас. Ме бы видзӧта, мый сэтчин керсьӧ. - Пуксьы, - шуӧ Енӧшка, - сюррезӧ вылӧ. Пера пуксяс сы сюррез вылӧ, мӧтыд и лэбтас сійӧ кымӧрас. Сувтас кымӧрас Пера, и оссяс сы одзын Енма. Кытчӧ оз видзӧт, быдлаын городдэз да городдэз - дӧс алмазісь да чар изісь керӧмась. Быдлаын биэз сотчӧны: ыджытӧсь и учӧтӧсь, гӧрдӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. А шӧрас сотчӧ медыджыт би, Шонді-Би. Охота лоас Пераыслӧ босьтны кӧть неыджыт би тор да лэдзчӧтны сійӧ му вылас. Локтас сія Шонді-Биыс дынӧ да кватитас бы... Сэтчӧ кыдз гымыштас, кыдз вирдыштас - и чапкач Перасӧ ылӧ-ылӧ Би дынсяняс. Пондас усьны Пераыс тартарарыӧ. Но вот кутас кинкӧ сійӧ, лэбтас и пуксьӧтас мыйӧкӧ небытӧ. Видзӧтӧ Пераыс - аддзӧ: пукалӧ сія кымӧровӧй подушкаэз вылын, золотӧй додьын, а кыскӧ сійӧ серебрянӧй вӧв. Бокас сыкӧт пукалӧ басӧкся-басӧк нывка. Синнэс сылӧн лӧз кымӧрись, рожабаннэс - асывся зарниись, юрсиыс - чистӧй золотоись, а паськӧмыс свиттялӧ, нельки синнэз янӧтӧ. - Тэ кин сэтшӧмыс? - юалӧ нывкаыслісь Пера. - Ме Зарань, Шонділӧн ныв. Быд асылӧ ме сайма одзджык Шондіысся и быд рытӧ вода сысся сёрӧнжык. Ме дозирайта, медбы Шондіыс некинӧс эз сот. А тэ мыля павкин Шонді-Биас? - юалӧ сія Пераыслісь. - Ме мӧді лэдзчӧтны сійӧ му вылас, - шуӧ Пера. - А мыйлӧ сія тэныт му вылас? - Медбы городдэз сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь быдмисӧ, кыдз Енмаас. - А кин пондас нія городдэзын овны? - юалӧ Зарань. - Миян тэкӧт челядьным. Эд ме тэныт, тыдалӧ, гленитчи, раз тэ менӧ дорйин, - шуӧ Пераыс. - О-о, смев тэ, зонка. Смев да удав, - шуӧ Зарань, - эшӧ некин эз на лысьт кайны татчӧ, а тэ вот кайин. Эшӧ некин эз на лысьт павкӧтны Шонді-Бисӧ, а тэ павкӧтін. Дорйи бы ме кӧть кинӧс, но тэнӧ эшӧ и радейта. - Сэк лэдзчам мекӧт му вылас, - шуӧ Пера. - Ме мыччала тэныт ассим богатствоэз: керӧссэз да вӧррез, юэз да тыэз, видззез да ыббез. И иньдӧтас Зарань ассис серебрянӧй вӧвсӧ увлань, муыслань. Лэдзчасӧ нія му вылӧ, и Пера пондас мыччавны Зараньыслӧ ассис богатствоэз: вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез. Гленитчӧмась нія Зараньыслӧ, и согласитчас сія кольччыны Пераыскӧт му вылас. Сэк окалас Парма-Вӧрлӧн зоныс Шонділісь нывсӧ. Казялас этӧ кымӧрсянь Шондіыс, лӧгасяс Зараньыс вылӧ и пышшас эна местаэзісь: ась пӧ кынмӧны кӧдзытсяняс. Му вылас сэк жӧ лоӧма кӧдзыт да пемыт, пондӧмась пӧльтны ойся тӧввез, кынмӧмась юэз да тыэз, лым столаэз тыртӧмась быд пельӧсок. Лёк тӧвчик пондӧма гӧрдззыны ассис кузь бӧж, каляннэз пондӧмась уннявны-повзьӧтчыны. Сэк Пера лэбтас Зараньсӧ киэз вылас да пыртас вӧрӧ. И Парма-мамыс примитас нійӧ ласкова и дзебас аслас лапъя да небыт уввез увтӧ. Сизим год сьӧрна абу вовлӧма талань Шондіыс, сизим год сьӧрна олӧмась Пера да Зарань вӧр пытшкын. Сы коста Зарань быдтас ни Пераыслӧ сизим зонӧс - вынася-вынаэзӧ да сизим нылӧс - басӧкся-басӧккезӧ. Зоннэс пондасӧ вӧравны ни, и ныввес - гортовисявны. Ветлӧтас-ветлӧтас кытӧнкӧ Шонді и охота лоас сылӧ видзӧтны, мый ни лоис нылыскӧт. Локтас сія талань бӧр. Сэк жӧ лоас бӧра шоныт да югыт. Пышшасӧ тӧввез и каляннэз, дзебсисяс тӧвчик. Сыласӧ юэз да тыэз, пондасӧ цветитны быдмассэз. Енӧшка мышкыртчас Кӧсва весьтӧ юны. Пондас корны Шондіыс Зараньсӧ, медбы кайис сія бӧр кымӧрас, кытӧн пыр шоныт да гажа, кытӧн быдӧс тырмӧ, мый бы эз ков. Зарань оз бы кай. - Меным, - шуӧ, - татӧн бур. Сэк Шонді пондас грӧзитчыны: - Ме бӧра пышша татісь, ась ті кынматӧ. Зарань и баитӧ: - Сизим год олім - эг кынмӧ. Вӧр шонтіс. - Сэк сота быдӧннытӧ ӧтлаын вӧрыскӧт, - повзьӧтлӧ Шонді. Повзяс Зарань и шуӧ Пераыслӧ: - Только кымӧрас ме верма видзны сійӧ, медбы эз сот. Колас кайны. Каям быдӧнным. Пера и шуӧ: - Ме татӧн чужи, быдми, татчӧ и кольчча. Торйӧтасӧ сэк нія челядьнысӧ кык торйӧн - мукӧдсӧ кольны му вылӧ, мукӧдсӧ кайӧтны кымӧрӧ. Но лӧгасяс сэк Парма-вӧр: - Ме нійӧ шонті, верді, а нія пышшӧны бы. Ась мунӧ Зараньыс ӧтнас, кысянь локтіс, а челядьыс ась кольччӧны му вылӧ! И лӧсьӧтас сія говк: ӧтӧрын ыкӧстан - мӧдӧрын кылӧ. Пондас Зарань кытсавны челядьсӧ, медбы кайӧтны Енмаас: ыкӧстас ӧтӧрӧ - мӧдӧр кылӧ. Сідз нія и янсӧтчасӧ: Зарань мунас лунлань, челядьыс - ойлань. Дыр горзас, корас челядьсӧ Зарань, но нія озӧ кылӧ. Эта коста Шондіыс сыбурна пондас сотны ни, нельки ваэз косьмасӧ, муыс потласяс, быдмассэз кельдӧтасӧ. Нем керны - Зарань каяс кымӧрас ӧтнас, медбы не сетны Шондіыслӧ сотны челядьсӧ. Лишь коляс му вылас ассис серебрянӧй вӧв да золотӧй додь, медбы кӧр-нибудь кайисӧ челядьыс сы дынӧ Енмаас. Эта кадӧ Пераыс ӧктас ассис зоннэсӧ, сетас нылӧ ньӧввез да кайӧтас медвылын керӧс вылӧ мыччавны Шондісӧ. - Видзӧтӧ, - шуӧ сія нылӧ, - вон ыджытся-ыджыт би, Шонді-Би; сысянь быдӧс бурыс: шоныт и югыт, сыснь городдэз быдмӧны. Но сысянь жӧ и быдӧс умӧльыс: сія сотӧ и сія кынтӧ, сія янсӧтіс быдӧннытӧ тіянӧс и менӧ мамныткӧт. Ме пондылі сыкӧт вермасьны, но ӧтнам эг вермы. А ӧні мийӧ унаӧсь. Лэбтасӧ сэк сизимнан зоныс ньӧв и лыясӧ веськыт Шонді-Биас. Ӧтдруг ныкӧт лыяс Пера аслас медыджыт ньӧлісь. Зэгалас быдӧс Шонді-Би, чеччӧвтас сы бердісь ыджыт би тор да киссяс бичиррезӧн омӧн му кузяс. Ӧзъясӧ Пармаын сэк биэз, ыджытӧсь и учӧтӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. И пондасӧ быдмыны городдэз, сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь, кыдз Енмаас. Нія городдэзын важся каддэзсянь олӧ отир - Пералӧн да Зараньлӧн челядь. Шуӧны нійӧ пермяккезӧн да зырянаӧн. Кодя отир. И шоныт, и гажа эта странаын. Вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез, а сідзжӧ городдэз да посаддэз - ыджыт богатствоэзӧн тырӧма край. Шонді бы и ӧні пышшӧ татісь (быд годӧ сы коста тӧввез овлӧны), но оз вермы, раз ыджыт тор сылӧн мусӧ шонтӧ. Сія бы и сотӧ гожумнас, но Зарань оз сет. Сія сё медодз чеччӧ асывнас и медбӧръя водӧ рытнас - дозирайтӧ, медбы некинӧс эз сот Шондіыс. Только быд гожумся асылӧ мусӧ да вӧрсӧ вевттьӧ кыз сӧстӧм лысва. Этӧ Зарань одз асывнас, кӧр эшӧ быдӧнныс узьӧны, горзӧ - гажтӧм сылӧ челядьыстӧг. Да и челядьыс сылӧн частожык баитлӧны, кыдз бы адззыны серебрянӧй вӧвсӧ золотӧй додьнас да кайны Енмаас. Одзжык эз веритлӧ, а ӧні веритӧны ни тай, что кымӧрас туйӧ кайнытӧ. Ме бы кайла жӧ сэтчин.
Ԁас-во-чӧжԍа-коԍ,
выԉ-олӧм-лӧԍӧԁӧм-ԁа
Коміӧ пӧртіс А. ЧЕУСОВА
Мӧскуа, 1927-во
СССР-са-јӧзјаслӧн Шӧрса-ԋіга-леԇан-ін
3000
1. Окԏабр-воԇын.
1914-ԁ-воԍа-імперіаԉіст-војна панлісны кымынкӧ-морт-мір-грабітыԍјас. Капітаԉіст-госуԁарствојасын став-олӧмыс на-кіын. Најӧ, ас-костаныс, став-мусӧ јукӧмаӧԍ. Быԁ-імперіаԉіст-госуԁарстволӧн ,,аслас“-колоԋіја Аԅіјаын, Афрікаын, Лунвыв-Амерікаын, Австраԉіјаын-ԁа. Кӧлоԋіјаса-јӧзыс на-кіын рабјас, уҗалӧны кӧԅајеваыслы ԁонтӧм-ԁоныԍ. „Кӧԅајеваыс“ ԏешітчӧны на-вылын, скӧттујӧ најӧс віԇӧны, нӧјтӧны, віалӧны, нывбабајассӧ ԁа нывјас-сӧ ԍіԉԋічајтӧны, кӧлујӧс-моз вузавлӧны.
Сещӧм-вірјуыԍ-шајкаыс влаԁајтӧ став-мувыв ԁа му-пыщкӧс-ԁобраӧн, озырлунӧн, пабрік-завоԁӧн, паракоԁјасӧн, кӧрттуј-машінајасӧн, банкјасӧн. Быԁ-капітаԉіст-госуԁарствоын „аслас“ капітаԉіст-вір-јуыԍ-шајка, пӧтлытӧм-горшјас. Быԁ-сещӧм-шајка зіԉӧ-мырԍӧ выԉпӧв колоԋіјајассӧ јукны ԁа унҗык курыштны аслыс. Сывӧсна імперіаԉістјас-костын помаԍлытӧм-зык-коԍ грабітӧмтор-јуклӧм-понԁа.
Быԁ-капітаԉіст-госуԁарство сывӧсна лӧԍӧԁӧ ԁа віԇӧ ыҗыԁ-арміја, флот-ԁа. Најӧ ԁорјӧны ԁа віԇӧны імперіаԉіст-вірјуыԍјаԍлыԍ грабітӧмторсӧ ԁа коԍаԍӧны најӧ-колӧмјас-вӧсна. Арміја ԁа флот-вынӧн быԁ-сещӧм-госуԁарство зіԉӧ мырԃԃыны аслас помешщікјаслы ԁа капітаԉістјаслы ыҗыԁҗык-пај
грабітӧмторјыԍ. Капітаԉіст-госуԁарстволӧн олан-ногыс — коԍаԍны ԁа артаԍны грабітӧм-пај, раб-лыԁ, вузӧс-іналан-інтас (рыики сбыта) ԁа ԁонтӧма раб-кіӧн-шеԁӧԁӧм-ԁонтӧм-сырјо-понԁа. Ԁугԁывлытӧг-пурԍӧмыԍ налӧн артмӧны торја-торја-чукӧрјас (группировки), артаԍӧм, лӧԍӧԁчӧм, бара артаԍӧм, піԋаԍӧм, выԉ-загӧвӧрјас — ,,ӧтувтчӧм“ мӧԃа-мӧԁ-вылас. А кор вывті-уна чукӧрмас мырԃԃыԍан-торјыс, мӧԁа-мӧԁыслы-вежалӧм, пурԍӧм-ԁа, — секі лыбӧ војна.
Пушкајас, пуԉемјотјас уҗавны мӧԁасны. Војна паныԍјасыс гортас коԉтчасны, а коԍ-вылас ыстасны рабочеј-креԍԏанаӧс. Меԁбӧрја мір-паԍта-војна кысԍіс пӧшԏі 4-во ԁа җын.
Ԁас-міԉԉон-мортӧс віісны, кыԅ-ԋоԉ-міԉԉон-мортӧс ԁојԁалӧма. Уна-ԍо-міԉԉарԁ-шајт-ԍӧм ԍујӧма тајӧ-војнаӧ.
Мыјын-нӧ выныс вірјуыԍ-капітаԉістјаслӧн? Мыјла најӧ вермӧны кутны ас-кіас уна-міԉԉон рабочеј-креԍԏанаӧс? — Ԁа вынаӧԍ најӧ сіјӧн, мыј рабочеј-креԍԏанаыс пемыԁӧԍ, унатор оз тӧԁны, оз кужны вежӧравны-ԁа. Велӧԁчытӧм-пемыԁ-јӧзтӧ зев-кокԋі пӧрјавны, повԅӧԁны мыјӧнкӧ-ԁа. Капітаԉістјас озырӧԍ, віԇӧны попјасӧс, раввінјасӧс, муллајасӧс, кԍонԁзјасӧс, міԍԍіоԋерјасӧс. Најӧ быԁ-зԁук ԁоԉӧны уҗалыԍјаслы кывзыны ԁа повны сарыԍ, помешщікјасыԍ-ԁа: сіԇі-пӧ јен щӧктӧ.
Колоԋіјајас-грабітӧмыԍ ԁа „аԍланыс‘‘-рабочеј-креԍԏанаӧс ԁонтӧм-ԁоныԍ-уҗӧԁӧмыԍ імперіаԉістјас вывті-јона озырмісны. Ічӧԏіка-пај-грабітӧм-ԁобра-вылӧ најӧ меԁалӧны ас-ԁор-уҗалыԍјасӧс, коԁјас сеԍԍа бӧбјӧԁлӧны пемыԁ-,велӧԁчытӧм-јӧзтӧ, кыскӧны најӧс ас-тујас. Ԍӧм-вылӧ-ԍетчыԍјас ԍуріны
II Інтернатсіонал сотсіал-ԃемократјас ԁа профсојуԅԋікјас-пыщкыԍ, шуам: Франтсіјаын — Том, Бонкур, Реноԃеԉво-ԁа; Гермаԋіјаын — Еберт, Шејԁеман, Носке. Тајӧ-јӧзӧс-вузалыԍјасыс војна-војасӧ ԇікӧԇ торјӧԁчісны, кӧԇӧԁчісны мувыв-рабочејјасыԍ, јавӧ ԍетчісны капітаԉістјас-ԁор.
Поп-ԃакыԍ ԁа јӧзӧс-вузалыԍјасыԍ-ӧпріч капітаԉістјас віԇӧны пӧԉітса, жанԁарјасӧс-ԁа. Налӧн уҗыс: кыјӧԁны уҗалыԍјас-бӧрԍа — оз-ӧ коԁкӧ кыпӧԁчы озырјас-вылӧ, оз-ӧ мезлун-јылыԍ ԍорԋіт-ԁа; зіԉӧны пӧԁтыны, бырӧԁны сещӧм-торјассӧ. Ԏурмајас, катарга, лыјӧм ԁа җагӧԁӧм — со мыј ԍетӧны мір-грабіԏеԉјас рабочеј-креԍԏаналы ԋаԋ-ԁа, му-ԁа, мезлун-пыԃԃі.
Сарскеј-Роԍԍіјатӧ щӧщ кыскісны војујтны. Роч-помешщікјас, капітаԉістјас-ԁа, ез кӧсјыны коԉтчыны грабітӧмыԍ мукӧԁ-госуԁарствоса-капітаԉістјасыԍ. Сар міԋістрјасыскӧԁ воча налы ез мун: грабітны-кӧ-пӧ-і — грабітны. Но Романовшщінаыԁ омӧԉік-ԋін вӧлӧма: бур-помӧԇ (капітаԉістјаслы) војна-нуӧԁны ез вермыны. Сар слугајасыс-кӧԁ шогмытӧм-кламӧ пӧріны. Паԉавлытӧг-јуігаԁ ԁа ԉокнога-олӧмнас кыпӧԁісны ас-вылас став-јӧзсӧ.
Февраԉса-ревоԉутсіја сартӧ увнас і вужнас чераԋвезӧс-моз кокԋіа чышкыштіс. Кыптіс ыҗыԁ јуаԍан ыҗыԁалӧм-јылыԍ.
Коԁлы-жӧ боԍтны ас-кіас олӧмӧн-веԍкӧԁлӧм тащӧм-ыҗыԁ-госуԁарствоын? Ревоԉутсіјасӧ вӧчісны Піԏірса (ӧні Ԉеԋінграԁ)-рабочејјас, салԁатјас-ԁа. Најӧ лӧԍӧԁісны Сӧвет Рабочік ԁа Салԁатскік Ԃепутатов. Сещӧм-жӧ сӧветјас воԍԍалісны мукӧԁ-карјасын Роԍԍіја-паԍтаын. Фронтјас-вылын ԁа тылын сӧветјас-інԁалӧм-ԍерԏі лоіны војеннеј-коміԏетјас: полковеј, ԃівіԅіоннеј, армејскеј ԁа с. в.
Олӧмӧн-веԍкӧԁлыԍјасыс, інӧ, лоіны рабочејјас салԁатјаскӧԁ (мӧԁ-ног-кӧ — руԁ-шыԋеԉа-креԍԏанакӧԁ). Сӧмын асланыс-чорыԁа-ԍуртчӧмӧн рабочеј-креԍԏана сешӧм-кокԋіа путкыԉтісны сар-олӧмтӧ, боԍтісны ас-кіас сар-ԁворечјас, арестујтісны міԋістрјасӧс, боԍтісны караул-улӧ (поԁ стражу) аԍсӧ сарсӧ ԍемјаыскӧԁ. Сӧмын рабочеј-креԍԏана-ԍуртчӧмла став-фронтыс пыԃԃі пуктіс Піԏірса Сӧветӧс ԁа геԋерал Івановлӧн Ревоԉутсіја-пӧԁтыны-кыпӧԁчылӧмыс кусі кујім-лунӧн.
Колӧ вӧлі ԍетны влаԍтсӧ сӧветјаслы. Но помешщікјас ԁа капітаԉістјас ас-ԍуԍлуннас ԁа муԃералӧмнас сӧветјаслыԍ влаԍтсӧ гуԍалісны.
Мыј-жӧ вӧлі колӧ вӧчны Ревоԉутсіја-ԁырјі? Ԉеԋін сы-јылыԍ Февраԉӧԇ-на јешщӧ інԁыліс, сеԍԍа мӧԁпӧвсаліс боԉшевік-парԏіја-ԋімԍаԋ Февраԉ-бӧрын. Со сіјӧ-уҗјасыс. 1) Колӧ вӧлі пырыԍтӧм-пыр-жӧ панны ԍорԋі војујтӧмыԍ-ԁугԁывны, кӧԏ мыјкӧԁыра-кежлӧ (перемирие), а сеԍԍа ԇікӧԇ помавны сіјӧс, мірітчӧмӧн. Рабочеј-креԍԏаналы грабіԏеԉскеј војнајас оз ковны. Најӧ оз ԍетчыны аԍнысӧ пӧкӧрітны, грабітны-ԁа. Рабочеј-креԍԏана ԋемповтӧг кужӧны коԍаԍны ревоԉутсіја ԁа сотсіаԉізм-ԁор, ловсӧ пуктасны, но врагјаслы (помешщікјаслы, капітаԉістјаԍлы-ԁа) вір-војт оз ԍетны. 2) Сарлыԍ, помешщікјаслыԍ, вічко-манастырјаслыԍ мырԃԃыны став-мусӧ ԁа ԍетны креԍԏаналы, ԋекущӧм-ԁон-боԍттӧг. 3) Пабрікјасын, завоԁјасын, банкјасын, кӧрттуј-вылын лӧԍӧԁны контроԉ рабочејјасыԍ. Тырмас капітаԉістјаслы гырыԍ-барыш куравны. 4) Колӧ мезԁыны став нарԏітӧм-ԇескӧԁӧм-,посԋі-котыра-ас-кывја-јӧзӧс (национальности). Роԍԍіјаын зев-уна аслыс-пӧлӧс ас-ԍорԋіа јӧз. Најӧс сар-ԁырјі вывті јона ԇескӧԁісны, ԍме-
кајтчісны, віԇісны велӧԁчытӧг, меԁ кокԋіԁҗык вӧлі ылӧԁлыны ԁа повԅӧԁлыны ԋінӧмабуӧн. Шуам, комітӧ јӧј-зыранаӧн і шулісны, ,,зыраԋін“-ыс віԁчанкыв вӧлі. Пырыԍтӧм-пыр колӧ најӧс мезԁыны ԁа меԁ ставныс аԍныс аслыныс бурҗык-олӧм лӧԍӧԁасны. 5) Став-влаԍтсӧ ԍетны сӧветјаслы. Унҗык-олыԍыс рабочеј-креԍԏана, на-кіын меԁ і влаԍтыс лоӧ. Мыј колӧ олӧмын, ставсӧ вӧчӧны најӧ. Сіԇ-кӧ, олӧмнас-веԍкӧԁлыны колӧ налы. 6) Колӧ ӧтувтчыны мувыв-ревоԉутсіоннеј-рабочеј-креԍԏанакӧԁ. Колӧ лӧԍӧԁны рабочејјасыԍ прамеј, ревоԉутсіоннеј, крепыԁа-јітӧм-Інтернатсіонал. Сеԍԍа ӧтвылыԍ мувыв-проԉетаріаткӧԁ ԁа колоԋіјајасын-уҗалыԍјаскӧԁ бырӧԁны капітаԉістјасӧс — вірјуыԍјасӧс. Колӧ путкыԉтны-пӧрӧԁны тајӧ міԍтӧм-,ԉок-олӧмсӧ ԁа ӧтвылыԍ мувыв став-уҗалыԍлы лӧԍӧԁны сотсіаԉіԍԏіческеј сојуз.
Тащӧм, со, Ԉеԋінлӧн ԁа сіјӧ-боԉшевік-парԏіјалӧн программаыс. Но помешщікјас ԁа буржујјас вермісны пӧліԋтны аслаԋыс есерјасӧс, меԋшевікјасӧс-ԁа. Тајӧ-кык-парԏіјаыс војԁӧр сар-влаԍт-вылӧ-жӧ воіс, венԅіс накӧԁ. Аԍнысӧ сотсіаԉістјасӧн-жӧ ԋімтісны. Сӧмын збыԉыԍсӧ мӧԁ-пӧлӧс-јӧзӧн лоіны: пӧрјалісны, вузалісны рабочеј-креԍԏанаӧс.
Сар-ԁырјі меԋшевікјасӧс ԁа есерјасӧс, боԉшевікјас-моз-жӧ, віԇісны ԏурмајасын, кытчӧкӧ ылӧ ыстӧмӧн-ԁа (Комі-муын уна сыԉнеј оліс); јона мучітісны најӧс. Сывӧсна прӧстӧј-јӧзыԁ најӧс раԃејтісны-жӧ. Кыввылас есеро-меԋшевікјасыԁ зев шаԋӧԍ вӧліны: пыр ԁоԉісны му-ԁа, мезлун-ԁа, мірітчӧм-ԁа, сотсіаԉізм-јылыԍ. Сывӧсна јӧзыԁ кывзісны налыԍ, на-ԁор сулалісны. Ез-на став-уҗалыԍыс бура вежӧрав, мыј ескыны поԅӧ сӧ-
мын рабочеј-класс воԇын-муныԍјаслы (авангард). Ревоԉутсіоннеј-ужјасыԁ ԍекі ез-на зев тӧԁчанаӧԍ вӧвны.
Сіјӧ вӧлі бур помешщікјаслы капітаԉістјаскӧԁ. Меԋшевікјас ԁа есерјас-отсӧгӧн Февраԉса-ревоԉутсіја-бӧрын најӧ лӧԍӧԁісны буржуазно-помешщічеј-правіԏеԉство. Сетчӧ веԍкалісны Міԉуков-ԁа, Гучков-ԁа, кԋаԅ Ԉвов міԉԉоԋер Ԏерешщенкокӧԁ-ԁа, шарлатан Керенскеј, уҗалыԍјасӧс-вузалыԍ меԋшевік Тсереԏеԉԉі, сӧрун (болтун) есер Чернов ԁа с. в., сещӧмјас-жӧ.
Меԋшевікјас есерјаскӧԁ кӧсјылісны ԍетны јӧзлы му-ԁа, ԋаԋ-ԁа, војна помавны ԁа сотсіаԉізм лӧԍӧԁны. Сӧмын-тај ез ло кӧсјӧм-ԍерԏіыс: регыԁӧн сіјӧ налӧн вуні. Бур-кӧсјӧмјас-пыԃԃіыс збыԉсӧ зев-ыҗыԁ ԉок вӧчісны: отсалісны помешщік-капітаԉістјаслы ас-кіас влаԍт боԍтны. Кыввылаԁ јӧз-ԁор-олыԍјасыԁ вузалісны јӧзсӧ. Збыԉыԍ, кущӧм-помешщік-нӧ еԍкӧ асԍыс-мусӧ ԍетас креԍԏаналы, кущӧм-банкір касса-јашщіксӧ воԍтас ԁа шуас: „боԍтӧј, коԁлы мыјԁа колӧ“.
Меԁ-ԋін еԍкӧ прӧстӧј-пӧрјалӧмыс есерјаслӧн меԋшевікјаскӧԁ зев уна-ԁа, со-кущӧм-пежа-ӧԁ најӧ пӧрјалісны: ревоԉутсіјатӧ вӧчісны уҗалыԍјас, а ыҗыԁалыԍјасас, олӧмӧн-веԍкӧԁлыԍјасас есерјасыԁ ԁа меԋшевікјасыԁ пуктісны уҗалыԍ-јӧзлыԍ врагјассӧ. Тајӧ-ӧԁ лоӧ меԁ-омӧԉ-торјыс, став-омӧԉыслӧн вужјыс. Есерјас меԋшевікјаскӧԁ, быԏԏӧ пӧліԋа-пӧв-куԅа, шԉувісны улӧ ԁа улӧ, пакӧԍт пакӧԍт-вылӧ вӧчісны.
Кӧсјылісны војна помавны-а, збыԉсӧ понԁісны лӧԍӧԁчыны петны коԍаԍны ԋеметсјаскӧԁ. Салԁатјас ԁӧзмісны, скӧрмісны, понԁісны еновтавны фронтјассӧ — пышјалісны. Сещӧм-салԁат-ревоԉутсіоԋер-
јасӧс, коԁјас корісны ԁугԁыны војујтӧмыԍ, сулалісны мірітчӧм-ԁор, сещӧм-салԁатјасӧс Керенскеј щӧктіс лыјлыны ԉібӧ җагӧԁавны.
Кӧсјылісны ԍетны креԍԏаналы му, а збыԉсӧ леԇісны закон помешщікјасӧс віԇны. Креԍԏаналы щӧктісны віԁчыԍны Учреԃіԏеԉнеј Собраԋԋе-бӧрӧԇ: сіјӧ-пӧ інԁас, мыј вӧчны. А Учреԃіԏеԉнеј Собраԋԋесӧ вӧлі шуӧма чукӧртны помешщік кԋаԅ Ԉвовлы. Креԍԏана ԁӧзмісны: мыј-нӧ-пӧ тајӧ, пыр кӧсјыԍӧны, кӧсјыԍӧны, а аԍныс ԋемтор оз ԍетны. Ԏерпеԋԋе налӧн бырі, понԁісны ас-выннас мырԃԃавны помешщікјаслыԍ му-віԇсӧ. Есеро-меԋшевікјас, каԃетјас-ԁа, креԍԏанаӧс лӧԋӧԁны ыстісны ӧружјӧа-јӧзӧс (карательный отряд).
Кӧсјылісны посԋі-котыра ас-ԍорԋіа-јӧзлы ԍетны мезлун, а збыԉсӧ коԍаԍісны фіннјаскӧԁ, малоросјаскӧԁ, груԅінјаскӧԁ, мукӧԁкӧԁ-ԁа, коԁјас шыаԍісны лӧԍӧԁны аслыныс аснога-олӧм, кыԇі бурҗык.
Кӧсјылісны лӧԍӧԁны рабочејјаслы сотсіаԉізм, а збыԉсӧ ез леԇны уҗавны проԉетаріат-парԏіјалы (боԉшевікјаслы), тупкісны "Правда"-ԋіма-гаԅет, арестујтісны рабочеј-ревоԉутсіоԋерјасӧс, кыјӧԁісны віны Ԉеԋінӧс — проԉетаріатӧс воԇӧ-нуӧԁыԍӧс. Ԉеԋінлы лоі овмӧԁчыны гуԍа-пашпортӧн ԁај овны ԇебԍаԍӧмӧн. Рабочејјас јона скӧрмісны, пуіс налӧн ԍӧлӧмыс. Најӧ сӧветјастӧ выԉпӧв бӧрјісны, ԍујісны сетчӧ унҗык-боԉшевікӧс. Боԉшевікјас-ԁор сувтісны салԁатјас, матросјас, креԍԏана-і. Уҗалыԍјас аԁԇісны, мыј сӧмын боԉшевікјас збыԉыԍ-коԍаԍӧны уҗалыԍјас-ԁор, перјӧны налы мезлун.
Окԏабр-воԇвылын классјас со-кыԇі јукԍісны: ӧтарын вӧліны помешщікјас, капітаԉістјас, сарскеј-геԋералјас, жанԁарјас, ԍпекуԉантјас ԁа пежа-
-пӧрјаԍыс-есерјас меԋшевікјаскӧԁ; мӧԁарын — рабочејјас, креԍԏана, салԁатјас, матросјас ԁа нарԏітӧм-,посԋі-котыра-,ас-кывја-јӧз. Ԉеԋін ԁа боԉшевік-парԏіја-інԁалӧм-ԍерԏі-вӧчӧм-Окԏабрса-Ревоԉутсіја помаԍіс зев бура. Паԍкыԁгорша-јӧзӧс влаԍт-берԁыԍ шыбытісны, лӧԍӧԁісны рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт. Воԍԍіс туј сотсіаԉізм лӧԍӧԁны, вӧчны ревоԉутсіја мір-паԍтаын.
 
II. Ԁас-во-чӧжԍа-коԍ.
 
Паԍкыԁгорша-ԍпекуԉантјас. Міјан-госуԁарствоын ставыс кіԍԍӧма, жугавлӧма. Буржујјас горшлун-вӧснаыс вузалӧны уҗалыԍјасӧс. Загӧвӧр загӧвӧр-вылӧ. Мукӧԁ-госуԁарствоса-буржујјас, асланым каԃетјас, есеро-меԋшевікјас-ԁа муԏітчӧны, помӧԇ рӧзӧрітӧны госуԁарствонымӧс. Окԏабрса-ревоԉутсіја мезԁӧ рабочеј-креԍԏанаӧс ас-госуԁарствоса ԁа мукӧԁ-госуԁарствоса-врагјасыԍ.
Окԏабр-воԇвылын унҗык јӧзыс — рабочејјас карјасын, креԍԏана ԍіктјасын, салԁатјас тылын ԁа фронт-вылын, — понԁісны прӧԏівітчыны Керенскејлы, ез кывзыны сылыԍ, ез вӧчны сіјӧ-пріказјас-ԍерԏі.
Буржујјас каԅалісны, ԋелаԁнӧ-коԃ мыјкӧ понԁіс лоны, чорыԁҗыка боԍԍісны ас-уҗас: загӧвӧр загӧвӧр-вылӧ понԁісны лӧԍӧԁавны. Мӧԁісны ԋувԍыны Антантакӧԁ, ԋеметс-јункерјаскӧԁ-ԁа, сӧмын меԁ кыԇкӧ лӧԋӧԁны уҗалыԍ-јӧзӧс, бӧр најӧ ԉічкыны — пӧԁтыны. Контр-ревоԉутсіоԋерјас вӧлі лӧԍӧԁӧмаӧԍ план петкӧԁны Піԏірыԍ став-ревоԉутсіоннеј-војскасӧ. Секі еԍкӧ ԋемечлы воԍԍіс туј Піԏірӧ, Кронштаԁтӧ, став-карас Балԏіјскеј-море-пӧлӧн. Вӧԉіԍ еԍкӧ сеті ставсӧ жугӧԁісны, грабітісны.
Тајӧ-плансӧ Керенскеј-інԁалӧм-ԍерԏі вӧчлӧмаӧԍ геԋераԉнеј-штабыс контр-развеԁчікјасыскӧԁ. Вермісны-кӧ еԍкӧ тајӧ-плансӧ олӧмӧ пыртны, петкӧԁны Піԏірыԍ ревоԉутсіоннеј-војска, секі еԍкӧ міан-госуԁарствоԍыԁ ԋемтор ез коԉ. Украіна, Ԍібыр, Крым, Кавказ ԁа мукӧԁ, — ставныс еԍкӧ најӧ торјоԁчісны міјаныԍ ԁа понԁісны корԍны мезԁыԍан-туј ставныс торјӧн. Врагјаслы сіјӧ і колӧ вӧлі. Посолјас ԁа послаԋԋікјас Антантаԍаԋ воԇвыв раԁлісны Роԍԍіја-пазалӧм-вылӧ. Меԁԍа-ԋін Ангԉіјаса-посол — Бјукеԋен: раԁысла кісӧ пыԇралӧ ԁа шуӧ, регыԁ-пӧ-ԋін, регыԁ Роԍԍіјаԍыԁ колоԋіјајас лоӧны, госа-кусӧкӧн быԁӧнлы ԍурыштас. Најӧ быԁногыс отсаԍісны Керенскејлы. Временнеј правіԏеԉстволы ԁа на-ԁор-олыԍјаслы ԍӧм ез жаԉітны, помтӧг леԇісны. Ԍурыштліс наԍаԋ щӧщ есерјаслы меԋшевікјаскӧԁ, сӧмын, ԃерт, налы ічӧԏікаӧн, віԁчыԍӧмӧн ԍетісны (јонасӧ, буракӧ, ез наԃејтчыны на-вылӧ). Бјукеԋенкоԃјас мырԍісны, меԁ еԍкӧ Роԍԍіја ез ԁугԁы војујтӧмыԍ ԁа меԁ унҗык-јӧзӧс војна-вылӧ ыстіс, отсаліс коԍаԍны ԋеметсјаскӧԁ. Мӧԁарӧ, војна-вӧсна Роԍԍіја гырԁӧн ојԁіс, ӧтарӧ гӧԉміс, корыԍміс, уна-пӧлӧс-олыԍӧн-веԍкӧԁлан-ногјас быԏԏӧ ԉічалісны. Роԍԍіја луныԍ-лунӧ матыԍтчіс гу-ԁорӧ.
Сіјӧ-жӧ-каԁын кыпӧԁчісны ԍпекуԉантјас тыртны асԍыныс пыԁӧстӧм-ԅепнысӧ. Ломтыԍанторјас бырны понԁісны. Пабрік-завоԁјас уҗалісны кыз-мырԁӧн-сорӧн, сӧмын фронт-вылӧ. Ԍојанторјас, паԍкӧм-кӧмкот, уҗалан-кӧлуј часӧн-часӧн быԏԏӧ сыліны. Тујјас жугавлӧмаӧԍ, паракоԁ-машінајас кіԍԍӧмаӧԍ, новлӧԁлӧны сӧмын-ԋін војеннејјасӧс ԁа војеннеј кӧлуј. Ветлыԍ-муныԍ сіјӧ-каԁӧ бурещ зев уна лоі: фронтјас-вылыԍ салԁат-
јас пышјісны. Став-вагоныс машінааԁ, ԁажӧ вузӧс-кыскалан-вагонјасыс, вагон-вывјасыс-і, пыр вӧліны тырӧԍ салԁатјасӧн. Куԅ-чуԋјаса-ԍмерт-моз локтіс щыгјалӧм. Сіјӧ-ставыс вӧлі бур ԍпекуԉантјаслы. Жерјалӧны, лажікаԍӧны, щыг-кӧјінјас-моз кылӧны пӧткӧԁчантор. Јӧз-шог-вылын лӧԍӧԁчӧны озырмӧԁчыны. Вузӧсјас ԇеблалісны, ԁон быԁтор-вылӧ быԁ-часӧн лептісны. Ԍӧм-ԁон ӧԁјӧ уԍі.
Ез-кӧ вӧв еԍкӧ окԏабрӧԇ Роԍԍіјаын уклаԁ-ԃістсіпԉінаа, ош-моз-коԍаԍыԍ ревоԉутсіоннеј-класс, коԁӧс нуӧԁіс бӧрԍаыс боԉшевік-парԏіја, кӧні ыҗыԁыс-пыԃԃі вӧлі ыҗыԁ ԍӧлӧма, ыҗыԁ-мывкыԁа-Ԉеԋін, — Роԍԍіјатӧ еԍкӧ пӧртісны колоԋіјаӧ. Ԍоӧн-җынјӧн-міԉԉон-рабочеј-креԍԏана — Роԍԍіјаын-олыԍјас — лоіны еԍкӧ рабјасӧн. Понԁісны еԍкӧ пычкыны налыԍ вот, вештыны ем і абутӧм војна-ԁырԍа-уҗјӧзјас, понԁісны перјыны ԍӧм помешщікјаслы, буржуј-вузаԍыԍјаслы, пабрікантјаслы, завоԁчікјаслы ԁа мукӧԁ-сещӧм-грабіԏеԉјаслы. Роԍԍіјаыԁ матын вӧлі пӧрны мӧԁ Іԋԃіјаӧ, ԉібӧ нӧшта-на омӧԉ віԁчыԍіс сіјӧс. Со-ӧԁ мыј вӧлӧм кӧсјӧны вӧчны Ррԍԍіјаыԁкӧԁ Керенскејыԃ аслас шајкаыскӧԁ.
Окԏабрса-ревоԉутсіја кутіс Роԍԍіјаӧс уԍӧмыԍ, ԁугӧԁіс увлаԋ-ісковтӧмыԍ, топыԁҗыка ԍуртіс мӧԁа-мӧԁ-берԁас уҗалыԍ-јӧзӧс. Окԏабрса-ревоԉутсіја абу сӧмын натсіонаԉнеј-ревоԉутсіја, сіјӧ-воԇԇа-пом мір-паԍта-ревоԉутсіјалӧн. Сіјӧ ԍуртчӧма-кыԍӧма мукӧԁ-госуԁарствоса-рабочеј ԁа колоԋіјаса ԁа колоԋіјаса-коԃ-рабјас мезлун-шеԁӧԁан-кыпӧԁчылӧмјасӧн. Окԏабрса-ревоԉутсіја ӧтчыԁ-мавкԋітӧмӧн бырӧԁіс уна-ԍорԋіа-јӧз-костыԍ мӧԁа-мӧԃ-
-вылас зыртчӧм ԁа вузалӧм мӧԁа-мӧԁсӧ, нарԏітӧм ԁа скӧттујӧ-віԇӧм. А сіјӧ зев тӧԁчана вӧлі том-ревоԉутсіоннеј-Роԍԍіјаын Керенскеј-ԁырјі, кор помешщікјас ԁа капітаԉістјас лакејјасыскӧԁ асланыс горш-вӧснаыс пӧрјаԍӧм-вузаԍӧмӧн і олісны. Тајӧ-ԋігаас мі кӧсјам віԍтавны, мыјјас ԁа кущӧм--бурторјас вӧчӧма Окԏабрса-ревоԉутсіја-бӧрын воԇԇа-ԁас-воӧн. А војԁӧр тӧԁмаламӧ, мыј шеԁі міјанлы Окԏабр-бӧрын, кущӧм вӧлӧма Роԍԍіјаыԁ окԏабр-25-ԁ-лунлаԋ-паныԁ, војнас.
 
Мӧԁар-путкыԉ-путкыԉтӧм. Ԉеԋінлӧн-інԁӧԁјас.
 
Піԏірса-боԉшевік-Сӧвет-Рабочік ԁа Салԁатскік Ԃепутатов ԁа Керенскеј-правіԏеԉство-костын ыҗыԁ-ԋесӧглас лоі піԏірса-војскалы-пріказ-ԍетӧм-бӧрын мунны фронт-вылӧ. Сыӧԇ-ԋін вӧлі тӧԁӧны, мыј Керенскеј зіԉӧ кыԇкӧ мезԁыԍны піԏірса-ревоԉутсіоннеј-војскаыԍ. Казармајаскӧԁ ԍуртчіс боԉшевік-парԏіјаӧн-лӧԍӧԁӧм-војенно-ревоԉутсіоннеј-коміԏет. Најӧ віԍталісны салԁатјаслы, мыј Піԏірыԍ регыԁ став-војскасӧ кӧсјӧны ыстыны, вежӧралісны, мыјла сіјӧ колӧ Керенскејлы, мыјла мынтӧԁчӧны наыԍ. Војенно-ревоԉутсіоннеј-коміԏет быԁ-војска-чаԍԏын кутіс асԍыс еміссарӧс (гуԍӧн врагјасыԍ уҗавны). Најӧ зев-ԍуԍа быԁтор-бӧрԍа кыјӧԁісны. І вот секі, кор контрревоԉутсіоԋерјас (Керенскејјаԍ) ԉӧԍӧԁчісны петкӧԁны Піԏірыԍ војска, вајӧԁны сетчӧ Віԉгеԉмлыԍ (ԋемеч-сар) јункерјассӧ, секі ревоԉутсіоннеј-штаб лӧԍӧԁчіс мырԃԃыны на-кіыԍ влаԍтсӧ, ԍетны сіјӧс рабочеј-креԍԏаналы. Ревоԉутсіоннеј-штаб Ԉеԋін-інԁалӧм-ԍерԏі коріс Піԏірӧ меԁ-бур-,ыҗыԁ ԍӧлӧма-гуԍа-уҗалыԍјасӧс (поԁпоԉԋіков) Балԏіјскеј-флотыԍ — Кронштаԁса-матрос-
јасӧс. Торјӧԁісны меԁ-бур красногварԃејскеј чаԍԏјас пабрікјасыԍ ԁа завоԁјасыԍ, бӧрјісны меԁ-ревоԉутсіоннеј-салԁатјаԍсӧ казармајасыԍ. I вот, історіческеј-војӧ-1917-ԁ-воԍа-окԏабр-25-ԁ-лунлаԋ-паныԁ, крепыԁа-ӧтувтчӧм-ревоԉутсіоннеј-проԉетаріат гӧԉҗык-креԍԏанакӧԁ-ӧтув Ԅімԋеј-ԁвореч-вылӧ (сарјас кӧні олісны) ӧшӧԁісны гӧрԁ-знамја. Арԍа-пемыԁ-шԉачаа-војӧ чужі југыԁ-југӧр, понԁіс ԅіјајтны мувыв-уҗалыԍјаԍлы. Тӧрытја-раб шеныштіс јон-сојјаснас — верміс. Ас-кіас боԍтіс влаԍт. Врагјаслыԍ ӧружјӧсӧ мырԃԃіс, ачыс ӧружјӧаԍіс, коріс ас-му ԁа јӧз-му-вывса-буржујјасӧс вермаԍны аскӧԁыс.
Керенскејӧс-чӧвтӧм, Ԅімԋеј-ԁвореч-боԍтӧм, Керенскејлӧн-пышјӧм, міԋістрјасӧс-арестујтӧм ԁа с. в. лоі сӧмын кымынкӧ-часӧн, ԁај ез зев-уна-вын коммы сы-вылӧ. Јӧзӧс-вузалыԍјасӧс ԁорјыԍјас ез лоны. Февраԉын Романовјас, окԏабрын Керенскеј коԉіны аскежасӧԍ. Контрревоԉутсіоԋерјаслы-кӧ еԍкӧ Антантаԍаԋ ез отсавны ԍӧмӧн, ӧружјӧӧн, јӧзӧн-ԁа, — секі еԍкӧ міјан-гражԁанекеј-војнаыԁ ԋінӧмкоԃ вӧлі, регыԁӧн помаԍіс-і.
 
ԃекрет му-јылыԍ. Рабочеј-креԍԏана-ӧтувтчӧм.
 
Временнеј-правіԏеԉство-вӧтлӧм-бӧрын мӧԁ-лунас-жӧ чукӧртчіс II-Сјезԁ-Советов Рабочік ԁа Салԁатскік Ԃепутатов. Најӧ ӧтувтчісны креԍԏана сјезԁкӧԁ ԁа леԇісны ԃекрет му-јылыԍ. Меԁ-воԇын јуӧртісны, мыј помешщікјаслыԍ, вічко ԁа манастырјаслыԍ мусӧ став-ембурнас і стрӧјбајаснас боԍтасны ԁа ԍетасны креԍԏаналы. Вӧԉіԍԏі помӧԇ орӧԁісны уна-ԍо-воԍа ԋеԉучкітор: помешщікјаслыԍ мусӧ мырԃԃісны. Му-гӧгӧрыс креԍԏана уҗалӧны,
на-кіын і колӧ лоны сылы. Веԍіг грӧш-боԍттӧг ԍетісны креԍԏаналы коркӧ важӧн-важӧн помешщікјасӧн-грабітӧм-мусӧ налыԍ, коԁ-вӧсна унаыԍ Роч-муын вӧвліны креԍԏана-кыпӧԁчылӧмјас (восстания), кіԍԍыліс уна-вір.
Быԁ-креԍԏаԋінлы еԍкӧ колӧ вӧлі гӧгӧрвоны, мыј боԉшевік-влаԍтыԁ — рабочеј-креԍԏана-влаԍт. Ԁа збыԉсӧ, буракӧ, уна-креԍԏана-на ез ескыны, полісны: гашкӧ-пӧ тајӧ-влаԍтыс бара-на регыԁ уԍас-ԁа, оз і вевјавны леԇӧм-законјассӧ олӧмӧ пыртны. Но веԍіг ӧԏі-креԍԏаԋін, кулакјас ԁа озырјас-кынԇі, ез ԁојԁ выԉ-правіԏеԉствоӧс, ез отсаԍ Керенскејлы коԍаԍны боԉшевікјаскӧԁ. Ԁа-ӧԁ і мӧԁарӧ-кӧ шуны, креԍԏаԋіныԁ абу-жӧ ачыс аслыс враг. Быԁ-мӧԁ-пӧлӧс-правіԏеԉство-ӧԁ, боԉшевікјас-ԁа сӧветјас-кынԇі, креԍԏаналыԍ мусӧ бӧр мырԃԃасны ԁа ԍетасны помешщікјаслы.
Ԃекрет му-јылыԍ лӧԍӧԁісны креԍԏана-інԁалӧм-ԍерԏі. Сјезԁ-советов-вылӧ быԁ-пеԉӧсыԍ Роԍԍіјаыԍ му-јылыԍ вајісны 242-креԍԏана-наказ. Ԃекретыс җеԋыԃік, ԋоԉ-пункт ставыс. Ԃекрет став-мусӧ ԍетӧ уҗалыԍ-креԍԏаналы. Ԉеԋін-јорт тајӧ-законсӧ җеԋыԃіка со-кыԇі вежӧраліс: „Тајӧ-закон інԁӧ креԍԏаналы, мыј ԃеревԋаын помешщікјас збыԉыԍ оз лоны. Кӧԅајінјаснас лоӧны аԍныс креԍԏанаыс, аԍныс олӧмсӧ понԁасны лӧԍӧԁны“.
 
Ԃекрет мірітчӧм-јылыԍ. Рабочеј-креԍԏана салԁатјаскӧԁ коԍаԍӧны імперіаԉістјаскӧԁ. Роч-проԉетаріат чуксалӧ мувыв-проԉетаріатӧс коԍ-вылӧ мезԁыԍны буржујјасыԍ.
 
Сіјӧ-жӧ лунӧ прімітісны мӧԁ-ԃекрет — мірітчӧм-јылыԍ. Воԇԇа-пунктас ԃекретас шуӧма: „Окԏабрса
-ревоԉутсіја-лунјасӧ- (24-25) -чужӧм-рабоче-креԍԏанскеј-правіԏеԉство Рабочеј-Креԍԏана-Ԃепутат-Сӧветјаскӧԁ корӧны став-јӧзсӧ ԁа на-вылын-ыҗыԁалыԍјассӧ пыр-жӧ завоԃітны ԍорԋітны јӧз-кост мір-јылыԍ, ԁа мірітчыны, кыԇі јӧзыс шуасны“. Воԇӧ ԃекрет вежӧралӧ, кущӧм-мірітчӧм рабочеј-креԍԏана-ног меԁ-бур. Ԃекрет бырӧԁӧ правіԏеԉјас-костын-гуԍа-уҗ-нуӧԁӧм, шуӧ, воԇӧ-вылӧ-пӧ ԋекущӧм-гуԍа-ԍорԋіјас госуԁарствојас-костын меԁ ез вӧвны. Правіԏеԉство кӧсјыԍӧ јӧзавны помешщік-капітаԉістјаслы-бурвылӧ-вӧчӧм став-гуԍа-шыӧԁчӧм-артмӧԁчӧмјас. Правіԏеԉство корӧ став-војујтыс-јӧзсӧ ԁа налыԍ правіԏеԉјассӧ пырыԍтӧм-пыр ԁугԁыны војујтӧмыԍ, шојтчыны сыыԍ кӧԏ 3-тӧлыԍ (переміріје вӧчны). Помас ԃекрет торјӧн-моз шыӧԁчӧ вежӧраҗык рабочејјаслы Ангԉіјаын, Франтсіјаын, Гермаԋіјаын-ԁа. Ставрочмувывса-сјезԁ-рабочеј-креԍԏаналӧн ԁа салԁатјаслӧн вајӧԁӧ тӧԁвылас рытыв-јевропаса-рабочејјаслы сещӧм-каԁ, кор најӧ коԍаԍісны ревоԉутсіоԋерјас-моз. Ԃекрет чуксалӧ најӧс ревоԉутсіоннеј-кыпӧԁчӧм-вылӧ ԁа корӧ отсавны міјанлы јӧз-кост-мірітчӧм-јылыԍ-панӧм-ԍорԋі нуӧԁны бур-помӧԇ. Војујтыԍјасыс-кӧ-пӧ аԍныс мірітчасны, ԁа мӧԁа-мӧԁӧс-ӧбӧԃітԏӧг, сещӧм-мірітчӧмӧн мі регыԁҗык мезԁам став-уҗалыԍсӧ, нарԏітӧм-јӧзсӧ-ԁа. Мірітчан-ԃекрет-јылыԍ Ԉеԋін-јорт шуіс: „Правіԏеԉјас буржујјаскӧԁ ӧтувтчасны ԁа став-вынсӧ пуктасны пӧԁтыны вірын рабоче-креԍԏанскеј-ревоԉутсіја. Сӧмын кујім-воԍа-војнаыԁ унаторвылӧ велӧԁіс јӧзтӧ... уҗалыԍјас вермасны најӧс, піԍкӧԁасны туј војујттӧг-овны, ӧтлаын, ӧтув-ԁа“,
 
Ыҗыԁ-ԁолыԁ рабочејјаслы, унҗык-уҗалыԍјаслы-ԁа. Ревоԉутсіоннеј-јӧз оз јӧрмыны, уҗалӧны ԉеԋін ԁа боԉшевік-парԏіја-інԁалӧм-ԍерԏі.
 
Піԏірын ԋімкоԃаԍӧны. Пабрікјас-вылын, завоԁјасын, казармајасын, воӧм-креԍԏана-пӧвсын праԅԋік-коԃ: влаԍт проԉетаріат-боԉшевік-парԏіја-кӧрт-кіын. Сјезԁ-советов-вылын меԁ-воԇԇа-ԍорԋіас Ԉеԋін-јорт шуіс: „Мі лӧԍӧԁім пабрік-завоԁјасын уҗ-бӧрԍа-кыјӧԁыԍјасӧс (контроԉјас) рабочејјасыԍ. Мі ӧні велалім уҗавны ӧтвылыԍҗык. Мыј сіјӧ збыԉыԍ сіԇ, петкӧԁліс ревоԉутсіја. Мі озырӧԍ ӧтувтчӧм-јӧз-вынӧн, быԁтор сіјӧн вермам, кыпӧԁам мір-паԍта-ревоԉутсіја. Роԍԍіјаын мі ӧні мӧԁам лӧԍӧԁны проԉетаріат сотсіаԉіԍԏіческеј госуԁарство. А ӧні — меԁ лоас мувыв-сотсіаԉіст-ревоԉутсіја!"
Рабочејјас-воԇын сулаліс ԋемторјыԍ-повтӧм-вожԃ, ԇоԋ-јурӧн вылын ставнысыԍ, чорыԁа-сулалыԍ-морт ас-туј-вылас. „Ԉеԋінкӧԁ он вош! Ԉеԋінкӧԁ верман!“ со-кущӧм мӧвпјасӧн олісны рабочејјас. Сіԇі-жӧ мӧвпалісны салԁатјас, креԍԏана-і.
Смоԉнеј Піԏірын, кӧні уҗаліс мувыв-меԁ-воԇԇа-рабоче-креԍԏанскеј-респубԉіка-Совнарком (Совет Народных Комиссаров), став-ревоԉутсіоԋерыслы лоі ԍӧлӧмӧн. Коԁі ез жаԉіт пуктыны асԍыс ловсӧ сотсіаԉізм-понԁа, рабочеј-креԍԏана-понԁа, сіјӧ муніс Смоԉнејӧ уҗла, інԁӧԁјасла. Смоԉнејын, пӧртјын-моз, пуіс ревоԉутсіоннеј вын, шонԁі-југӧрјас-моз разаліс сіјӧ быԁ-пеԉӧсӧ. А ревоԉутсі-оннеј-уҗ вӧлі јурвыв-тыр.
Колӧ вӧлі вајны стоԉітсаӧ ԍојан-јуан. Колӧ вӧлі ԁугԁывтӧг вӧчавны снараԁјас, меԁ еԍкӧ контрревоԉутсіјалы паныԁ куш-кіӧн ез ло сувтны. Колӧ вӧлі
боԍтны шӧр-правіԏеԉство-учрежԃеԋԋејас ԁа ԃелӧјассӧ. Колӧ вӧлі лӧԍӧԁны пӧраԁок казармајасын, весавны сеԍ есерјасӧс, меԋшевікјасӧс-ԁа. Колӧ вӧлі, коԍаԍны ԍпекуԉантјаскӧԁ, калымщікјаскӧԁ, уҗыԍ-пышјалыԍјаскӧԁ-ԁа. Ӧԏі-кывјӧн-кӧ шуны, колӧ вӧлі лӧԍӧԁны зев-ыҗыԁ-госуԁарство-стоԉітсаӧ кӧԅајінӧс. Нӧшта, куш-стоԉітсаын-вермӧмыԍ бур ез вермы лоны. Меԁым ревоԉутсіаӧн-інԁӧм-поԉіԏіка мір-јылыԍ пыртны олӧмӧ, колӧ вӧлі лӧԍӧԁны кӧԅајінӧс фронт-вылын ԁа главкокоманԁујушщеј-ставкаын. Меԁым пыртны олӧмӧ закон му-јылыԍ, колӧ вӧлі боԉшевікјаслы разӧԁчыны быԁ-карӧ, быԁ-вӧлӧԍтӧ, быԁ-грезԁӧ.
 
Помешщікјас, капітаԉістјас, чіновԋікјас, есерјас, меԋшевікјас-ԁа оз уҗавны, ревоԉутсіјалы паныԁ мунӧны. Піԏірса-рабочејјас боԍтӧны госуԁарственнеј-учрежԃеԋԋејас.
 
Влаԍттӧ боԍтны абу сещӧм ԍӧкыԁ, ԍӧкыԁҗык кутны сіјӧс, а меԁ-ԍӧкыԁ щӧктыны пыԃԃі сіјӧс пуктыны, кывзыны ԁа овны сіјӧ-щӧктӧмјас-ԍерԏі. Боԉшевікјаслы, рабочеј-креԍԏана ԁа салԁатјаслы воча сувтісны ԁворана, помешщікјас, капітаԉістјас, есеро-меԋшевік-лакејјас ԁа унаӧн полыԍҗык-служащщејјас. Чіновԋікјас выԉ-влаԍтлыԍ-щӧктӧмјас пыԃԃі ез пуктыны, олӧмӧ најӧс ез пыртны. Најјас велалӧмаӧԍ-ԋін кывзыны барінлыԍ, повны сыыԍ. Уҗалыԍ-јӧзтӧ најӧ бунтарјасӧн ԋімтісны, ԋінӧмтујӧ лыԃԃісны. Сіјӧ зев лӧԍаліс капітаԉіст-помещікјаслы. Најӧ јона ошкісны чіновԋікјасӧс Сӧвет-влаԍтлыԍ-кывзытӧмыԍ. Воԍтісны „Комитет Общественного Спасения“. Сетчӧ пырісны ставныс, коԁлыԍ Сӧвет-влаԍтыԁ ԍінсӧ јоріс. Пурішкевічԍаԋ Черновӧԇ кыпӧԁчісны рабочеј-креԍԏана-вылӧ. Ју-
ӧртісны служашщејјаслы, меԁ најӧ боԉшевік-коміссарјас-ԁінӧ уҗавны оз мунны: жалӧваԋԋетӧг-пӧ онӧ коԉӧ, коміԏет быԁӧнлы тыр-ԁон мынтас; боԉшевікјасӧс-пӧ вӧтлам ԁа бара важ-местааԁ лоаԁ.
Јона лоі песԍыны бастујтыԍ-чіновԋікјаскӧԁ, уна-вын ԁа каԁ лоі пуктыны најӧс-песовтӧм-вылӧ. Но вӧліны сыыԍ гырыԍ-уҗјас. Меԁ-бур-јон-вынсӧ лоі ыстыны Керенскеј-вылӧ. Сіјӧ піԍкӧԁчіс ревоԉутсіоннеј-Піԏірӧ казакјаскӧԁ. Налӧн нырщікыс вӧлі геԋерал Краснов.
Колӧ вӧлі став-вын зелтны ԁа боԍтны ставка, став-арміјаӧн-каманԁујтӧм, ԍуртчыны быԁ-грезԁкӧԁ-ԁа.
 
Керенскеј вајӧԁӧ ревоԉутсіоннеј-Піԏір-вылӧ ӧружјӧа-казакјасӧс сарскеј — геԋерал-Красновкӧԁ. Керенскеј пышјӧ.
 
Ревоԉутсіја-војӧ Керенскеј кыԇкӧ вӧлі пуԏмӧмӧма пышјыны. Сіјӧ пышјӧма временнеј-правіԏеԉство-ԁор-сулалыԍ-војскала, меԁым вајӧԁны најӧс Піԏірӧ ԁа бӧр шыбытны Сӧвет-влаԍтӧс. Коԁі-жӧ сылы ԍурӧма? Окԏабрса-ревоԉутсіјаын ыҗыԁ-бур лоӧ сіјӧ, мыј есеро-меԋшевікјасӧс-ԁорјыны боԉшевікјасыԍ ԁа рабочеј-креԍԏанаыԍ ԍурӧма сӧмын ӧԏі-вын — казакјас, черносоԏеԋетс-геԋерал Краснов-каманԁа-улын. Наыԍ-ӧтԁор ԋекущӧм-отраԁ ез пет коԍ-вылӧ Сӧвет-влаԍткӧԁ. Ԁа і Красновлӧн казакјасыс регыԁ каԅалісны збыԉсӧ, ез кутны воԇӧ, Піԏір-вылӧ мунны. Кык-лун лыјԍісны Піԏіра Сарскеј-Ԍелоа-костын, сеԍԍа војујтыԍјасыс мӧԁа-мӧԁ-орԁас волыԍны понԁісны, ԍорԋі (переговоры) панісны. Боԉшевікјасԍаԋ казакјас-ԁорӧ локтісны рабочејјас матросјаскӧԁ, вежӧралісны налы спутԏу ревоԉутсіја-
-јылыԍ. Најӧ віԍталісны, Окԏабрса-ревоԉутсіја-пӧ шуіс ԍетны став-влаԍтсӧ Сӧветјаслы, став-мусӧ креԍԏаналы, помавны војна јӧз-кост-мірітчӧмӧн, вӧтлыны помешщік-капітаԉістјасӧс ԁа став-пабрік-завоԁас кӧԅајінјас-пыԃԃіыс інԁыны рабочејјасӧс. Казакјас бура-кывзісны налыԍ віԍтавлӧм, тӧлкујтісны ас-костас ԁа шуісны воԇӧ-вылӧ боԉшевікјаскӧԁ ӧтԁор овны. „Арестујтамӧ-пӧ Керенскејӧс ԁа Сӧвет-влаԍтлы і ԍетам сіјӧс". Ез уԃітны арестујтныс: ԍорԋі-нуӧԁіг-костіыс Керенскеј гуԍӧԋікӧн автомобіԉӧн бара пышјӧма. Тајӧ — меԁ-бӧрја-пышјӧм сылӧн. Напоԉеон-коԃӧн еԍкӧ аԍсӧ вӧлі лыԃԃӧ-ԁа, влаԍт-берԁԍыс кӧч-моз лоі пышјыны.
 
Мірітчӧм-понԁа коԍаԍӧм. Главнокоманԁујушщеј-ставка оз ԍетчы. Преԁсовнаркома Ԉеԋін чӧвтӧ главнокоманԁујушщеј Ԁухоԋінӧс. Выԉ-главнокоманԁујушщеј. Салԁатјасӧс-чуксалӧм ԍорԋітны мірітчӧм-јылыԍ, тӧԁмаԍны ԋемечјаскӧԁ-ԁа.
 
Керенскејӧс вермісны. Сӧвет-правіԏеԉство-воԇын зев-ыҗыԁ-выԉ-уҗ сулаліс: мірітчыны, помавны војна. Сјезԁ-советов еԍкӧ гіжліс-ԋін ӧтԁор-олыԍјаслы (асланым „сојуԅԋікјаслы", Антантаӧ) мірітчӧм-јылыԍ, ԁа ԋекоԁ воча-шыаԍыԍ ез ло. Секі Совнарком щӧктіс Верковнеј Главнокоманԁујушщеј геԋерал Ԁухоԋінлы пырыԍтӧм-пыр панны ԍорԋі ԋемеч-камаԋԃірјаскӧԁ војујтӧмыԍ-ԁугԁӧм-јылыԍ. Ԁухоԋін пыԃԃі ез пукты Совнаркомлыԍ щӧктӧмсӧ.
Ԉеԋін чӧвтіс контрревоԉутсіоԋер (влаԍтлыԍ ез кывзы-ԁа) Ԁухоԋінӧс, пуктісны сы-местаӧ боԉшевікӧс — прапорщік Крыԉенкоӧс.
Секі-жӧ Совет-Нароԁнык-Коміссаров раԃіоӧн шыӧԁчіс салԁатјаслы, чуксаліс најӧс боԍтны ас-
-кіас мірітчӧм-уҗ-нуӧԁны. Боԉшевік-парԏіјаыԁ-пӧ уҗалыԍ-јӧз-парԏіја. Сіјӧ вӧчӧ, мыј јӧзлы колӧ. Боԉшевік-парԏіја лоӧ јон, бур-вежӧра-,зіԉ-уҗалыԍјас-кӧ понԁасны отсаԍны сылы. Меԁ-бур-вермӧмјас (победы) боԉшевікјаслӧн — уҗалыԍ-јӧзлӧн-вермӧмјасыс.
Сіјӧ-чукӧстчӧмыс вӧлі ,,став полковеј, ԃівіԅіоннеј, корпуснеј, армејскеј ԁа мукӧԁ-коміԏетјаслы, став-салԁатлы ревоԉутсіоннеј-арміјаын ԁа став-матрослы ревоԉутсіоннеј-флотын".
Тајӧ-чукӧстчӧмыс чарԁ-бі-моз кыщовтіс фронтјас-вывті, гажмӧԁіс ԍӧлӧмјас мірітчӧм-понԁа-тӧжԁыԍыԍјаслыԍ. Абу ылӧг-чукӧстчӧм, а збыԉыԍ: кырымалӧмаӧԍ сіјӧс преԁсовнаркома В. Уԉԉанов (Ԉеԋін) Нароԁнеј Војеннеј коміссар главнокоманԁујущщеј Крыԉенкокӧԁ.
Выԉ-нога-олӧм пукԍіс. Јӧз-кост-војна ас-кост-војнаӧ пӧрі, кыԇі і віԍтавліс Ԉеԋін. Мірітчӧмыԁ капітаԉістјаслы ԁажӧ ез ков, став-вынсӧ чукӧртісны најӧ сылы паныԁ. Ангԉіјаын, Франтсіјаын, Гермаԋіјаын, Амерікаын ԁа мукӧԁлаын капітаԉістјас чујмісны: грабіԏеԉјас велалӧмаӧԍ мірітчыны гырыԍ-јӧз-берԁын, геԋералјаскӧԁ, нӧшта кор вермӧм-јӧзыс вермыԍјаслы мірітчӧмыԍ бура мынтыԍасны. А тајӧ, боԉшевікјас, салԁатјасыслы аслыныс мірітчӧм-јылыԍ щӧктӧны ԍорԋітны. Салԃатјаслы, коԁјасӧс капітаԉістјас морттујӧ ез пуктывны, лыԃԃісны сӧмын пушкалы бур-јај-кусӧкӧн. Ԁа, сӧмын ӧні, меԁ-воԇԇаыԍ історіјаын, ԍорԋітӧны салԁатјаскӧԁ ревоԉутсіоннеј-јӧзкӧԁ-моз.
„Мірітчыны оз поԅ сӧмын гырыԍ-јӧзкӧԁ-ԍорԋітӧмӧн“, шуіс Ԉеԋін. — „Мірітчыны колӧ уліԍаԋ: војујтыԍјасыс меԁ мірітчасны. Ԋеметс-геԋералјасыԁлы мі гыжыжԁа ог ескӧ, ескам ԋеметс-креԍ-
ԏаналы, рабочејјаслы-ԁа. Мірітчасны-кӧ сӧмын главнокоманԁујушщејјас, салԁатјаскӧԁ-ԍорԋіттӧг, сещӧм-мірыԁ тувсов-јі-коԃ: віԇӧԁныс ем, тувтчан-ԁа — ваас бузгыԍан".
Со мыј шуӧ ревоԉутсіја, коԁлы колӧ ӧтувтны уна-ԁас-міԉԉон-јӧзӧс вӧчны зев-ыҗыԁтор.
 
Му-паԍта-војна-помавны проԉетаріат-мірітчӧмӧн верміс еԍкӧ сӧмын му-паԍта-ревоԉутсіја. Сіјӧс поԅӧ вӧлі вӧчны. Сещӧм-мірітчӧм ез ло ІІ-Інтернатсіонал-са-парԏіјајас-пӧрјаԍӧмла.
 
Меԁым мірітчӧм-јылыԍ ԍорԋіјас бура-помавны, колӧны вӧлі кык-тор. Ӧԏікӧ, Роԍԍіјаын влаԍт меԁ вӧлі сещӧм-класс-кіын, коԁјас збыԉыԍ, ԍӧлӧмԍаԋыс кӧсјӧны овны суԍеԁјасыскӧԁ ас-јӧз-моз, пыр сӧгласӧн, піԋаԍтӧг, коԍаԍтӧг; збыԉыԍ меԁ најӧ мустӧмтісны быԁ-пӧлӧс-грабіԏеԉскеј-војна. Сіјӧ міјан вӧлі: влаԍт рабочеј-креԍԏана-кіын, војна налы оз ков. Мӧԁкӧ, кӧԏ меԁ сӧмын Јевропаын, војујтыԍ (Гермаԋіја, Австріја-ԁа) ԁа ,,отсаԍыԍ“ (Ангԉіја, Франтсіја, Ітаԉіја)-госуԁарствојасын рабочеј-классыс сувтіс паныԁ буржујјаслы ԁа чорыԁа коріс мірітчыны.
Окԏабрса-ревоԉутсіја зев-ыҗыԁ зачін вӧчіс. Ӧԏілаӧ лӧԍӧԁіс проԉетаріат-влаԍт, сеԍԍа чукӧстчіс мувыв-уҗалыԍ-јӧзлы. Наԃејтчісны-ӧ боԉшевікјас, мыј налӧн чукӧстчӧмыс јіҗас мувыв-проԉетаріат-ԍӧлӧмӧԇ? Ԁа, наԃејтчісны. Гермаԋіјаын ԁа Австрјјаын вӧлі бырӧма пӧшԏі став-ԍојанторјыс. Јӧзыс щыгјалісны. Рабочејјас, веԍіг војна-вылӧ-вӧчаԍан-пабрікјасын, щыг-ԋіԍӧ-пӧтӧн олісны. Щыгјалӧмысла уҗ-вылас гылалісны. Арміја ԁа флот вуҗӧрјас-моз ветлісны. Кущӧм-ԋін чорыԁ пӧраԁок вӧлі ԋеметс-арміјаын, ԁај сіјӧ ез вермы-
ны кутны ԍалԁатјасӧс — пышјалісны. Ԉібӧ оз вӧлі вӧчны, мыј щӧктасны. Ԇоԋ-полкјасӧн ез понԁыны мунны фронт-вылӧ. Вӧліны кыпӧԁчылӧмјас, шуам, Гермаԋіјаса-флотын. Мӧԁісны забастовкајас Гермаԋіјаын, Австріјаын. Рабочејјас ӧружјӧӧԇ воісны, пӧԉітсакӧԁ на-костын унаыԍ коԍ лыбліс. Тајӧ торјас-вӧснаыс боԉшевікјас тӧԁісны, мыј рытыв-јевропаын кылӧ ревоԉутсіјаӧн. Франтсіјаын олӧмыс Австріја-Гермаԋіјаын-ԁорыԍ омӧԉ вӧлі. Зев-ыҗыԁ-места Франтсіјаын ԇікӧԇ вӧлі рӧзӧрітӧма, пустыԋаӧ пӧртӧма. Ас ԁа беԉгіјаса-бежеԋетсјасӧн став-карыс ԁај грезԁыс вӧлі тыр, быԁӧн јурԍујанін ԁа ԍојан корӧны. Фронтыс Франтсіја-шӧрӧԇыс ԋужаліс. Ӧԏі-керка ез вӧв, со-пӧ сетыԍ коԁӧскӧ абу віӧмаӧԍ. Овмӧсыс ԁа ԍӧмыс бырны понԁіс. Ангԉіјаын сещӧм-коԃ-олӧм-жӧ вӧлі. Уна воштіс сіјӧ флотын: ва-увті-ветлӧԁлыԍ-пыжјас жугӧԁалісны ԁа вӧјтісны уна-караб. Лонԁонӧ (Ангԉіјаын стоԉітса) лыјлісны сынӧԁԍаԋ. Лоі лӧԍӧԁны налы уна-міԉԉон-јӧза-војска му-вылын уҗавны (сыӧԇ вӧліны сӧмын матросјас, ва-вывті плавајтісны). Уна-салԁат ԁа матрос воші (віісны) налӧн тајӧ-војнаын. Ԍӧмыԍ јӧрмавны-жӧ понԁісны. Јӧз шыԅісны.
Гермаԋіјаса ԁа Австріјаса-проԉетаріат-кӧ еԍкӧ ез коԉтчыны міјаныԍ, ез ԋужӧԁчыны вӧчны нојабрсӧ * 1918-ԁ-воӧԇ, а вӧчісны 1917-ԁ-воын міјан Окԏабр-бӧрын, секі еԍкӧ ревоԉутсіјаыԁ гым-шы-моз паԍкаліс Јевропа-паԍта. Помаԍісны еԍкӧ војнајас немыс-кежлӧ. Коԁі-жӧ меԁԍа јона торкіс паԍкавны ревоԉутсіјалы? Став-ԁокументыс, Окԏабр
 
*) Гермаԋіјаын ревоԉутсіја вӧлі 1918-ԁ-воԍа-нојабрын, во-мыԍԏі міјан-ревоԉутсіја-бӧрын.
бӧрса-став-мір-паԍта-історіјаыс-ԁа петкӧԁлӧны, мыј ревоԉутсіја-пыкыԍјасыс јӧзӧс-вузалыԍ-сотсіал-ԃемократјас. Боԍтам Гермаԋіјаӧс, кӧні рабочејјас ӧтувҗык олӧны. Сотсіал-ԃемократјас Гермаԋіјаын коркӧ вӧліны ревоԉутсіоԋерјас, уна-вын пуктісны ӧтувтны ԁа быԁтыны рабочејјасӧс. Рабочејјас велалісны кывзыны налыԍ, вӧчны најӧ-інԁалӧм-ԍерԏі. Сіԇі-жӧ кывзісны налыԍ профеԍԍіонаԉнеј ԁа коопераԏівнеј-ӧтувтчӧмјас рабочејјаслӧн, уна-міԉлон-шԉен. Буржуаԅіја ез уԅ, кыјіс јӧзӧс зарԋіа-тывјӧн. Верміс сіјӧ пӧліԋтны аслаԋыс гырыԍҗык-јӧзеӧ сотсіал-ԃемократ-парԏіјаыԍ ԁа профсојузјасыԍ бјурократјассӧ колоԋіјајасыԍ-грабітӧм-ԁобра-вылӧ. Шеԁӧԁчісны буржујјаслы тывјӧ коркӧ уҗалыԍ-јӧз-ԁор-олыԍјас. Еновтісны најӧ рабочејјасӧс ԁа војна-панігӧн мӧԁісны буржујјаскӧԁ рабочеј креԍԏана-вылӧ. Војна-чӧж буржујјас-ԁор олісны, отсаԍісны Віԉгеԉмлы ԁа буржујјаслы јӧзсӧ пӧрјӧԁлыны. Сеԍԍа самеј-колан-каԁас, кор гермаԋіјаса ԁа австріјаса-рабочејјас котыртчісны роч-ревоԉутсіја-гӧгӧр ԁорјыны сіјӧс мірітчӧм-јылыԍ-ԍорԋі-нуӧԁігӧн Брестын, секі сотсіал-ԃемократјас ԇікӧԇ вузалісны уҗалыԍјасӧс.
 
Мірітчӧм-јылыԍ-ԍорԋі-нуӧԁӧм Брестын. Міјан-ԁор гермаԋіјаса ԁа австріјаса ревоԉутсіоннеј-рабочејјас. Міјанлы-паныԁ роч ԁа мукӧԁ-госуԁарствоса-помешщікјас, капітаԉістјас-ԁа, есерјас, меԋшевікјас, ԋеметс-сотсіал-ԃемократ-парԏіјаыԍ-гырыԍҗык-јӧзыс-ԁа.
 
Ԋеметс-камаԋԃірјасӧс ԋеметс-салԁатјас ԋевеԉітісны панны ԍорԋі мірітчӧм-јылыԍ. Зев еԍкӧ налы сіјӧс ԋеокота вӧлі вӧчны-ԁа, лоі. ,,Ӧԏі-пызан-сајын боԉшевікјаскӧԁ-пукалӧм-ԁорыԍ-пӧ еԍкӧ лущщӧ војујтам, мунам кӧԏ Роԍԍіја-шӧрӧԇыс“, вӧлӧм
шуӧны најӧ. Со-ӧԁ кущӧм-мустӧмӧԍ вӧлӧмаӧԍ боԉшевікјасыԁ. Роч-салԁатјас ревоԉутсіја-бӧрын тӧԁмаԍісны ԋемеч-салԁатјаскӧԁ, волыԍісны мӧԁа-мӧԁ-орԁас, уна ԍорԋітісны олӧм ԁа оланногјас-јылыԍ. Ԋеметс-арміјаын ԃістсіпԉіна торкԍіс: салԁатјас ԁугԁісны кывзыны камаԋԃірјаслыԍ, оз мунны војујтны ԁај тоԉкӧ. Сывӧсна і лоі ԍетчыны налы боԉшевікјаслы ԁа пукԍыны ԍорԋітны накӧԁ ӧԏі-пызан-сајӧ. Ԁухоԋін-ԁорыԍ ԋеметс-камаԋԃірјас ԍуԍӧԍҗык вӧлӧмаӧԍ, повԅӧмаӧԍ вӧтлӧмыԍ. Ԍорԋітны шуӧмаӧԍ Брест-ԋіма карын, кӧні віԁчыԍіс најӧс ԃеԉегатсіја Сӧвет-правіԏеԉствоԍаԋ. Ԍорԋі-нуӧԁны міјанлы страԍт-ԍӧкыԁ вӧлӧма. „Ԁругјас", отсалӧм-пыԃԃі, мірітчӧмлы воча мӧԁӧмаӧԍ. Сӧветса-ԃеԉегатјас уна-госуԁарствоса-ԃеԉегатјас-піын аскежаныс лоӧмаӧԍ. Нӧшта асланым-буржујјас, помешщікјас, буржуазнеј-інԏеԉігентсіја-ԁа, щӧщ торкісны Сӧвет-правіԏеԉстволы јӧз-кост-поԉіԏіка-нуӧԁны, быԁногыс муԏітчісны: ез уҗавны, загӧвӧрјас лӧԍӧԁалісны, зіԉісны пӧԁтыны проԉетаріат-ревоԉутсіја.
Сӧвет-правіԏеԉстволӧн сӧмын ӧԏі-наԃеја вӧлі, ԋеметс-проԉетаріат-вылӧ. Гермаԋіјаса ԁа австріјаса-рабочејјас збыԉыԍ шыԅісны, кыпӧԁчісны отсавны Ыҗыԁ-Окԏабрлы. Мӧԁісны сені забастовкајас. Воԍԍалісны бастујтыԍјаслы-отсаԍан-коміԏетјас, чуксалісны бастујтны став рабочејсӧ, лӧԍӧԁісны лозунг корны пырыԍтӧм-пыр Брестын мірітчыны рочјаскӧԁ.
Тащӧм-каԁјасын парԏіјаыԁ зев-колантор. Вӧлі-кӧ еԍкӧ секі ԋеметс-проԉетаріатлӧн аслас проԉетаріат-коммуԋіеԏ-парԏіја, сіјӧ еԍкӧ уҗалыԍ-јӧз-отсӧгӧн кокԋіа боԍтіс влаԍтсӧ ас-кіас ԁа отсаліс
Роԍԍіјаса-Сӧвет-влаԍтлы. Ревоԉутсіја вӧчны быԁ-тор вӧлі. Сӧмын ревоԉутсіоннеј-парԏіја Гермаԋіјаын вӧлі том-на ԁај еща-јӧза. А ԋеметс-сотсіал-ԃемократјас (,,рабочејјасӧс-ԁорјыԍјас“) сіԍмісны. Лоі Ԉеԋін - шуӧм-ногӧн. Бӧрвылас аԍныс, сотсіал-ԃемократ-парԏіјаыԍ-гырыԍјасыс (Еберт, Шејԁеман, Носке ԁа мукӧԁ) віԍтаԍісны, мі-пӧ нароԍнӧ ӧԁјӧнҗык пырім бастујтан-коміԏетӧ, меԁ унҗык-ԉок вӧчны. Міјанлы-пӧ вӧлі колӧ сіјӧ-коміԏетсӧ щынјыв лептыны. Коміԏетын уҗалӧмаӧԍ і сіјӧ-жӧ каԁын отсаԍӧмаӧԍ Віԉгеԉмлы, прінтс Макс-Баԃенскејлы, пӧԉітсалы, шпіонјаслы, геԋерал Гінԃенбурглы-ԁа. Сотсіал-ԃемократјас кутісны рабочејјасӧс правіԏеԉство-вылӧ-кыпӧԁчӧмыԍ: воԇҗык-на-пӧ, мі-пӧ бурҗык-каԁ бӧрјам ԁа секі і воԇсаԍам правіԏеԉствокӧԁ. Најӧ тӧкӧԁісны рабочејјасӧс і пӧрјавлісны, віԍталісны налы, мыј Брестын мірітчӧм-јылыԍ ԍорԋі зев-шыԉыԁа мунӧ. Најӧ інԁалісны пӧԉітсалы ревоԉутсіоннејҗык рабочејјасӧс, інԁісны контрразвеԁкалы рабочеј-чукӧртас ԍорԋітны правіԏеԉстволы-паныԁ-кыпӧԁчӧм-јылыԍ. Сіјӧ-чукӧртассӧ кыщӧ боԍтісны ӧружјӧа јункерјас. Ԍорԋітны ез леԇны, разӧԁісны јӧзсӧ. Унаӧс ԁојԁісны, јешщӧ унаӧс арестујтісны. Со-ӧԁ кыԇі отсаԍісны рабочејјаслы меԁ-ԍӧкыԁ-каԁас ревоԉутсіја-ԁырјіыс пеж-сотсіал-ԃемократјас. Тајӧ-отсӧгјас сотсіал-ԃемократјаслыԍ рабочеј-класс нем оз вунӧԁ.
Мувыв-Окԏабр-лунӧ јӧзӧс-вузалыԍ-пеж-сотсіал-ԃемократјас сувтасны суԁ-вылӧ ԋеметс ԁа мувыв проԉетаріат-воԇӧ. Најӧ сіјӧ тӧԁӧны і полӧны му-выв-ревоԉутсіјаыԍ, кыԇі мортвіыԍјас полӧны лун-југыԁыԍ. Но Окԏабр локтӧ, — воас.
Брестын ԉок-вынӧн ԁа јӧзӧс-вузалӧмнаԁ ԉічкісны Сӧвет-влаԍтӧс, лоі кырымавны ԍӧлӧм-ԁојԁана-мірітчӧм. Но тајӧ мірыс вывті-бур-туј Ԉеԋінлӧн: „шојтчыштам ԁај воԇӧ — мувыв-Окԏабр корԍны". Врагјас ылалӧмаӧԍ, Ԉеԋінлӧн бур артмӧма.
 
Воԇын віԍталім-ԋін, мыј вӧлі Гермаԋіјаын Брестын-мірітчӧм-јылыԍ-ԍорԋітігӧн. Сотсіал-ԃемократјас-зіԉӧмӧн Брестса-мір міјанлы вӧлі зев ԍӧкыԁ, ԁај увтыртана. Щӧктісны міјанлы ԍетны ԋеметсјаслы повоԁнеј-уна-му (Фінԉаԋԃіја, Украіна ԁа нӧшта мукӧԁлаыԍ), ԁај мынтыны ԍӧм. Сӧветса-ԃеԉегатсіја Брестын нароԍнӧ ԋужӧԁіс ԍорԋісӧ, меԁ еԍкӧ кыԇкӧ чукӧстчыны ревоԉутсіоннеј-рабочејјаслы ԁа салԁатјаслы ԋеметс-муын. Ԋеметс-геԋералјас каԅалісны сіјӧс, ԁа меԁ Окԏабрса-ревоԉутсіја-віԍӧм пыԁӧ јӧз-піӧ оз пыр, переміріје-ԁырјі Псков-вылӧ ԁа Піԏірлаԋ уԍкӧԁчісны. Зев-ԍӧкыԁ-каԁ мі олімӧ. Сарскеј-арміја пазалі, салԁатјас фронтјас-вылыԍ пышјісны, ӧружјӧјассӧ шыблалісны. Коԍаԍны ԋеметс-арміјакӧԁ ічӧԏік-отраԁ-рабочеј-гӧрԁ-гварԃіјалы вӧлі біӧ-шыбытчӧм-коԃ. Петны налы коԍ-вылӧ ԋеметсјаскӧԁ ӧткоԃ, мыј ԍетны ԁона-Окԏабр ԋеметс-грабіԏеԉјаслы. Кӧԏ мыј-а, ревоԉутсіјалы колӧ вӧлі унҗык-каԁ шојтчыны, чукӧртны выԉ-вын выԉ-,ԍӧкыԁ-уҗјас-вылӧ. Сывӧсна, ԃерт еԍкӧ ԍӧлӧм-мајышмытӧԇ ԍӧкыԁ вӧлі-ԁа, лоі кырымавны, кӧԏ регыԃік-кежлӧ-а, ԉок-нога-мірітчӧм.
Унаӧн тајӧ-туј Ԉеԋінлыԍ ез гӧгӧрвоны, понԁісны увгыны Брестса-мір-кырымалӧмыԍ. Гӧрԁ-вевја-есерјас (левые) понԁісны щӧктыны коԍаԍны пушкаа-ԋеметсјаскӧԁ куш-кулакјасӧн. Веԍіг-ӧԁ боԉшевікјас-пыщкас зыԋгыԍјас лоіны (оппоԅіт-
сіја). Најӧ аԍнысӧ гӧрԁыԍ гӧрԁӧн ԋімтісны. Гӧрԁ-вевја-есерјас-моз понԁісны щӧктыны коԍавны гіжӧԁ Брестын-мірітчӧм-јылыԍ ԁа мунны ԋеметс-буржујјас-вылӧ ревоԉутсіоннеј-војнаӧн. Ԉеԋін став-вынсӧ пуктіс вежӧравны парԏіјалы, мыјвӧсна лоі кырымалӧма Брестса-мір ԁа віԇны јортјассӧ гӧрԁыс-гӧрԁјаслы ԁа гӧрԁвевја-есерјаслы-ԍетчӧмыԍ. Сӧмын Ԉеԋін, аслас ыҗыԁ-вежӧрӧн, ԍетіс Окԏабрса-ревоԉутсіјалы шојтчӧг, вермісны вӧчны сек-кості уна-буртор.
Мыјла кымынкӧ-боԉшевік мыжԁісны Ԉеԋінӧс Брестса-мірыԍ? Ӧԏікӧ, најӧ вӧлі ышмӧмаӧԍ госуԁарство-пыщкын-белејјасӧс-вермӧмӧн: кокԋіа ԁа помӧԇ вермім Керенскејӧс Гатчіна-улын ԁа јункерјасӧс Мӧскуаын; кык-лунӧн весалім белејјасыԍ Кремԉ. Сіԇі-жӧ пазӧԁалісны белејјасӧс уналаын Роԍԍіја-паԍтаын. Мӧԁкӧ, рабочејјас пӧшԏі ставныс боԉшевікјас-ԁор лоіны. Есерјас меԋшевікјаскӧԁ быԏԏӧ быріны. Којмӧԁкӧ, ӧтарԍаԋ і мӧԁарԍаԋ воалісны јуӧрјас креԍԏана-кыпӧԁчӧмјас-јылыԍ помешщікјас-вылас: му-віԇсӧ, овмӧссӧ, ембурсӧ налыԍ мырԃԃалӧны. Ԋоԉӧԁкӧ, салԁатјас фронтын ԁа тылын — ставныс Окԏабрса-ревоԉутсіја-ԁор. Помешщкјаслы ԁа капітаԉістјаслы лоі пышјыны: најӧс ԁорјыԍјас ез лоны. Ез-кӧ еԍкӧ вӧвны ортсіса-врагјас, ез-кӧ щыг-кӧјінјас-моз уԍлаԍны міјан-вылӧ мувыв-капітаԉістјас (ԋеметсјас ԁа ,,ԁругјас“), секі еԍкӧ тыр-бур-вермӧм міјан вӧлі. Окԏабрԍаԋ Брестса-мірӧԇ пыр быԁ-ԍікас-уҗ шыԉыԁа муніс, бурвылӧ ревоԉутсіјалы. Сывӧсна і унаӧн ышмісны, чајтісны аԍнысӧ јонӧн ортсі-врагјасыԍ. Еԍкӧ мі на-ԁінын зев омӧԉӧԍ, вынтӧмӧԍ вӧлімӧј. Ԉеԋінӧс-мыжԁыԍјас ԋеметс-проԉетаріатӧс ревоԉутсіоннејҗыкӧн лыԃԃісны, а ԋеметс-
-сотсіал-ԃемократ-парԏіја-пазалӧм-вылӧ чуԋ-костјасӧԁыс віԇӧԁісны. Најӧ јона наԃејтчісны секі-важ-сарскеј-арміја-вылӧ. Ԉеԋін чуксаліс парԏіјасӧ бурҗыка віԇӧԁлыны олӧмӧ, пыԁӧҗык, ставсӧ бура-артавны, быԁторјылыԍ чорыԁҗыка мӧвпавны. Ԉеԋін секі-ԋін вежӧраліс, важ-сарскеј-арміјатӧ-пӧ колӧ вежны сӧветса-гӧрԁ-арміјаӧн. Сіјӧ сылӧн зев-ыҗыԁ-буртор.
Колӧ вӧлі ԍетны каԁ војнаыԍ-пӧтӧм-салԁатлы, но коԁлӧн ԍӧлӧмыс пуӧ ревоԉутсіја-понԁа, віԇӧԁлыны сӧветса-ԍікт-вылӧ, ӧзтыны сылыԍ ԍӧлӧмсӧ віԇны выԉ-,сотсіаԉіԍԏіческеј-госуԁарство. Салԁат воас грезԁаԁ, аԁԇас, мыј сені ӧні кӧԅајіныс сӧвет, сыкоԃ-жӧ уҗалыԍ-гӧԉ-креԍԏана олӧмнас тујԁӧны ԁа веԍкӧԁлӧны, — сіјӧ вӧԉіԍԏі гӧгӧрвоас, мыј сылӧн ем чужанін, ем сотсіаԉіԍԏіческеј госуԁарство, ем віԇан-тор.
 
Мыј ԍетіс Брестса-мир?
 
Брестса-мір-куԅа уна-міԉԉон окопјасын-олӧмыԍ-коԉмӧм-салԁатӧс поԅіс леԇны гортаныс. Салԁатјасӧс-леԇӧмыԍ ревоԉутсіјалы лоі кык-ыҗыԁ-бур. Ӧԏікӧ, салԁатјас паԍкӧԁісны Роԍԍіја-паԍта, пыртісны быԁ-пеԉӧсӧ ыҗыԁ-госуԁарствоӧ боԉшевікјаслыԍ-велӧԁӧм. Најӧ лоіны ловја-јітӧԁӧн парԏіја ԁа ревоԉутсіја-костын ӧтарԍаԋыс, ԁа разалӧм ԍо-міԉԉон-креԍԏана-костын мӧԁарԍаԋыс. Мӧԁ-сещӧм-бур-јітӧԁ регыԁӧн ԋекущӧм-ногӧн еԍкӧ ен лӧԍӧԁ. Міԉԉон-ловја-ԍвіԃеԏеԉ окопын-олігӧн ас-ԍінмӧн-аԁԇылӧм, ас-пеԉӧн-кывлӧм-пӧрјаԍӧм меԋшевікјаслыԍ ԁа есерјаслыԍ віԍтавлісны јӧзлы, воԍтісны налыс ԍінјас олӧм-вылӧ бурҗыка віԇӧԁлыны. Тӧԁмӧԁіԍ-
ны најӧс боԉшевікјасӧн, Ԉеԋінӧн. Віԍтавлісны, кыԇі боԉшевікјас Ԉеԋін-јуралыԍыскӧԁ коԍаԍісны мірітчӧм-понԁа, рабочеј-права-понԁа, креԍԏа-налы-му-перјӧм-понԁа-ԁа. Боԉшевікјаскӧԁ-пӧ ӧтвылыԍ колӧ вермыны ԁа вӧтлыны капітаԉістјасӧс, помешщікјасӧс-ԁа. Быԁ-салԁат ас-ногыс, ас-кывнас, ас-чужан-інас віԍтавліс ыҗыԁ-ревоԉутсіја-јылыԍ ԁа мыјла сіјӧ колӧ вӧлі, кущӧм-уҗјас воԇынӧԍ-ԁа.
Тајӧ — вывті-ыҗыԁ меԁ-воԇԇа-бур Окԏабрса-ревоԉутсіјалы салԁатјасӧс-леԇӧмыԍ. Лоі нӧшта мӧԁ-бур, воԇԇа-коԃыс-жӧ колан. Салԁатјас олыштісны гортаныс, шојтчыштісны, ԍӧлӧмԍыс быԁтор-јылыс тӧлкујтісны, — вежԍісны. Салԁат — кӧԅајін выԉ-олӧмын — веԍкӧԁчіс, јонміс, бӧр лоі важ-коԃ-ԍуԍӧн коԍаԍны ревоԉутсіја-понԁа, лоі зев-бурторјӧн выԉ-чужан-гӧрԁ-арміјалы. Салԁатӧс-леԇӧм колантор вӧлі, меԁ сіјӧ выԉпӧв пуԍас олӧмас ԁа лоас ревоԉутсіоннеј-ԍемјаын бур-,пӧԍ-ԍӧлӧма-шԉенӧн, меԁ вермас коԍаԍны ревоԉутсіја-ԁор.
Брестса-мір-куԅа ԉучкі-лаԁнӧ вермісны вуҗӧԁны Піԏірыԍ Мӧскуаӧ став-гырыԍ Сӧвет-учрежԃеԋԋејассӧ, Сӧвет-влаԍт-шӧрсӧ (центр), кыԇі шуасны. Піԏірын најӧс віԇны војна-каԁын поланаҗык: ԁорын сіјӧ. Мӧскуаыԁ пыԁын, оз-ӧԁ веԍ сіјӧс ԋімтыны Роԍԍіја-ԍӧлӧмӧн. Брестса-мір Сӧвет-влаԍтлы ԁа парԏіјалы лоі бур і мӧԁарԍаԋ: поԅіс боԍтчыны овмӧс-бурмӧԁны, выԉ-нога-олӧм лӧԍӧԁны-ԁа. Сӧмын сы-јылыԍ мі віԍталам мӧԁ-аԁасын, а ӧні ԍорԋітыштамӧ Брестса-мір-бӧрса-гражԁанскеј-војна-јылыԍ.
Гражԁанскеј-војна. Белејјас војујтӧны мукӧԁ-госуԁарствоса-правіԏеԉство-інԁӧԁјас-ԍерԏі. Најӧ отсалӧны белејјаслы ԍӧмӧн, ԍојан-јуанӧн, ӧружјӧӧн, јӧзӧн.
Меԁјона отсаԍӧ ангԉіјаса-правіԏеԉство.
 
Брестса-мір-бӧрын гражԁанскеј-војна-нуӧԁны лоі ԍӧкыԁҗык: міјан-ас-госуԁарствоса-контрревоԉутсіоԋерјаслы јона понԁісны отсаԍны мукӧԁ-госуԁарствоса-правіԏеԉјас. Гуԍӧн і јавӧ вајісны белејјаслы ӧружјӧ, ԍӧм ԁа мукӧԁ-колантор. Сӧвет-госуԁарствоӧс врагјас кыщ-піӧ боԍтісны: воԍса-му-ԋі-ва ез ло ԋекытчӧ петны. Мукӧԁ-госуԁарствоса-імперіаԉістјас локтісны јӧз-муӧ војскаӧн, быԁлаӧ нырсӧ понԁісны ԍујны. Луныԍ-лунӧ овны ԁа коԍаԍны ԍӧкыԁҗык ԁа ԍӧкыԁҗык лоі. Војналы пом-ԋі-ԁор оз тыԁав, біа-кыщ оз разав. Ԋужаліс кымынкӧ-во, кытчӧԇ ез помаԍ војна Поԉшакӧԁ. Вӧтлісны Врангеԉӧс ԁа мукӧԁ сы-коԃ-жӧ-баԋԃітјасӧс (Махно, Антонов ԁа с. в.). Ӧружјӧӧн-коԍаԍӧм ԇікӧԇ помаԍіс гражԁанскеј-војна-ԁырјі 1923-ԁ-воын. Унҗык-белејсӧ лоі-ԋін вӧтлӧма 1921-ԁ-воԍа-тулысын. Гражԁанскеј-војна-војасӧ сещӧм-уна аслыс-ԍама-торјас коԍын ԁа олӧмын вӧліны, ічӧԏік-ԋігааԁ он і вермы віԍтавны на-јылыԍ. Сіјӧ лоӧ гіжӧма зев-кыз уна-тома-ԋігајасын гражԁанскеј-војна-јылыԍ. Тані мі віԍталам җеԋыԃіка сӧмын меԁ-гырыԍ-вожјас-јылыԍ гражԁанскеј-војнаын, кыԇі Окԏабрса-ревоԉутсіја мувыв-капіталкӧԁ коԍаԍіс. Віԇӧԁламӧ, кӧні ԁа кущӧм-јӧз-госуԁарствоса-капітал контрревоԉутсіја чукӧртіс, кӧні ԁа кыԇі міјан-помешщікјас капітаԉістјаскӧԁ ԁа есерјас меԋшевікјаскӧԁ лакејалісны налы.
Ԋеметсјас Брестса-мір-бӧрын пырісны Украінаӧ, мӧԁӧԁчісны нӧшта воԇӧ — Ԁон-вылӧ ԁа Кубаԋӧ.
Антанта чукӧртіс белејјасӧс Асыввылын, Војвылын-ԁа. Сӧветјаскӧԁ коԍаԍны лӧԍӧԁісны белеј-правіԏеԉствојас, белеј-салԁатјасӧс-ԁа.
 
Ԋеметс-борԁ-увса-белејјас
 
Коԁі ԁа кыԇі отсаԍіс ԋеметсјаслы Украінаын, Роԍԍіја-лунвылын-ԁа. Кыԇі отсаԍісны налы ԋеметсјас вермыны рабочеј-креԍԏанаӧс.
 
Украінаын ревоԉутсіја-бӧрын, 1917-ԁ-воԍа-тулысын-жӧ, воԍԍіс Шӧр (центральная)-Раԁа. Боԉшевікјас-ӧԁ зіԉӧны, меԁ быԁ-ас-кывја-јӧз асԍыс-олӧмсӧ ас-ногыс лӧԍӧԁіс. Сывӧсна коԍын временнеј-правіԏеԉствокӧԁ најӧ Раԁа-ԁор сувтісны, понԁісны ԁорјыны украінаса-јӧзӧс. Февраԉса-ревоԉутсіја-кӧ еԍкӧ ԍетіс украінаса-јӧзлы, мыј најӧ корісны, секі еԍкӧ Украінаын чукӧрміс ыҗыԁ-ревоԉутсіоннеј-вын ӧтув-коԍаԍны роԍԍіјаса ԁа украінаса-контрревоԉутсіјакӧԁ. Но временнеј-правіԏеԉство (капітаԉіст-есерјас, меԋшевікјас-ԁа) ез торјӧԁ Украінаӧс. Украінаын ас-костас лыбіс зык. Раԁа луныԍ-лунӧ јеҗговтчіс (начала праветь). Боԉшевікјас петісны сетыԍ. Боԉшевікјаскӧԁ Раԁаыԍ мунісны проԉетаріат-рабочејјас ԁа гӧԉҗык-креԍԏана. Најӧ Карков-ԋіма-карын воԍтісны Т. I. К. У. (Тсентраԉныј Ісполԋіԏеԉныј Коміԏет Украіны). Сы-берԁӧ ӧтувтчісны рабочејјас, гӧԉҗык-креԍԏана-ԁа. Бӧрынҗык сыыԍ лоі рабоче-креԍԏанскеј правіԏеԉство УССР (Украінаса Сотсіаԉіԍԏіческеј Сӧвет-Респубԉікаын). Меԁ-јон-вын ԁа наԃеја тајӧ-правіԏеԉстволӧн вӧліны ԁонбасса-рабочејјас-вылӧ.
Тајӧ вӧлі Ԃԋепр-ԋіма-ју-шујгалаԁорын, а веԍкыԁлаԃорас, Кіјев-карын, оліс-выліс Раԁа, Вінԋі-
ченко - Петԉура - міԋістрјасӧн. Шӧр - Раԁа - гӧгӧр ӧтувтчісны украінаса кулакјас, шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏана-ԁа. Јона-озырјасыс — буржујјасыс, помешщікјас-ԁа, — ТІКУ-сӧ еԍкӧ пыԃԃі ез-ԋін пуктыны-ԁа, Раԁаԍыс-на мезԁыԍны мӧвпалісны, сар вӧлі налы колӧ.
Шӧр-Раԁа Украінаын зев-уна-ԍера-јӧза вӧлі. Сені ӧԏілаын пукалісны меԁ-ԉок-черносоԏеԋетсјасыс (украінаса-сотсіаԉіст-феԃераԉістјасӧн аԍнысӧ ԋімтісны) — украінаса с.-ԃ., с.-р.-ԁа (најӧ мырԃԃісны рабочејјаслыԍ ӧружјӧ, а аԍныс ӧружјӧјасӧн рӧзӧрітісны, віалісны јӧзсӧ); вӧліны сені быԁԍама „натсіонаԉно-сотсіаԉіԍтічеԍкеј“-партіјајасыԍ: јеврејјас, поԉакјас ԁа мукӧԁ. Сені-жӧ вӧліны і міјан-јӧз: роԍԍіјаса-меԋшевікјас есерјаскӧԁ. Вӧліны беспарԏіјнеј-кулакјас. Быԁ-пӧлӧс-јӧзыс, со, вӧлӧмаӧԍ Раԁаын, сӧмын ез ԍібӧԁчыны сетчӧ ревоԉутсіоԋерјас.
Раԁа леԇіс законјас, сӧмын сіјӧ-законјассӧ ԋекоԁ пыԃԃі ез пукты. Раԁа-ԋімӧн арміја лӧԍӧԁісны, коԁӧс збыԉ-пыԃԃі-пуктыԍ ԋекоԁ ез пет. Раԁа-ԋімԍаԋ ыстылісны Брестӧ ԃеԉегатсіја торја-лӧԍӧԁчӧм вӧчны. Раԁа-ԋімԍаԋ імператор Віԉгеԉмлыԍ корісны ԋеметс-војска Украінаӧ пӧԁтыны рабочеј-креԍԏана-ревоԉутсіја.
Мыј збыԉыԍ Петԉура-арміја вӧлі ԋекытчӧтујтӧм, слабіԋік, петкӧԁліс коԍ красногварԃејетсјаскӧԁ: красногварԃејетсјас, ТІКУ-інԁалӧм-ԍерԏі, зев-кокԋіа ԁа регыԁӧн пуԍ-паԍ-керісны најӧс. Красногварԃејетсјас боԍтісны Ԁԋепр-веԍкыԁлаԁор-берег, пырісны Кіјевӧ. Раԁа пышјіс Брестлаԋ, імператор-Віԉгеԉм-борԁ-улӧ. Рабоче-креԍԏанскеј-правіԏеԉство Украінаын понԁіс ыҗыԁавны щӧщ веԍкыԁ-Ԁԋепр-берегас, ԍетіс креԍԏаналы му, боԍ-
тіс ас-кіас пабрікјас, завоԁјас, банкјас; лӧԍӧԁаліс олӧм ԁа вынԍӧԁіс Сӧвет-влаԍт. Сіԇі олісны Раԁаӧн-корӧм-ԋеметс-војска-локтӧԅ. Ԋеметсјаслы Украіна ез-зев-кокԋіа шеԁ. Куԅа ԁа гырыԍ-коԍјасӧн лоі піԍкӧԁчыны налы карԍаԋ-карӧԇ. Ԍӧкыԁа ԍетчісны карјас. Рабочејјас ԁа грезԁса-гӧԉ-јӧз ош-моз коԍаԍісны ԋеметсјаскӧԁ. Ԋемечјаслы отсаԍісны петԉуроветс-кулакјас: віԍтавлісны ԋеметсјаслы, кӧні унаӧ-војска сулалӧ, кыті ԁа кыԇі бурҗык боԍтны најӧс ԁа с. в. Сы-пыԃԃі ԋеметсјас леԇісны чукӧртны Кіјевӧ Шӧр-Раԁа (сӧмын, ԃерт, регыԁ-кеҗлӧ, меԁ јешщӧ отсаԍыштасны), бара сӧрыштны. Кыԇ сеԍԍа шуан, ԃерт, сӧрны? Ӧԁ Раԁаыслӧн ԋекущӧм-вын ез вӧв, ԋемтор најӧ ез вермыны вӧчны. Украінаын секі ыҗыԁаліс ԋеметс-геԋерал — Ејхгорн. Сылӧн вӧлі кујімԍо-ԍурса-германо-австріјскеј-арміја. Раԁа-правіԏеԉстволӧн-уҗалӧмыс ԁа ачыс Раԁаыс вӧліны сіјмын акаԋӧн-ворсӧм-коԃӧн.
Геԋерал Ејхгорн тӧԁмаԍіс меԁ-озыр-банкірјаскӧԁ, помешщікјаскӧԁ-ԁа. Зев јона најӧ мӧԁа-мӧԁыскӧԁ лӧԍавны понԁісны. Регыԁӧн ԋеметсјас Шӧр-Раԁа вӧтлісны, пуктісны Украінаса-,,престол“-вылӧ самоԃержетс гетман-Скоропаԁскејӧс. Імператор-Віԉгеԉмлы кокԋіԁҗык лоі веԍкӧԁлыны вермӧм-,нарԏітӧм-јӧзӧн ,,бур“-отсаԍыԍӧн. Ԁа-ӧԁ і отсаԍыԍсӧ кужіс бӧрјыны: боԍтіс Ԋіколај ІІ-лыԍ лакејсӧ, зев-озыр-черносоԏеԋетс-помешщікӧс, віна-гаг-калымщік-Скоропаԁскејӧс. Ез-на-ӧԁ шаԉа-ваԉа Віԉгеԉмыԁ пукты Скоропаԁскејӧс ыҗыԁ-чінас-ԋі, тӧԁӧ, сещӧм-каԁ, колӧ „бӧрјыны". Сывӧсна Украінаын чукӧртісны сјезԁ, ԋімтісны сіјӧс „сјезԁ кԉеборобов‘ӧн“ (ԋаԋ-гӧгӧр-уҗалыԍјас). Еԍкӧ сјезԁ-вылас леԇісны сӧмын кулакјасӧс, коԁјаслӧн
вӧлі ԋеԉамын-ԃеԍеԏіна-му, ԉібӧ сыыԍ-на уна. Тајӧ-„сјезԁ кԉеборобовыс“ і бӧрјіс Скоропаԁскејтӧ гетманавны Украінаын. Ԋеметсјас щӧкԏісны гетманлы ԍетны помешщікјаслы мујас, банкірјаслы — банкјас, пабрікантјаслы — пабрікјас, завоԁчікјаслы — завоԁјас. Ԋеметсјас-щӧктӧм-куԅа гетман вӧтліс профсојузјас, ԋеметс-арміја-отсӧгӧн пӧԁталіс рабочеј-креԍԏана-кыпӧԁчылӧмјас.
Мыј-жӧ вӧчісны секі Раԁа-правіԏеԉјас? Најӧ воԍтісны Украінаса-клуб, тӧԁмаԍісны Скоропаԁскејкӧԁ, вуҗісны служітны сы-орԁӧ. Со-ӧԁ коԁјас отсалісны ԋеметсјаслы пӧԁтыны украінаса-рабочеј-креԍԏанаӧс: украінаԍа-помешщікјас, капітаԉістјас, петԉуроветс-кулакјаԍ, есерјас, меԋшевікјас-ԁа.
Украінаса боԉшевікјаслы лоі ԇебԍыны, гуԍӧн уҗавны. Но боԉшевікјас-бӧрԍа мӧԁісны ставныс, коԁлы вӧлі ԁона Ыҗыԁ-Окԏабрлӧн ревоԉутсіоннеј-ԍіӧсворԁӧсјасыс (заветы). Мукӧԁ-парԏіјаса-јӧз (абу нырщікјасыс, гырыԍјасыс, а массаыс), ԁажӧ натсіонаԉно-сотсіаԉіԍԏіческеј-парԏіјаыԍ іԋԏеԉігентсіјаыс гӧрԁ-вевјаӧԍԍісны, понԁісны кысԍыны боԉшевікјаслаԋ. Ԋеметсјаслы-воча понԁісны кыпӧԁчавны парԏізанскеј-отраԁјаԍ*), уналаын лоіны забастовкајас. Ԋеметсјас, Украінаӧ-воӧм-мыԍԏіыс, уԍкӧԁчісны петкӧԁны Украінаыԍ- ԋаԋ, выј, коԉк, металјас, сіма ԁа м.-т. Парԏізанскеј-отраԁјас понԁісны торкны налы сіјӧ-уҗвӧчны: жугӧԁалісны кӧрттујјас, посјас; мукӧԁ-ногӧн щӧщ пакӧԍԏітчісны.
 
*) Парԏізан — кущӧмкӧ-парԏіја-ԁор олӧ. Војна-ԁырјі ԋекущӧм-спокој оз ԍет враглы, ӧтарԍаԋ ԁа мӧԁарԍаԋ пыр чожмӧԁлӧ сіјӧс.
Гӧԉ-креԍԏана мӧԁарԍаԋ ԋеметсјас-вылӧ уԍлаԍісны: мунасны вӧлі вӧрӧ ԁај кыјӧԁасны ԋеметс-ԋаԋ-ӧктыԍ-отраԁјасӧс, оз леԇны најӧс грезԁӧ пырны. Рабочејјас меԁԍа-јона бастујтісны ԋеметсјаслы-меԁ-колан-проізвоԁствојас-вылын (пабрік-завоԁјасын).
Локтӧм-ԋеметсјаскӧԁ (імперіаԉістјаскӧԁ) ԁа украінаса-контрревоԉутсіоԋерјаскӧԁ украінаса-рабочејјас ԁа гӧԉ-креԍԏана коԍаԍісны боԉшевік-парԏіја-інԁалӧм-ԍерԏі.
Украінаса-коԃ-олӧм-жӧ вӧлі лунвыв-Роԍԍіјаын. Ԁон-ју-пӧлӧн ԁа Кубаԋын геԋерал Каԉеԃін Ԃеԋікінкӧԁ ԋеметсјас-отсӧгӧн ӧтувтісны казак-кулакјасӧс. Сетчӧ вӧлі чукӧртчӧмаӧԍ Госуԁарственнеј-ԁумаыԍ помешщічје-капітаԉіԍԏіческеј-парԏіјаыԍ став-гырыԍ-јӧзыс, јаԁраыс, кыԇ шуасны. ІV-Госуԁарственнеј-ԁумаын преԁԍеԁаԏеԉалыԍ — Роԁԅанко — щӧщ сетчӧ овмӧԁчӧма. Налы сені, Віԉгеԉм-борԁ-улын, овны зев-лӧԍыԁ вӧлі. Міԉуков-Ԁарԁаԋеԉскіј лӧԍыԁа-овԍӧмысла веԍіг асԍыс муса-Антантасӧ вунӧԁіс. Локтіс сіјӧ Кіјевӧ ԁа геԋерал Ејхгорнкӧԁ тӧԁмаԍіс. Ԍорԋі ԁа баԍԋі — кык-ӧткоԃыԁ зев мӧԁа-мӧԁыскӧԁ лӧԍавны понԁісны. Воԍтісны щӧщ Скоропаԁскејӧс ԁа Кубаԋса-контрревоԉутсіоннеј-геԋералјаскӧԁ лӧԍӧԁчӧм-артмӧԁчӧм ас-костас вӧчісны. Ԋеметсјас леԇісны став-роч ԁа украінаса-контрревоԉутсіоԋерјаслы ӧтлааԍны, чукӧртыы став-вынсӧ, сӧмын-пӧ тіјан-бӧрԍа понԁас кыјӧԁны геԋерал Ејхгорн.
Ԋеметс-інструкторјас понԁісны чукӧртны гетманлы арміја, боԍталісны сетчӧ сӧмын кулакјасӧс, коԁлӧн вӧлі 40-ԃ., лібӧ сыыԍ-унҗык му. Зіԉісны лӧԍӧԁны рабочејјасӧс ԁа гӧԉ-креԍԏанаӧс-зелӧԁны буржуазно-кулатскеј-госуԁарство. Сіјӧ ӧтарԍаныс, а
мӧԁарԍаԋыс — меԁ сіјӧ госуԁарствоыс ԋеметс-кырнышјаслыԍ кывзіс.
Сіԇі олӧм кыԍԍіс 1918-ԁ-воԍа-Гермаԋіјаса-ревоԉутсіјаӧԇ. Ревоԉутсіја Гермаԋіјаын воԍталіс рабочеј ԁа салԁат-ԃепутат-сӧветјас. Сещӧм-жӧ сӧветјас лоіны Украінаын ԋеметс-војска-пыщкын. Салԁатјас геԋералјаслыԍ ԁа опітсерјаслыԍ ез понԁыны кывзыны. Секі боԉшевікјаслы зев-кокԋі лоі ԍібӧԁчыны ԋеметс-салԁатјас-сӧветјасӧ. Олӧм ԁругӧн вежԍіс. Гетман-Скоропаԁскејлӧн „престолыс" ԋоровтчіс — уԍі, арміјаыс сыліс. Ловԅісны асланыс-клубын-шојтчыԍ-ԋеметс-лакејјас (Петԉура, Вінԋіченко ԁа м.). Најӧ ас-костаныс лӧԍӧԁісны ԃіректоріја, ԍібӧԁчісны кыԇкӧ ԁруг арміјакӧԁ-ӧтувтчӧм-парԏізанјаскӧԁ, ԋімтісны најӧс „ревоԉутсіјно віјско Украіԋі". Ԍуԍа еԍкӧ боԍтчылісны Петԉурајас-ԁа, ез-жӧ ԁыр лебавны. Сылыԍ-„престолсӧ" зев-кокԋіԃіка ԁа регыԁӧн пӧрӧԁіс ревоԉутсіоннеј-гы. Боԉшевік-парԏіја-зіԉӧмӧн ӧԁјӧ чукӧрмісны гӧрԁармејетс-отраԁјас. Кујім-тӧлыԍӧн Украінаыԍ весалісны став-белејсӧ. Сені лоі рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт.
Ревоԉутсіоннеј-гы муніс шујга-берегԍаԋыс веԍкыԁ-берегас. 1919-ԁ-воԍа-февраԉ-6-ԁ-лунӧ гӧрԁјас весалісны белејјасыԍ Кіјев, боԍтісны ас-кіас став-правіԏеԉственнеј-учрежԃеԋԋесӧ. Украінаса-боԉшевікјаслӧн коммуԋіст-парԏіјаыс ӧтувтіс коммуԋіст-парԏіја-пас-улӧ став-украінаса-ревоԉутсіоннеј-јӧзсӧ: рочјасӧс, јеврејјасӧс ԁа с. в., — ставсӧ, коԁјас олісны Украінаын. Ԋеметс-салԁатјасӧс гортас ыстісны, а ӧружјӧсӧ налыԍ коԉӧԁісны, ԍетісны гӧрԁ-арміјаӧ. Зев-лӧԍыԁа быԏԏӧ овмӧԁчісны Украінаын, Сӧвет-влаԍт јонміс. Ԁа бара-на ԉок-
-јӧзыԁ кыптісны, понԁісны кавшаԍны лунвывла-ԁорԍаԋ. Сеті матын саріԇ, ԁа ԋеметсјастӧ-вӧтлӧм-бӧрын ԉок-јӧз локтісны Антантаԍаԋ.
 
Антанта-борԁ-увса-контрревоԉутсіја.
 
Меԁ-воԇԇа-вӧчакыв Антантаԍаԋ Окԏабрса-ревоԉутсіјалы вӧлі рабоче-креԍԏанскеј-правітеԉствоӧс пыԃԃі-пуктытӧм: кор Сӧвет-влаԍт коммуԋіст-парԏіјакӧԁ понԁісны корны мірітчыны, Антантаԍаԋ шуісны, мі-пӧ сещӧм-правіԏеԉствосӧ огӧ тӧԁӧ, огӧ і кутӧ ԍорԋітны накӧԁ. Вывті-ԋін јона лӧгаԍісны Сӧвет-влаԍт ԁа боԉшевікјас-вылӧ, кор Наркомінԃел гаԅетујтіс вӧчлӧм став-гуԍа-артмӧԁчӧмјас важ-правіԏеԉјас-ԁырјі. Гуԍа-понјасӧс јӧзалісны. Најӧ асланыс-јӧзлы пыр ԁоԉлісны: војујтӧмӧн-пӧ бур-олӧм-корԍам, јӧзыс меԁ аԍныс олӧмнас веԍкӧԁласны ԁа мыј-ԁа, сещӧм-жӧ міча-кывјас, бур-кӧсјӧмјас-ԁа віԍтавлісны. Збыԉсӧ, гуԍа-артмӧԁчӧмјас-ԍерԏі, војнаыс начмӧԁторла панӧма: грабітны јӧзӧс. Артмӧԁчӧмјасас сіԇі веԍкыԁа і крапкӧма, коԁлыԍ унаӧ боԍтны ԁа кыԇі ԁа коԁјас-костын сіјӧс јукны.
Војја-ԍуԅјаслыԍ асја-кыа-југӧр јона ԍінсӧ јоріс. Сіԇі і еԍкӧ кокалісны најӧс, ԁа нырыс җеԋыԁ. Мукӧԁ-госуԁарствоса-посолјас, посоԉствојасын-велӧԁчыԍ-том-јӧз, контрразвеԁчікјас, шпіоыјас, — ставныс најӧ ӧтувтчісны контрревоԉутсіоԋерјаскӧԁ: каԃетјаскӧԁ, меԋшевікјаскӧԁ, есерјаскӧԁ-ԁа. Ԉок-кырныш-чукӧр ԁугӧԁісны уҗалӧмыԍ уна-служашщејӧс, віԇісны најӧс ас-щӧт-вылас; лӧԍӧԁчісны кыпӧԁчывны Сӧвет-влаԍт-вылӧ ӧружјӧјасӧн. Ԁа мат, унҗык-јӧзыс Роԍԍіјаын оліс боԉшевік-ԁор. Помеш-
щік, банкір ԁа пабрікант-піјаныԍ ԁа есеро-меԋшевік-іԋԏеԉігентыԍ-ӧԁ, буракӧ, ыҗыԁ-вына-арміјатӧ он лӧԍӧԁ. Најӧ сӧмын каманԁујтны ԍуԍӧԍ, а коԍаԍны оз кужны.
Колӧ вӧлі корԍны вын, лӧԍӧԁны јеҗыԁ-гварԃіја. Боԉшевікјас-јылыԍ леԇісны лӧж-слава: боԉшевікјас-пӧ кӧсјӧны вузавны роч-мутӧ ԋеметслы. Сеԍԍа боԉшевікјас, со, вӧтлісны Учреԃіԏеԉнеј-Собраԋԋе, а ангԉіјаса ԁа франтсіјаса-посолјаслы колӧ вӧлі, меԁ роч-муын ыҗыԁалісны Міԉуковјас-ԁа, Черновјас-ԁа, Ԁанјас-ԁа. Најӧ леԇісны лозунгјас: „Меԁ лоас Учреԃіԏеԉнеј-Собраԋԋе!", „Вӧтлӧј ԋеметс-шпіонјасӧс — боԉшевікјасӧс!“ Сӧмын тајӧ-лозунгјасыԍ ԇіж-ԋі-ԇож: ез ӧзтыны рабочеј-креԍԏаналыԍ ԍӧлӧмјассӧ, ԋекоԁӧс ез вермыны ылӧԁны. Рабочеј-креԍԏана каԅалӧмаӧԍ-ԋін ставсӧ, петӧмаӧԍ кага-олӧмыԍ; најӧ ез ескыны ыж-ку-паԍа-кӧјінлы. Кӧјін чорыԁа ԁумыштчіс: ,,аттӧ-пӧ ԃівӧ, рабочеј-креԍԏана оз шеԁӧԁчыны, кыԍ-нӧ боԍтам вын боԉшевіккӧԁ коԍаԍны“?
Корԍісны-корԍісны ԁа вын ԍурі. Војна-ԁырјі Роԍԍіјаын уна-војеннопԉеннеј чукӧрміс. Меԁԍа-уна Австро-Венгріјаыԍ. Сетӧні вывті-јона ԇескӧԁлісны јӧзӧс славјана-рӧԁыԍ: чеко-словакјасӧс, поԉакјасӧс, украіԋетс-гаԉічанаӧс ԁа мукӧԁӧс. Сещӧм-нарԏітӧм-јӧзыс важыԍаԋ корԍісны аслыныс мезлун, коԍаԍісны сы-понԁа нарԏітыԍјаскӧԁ. Војна завоԃітчіс ԁа најӧ ез понԁыны коԍаԍны слӧјтӧм-ԉок-ԏӧтка (мачеха) — Австро-Венгріја-понԁаыс, а чукӧрӧн-чукӧрӧн ԍетчалісны пԉенӧ. Сывӧсна міјанын пԉеннејјас ԇоԋ-арміјаӧн вӧліны. Меԁ-унаӧн олісны Украінаын, Лунвылын-ԁа.
Кор Украіна ԁа Лунвыв-Роԍԍіја імперіаԉіст-ԋеметсјас тыртісны аснаныс, војеннопԉеннеј че-
кословакјаслы, поԉакјаслы ԁа мукӧԁлы поԅӧ вӧлі віԁчыԍны војеннеј-суԁ војна-вылыԍ-пышјӧмыԍ. Лаԁнӧ сыыԍ најӧс мезԁісны: Антанта-агентјас кӧсјыԍісны петкӧԁны најӧс сетыԍ ԁа овмӧԁны бурінын. Војеннопԉеннејјас мӧԁӧԁчісны асывлаԋ: Урал, Ԍібыр ԁа Ылі-Асыввыв-пыр мунны ,,бур-інӧ“.
Сӧвет-влаԍт тајӧ-војеннопԉеннејјасӧс зев-бура віԇіс, быԁ-ногӧн отсаԍіс налы. Роч-рабочеј ԁа креԍԏана ез-жӧ ӧтԁортны најӧс, ас-јӧз-моз віԇісны. Но Антанта-агентјас, змејјас-моз, вашкӧԁісны најӧ-нырщікјаслы повԅӧԁны ԁа пӧрјавны јӧзсӧ, ԉокӧԁны Сӧвет-влаԍт-вылӧ-ԁа. Нырщікјасӧс аслаԋ пӧліԋтны ԍӧм ез жаԉітны, сещӧм-торјас-вылӧ Антанталӧн касса-јашщікыс пыр воԍса вӧлі. Ԍӧмыԁ-ӧԁ верміс. Чеко-словакјас ӧтувтчісны контрревоԉутсіоԋерјаскӧԁ, кыпӧԁчісны Сӧвет-влаԍт-вылӧ. Сыԍаԋ гражԁанскеј-војна ԋужаліс, вӧліны јона-гырыԍ-коԍјас.
Боԍтісны Казаԋ, куштісны зарԋі-віԇан-ін, лӧԍӧԁісны гороԁскеј-ԁума. Бӧрјісны сетчӧ, тӧԁӧмыԍ, озырјасӧс. Влаԍт лоі озыр-кіын. Чеко-словакјаскӧԁ ӧтчукӧрын гуԁраԍісны щӧщ војеннопԉеннеј-поԉакјас. Со-ԋін кыԇі ԁурісны, а Антанталӧн ԍӧлӧмыс пыр оз бурмы. Кӧԏ-мыј-а, колӧ кыԇкӧ Сӧвет-влаԍтӧс бырӧԁны ԁа весавны став-мусӧ боԉшевікјасыԍ. Ыстісны Белеј-мореӧ ангԉіјскеј-суԁнајас. Ангԉічана боԍтісны Карԁор, овмӧԁчісны сені. Уна-ангԉіјаса-војска пырісны Карԁорӧ. Ԍібырӧ локтісны јапоԋетсјас, уна-војскаӧн-жӧ.
Со-ӧԁ коԁ-отсӧгӧн Сӧвет-госуԁарство-гӧгӧрын јеҗыԁ-правіԏеԉјас уҗалісны. Сещӧм-правіԏеԉыс уна вӧлі: Карԁорын — есер Чајковскеј, Уфаын — Учреԃіԏеԉнеј-Собраԋԋе-правіԏеԉство, сеԍԍа правіԏеԉство „меԁ-ыҗыԁ-правіԏеԉ“-Колчак-берԁын.
Правіԏеԉствоаԍӧмыс чомјӧн-ворсӧм-коԃ вӧлі: талун лӧԍӧԁасны правіԏеԉство, аскінас сіјӧс бӧр пазӧԁасны, талун ӧԏі-правіԏеԉ, аскінас сы-местаӧ мӧԁӧс-ԋін пуктӧны; талун танӧԍ, аскі выԉлаын выԉ-правіԏеԉство јурсӧ гоԋԅӧԁӧ. Сӧмын ӧԏітор налӧн ӧтԍама вӧлі: ставныс најӧ мукӧԁ-госуԁарствоса-кырнышјас-кіын чачаӧн вӧліны, најӧ ворсісны правіԏеԉјасӧн. Кыԇі кужісны јеҗыԁ-правіԏеԉјас уҗалісны ангԉічана, франтсуз, јапоԋетс ԁа амерікаԋетс капіталлы, кыԇі гетман Скоропаԁскеј Петԉуракӧԁ уҗалісны ԋеметс-капіталлы.
Роч-муӧ-пырӧм-мукӧԁ-госуԁарствоса-јӧзлы отсаԍісны щӧщ, јавӧ служітісны на-орԁын груԅіјаса-меԋшевікјас, сотсіал-феԃераԉістјасыс-ԁа: Аԅерԁбејԁжанса-мусоваты, армјана-ԁашнактсуԏуны, мукӧԁ-сещӧм-жӧ-кулак-парԏіјајас-ԁа. Мӧԁарӧ, ангԉічана налы јона-жӧ отсаԍісны: ангԉіјаса-аԁміралјас суԁнајасыԍ, ԍӧмыԍ ԁа ӧружјӧыԍ ԋекор ез јӧртны најӧс. На-вылӧ-наԃејаӧн меԋшевік ԁа сотсіал-феԃераԉіст-груԅіԋетсјас торјӧԁчісны Сӧвет-респубԉікаыԍ. Лыјлісны асԍыныс јӧзсӧ — рабочеј ԁа гӧԉ-креԍԏана-груԅіԋетсјасӧс, мырԃԃісны налыԍ мусӧ, грабітісны ембурсӧ. Таԇі, ангԉіјаса-короԉевскеј-правіԏеԉство-інԁалӧм-ԍерԏі ԁа најӧ кыјӧԁӧм-улын, груԅіјаса-меԋшевікјас сотсіал-феԃераԉістјаскӧԃ лӧԍӧԁісны аслыныс ,,ԇік-торја-госуԁарство“.
Ангԉічаналы колӧ вӧлі боԍтны ас-кіас ԋерпа ԁа маргаԋетса-му Кавказыԍ; колӧ вӧлі вермыны ԋерп-гӧгӧр-уҗалыԍ-проԉетаріатӧс гуԍӧн ԁа јавӧ-віалӧмӧн-ӧ, щыгјӧԁӧмӧн-ӧ, — лӧԍӧԁны аслыныс уҗалыԍјасӧс. Ԇік-жӧ сы-вӧсна колӧ вӧлі ԁорјыны налы помешщікјасӧс, кулакјасӧс-ԁа. Став-гырԁсӧ Кавказын ангԉічана леԇісны Тсереԏеԉԉі, Чкеіԁԅе,
Ԁжорԁаԋіо ԁа мукӧԁ-ІІ-Інтернатсіоналса барінјас-пыр, најӧ-отсӧгӧн. Есер ԁа меԋшевік-лакејјас, палачјас, еԍкӧ зев-ԋін-бура уҗалісны ангԉічана-франтсузлы-ԁа, налы пыр-на омӧԉа кажітчіс, ез ԍӧлӧмԍыс наԃејтчыны на-вылӧ. Ангԉічана-франтсузјас корԍісны ас-коԃ-мортӧс, меԁ ԋемжаԉіттӧг јӧз-јурјас кералас. Ԍурі-ӧԁ. Кущӧм вӧлі Асыввылын Колчак, сещӧм-морт-јај-ԍојыԍ-жӧ лоі Кубаԋын ԁа ԁон-пӧлӧн — геԋерал Ԃеԋікін. Міԉуковјас Роԁԅанкојаскӧԁ тӧлыԍ-сајын імператор-Віԉгеԉм ԁа сіјӧ-геԋерал-Ејхгорн-воԇын піԇӧсвылын сулалісны-а, ӧні ангԉіјаса-короԉ-геԋерал-орԁын каԉіԁорас җӧԇӧны: віԁчыԍӧны мілӧԍт пыравны вежӧсас. Јӧзӧс-вузалыԍ-мошеԋԋікјас регыԁӧн артмӧԁчісны выԉ-правіԏеԉкӧԁ. Ԃеԋікін-берԁӧ најӧ лӧԍӧԁісны штаб, чукӧртісны арміја. Ԍӧм налӧн зев уна вӧлі, тыртісны сіјӧн мукӧԁ-госуԁарствоса-кырнышјас. Ангԉіја ӧтнасӧн (офітсіаԉнӧ сы-јылыԍ ӧні јӧзалӧма) Колчак ԁа Ԃеԋікін-вылӧ віԇӧма міԉԉарԁ-шајтыԍ-уна.
Франтсузјас ангԉічанаыԍ ез коԉтчыны. Најӧ ыстісны суԁнајас Чорнеј-мореӧ. Зев-ԋін-јона налы ԍӧлӧмвылас вӧлӧм воӧ Крым ԁа Оԃесса-кар.
Таԇі, со, ԉок-ԅверјас-моз уԍкӧԁчісны міјан-вылӧ мукӧԁ-госуԁарствоса-капітаԉістјас помешщікјаскӧԁ, быԁӧн зіԉісны ԋещыштны ревоԉутсіоннеј-госуԁарствоыԍ бурҗык-тор-му.
Ас-госуԁарствоса-врагјас (јеҗыԁ-геԋералјас Учреԃіԏеԉнеј-Собраԋԋе-парԏіјајаскӧԁ) ез-жӧ уԅны: ӧԏілаын ԁа мӧԁлаын вузалісны јӧзӧс, быԁ-ногыс ԉок-вӧчісны Сӧвет-влаԍтлы. Ӧтчыԁ ԁажӧ боԍтлісны ас-кіас Сӧвет-Сојуз-җынсӧ: Колчак Асыввылыԍ зев паԍкыԁа боԍтіс, а Ԃеԋікін Кубаԋԍаԋ Тула-јӧрӧсӧԇ
(рајон) воліс, кыкԍо-верстсајӧԇ Мӧскуаԍаԋ. Украіна ставнас врагјас-кіын вӧлі. Курск, Орол, Вороԋеж ԁа мукӧԁ-карјас на-орԁын-жӧ.
Быԁлаын, кытчӧ веԍкаласны белејјас, лыјлісны боԉшевікјасӧс, беспарԏіјнеј-рабочејјасӧс-ԁа. Карјас ԁа грезԁјас рӧзӧріталісны, унаӧс сотісны. Креԍԏаналыԍ мујас бӧр мырԃԃалісны ԁа ԍетісны најӧс важ-помешщікјаслы. Рабочеј-креԍԏана ас-ԍіннас аԁԇісны капіталлыԍ уҗсӧ, ас-гӧрб-вылас кыскісны гражԁанскеј-војна. Уԉ-гырԁ-вылын велӧԁісны најӧ олӧмсӧ ԁа олӧмӧн-веԍкӧԁлӧмсӧ. Воасны гӧрԁјас — рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт пукԍас, креԍԏаналы му ԍетасны. Олӧны ԁа уҗалӧны најӧ, кыԇі аслыныс колӧ. Локтасны јеҗыԁјас, — помешщікјас кулакјаскӧԁ ыҗыԁалӧны, горзӧны, арестујталӧны креԍԏанаӧс, му-віԇсӧ налыԍ мырԃԃӧны, ембурсӧ боԍтӧны, ԁонтӧм-ԁоныԍ, ԉібӧ ԁажӧ ԇік-прӧста, уҗӧԁӧны ас-вылас.
Ачыс олӧмыс петкӧԁліс збыԉсӧ. Сыыԍ быԁ-велӧԁӧм-віԍталӧмыԍ (агітаԏсіјаыԍ) унҗык бур лоі. Сывӧсна-жӧ Сӧвеԏ-влаԍт верміс лӧԍӧԁны Гӧрԁ-арміја. Сывӧсна гӧрԁармејетсјас ошјас-моз коԍаԍісны мукӧԁ-госуԁарствоса-капітал-вылӧ-лӧԍӧԁӧм-арміјајаскӧԁ, коԁјаслӧн вӧлі бур-ӧружіјӧ, уна аероплан, газјас, танкіјас-ԁа. Сывӧсна рабочеј-креԍԏана белејјас-орԁын парԏізан-отраԁјасӧ ӧтувтчалісны ԁа отсаԍісны гӧрԁармејетсјаслы тылԍаԋ. Јона отсаԍісны гӧрԁјаслы посԋі-котыра-, ас-ԍорԋіа-јӧз.
Боԍтам коміјасӧс *. Јеҗыԁјаскӧԁ ӧніја-Комі-облаԍтын лоі мырԍыны 1918-ԁ-во-помԍаԋ 1920-ԁ-
 
*) Став-віԍтыс комі-јылыԍ боԍтӧма „Југыԁ-туј “-гаԅетјасыԍ.
-воԍа-мартӧԇ. 1919-ԁ-воԍа-воԇԇа-помас Комі-облаԍтын вӧлі кујім-фронт: Кај-Черԁынса, Іжмо-Печераса ԁа Вашко-Меԅеԋса. Ставныс ӧтлаын Піԋего-Печераса-фронтӧн шуԍісны. Бӧрынҗык кујімнан-чаԍԏԍыс сіјӧ-жӧ-ԋіма полкјас лӧԍӧԁісны. Став-полкас пӧшԏі ставныс коміјас вӧліны, ԁобровоԉетс-коммуԋістјас. Камаԋԃірјасыс ԁа поԉіԏіка-уҗ-нуӧԁыԍјасыс коміјас-жӧ вӧліны. 1919-ԁ-воԍа-гожӧмын (бӧрја-полксӧ август-помын) став-војскасӧ сетыԍ петкӧԁісны, нуісны Вој-Ԁвіна-фронт-вылӧ ԁа Вӧлӧгԁа-Карԁор-кӧрттуј віԇны. Коміӧ коԉі сӧмын карауԉнеј рота.
Гӧрԁармејетејас олісны кыԁја-зӧр-ԋаԋ-вылын, щыг-ԋіԍӧ-пӧтӧн. Лун-кежлӧ ԍетісны налы пунт-җын-ԋаԋӧн. Зев-ԋін јона ԁа ԍӧлӧмԍыс отсаԍісны гӧрԁјаслы Іԅвајывсајас. Најӧ ас-котырнас аснаукнас вӧлі кыјӧԁасны јеҗыԁјасӧс, пԉенӧ најӧс боԍталасны, ӧружјӧјассӧ мырԃԃаласны. Вӧлі налӧн нароԍнӧ-кыјӧԁчан-ін, Іԅвајываса-пывԍанӧн ԋімтісны. Іԅвајывсајас ԋекор ез корлыны Кај-Черԁынса-полкыԍ отсӧг салԁатјасӧн ԉібӧ ԍојан-јуанӧн, воласны вӧлі сӧмын патронјасла. Бӧрынжык, кор јеҗыԁјас Іԅвајылӧ пырісны, став коммуԋістсӧ сеԍ лыјлісны.
1919-ԁ-воԍа-јуԉын, воԇԇа-җынас, гӧрԁјас лӧԍӧԁчісны вӧтлыны јеҗыԁјасӧс Троітско-Печерскејыԍ. Кај-Черԁынса-полклы колӧ вӧлі тӧԁмавны налыԍ вынсӧ. Ыстісны сіјӧ-уҗ-вылӧ 4-ӧԁ-ротаӧс (чіг-комі-ԁобровоԉетсјасыԍ). Најӧ паныԁаԍӧмаӧԍ јеҗыԁјас-кӧԁ Рас-ју-ԁорын (шӧртуј ПомӧзԁінаТроітско-Печерскеја-костын). Јеҗыԁјас суӧмаӧԍ најӧс уԅан-інас. Гӧрԁјас саԃмӧмаӧԍ, абу повԅӧмаӧԍ, коԍӧ уԍкӧԁчӧмаӧԍ. Јеҗыԁјас пуԉемјотаӧԍ вӧлӧмаӧԍ, пон-
ԁӧмаӧԍ сеԍ ԍаркӧԁны. Гӧрԁјаслы лоӧма бӧріԋтчыны. 21-морт ротаыԍ чінӧма: коԁӧс віӧмаӧԍ, коԁӧс ԁојԁӧмаӧԍ. Ԁојԁалӧмјассӧ сіԇі вӧрас і лоӧма еновтны, кыԇі вӧрӧԁ-пышјігаԁ нуан најӧс? Ԁас-лун-мыԍԏі сы-бӧрын Троітско-Печерскеј-вылӧ ԇоԋ-полк мӧԁӧԁчӧма. Вӧлӧмакӧ, ԁојԁалӧм-гӧрԁармејетсјастӧ јеҗыԁјасыԁ ставнысӧ віалӧмаӧԍ: сущкалӧмаӧԍ, кералӧмаӧԍ, кі-кокјассӧ чегјалӧмаӧԍ, ԍінјассӧ перјалӧмаӧԍ. Ставныс-тајӧ-21-мортыс вӧліны Ежва ԁа Сыктыв-вожсајас.
1919-ԁ-воԍа-тулысын Уԁораыԍ гӧрԁјасӧс петкӧԁісны. Накӧԁ щӧщ петісны уна-Уԁорчі: ез коԉтчыны гӧрԁјасыԍ јеҗыԁјас-улӧ. Јеҗыԁјаскӧԁ коԍјас секі ез вӧвны, сӧмын ԍуԍа кыјӧԁісны мӧԁа-мӧԁ-бӧрԍаыс. Кыјӧԁчыны јона отсаԍісны Уԁораса-бежеԋетсјас: томјас, пӧрыԍјас. Ујны вӧрӧԁ 150-верст, віԁчыԍӧмӧн, ԇебԍаԍӧм-сорӧн олыштны грезԁјасын, кывзыны ԍорԋіјас, тӧԁмавны враг-јылыԍ ԁа бара 150-верст вӧрӧԁ мунны — абу зев-кокԋі-уҗ. Зев-ыҗыԁ-ԏерпеԋԋе сы-вылӧ колӧ ԁа уҗсӧ јона-раԃејтӧм, ԍӧлӧм-берԁаԁ меԁ сіјӧ вӧлі. Со, Трӧпімов Ӧԉӧкԍеј Ԍтепанӧвіч Ежваԍаԋ аслас Разгортӧ мунӧ, ружјӧа, ічӧԏік-нопја-ԁа. Гортас сылы гӧтырыс віԍталас, мыј вӧчԍӧ Меԅеԋ-вылын, а сіјӧ сеԍԍа сіјӧ-јуӧрсӧ петкӧԁас Ежва-вылӧ горԁјаслы&. Зев еԍкӧ ԍӧкыԁ вӧлі лаԁӧн-олыԍ-гозјалы торјӧԁчыныс-ԁа, лоі. Кытчӧ овмӧстӧ еновтан? Најӧ наԃејтчісны, мыј гӧрԁјас бӧр регыԁ локтасны, торјӧн ԋеԁыр лоӧ овны. Бӧрынҗык Ӧԉӧш-гӧтыр — Марја Петровна — зев-јона жаԉітіс коԉтчӧмԍыс: лущщӧ-пӧ меԁ став-овмӧсӧј бырі-а, тащӧм-мукасӧ меԁ ег-жӧ лепты. Јеҗыԁјаслы кывԍӧма, мыј сіјӧ гӧрԁјаслы отсаԍӧ, ԁа јона мучітӧмаӧԍ. Арестујтӧмаӧԍ ԁа Разгортԍаԋ
Муԃјугаӧԇ пыр нӧјтіг-тырјі нуӧмаӧԍ. Щыгјӧԁӧмаӧԍ. Сы-бӧрԏі сіјӧ абу-ԋін-і справітчылӧма, 23-ԁ-воын кулӧма. Кыкнанныс тајјас олӧма-јӧз-ԋін вӧліны: 50-55-арӧсаӧԍ.
Со і мӧԁ олӧма-морт — Мамонтов Јогор-Опоԋ. Сіјӧ јона унаыԍ-жӧ Уԁора-вӧлӧктӧ сук-пемыԁ-вӧрӧԁыԁ вуҗавлӧма. Локтас вӧлӧм аслас-вӧлӧԍтӧ — Косланӧ, — гӧԉ-креԍԏана ԋімкоԃаԍӧны, суԇԍанаҗык-војтыр бугԅыԉаԍӧны. Гӧԉ-креԍԏаналы гӧрԁјасԍаԋ бур-јуӧр вајӧ, а озырҗыкјаслы сіјӧ мустӧм. Ӧтчыԁ сеԍԍа, гожӧм-помлаԋыс-ԋін, Мамонтов Уԁораԍаԋ ез лок. Вӧлӧмакӧ, јеҗыԁјаслы пԉенӧ ԍурӧма. Лыјлӧмаӧԍ-ԉі, вӧјтӧмаӧс-ԉі.
Ош-моз шлапікаԍӧ, ԍӧкыԁа тувтчалӧ Ԍівков Јаков-Іԉԉа. Ветлыны сылы Вашкаӧ, 150 — 200-верст-сајӧ, ԋемтор оз сулав. Ставыс сылы тӧԁса, сіјӧс быԁӧн-жӧ тӧԁӧны. Сывӧсна јеҗыԁјас-пӧвстті Јертомын ветлӧԁлӧ сіјӧ ԋӧԏіповтӧг: „ас-јӧз-ӧԁ оз-жӧ вузавны“, мӧвпалӧ.
Тащӧм-герој-комі-ԃаԃӧјас зев-уна вӧліны. Аԍнысӧ-жаԉіттӧг отсаԍісны најӧ гӧрԁјаслы. Ԃерт еԍкӧ унҗыкыс на-піыԍ ез-на ԉучкі вежӧравны олӧмӧн-веԍкӧԁлан-ногјастӧ-ԁа (кыԍ-нӧ сіјӧ тӧԁан ԍӧԁ-вӧр-шӧраԁ-олігӧн), гӧрԁлаԋыԁ најӧс ԍӧлӧмыс кыскіс. Јеҗыԁјас ԁа гӧрԁјас-кі-улын-олігӧн каԅалісны, коԁ-бӧрԍаыс колӧ мунны.
1919-ԁ-воԍа-ԍеԋԏабрын ԋемвіԁчыԍтӧг коміӧ локтісны јеҗыԁјас Карԁорԍаԋ. Најӧс вајӧԁісны капітан Орлов ԁа губерԋатӧм-губернатор Ԍтепан-Латкін (ас-морт, Ԋобԁінса-креԍԏаԋін-пі). Уҗалісны најӧ ангԉічана-капітаԉістјаслы, тӧԁӧмыԍ, ыҗыԁ-ԁон-вылӧ. 27-ԁ-лунӧ ԍеԋԏабрын луннас ԋемтор-на вӧлі оз і кывԍы коԍјас-јылыс-а, војнас Закаров ԁа Ԍівков (воԇын сы-јылыԍ гіжӧма-ԋін: Ԍівков Јаков
Іԉԉа) јуӧртісны, аскі-пӧ јеҗыԁјас лӧԍӧԁчӧны коԍӧ петны. Налӧн-пӧ 250-салԁат, 8-пуԉемјот-ԁа. Міјан ставыс сы-җын-мынԁа-кымын лыјԍыԍыс вӧлі-жӧ, сӧмын ӧружјӧыс ԉок: уна-пӧлӧс-віԋтовка, берԃаԋкајас, 1-пуԉемјот, 1-ружјӧ — „Шоша“-автомат. Патрон еща: быԁ-віԋтовка-вылӧ 100-патронӧн. Ыстӧмаӧԍ јеҗыԁјаслаԋ 25-морта-развеԁка. Најӧ паныԁаԍӧмаӧԍ Орловкӧԁ Пӧв-ју-стантсіјаын. Гӧрԁјаслы лоӧма бергӧԁчыны. Сіјӧ-жӧ лунӧ рытнас Орлов пырӧма Ајкінаӧ. Шежім ԁа Ајкіна јеҗыԁјас боԍтӧмаӧԍ коԍтӧг. Ајкінасајас ԁруг-воӧмԍыԁ повԅӧмаӧԍ, тӧлквывԍыс вошӧмаӧԍ ԁа веԍіг ӧтчыԁ јеҗыԁјаслы паныԁ абу лыјӧмаӧԍ, сіԇі і леԇӧмаӧԍ. Врагјас-кіпоԁ-улӧ ԍуріны уна-коԃ коммуԋіст. Суткі-мыԍԏі Јаренскӧ јуӧртісны јеҗыԁјас олӧм-јылыԍ: лыјлӧмаӧԍ Логіновӧс, Щепеԉовӧс, Жыжовӧс-ԁа; јона ӧбӧԃіталӧмаӧԍ гӧԉ-креԍԏанаӧс. Бӧрынҗык Ајкінаын ԁа Јемԁінын зев уна коммуԋістӧс ԁа беспарԏіјнеј-креԍԏанаӧс віӧмаӧԍ ԁа нӧјтӧмаӧԍ, 45-мортӧс. На-піын ӧԏі 14-арӧса-ԃеԏіна (Ԏімофејев), 1-креԍԏанка (Кӧјінова), 1-коктӧм-морт (Омрінов&), ӧԏі 60-арӧса-пӧԉ (Туркін). Ставныс тајјас беспарԏіјнејјас. Тӧлыԍӧн Јаренск-кар-улын віӧмаӧԍ, лыјлӧмаӧԍ ԁа ваӧ ԍујалӧмаӧԍ 58-мортӧс.
Јеҗыԁјас рышщітісны вӧрјасті, вӧр-пывԍанјасыԍ корԍісны коммуԋістјасӧс ԁа на-ԁор-олыԍјасӧс. Быԏԏӧ вӧралӧны, ԅвер-пӧтка корԍӧны. Ветлісны ԍо-верст-сајјасӧ. Пԉенӧ-кӧ коԁӧскӧ боԍтасны, ԁа җеԋыԃік-гӧрԁ-паԍа-кӧ сіјӧ, — лыјасны-ԋін: сіјӧ-пӧ гӧрԁармејетс (гӧрԁармејетсјасыс секі гӧрԁ-паԍ новлісны). Ок, уна-вір кіԍтіс Латкін ас-муас ас-јӧзлыԍ ангԉіјаса-ԍӧм-вылӧ. Уна-лов боԍтіс, уна-ԍемјаӧс коԉіс верԁыԍтӧг. Зев еԍкӧ јона песԍіс Латкіныԁ пӧкӧрітны коміӧс-ԁа, ез ԍетчыны најӧ.
Став-вежӧра-јӧзыс сувтіс сылы паныԁ. Коԁі кыԇі верміс, отсаԍісны гӧрԁјаслы. Том-јӧз парԏізан-отраԁјасӧ котыртчісны. Коміӧ-волыԍ-јеҗыԁјас ӧні-на кӧнкӧ комі-том-војтырӧс каԅтылӧны: бура јона-ӧԁ налы том-јӧзԍаԋ ԍурлі. Час-улын, Лӧзымын, Ыбын, Чукаыбын, Маҗаын, Пезмӧгын, Ԋобԁінын ԁа Аныбын најӧ петкӧԁлісны јеҗыԁјаслы, коԁ-ԁор најӧ олӧны, коԁ-бӧрԍа мунӧны.
Сыктылӧԁ јеҗыԁјас Чукаыбӧԇ кајлісны. Чукаыбын гӧрԁјаслӧн став-јон-выныс вӧлі (збыԉсӧ сіјӧ зев ічӧԏік вӧлі, еща-јӧза). Најӧ аслыныс кыв ԍетӧмаӧԍ, ставныслы, ковмас-кӧ, ловсӧ сені пуктыны, сӧмын Чукаыбыԍ веԍіг ӧԏі-воԍков воԇӧ ԋе мунны. Лӧԍӧԁӧмаӧԍ план јеҗыԁјасыԍ віԁчыԍны ԁа накӧԁ коԍаԍны. Кылас-кӧ „Гӧра-вылӧ!“-горӧԁӧм, ставныслы петны коԍ-вылӧ. Јеҗыԁјас Прокушовкӧԁ волӧмаӧԍ Чукаыбӧ. Сені најӧс гӧрԁјас пывԍӧԁыштӧмаӧԍ, ԁас-морт јеҗыԁӧс чінтӧмаӧԍ, аԍсӧ Прокушовсӧ ԁојԁӧмаӧԍ. Јеҗыԁјас јона повԅӧмаӧԍ (Прокушовыс пышјігас Віԅінса-боԉԋічаӧ-муртса кӧртаԍны пыраліс ԁа шенԅӧ гӧрԁјас-вылӧ: ошјас-моз-пӧ коԍаԍӧны),& Віԅінӧ-сувтлытӧг пыщјӧмаӧԍ Межаԁорӧԇ. Чукаыбын гӧрԁјаслы чукаыбса-креԍԏана вывті јона отсаԍӧмаӧԍ. Окопјас вӧчаломаӧԍ-і, тујјас пӧрлӧԁлӧм-пујасӧн ԁа лӧпјасӧн пощӧмаӧԍ-і, — быԁтор. Мужщінајас-і, нывбабајас-і, том-јӧз-і, чеԉаԃ-і, — ставныс уҗалӧмаӧԍ. Гӧрԁјас летчігас чукаыбчіӧн јона ошјыԍісны, уна аԏԏӧ налы шуісны. Чукаыбчі-коԃ-жӧ-кӧ-пӧ мукӧԁ-вӧлӧԍтса-јӧз лоӧны, Латкінлы регыԁ пом воас.
Уҗалісны гӧрԁ-ԁор і комі-аԋјас. Шуам, Ԁомна Каԉікова, креԍԏаԋін-ныв Выԉгорт-вӧлӧԍтыԍ. Шырԍӧма, мужічеј-паԍкӧм паԍталӧма, гӧрԁ-паԍа, шап-
каа, лебԅӧ — скачітӧ& верԅӧмӧн. Коԁі ԁумајтас, мыј сіјӧ ныв? Каԉікова развеԁкаынҗык уҗалӧма. Кор ковмас, нывбаба-паԍкӧмӧн паԍтаԍас, ветлӧ јеҗыԁјас-пӧвстті, кывзыԍӧ, тӧԁмалӧ быԁтор. Бӧрынҗык јеҗыԁјаслы пԉенӧ веԍкалӧма. Вывті-јона мучітӧмаӧԍ, сеԍԍа коркӧ і віӧмаӧԍ.
Таԇі, со, комі-јӧз воԇсаԍісны јеҗыԁјаскӧԁ, ез леԇны позтыԍны губерԋатӧм-губернаторлы — ангԉіјаса-капітаԉістјаслы-уҗалыԍ-Ԍтепан-Латкінлы.
Ревоԉутсіја ԁа контрревоԉутсіја-уҗјас нӧшта ӧԏі-ыҗыԁтор вӧчісны: најӧ пазӧԁісны ангԉічана ԁа франтсуз-арміја. Ангԉічана ԁа франтсуз-арміја ԁа флотын-коԍаԍыԍ-рабочеј-креԍԏана каԅалісны, мыј ревоԉутсіја коԍаԍӧ рабочеј-креԍԏана-ԁор, понԁісны ԍетчыны Сӧвет-влаԍтлы ԁа боԉшевікјаслы, арԏеԉӧн-арԏеԉӧн вуҗны налаԋ. Сіԇ, ангԉічаналы лоі еновтны Карԁор ԁа мукӧԁ-інјас берег-пӧлӧныс: матросјасыс ас-костас бунтујтчісны. Франтсуз-матросјас Оԃесса-боԍтыԍ-суԁнајас-вылӧ гӧрԁ-плаг лептісны, понԁісны корны пырыԍтӧм-пыр мунны гӧртаныс — Франтсіјаӧ: огӧ-пӧ сеԍԍа кутӧ Сӧвет-влаԍткӧԁ ԁа боԉшевікјаскӧԁ коԍаԍны. Нырщікыс налӧн Марԏі-јорт вӧлі.
Гӧрԁ-арміја помӧԇ верміс Колчакӧс, Ԃеԋікінӧс-і. Заграԋітсаса-капітал јешщӧ-на зелтчыліс: геԋерал Јуԃеԋічӧс меԁаліс Піԏір боԍтны, а Ԃеԋікін-местаӧ Крымӧ Врангеԉӧс ыстісны. Јуԃеԋічӧс Піԏірса-рабочејјаԍ пуԍ-паԍ вӧчісны, регыԁӧн і разӧԁісны сылыԍ војскасӧ, а Врангеԉкӧԁ ԁырҗык лоі песԍыны, 1920-ԁ-во-помӧԇ. Сетыԍ сіјӧс вӧтліс Фрунԅе-јорт аслас-гӧрԁармејетсјаскӧԁ. Најӧ мунісны сетчӧ Поԉщакӧԁ-војна-помаԍӧм-бӧрын, боԍтісны Перекоп, врангеԉетсјасӧс ԋінӧмӧ пӧртісны.
Ангԉічана ԁа франтсуз-отсӧгӧн Пілсуԁскеј Петԉуракӧԁ нӧшта кыпӧԁчылісны. Зев-ԋін јона налы Франтсіја отсаԍіс, уна јон-бур-ӧружјӧа-јӧзӧс ԍетіс коԍ-вылӧ петкӧԁны. Секі најӧ вермылісны боԍтны Кіјев. Сӧмын Гӧрԁ-арміја регыԁӧн бӧр пурыштіс најӧс, вӧтліс Кіјев-карыԍ. Поԉакјаслы (нырщікјасыс поԉакјас-ԁа) лоі пышјыны Варшава-карӧԇ. Франтсузјас поԉакјаслы бара уна-ӧружјӧ ыстісны, камаԋԃірјасӧс-ԁај. Меԁ-ыҗыԁ-камаԋԃірас пуктісны геԋерал Војганӧс. Поԉакјас јон-отсӧгнаԁ ловԅісны, бара коԍ-вылӧ петісны. Зев-чорыԁ-војна панԍіс, куԅа ԋужаліс-і. Помаԍіс мірітчӧмӧн Ріга-карын.
 
Комінтерн. Сылӧн уҗыс ревоԉутсіоннеј-војна-ԁырјі рабочеј-креԍԏанаӧс-ԁорјӧм-раԃі.
 
Міјанлы јона отсаԍісны гражԁанскеј-војна-ԁырјі мукӧԁ-госуԁарствоса-проԉетаріатјас. Најӧ уҗалісны Комінтерн-інԁӧԁјас-ԍерԏі, ез леԇны вуҗӧԁны міјан-белејіаслы Антантаԍаԋ ӧружјӧјас, воԍтісны „Отсаԍан-Коміԏет" уҗавны „Іԁрав кітӧ Сӧвет-Роԍԍіја-вылыԍ “-лозунг-улын.
Ревоԉутсіјаӧԇ-на јешщӧ Ԉеԋін унаыԍ коріс лӧԍӧԁны ІІІ-ԁ-Інтернатсіонал, коммуԋіст-інтернатсіонал: сіјӧ-пӧ бӧр јітас војнаӧн-торјӧԁалӧм-мувыв-проԉетаріатӧс, отсалас налы меԁ-ԍӧкыԁ-каԁас ԁа помӧԇ-нуӧԁас проԉетаріат-ревоԉутсіја капітаԉіст-госуԁарствојасын ԁа мезлун-шеԁӧԁӧм-раԃі-кыпӧԁчылӧмјас колоԋіјајасын. Сӧмын Окԏабрԍа-ревоԉутсіја лӧсӧԁіс сещӧм-Інтернатсіоналсӧ. Меԁ-воԇԇа-конгресс (чукӧртас) Комінтернлӧн вӧлі Мӧскуаын 1919-ԁ-воԍа-мартын (воԇԇа-җынас).
Меԁ-воԇԇа-Комінтерн-конгресс-воԍтігӧн ЦК РКП(б)-ԋімԍаԋ Ԉеԋін шуіс: „Тајӧ-сјезԁ зев-ыҗыԁ-історіческеј-тор мувыв-олӧмын... Гражԁанскеј-војнаыԁ абу сӧмын міјанын, Роԍԍіјаын, сіјӧ мунӧ і важ-капітаԉіст-госуԁарствојасын, шуам, Гермаԋіјаын. Буржујјас ԁрӧгԋітісны проԉетаріат-ревоԉутсіоннеј-кыпӧԁчылӧмјасыԍ, јона полӧны најӧ-паԍкалӧмыԍ... Јӧз бура-вежӧралӧны, мыјла мунӧ ӧні коԍ ԁа мыјыҗԁатор сіјӧ. Колӧ сӧмын корԍны туј проԉетаріатлы ԇікӧԇ вермыны буржујјасӧс ԁа чорыԁа кутны влаԍт ас-кіаныс. Сещӧм-тујјасӧн лоӧны сӧветјас. Меԁ бурҗујјас ԉокысла ку-піԍыс петӧны, меԁ јешщӧ віасны рабочејјасӧс ԍурсјасӧн, — вермыԍјаснас мі лоам, вермас мувыв-коммуԋіст-ревоԉутсіја", шуіс Іԉԉіч.
 
Җеԋыԃіка ставыс гражԁанскеј-војна-јылыԍ.
 
Коԁі петіс коԍӧ ревоԉутсіјалы паныԁ? — Помешщік, капітаԉіст, јеҗыԁ-геԋералјас офітсерјасыскӧԁ, іԋԏеԉігент-есеро-меԋшевікјас, кулакјас, пӧрјалӧм ԁа повԅӧԁӧм пемыԁ-велӧԁчытӧм-јӧз. Коԁјас белејјаслы отсаԍісны? — Мукӧԁ-госуԁарствоса грабіԏеԉ-капітаԉістјас. Најӧ отсаԍісны ԍӧмӧн, ӧружјӧӧн, војскаӧн, быԁлаӧ асԍыныс-нырсӧ-ԍујӧмӧн, пӧрјаԍӧмӧн, лӧж-слава лӧԍӧԁалӧмӧн. Коԁлы белејјас уҗалісны ԁа мыј кӧсјісны најӧ вӧчны? — Уҗалісны најӧ мукӧԁ-госуԁарствоса-палачјаслы, асланым грабітеԉјаслы-ԁа. Најӧ кӧсјісны јукны ас-костаныс міјанлыԍ ревоԉутсіоннеј-мезмӧм-госуԁарствонымӧс ԁа рӧзӧрітны, слугајасӧ пӧртны став рабочеј-креԍԏанасӧ.
Коԁі ревоԉутсіја-ԁор коԍаԍіс? — Рабочејјас, гӧԉ-креԍԏана-ԁа. Коԁі гӧрԁјаслы отсаԍіс? — Мукӧԁ-го-
 
суԁарствоса-рабочеј-коммуԋістјас. Најӧ лептісны гӧрԁ-плаг ԁорјыны Сӧвет-Роԍԍіјаӧс. Отсаԍісны мувыв-рабочеј ԁа уҗалыԍјас, быԁ-пеԉӧсын-олыс-,-быԁ-ԍорԋіа-јӧз, коԁјас вежӧралісны олӧмсӧ боԉшевікјас-моз.
Ыҗыԁ-Окԏабрлӧн меԁ-воԇԇа-вын коԍын вӧлі гӧрԁ-гварԃіја, сеԍԍа — рабочеј-креԍԏана-Гӧрԁ-арміја. Гӧрԁ-гварԃіја Гӧрԁ-арміјаӧ ставнас пыріс. Гӧрԁ-арміјаын јітӧԁ-нырщікјас-пыԃԃі лоіны Піԏірса, Мӧскуаса, Iваново-Возԋеԍенскса, Уралса, Ԁонбасса, Ԏіпԉісса, Бакуса ԁа мукӧԁ-гырыԍ-карса-рабочејјас. Гӧрԁ-арміјаӧ ԍуртчіс ревоԉутсіја ԁорјыны ыҗыԁ ԍӧлӧма-, јон-, уҗач рабочеј-класс. Гӧрԁ-арміја-лӧԍӧԁыԍыс ԁа сені воԇын-муныԍыс Боԉшевік-Коммуԋіст-Парԏіја аслас ыҗыԁ-велӧԁчӧм-ревоԉутсіоԋер, пӧԍа-коԍаԍыԍ ыҗыԁ-мывкыԁа-велӧԁыԍ Влаԃімір Іԉԉіч Ԉеԋінкӧԁ.
Поԉшакӧԁ ԁа Врангеԉкӧԁ коԍјас-помаԍӧм-бӧрын Сӧвет-влаԍт боԍтԍіс бырӧԁавны парԏізанскеј-војна-нуӧԁыԍ-шајкајас. Најӧс нырщік-ԋімнас ԋімтісны, шуам: Макно, Антонов, Ԅеԉонеј, Ԋехајев ԁа м.. Коміӧ воліс Орлов-Латкін-банԁа. Банԁајасӧс віԇісны, чукӧрталісны-ԁа, мукӧԁ-госуԁарствоса-контрразвеԁкајас. Буржујјас мӧвпалісны, банԁајаснаԁ-пӧ мі јонҗыка вермам жугӧԁавны-пазӧԁавны овмӧсјассӧ, јонҗыка скӧрмӧԁам јӧзсӧ-і. Секі Роԍԍіјаыԁ міјанлы регыԁҗык ԍетчас, нӧшта корны міјанӧс понԁасны. Ԁа ылалісны: ез ло најӧ-мӧвпјас-ногӧн.
Кулак-банԁајаскӧԁ-коԍаԍны јона отсаԍісны грезԁса-гӧԉ-војтыр — беԁнота-коміԏетјас. Најӧ-от-
сӧгӧн гӧрԁармејетсјас зев-регыԁӧн бырӧԁалісны кулак-парԏізан-отраԁјас.
Неп (новая экономическая политика)-лӧԍӧԁӧм-бӧрын класс-кост-коԍ — кулакјаскӧԁ ԁа асторјӧга-вузаԍыԍјаскӧԁ (частный торговец) выԉ-нога лоі. Тајӧ лоӧ којмӧԁ-ԍікас-коԍ гражԁанскеј-војнаын. Муніс ӧружјӧтӧг, сіјӧн і торјалӧ воԇԇа-кык-ԍікас-коԍыԍ. Сіԇсӧ накӧԁ венԍӧмыс јона-куԅа ԋужалі, но мунӧ бурӧн: кулакӧс вотјасӧн раммӧԁӧны; гӧԉјаслы отсаԍӧны, ӧтувталӧны најӧс вузӧс-ԋӧбны-лӧԍӧԁны, уҗавны ԁа с. в. Тајӧ-венԍӧмыс мунӧ выԉ-, сотсіаԉіԍԏіческеј-госуԁарство-лӧԍӧԁіг-чӧж, кущӧмкӧ-јукӧн сіјӧ-уҗын. Сывӧсна ԍорԋі та-јылыԍ лоас којмӧԁ-аԁасас,
Сӧветса-рабочеј-креԍԏана абу кыщ-піӧ-пырӧм-јӧз, оз сӧмын ас-понԁаыс тӧжԁыԍны ԁа асланыс Сојузын буржујјаскӧԁ коԍаԍны. Налы ԁона став-му-выв-рабочеј-креԍԏанаыс, став-уҗалыԍ-гӧԉ-јӧзыс. Сӧветса-рабочеј-креԍԏаналӧн на-понԁа ас-понԁа-моз-жӧ ԍӧлӧмыс тӧрӧщітӧ, зіԉӧны быԁӧнлы шеԁӧԁны мезлун ԁа лӧԍӧԁны бур-олӧм му-паԍтаын. Најӧ вежӧралӧны, мыј сотсіаԉізм-понԁа капіталкӧԁ коԍаԍны колӧ му-паԍтаын, став-уҗалыԍ-јӧзлы. Сывӧсна најӧ отсаԍӧны, мыјӧн вермӧны, мукӧԁ-госуԁарствоса-уҗалыԍјаслы ԁа колоԋіјаса-рабјаслы нуӧԁны ревоԉутсіоннеј-уҗјас, коԍјас-і. ВКП(б) ԁа Комінтерн-нуӧԁӧмӧн најӧ отсалӧны ангԉіјаса-рабочејјаслы бастујтны, отсалӧны нуӧԁны мезлун-шеԁӧԁан-војна Кітајын ԁа м. т.
Мі тӧԁам, мыј му-паԍта-капітал — меԁ-вына-ԉок-враг міјан. Меԁ-јона зелтчӧ міјан-вылӧ ангԉіјаса-капітал, ԍіннас оз вермы віԇӧԁны міјан-вылӧ. Вермас-кӧ еԍкӧ, пырыԍтӧм-пыр Сојуз-советовтӧ пазјас бырӧԁас сіјӧс му-вылыԍ, ԁа ԋекыԇі оз вермы: ко-
ԍаԍыԍјасыс оз ԍурны. Нӧшта тӧԁам, кытӧнкӧ-кӧ проԉетаріат вермас капіталӧс — Кітајын-ӧ, Іԋԃіјаын-ӧ, кӧнкӧ мукӧԁлаын-ӧ, — сіјӧ-вермӧмыс лоӧ щӧщ міјан-вермӧм. Сывӧсна быԁ-ногӧн колӧ отсаԍны ВКП(б), Комінтернлы-ԁа.
Кутамӧ тӧԁвыланым Ԉеԋінлыԍ-кывјассӧ: „Меԁ буржујјас ку-піԍыс петӧны скӧралӧны міјан-вылӧ, меԁ віасны рабочејјасӧс јешщӧ ԍурсјасӧн, — мі најӧс вермам, мувыв-коммуԋіст-ревоԉутсіја вермас“.
 
ІІІ. Ԁас-во-чӧжԍа-выԉ-олӧм-лӧԍӧԁӧм.
 
Імперіаԉіст-војна ставсӧ жугӧԁӧ, пазӧԁӧ. Ревоԉутсіоннеј-коԍ ӧтувталӧ, выԉ-ногӧн лӧԍӧԁӧ.
 
Імперіаԉіст-војна ԋемжаԉіттӧг ставсӧ кіԍтӧ, жугӧԁӧ, пазӧԁӧ. Ревоԉутсіја — ӧԏі-кінас коԍаԍӧ, мӧԁнас мыјкӧ лӧԍӧԁӧ, выԉԁӧ, ԇоԋталӧ. Імперіаԉістјас војујтӧны, меԁ вермыны коԁӧскӧ, боԍтны најӧс ас-кіпоԁ-улас ԁа пычкыны налыԍ став-вын-ебӧссӧ, ԍӧмсӧ, ембурсӧ. Сіјӧ вӧчны абу зев кокԋі: ԋекущӧм-олыԍ асԍыс-оланінсӧ враглы бурӧн оз ԍет. Колӧ сіјӧс кыԇкӧ вӧтлыны позԍыс: сотны-ԉі, жугӧԁны-ԉі оланінсӧ, ԉібӧ мырԃԃыны ԋаԋсӧ, скӧтсӧ, паԍкӧмсӧ, уҗалан-кӧлујсӧ ԁа с. в. Кор ставсӧ кар ԉібӧ грезԁ-боԍтігӧн пазӧԁасны, јӧзсӧ щыгјӧн віԇасны, секі вӧԉіԍԏі карыс враг-кіын лоӧ. Кор, шуам, ангԉічана зев-гырыԍ-пушкајасыԍ лыјлӧны кітај-карјасӧ, пазӧԁӧны најӧс, віалӧны јӧзсӧ, повԅӧԁлӧны најӧс быԁ-ногӧн, оз леԇны пыртны сетчӧ ԋаԋ — щыгјӧԁӧны карса-олыԍјассӧ, — сіјӧлоӧ імперіаԉіст-војна.
Ангԉічана ставсӧ ԋемжаԉіттӧг кіԍтӧны, сӧмын меԁ кыԇкӧ јӧзсӧ ас-кіпоԁ-улас боԍтны-а.
Ревоԉутсіја коԍаԍӧ мезлун-шеԁӧԁӧм-раԃі. Мезԁыны јӧзӧс раб-чепыԍ, кыпӧԁны најӧс коԍӧ сіјӧ-мезлунсӧ шеԁӧԁны ԁа велӧԁны најӧс овны ԁа уҗавны ас-вежӧрӧн, ревоԉутсіја вермас сӧмын секі, кор мезлун-шеԁӧԁӧм отсалас јӧзлы бурмӧԁны ԁа паԍкӧԁны овмӧссӧ, лӧԍӧԁас лыԃԃыԍан-керкајас, клубјас, коопераԏівјас ԁа мукӧԁ сещӧм-жӧ-ӧтувја-олан-уҗалан-інјас. Окԏабрԍа-ревоԉутсіја-ԁырјі кытчӧ веԍкавліс Гӧрԁ-арміја, сені рабочеј-креԍԏана ӧԁјӧ вежԍісны: аԍныс понԁісны выԉторјас лӧԍӧԁны, ез віԁчыԍны выліԍаԋ-щӧктӧмјас. Гӧрԁјас-воӧм-бӧрын быԁлаын пуіс уҗыс, лӧԍӧԁісны олӧмсӧ уна-ԁас-міԉԉон-морт. Олӧм-лӧԍӧԁӧмыс коԍ-коԃыԁ-жӧ вӧлі. Вермасны-кӧ міјанӧс, вӧтласны кыԍкӧ ԋеԁыркежлӧ, — олӧм бара ԇугԍылӧ, овмӧс пазавлӧ. Белејјас-бӧрԍа, Ԃеԋікін-Колчакјаԍ-бӧрԍа пыр кысԍісны асланым помешщік-капітаԉістјас, лыјлісны, ӧшалісны рабочеј-креԍԏанаӧс, нӧјтісны најӧс ԋемжаԉіттӧг, мырԃԃалісны керкајассӧ, ԋаԋсӧ. Тӧԁӧмыԍ, секі ԋекущӧм-уҗ кіаԁ ез пыр, сӧмын — кыԇ еԍкӧ ловјӧн коԉны. Мӧԁарӧ, гӧрԁјас локтасны ԁа рабочеј-креԍԏана быԏԏӧ ловԅасны: ӧԏі ӧԏітор вӧчӧ, мӧԁ кӧнкӧ мӧԁлаын луаԍӧ. Быԁӧн зіԉӧны вынԍӧԁчыны, вынмӧԁны щӧщ рабоче-креԍԏанскеј-госуԁарствоӧс.
 
Окԏабрса-ревоԉутсіја-бӧрса-кујім-аслысԍама-каԁ олӧм-лӧԍӧԁӧмын.
 
Олӧм-лӧԍӧԁӧм мунӧ ӧтпырјӧ ревоԉутсіоннеј-&вкоԍјаскӧԁ, топыԁа сыкӧԁ-ԍуртчӧмӧн. Коԍаԍан-ног-&ежԍас, вежԍӧ і олӧм-лӧԍӧԁӧм. Кујім-нога-коԍ му-
ніс, кујім-ногӧн (коԍ-ԍерԏі) і олӧм лӧԍӧԁісны, овмӧс кыпӧԁісны-ԁа:
1) рабочеј-госуԁарство асалӧ (осваивает) буржујјаслыԍ ԁа капітаԉістјаслыԍ мырԃԃӧм-торјас; 2) карса ԁа ԍіктса-коммунајас-лӧԍӧԁӧм самеј гражԁанскеј-војна-коԍјас-ԁырјі, бі-піын; лӧԍӧԁӧны унҗыксӧ војна-вылӧ, војеннеј-ногӧн (сіјӧ-каԁсӧ шуісны војеннеј-коммуԋізмӧн); 3) коԍтӧг олӧм-лӧԍӧԁӧм гражԁанскеј-војна-бӧрын. Сіјӧ-каԁсӧ шуӧны сотсіаԉізмӧ-вуҗан-каԁӧн. Рабочејјас ӧтувтчӧны промышԉенноԍԏ паԍкӧԁны ԁа бурмӧԁны, креԍԏана ӧтувтчӧны овмӧс-кыпӧԁны, ас-вӧчӧм-вузӧсјас-вузавны, карса ԁа пабрік-завоԁса-вузӧс-ԋӧбавны-ԁа. Тајӧ-каԁнас воԇын-муныԍ-рабочеј-креԍԏана кӧԅајствујтӧны ас-костын-лӧԍӧԁӧм-ӧтувтчӧмјасӧн, кыскӧны ас-бӧрԍаыс став-уҗалыԍсӧ, ԋӧжјӧԋікӧн вуҗӧны сотсіаԉіԍԏіческеј-кӧԅајствоӧ.
Җеԋыԃіка віԍталам, мыј вӧлӧма олӧм-бурмӧԁӧм-понԁа тајӧ-кујім-каԁас.
 
Меԁ-воԇԇа-каԁ — помешщік-капітаԉістјаслыԍ мырԃԃӧны му ԁа пабрік-завоԁјас. Пабрік-завоԁјассӧ ԍетӧны рабочејјаслы, мусӧ — креԍԏаналы. Контрревоԉутсіоԋерјасӧс топӧԁіс.
 
Асалан-каԁӧ рабоче-креԍԏанскеј-влаԍтлы колӧ вӧлі став-овмӧссӧ ԍетны выԉ-кӧԅајінлы — уҗалыԍлы. Сы-раԃі леԇісны уна-ԃекрет, јона ԍорԋітісны, кыԇі бурҗык ԁа кокԋіԁҗык лӧԍӧԁны быԁтор. Леԇісны ԃекрет му-јылыԍ. Сы-ԍерԏі став-муыс, ваыс, вӧрыс, му-пыщкӧсыс ԁа с. в. лоі став-јӧзлӧн аслас (собственностью, национализировали). А меԁ уҗалыԍјас збыԉыԍ асласӧн лыԃԃасны, тӧжԁыԍасны на-понԁа, бура віԇасны-ԁӧԅӧрітасны, — сыпонԁа
быԁлаӧ воԍталісны ԅемеԉнеј-коміԏетјас. Щӧктісны бӧрјыны сетчӧ унҗык-гӧԉ-креԍԏанаӧс.
Леԇісны ԃекрет банкјас-ԍетӧм-јылыԍ уҗалыԍ-јӧзлы. Капітаԉістјасыԁ-ӧԁ мыјӧн вынаӧԍ? — Ԍӧмӧн! Ԍӧмыс налӧн вывті уна. Сіјӧ і ԁурӧны, ԍӧмыс спокој налы оз ԍет-ԁа. Зарԋі-нопја-капітаԉістјас бергӧԁлісны став-олӧмнас му-вылын, крепыԁа кутісны кулакас ставнысӧ, коԁјаслы коркӧ уҗԁылісны ԍӧм ԉібӧ отсалісны ԍӧмӧн. А кущӧм-правіԏеԉ ез јӧрмыв ԍӧмыԍ, ез уҗԁыв сіјӧс капітаԉістлыԍ? Сывӧсна став-правіԏеԉыс капітаԉіст-кабырын вӧлі, сіԇ-кӧ, інӧ, щӧщ і став-јӧзыс. Банкірјас ыҗыԁалісны став-јӧз-вылын, ԋекоԁыԍ ез повны; грабітісны уҗалыԍ-јӧзӧс, нарԏітчісны на-вылын, увтыртісны — ԋекытчӧ ез ԍібӧԁны. Меԁым коԍаԍны капітаԉістјаскӧԁ ԁа бур сыыԍ боԍтны, колӧ вӧлі мырԃԃыны налыԍ меԁ-вына-ӧружјӧсӧ — ԍӧмсӧ (банкјас: банкјасын-ӧԁ најӧс віԇісны). Со-мыјвӧсна Окԏабрса-ревоԉутсіја регыԁӧн леԇіс ԃекрет банкјас-мырԃԃӧм-јылыс. Банкјасӧ коміссарјасас пуктісны рабочеј-коммуԋістјасӧс. Најӧ кыԇкӧ регыԁӧн став-банкса-служашщејсӧ пӧліԋтісны рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт-улӧ.
Леԇісны ԃекрет пабрік-завоԁјас ԁа руԃԋікјас-ԍетӧм-јылыԍ уҗалыԍ-јӧзлы. А меԁым рабочејјас машінајассӧ бура віԇасны, ԁӧԅӧрітасны најӧс, бура понԁасны веԍкӧԁлыны пабрік-завоԁын-олӧмӧн ԁа уҗалӧмӧн, — щӧктісны воԍтавны пабрік-завоԁса-коміԏетјас ԁа ӧтувтчӧмјас.
Җеԋыԁҗыка-кӧ шуны, воԇын-муныԍ вежӧраҗык рабочеј-креԍԏана зыркԋітісны-тојыштісны шоныԁ-местаыԍ важ-грабіԏеԉјасӧс — помешщік-капітаԉістјасӧс, ԁа ревоԉутсіоннеј-јӧз-ԋімԍаԋ боԍтчісны овмӧс кыпӧԁны, бурмӧԁны, паԍкӧԁны.
Тајӧ ставыс Ԉеԋінлӧн-уҗ, сіјӧ ас-ыҗыԁ-вежӧрнас інԁаліс таԇі вӧчны. Тајјас-понԁа міјан-ревоԉутсіјаыԁ јона-кокԋіа муніс, уна пікыԍ мезмім. Врагјаслыԍ мырԃԃісны ыҗыԁ-пыкӧԁ — овмӧс. Налы коԉі сӧмын ӧԏітор: мукӧԁ-госуԁарствоса-војска-отсӧгӧн ӧружјӧӧн уԍкӧԁчывны уҗалыԍ-јӧз-вылӧ. Но мукӧԁ-госуԁарствоса војска-пыщкас вӧліны-ԋін ревоԉутсіоннеј-рабочеј-креԍԏана-ԁор-сулалыԍјас, — сывӧсна налӧн-кыпӧԁчылӧмыс вешшӧрӧ лоі: ез вермыны рабочеј-креԍԏанаӧс. Рабочеј-креԍԏана ӧтвылыԍ чорыԁа сулалісны Окԏабрса-ревоԉутсіјаӧн-шеԁӧԁӧм-торјас-понԁа, петкӧԁісны најӧс паԍкыԁ-ерԁ-вылӧ біа-кыщ-пыр.
 
Мӧԁ-каԁ. Ставсӧ фронт-вылӧ, сӧмын меԁ кыԇкӧ віԇны рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт. Кулакјаслыԍ чукӧртӧм-запас-боԍтӧм. Коммунајас-воԍтӧм. Ӧткоԃа-јуклӧм.
 
Гражԁанскеј-војна-ԁырјі-врагјаскӧԁ-ӧружјӧӧн-коԍаԍігӧн, тӧԁӧмыԍ, ез уна уԁајтчыв вӧчны овмӧс-кыпӧԁӧм ԁа олӧм-бурмӧԁӧм-раԃі. Секі пӧшԏі став-кӧрттујӧԁ новлӧԁлісны сӧмын војна-вылӧ-колан-торјас. Пабрік-завоԁјас војна-вылӧ-жӧ уҗалісны. Уҗалыԍјас, ԁажӧ вӧвјас, унҗыкыс-жӧ војна-вылӧ вӧлі боԍтӧма. Новлан-кӧлујјас, ԍојанјас, уҗалан-кӧлуј-ԁа вӧчавны ԋӧжјӧԋікӧн пыр чінтӧԁчісны. Ԋаԋ-пуктас-віԁлӧг-вӧԃітан-мујас (опытные поля), скӧт-бурмӧԁан-інјас бур-рӧԁӧн, бура-віԇӧм-верԁӧмӧн-ԁа, ԁа м.-т., лоі еновтны. Жугавлісны му-віԇ-гӧгӧр-уҗалан ԁа пабрік-завоԁса-машінајас. Таԇі, со, ӧтарԍаԋ овмӧс омӧԉтчіс, кыт-ԍурӧ енԁіс, унатор бырі, жугавлі, а мӧԁарԍаԋ — луныԍ-лунӧ војна-вылӧ уыҗык колі: ԍојан-јуан-і, ӧружјӧ-і, паԍкӧм-і.
Тащӧм-ԍӧкыԁ-каԁнас, бі-кыщ-піын-пуԍігӧн, колӧ вӧлі корԍны тујјас ԁа лӧԍӧԁны олӧмын выԉ-ԍерјас. Меԁ-војԁӧр колӧ вӧлі топӧԁыштны ԍіктса-кулакјасӧс ԁа ԋемуҗтӧм-карса-олыԍјасӧс. Најӧ, ӧԏікӧ, јавӧ олісны уҗалыԍ-јӧз-врагјас-ԁор, мӧԁкӧ, важ-запас налӧн ыҗыԁ вӧлі. Колӧ вӧлі кыԇкӧ сіјӧ-запассӧ налыԍ боԍтны. Сіԇ-жӧ колӧ вӧлі став-уҗалыԍ-јӧзӧс норма-вылӧ пукԍӧԁны, чінтыны налыԍ выԏјассӧ. Сытӧг, тылын-ԇескӧԁчышттӧг, бі-кыщ-піын-олігӧн ԋекущӧм-ногӧн еԍкӧ ен вермы фронтјас-вылын. Став-карса ԁа ԍіктса-уҗалыԍ-јӧзӧс пасјісны ԍојан-бырӧԁыԍ (потребительская)-коммунаӧ. Ԍојан-јуан-гӧгӧр-уҗӧн-бергӧԁлыԍ коміссаріат разӧԁіс налы ԍојан-боԍтавны карточкајас. Ԍојанторјас ԍетісны зев зелыԁа, ічӧԏікаӧн. Асторјӧга-вузаԍӧм ԁа ԍпекуԉатсіја ԇікӧԇ бырӧԁісны. Коԁлӧн вӧлі ԉішнеј-ԋаԋ ԉібӧ граԁвыв-пуктас, колӧ вӧлі ԍетны сіјӧс наркомпроԁ-агентјаслы. Сетыԍ унҗыкыс муніс арміјалы, а мукӧԁсӧ јукісны карса ԁа ԋаԋтӧм-інын-олыԍ-уҗалыԍјаслы. Боԍтӧм ԋаԋ ԁа пуктасјас-пыԃԃі ԍіктса-коммунајасӧ Наркомпроԁ (ԍојан-јуан-гӧгӧр-уҗӧн-бергӧԁлыԍ-коміссаріат) ыстіс сов, паԍкӧм-ԁӧра, караԍін, ізтӧг ԁа нӧшта мыј-ԍурӧ, коланҗык-торјас. Најӧс креԍԏаналы карточкајаԍ-ԍерԏі-жӧ јуклісны.
 
Војеннеј-коммуԋізм отсаліс путкыԉтны ставсӧ важсӧ, раммӧԁіс кулакјасӧс ԁа суԇчана-олыԍјасӧс, отсаліс вермыны асланым ԁа мукӧԁ-госуԁарствоса помешщікјасӧс банкірјаскӧԁ, лӧԍӧԁіс јӧзлы-вежалана-Гӧрԁ-арміја, чорԅӧԁіс, крепаммӧԁіс креԍԏана-сојуз.
 
Мыј лоі вӧчӧма сӧвет-госуԁарство-омвӧсын& војеннеј-коммуԋізм-ԁырјі? Меԁ-војԁӧр, меԁым лӧԍӧԁны выԉ-,сотсіаԉіԍԏіческеј-овмӧс, колӧ вӧлі ставсӧ
 
важсӧ, сар-ԁырԍа коԉӧмјассӧ, путкыԉтны-пӧрӧԁны, колӧ вӧлі бырӧԁны став-тујсӧ (следы) помешщік-капітаԉіст-ыҗыԁалӧмыԍ. Колӧ вӧлі бырӧԁны јӧзӧс-нарԏітан-ԇескӧԁан-інјас ԁа лӧԍӧԁны на-пыԃԃі јӧзӧс мезԁан, вынԍӧԁан-інјас. Важ-сарскеј-арміја поліс ԁа кывзіс, воча-кыв-шутӧг быԁтор вӧчіс уҗалыԍ-јӧз-врагјаслы: сарлы, геԋералјаслы, ԁвораналы, купечјаслы. Ревоԉутсіја сещӧм-арміјаӧс бырӧԁіс. Сы-пыԃԃі лӧԍӧԁіс выԉ-,рабочеј-креԍԏана-арміја.
Важсӧ путкыԉтны вермім сӧмын сывӧсна, мыј обществоын лоіны важ-олӧмыԍ-паԉалӧм вежӧра-јӧз. А сещӧм-јӧзыс ез вӧв еща: міԉԉонјасӧн лыԃԃісны. Сіјӧ-саԃмӧм-јӧзыс лоі зев-бур-воропӧн выԉ-олӧм-лӧԍӧԁны. Најӧ вӧтлісны важ-управајас, кӧні уҗалісны помешщік-капітаԉіст ԁа најӧ-слугајас інԁалӧм-ԍерԏі. На-местаӧ ас-олӧмӧн веԍкӧԁлыны выԉ-оргаԋізатсіја лӧԍӧԁісны, сӧветскејӧс, шуԍӧны Сӧветјасӧн. Сӧветјасын уҗалӧны уна-міԉԉон-гражԁана. Вӧлӧԍтув, карув, губерԋаув, облаԍтув, респубԉікаув сјезԁ-советовјас-вылын уна-міԉԉон-уҗалыԍ-мужщіна ԁа нывбаба тӧлк пуктӧны олӧмлы, корԍалӧны овмӧс-бурмӧԁан-паԍкӧԁан-тујјас. На-піыԍ сеԍԍа унаӧн петавтӧг-уҗалӧны кущӧмкӧ-совет-уҗ-вылын коміԍԍіјајасын, ԉібӧ мукӧԁ-оргаԋізатсіјајасын.
Пабрік-завоԁ-управԉеԋԋејасыԍ вермім вӧтлыны служакјассӧ (враг-ԁор-олыԍјасӧс) сӧмын сывӧсна, мыј ышӧԁім уҗавны сені ԁа нуӧԁны олӧмсӧ ас-колӧм-ԍерԏі парԏіјнеј ԁа беспарԏіјнеј рабочејјасӧс. Сіԇі пабрік-завоԁјасын лоіны проԉетаріат-управԉеԋԋејас. Мі вӧтлім помешщікјасӧс бӧжнас ԁај вужнас, мі боԍтім кулакјаслыԍ ԉішԋеј
запасјас — раммӧԁім најӧс, ԁугӧԁім горшаԍӧ-
мыԍ. Сіјӧс вермім вӧчны сыпонԁа, мыј міјан-ԁор олісны, щӧкыԁа отсаԍісны-ԁа ԍіктса-шӧркоԃа-олыԍјас (середняки). Тајӧ-коԍын веԍкӧԁчісны, вынԍӧԁчісны грезԁса-гӧԉ-креԍԏана, ԍуртчісны шӧркоԃа-олыԍјаскӧԁ. Со-мыјпонԁа поԅіс лӧԍӧԁны выԉ-економіческеј-поԉіԏіка ԁа выԉ-нога-овмӧс ԍіктјасын.
Тајӧ-олӧм-вежӧмыс, ревоԉутсіоннеј-четчыштӧм важ-олӧмԍаԋ выԉ-олӧмӧ, тӧԁӧмыԍ, ез кокԋіа шеԁ. Сӧвет-Респубԉікаса-рабочеј-креԍԏаналы ез леԇны лӧԋа-уҗавны, ез леԇны лӧԋа-олӧм-лӧԍӧԁны аслыс ԁај госуԁарствоас. Міјан-вылӧ, кырнышјас-моз, ӧтарԍаԋ і мӧԁарԍаԋ уԍкӧԁчісны став-капітаԉіст-госуԁарствоса став-буржуј-помешщікыс. Но мі наыԍ јонӧԍҗык вӧлім, јонӧԍ сіјӧн, мыј ԋе тоԉкӧ рабочејјас, но і креԍԏана гӧгӧрвоісны, коԁі сіјӧ Сӧвет-влаԍтыс ԁа коԁ-ԁор сіјӧ песԍӧ-коԍаԍӧ. VІІІ-ԁ-Ставрочмувывса-Сјезԁ-Советов-вылын, 1920-ԁ-воԍа ԃекабрын, Ԉеԋін аслас-ԍорԋіын віԍталіс, мыј ԃумајтӧны ревоԉутсіја-јылыԍ креԍԏана. Секі самеј муніс ԍорԋі Ангԉіјакӧԁ лӧԍӧԁчӧм-јылыԍ. Нӧш-јура ангԉіјаса черносоԏеннеј конԍерваторјас 1) быԁ-ногыс чужјаԍісны бурӧн-лӧԍӧԁчӧмыԍ. Најӧ корісны міјанлыԍ ԋерп, зарԋі-кујлан-інјас ԁа мукӧԁ-сещӧм-тор. Ԉеԋін і віԍталіс сјезԁлы, кыԇі Арзамас-карувса (Ԋіжегороԁса-губ.-улын)-сјезԁ-вылын ӧԏі-беспарԏіјнеј-креԍԏаԋін Ставрочмувывса-сјезԁ-вылӧ-бӧрјӧм-ԃеԉегатјаслы ԍетӧма со-кущӧм-інԁӧԁ: „Јортјас-пӧ, мі тіјанӧс ыстам Ставрочмувывса-сјезԁ-вылӧ ԁа шуам тіјанлы, мыј мі,
 
*Конԍерваторјас ԁорјӧны важ-влаԍт, олӧмыс меԁ важ-ногӧн мунас-і.
креԍԏана, кӧԏ кујім-во јешщӧ щыгјалам, кынмам, вӧчам, мыј вермам, Сӧвет-влаԍтлы ԋекущӧм-ԁон-боԍттӧг, но Роԍԍіја-матушкаӧс ангԉічаналы енӧ вузалӧ, ԋерпјас ԁа мукӧԁ-тор налы енӧ ԍетӧ“. І Ԉеԋін, Окԏабрса-ревоԉутсіја-нуӧԁыԍ, асԍаԋыс соԁтіс: „Мем вывті ԋімкоԃ кывзыны тащӧм-торјассӧ. Тајӧ-Арзамасса-ԃаԃӧкоԃыс ӧні уна“.
Меԁ-ыҗыԁтор-лоӧм војеннеј-коммуԋізм-ԁырј-сіјӧ біын-ԁорӧм рабочеј-креԍԏана-ӧтувтчӧм. Уна-міԉԉон-креԍԏаԋін ԍуртчісны пабрік-завоԁјасын-уҗалыԍ-рабочејјаскӧԁ. Ԃеԋікін-Колчакјас ԁа мукӧԁ-белејјас біӧн ԁа сабԉајасӧн тӧлквыв пуктісны, креԍԏанаӧс, велӧԁісны најӧс вежӧравны коԁкӧԁ колӧ мунны, коԁкӧԁ ԋаԋ-сов вӧԃітны. Ас-ԍіннас креԍԏана аԁԇісны асԍыныс-ԁругјассӧ — рабочеј-классӧс. Каԅалісны, мыј налӧы кыкнаныслӧн ӧԏі-враг — ԅвер-помешщік-капітаԉістјас, ӧԏі-ԁруг — асланыс рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт.
 
Бурӧн вежӧралӧм, мырԁӧналӧм-ԁа.
 
Тӧԁӧмыԍ, вӧліны сіјӧ-каԁӧ і мырԁӧналӧмјас. Уна-јӧз-пыщкаԁ-ӧԁ быԁԍамаыс ԍурас. Уна-служашщеј ез кӧсјыны уҗавны Сӧвет-влаԍтлы, пышјалісны, ԉібӧ лыԃԃыԍісны уҗалыԍӧн, а аԍныс ԋемтор ез вӧчны, веԍіг јӧрмӧмінӧ ез отсавны. Тӧԁӧмыԍ, унҗыкыс сіјӧ вежӧравтӧмла вӧлі. Вывті-уна-ԉок коԉіс міјанлы сарскеј-влаԍтыԁ. Сывӧсна војна-вылаԁ, мукӧԁ-ԁырјіыс, војна-ногӧн і лоі уҗавны: мырԁӧнавны коԁ-ԍурӧӧс. Но колӧ віԍтавны веԍкыԁа, уна-мырԁӧналӧм міјанԍаԋ ез вӧв. Мырԁӧналӧмӧн-кӧ еԍкӧ лоі нуӧԁны гражԁанскеј-војнатӧ, гашкӧ, егӧ і вермӧ врагјасӧс. Мі вермімӧ врагјасӧс гражԁанскеј-војнаын сывӧсна, мыј рабочејјас
ԁа унҗык-креԍԏанаыс каԅалісны збыԉсӧ ԁа аԍныс, ас-вӧԉаыԍ нуӧԁісны ревоԉутсіоннеј-уҗсӧ. Ас-вӧԉаыԍ ԁа мырԁӧналӧмӧн-уҗалӧм-вылӧ Ԉеԋін інԁіс сіјӧ-жӧ VІІІ-ԁ-сјезԁ-советов-вылын.
Ԉеԋін вежӧраліс, мыјла-пӧ колӧ вӧлі гражԁанскеј-војнаыԁ ԁа мыј кӧсјім вӧчны секі, сіјӧ вӧлі гӧгӧрвоана рабочеј-креԍԏаналы. Најӧ тӧԁісны коԁкӧԁ мыјвӧсна коԍаԍӧны, ԁа аԍнысӧ-жаԉіттӧг петісны коԍӧ, унаӧн ловсӧ пуктісны. Ӧні, ӧружјӧа-коԍјас-помаԍӧм-бӧрын, кор мукӧԁ-госуԁарствоса-војска весаԍісны міјан-му-вылыԍ, колӧ боԍтчыны лӧԋа-уҗавны олӧм-лӧԍӧԁӧм ԁа овмӧс-кыпӧԁӧм-бурмӧԁӧм-вылын. Колӧ лӧԋа ԁа бура гӧгӧрбок мӧвпавны, мыјԍаԋ завоԃітны ԁа кыԇі нуӧԁны сіјӧ-уҗсӧ. Колӧ лӧԍӧԁавны, ԇоԋтавны кӧрттујјас, посјас, міртујјас, пабрік-завоԁјас, креԍԏана-овмӧсјас-ԁа. Важсӧ-ԇоԋталӧмыԍ-лӧԍӧԁалӧмыԍ-ӧпріч колӧ зіԉны паԍкӧԁчыны, выԉјасӧс лӧԍӧԁны, выԉјасӧс воԍтавны. Колӧ велӧԁчыны вӧчны војна-воԇԍа-ԍерԏі унҗык, унаӧн унҗык. Міјанлы колӧ зіԉны ԍетны рабочеј-креԍԏаналы бур-олӧм, јона-бурӧс важ-ԍерԏі, меԁ најӧ сар ԁа помешщік-ԁырԍа-олӧм оз кутны жаԉітны. Јона-зіԉа ԁа ԍӧлӧмыԍ колӧ боԍчыны уҗавны. Кыскыны уҗавны став-уҗалыԍсӧ-і. Колӧ, меԁ быԁ-морт олӧм-лӧԍӧԁӧмӧ пуктас асԍыс тӧлксӧ, кужӧмсӧ-тӧԁӧмсӧ.
Сіԇ-кӧ, војеннеј-коммуԋізмԍаԋ лӧԋа-олӧм-лӧԍӧԁӧмӧ-вуҗігӧн колӧ корԍны быԁ-рабочеј-креԍԏаԋінлы-гӧгӧрвоана-тујјас. Колӧ, меԁ быԁ-гӧԉ ԁа шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏаԋін гӧгӧрвоіс сотсіаԉіԍԏіческеј-овмӧсыԍ бурсӧ ԁа асторјӧга-овмӧсыԍ сіјӧс јона-вылӧ пуктіс. Колӧ налы петкӧԁлыны кооператсіјајасыԍ ԁа овмӧсјас-ӧтувталӧмыԍ бурсӧ. Сывӧсна овмӧс-кыпӧԁан-уҗ-нуӧԁыԍјаслы, промышԉеԋԋік-
јаслы, коопераԏівјасын-уҗалыԍјаслы-ԁа, колӧ зелтчывны уҗ-вылас, петкӧԁлыны уҗалыԍјаслы асԍыныс уҗалан-ԍамсӧ, петкӧԁлыны, мыј најӧ кужӧны уҗавны асторјӧга-кӧԅајіныԍ бурҗыка ԁај ԁонтӧгҗык. Асланыс зіԉлунӧн ԁа уна-вӧчӧмӧн петкӧԁласны најӧ выԉ-кӧԅајінлы сӧвет-муын — рабочеј-креԍԏаналы, — мыј сӧветса-овмӧс јона-бур асторјӧга-овмӧс-ԁінын.
Ԃерт, ӧні-на оз ставыс шыԉыԁа мун, ӧні-на ковлӧны мырԁӧналӧмјас. Уна-во-на сіјӧ кысԍас, кытчӧԇ оз бырны уҗыԍ-пышјалыԍјас, ԁыша-уҗалыԍјас, ԍпекуԉантјас-ԁа. Рабочејјас креԍԏанакӧԁ сывӧсна і лӧԍӧԃісны Сӧвет-влаԍтсӧ, меԁ паныԁ-муныԍјаслы мырԁӧн щӧктыны кывзыны уҗалыԍјаслыԍ. Сӧвет-влаԍт мырԁӧн віԇӧ, ԁај колӧ віԇны, Окԏабрӧн-шеԁӧԁӧм-торјас. Мырԁӧнавны колӧ сӧмын уҗалыԍ-јӧз-врагјасӧс, ыҗыԁ-мыжјасыԍ, ревоԉутсіоннеј-закон пыԃԃі-пуктытӧмыԍ-ԁа. Уҗалыԍјасӧс-жӧ, гӧԉ ԁа шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏанаӧс, кӧԏ најӧ і оз понԁыны гӧгӧрвоны Сӧвет-влаԍтлыԍ олӧмӧн-веԍкӧԁлан-ногјас, — најӧс мырԁӧнавны оз ков. Колӧ бурӧн ԍӧлӧмыԍ ԍорԋітны накӧԁ, ԉучкі ставсӧ вежӧравны. Секі најӧ, талунја-врагјас, аскі міјанкӧԁ лоӧны. Најӧ аскежас гортас мӧвпаласны, каԅаласны збыԉсӧ ԁа отсалаԍны міјанлы лӧԍӧԁны уҗалыԍјаслы ԁолыԁ-,шуԁа-олӧм.
 
Выԉ-економіческеј-поԉіԏіка. Креԍԏаԋін вермӧ вузавны запасјас. Сіјӧ велалӧ бӧрјыԍны асторјӧга-ԍпекуԉант ԁа коопераԏів-костын. Сотсіаԉіԍԏіческеј-овмӧс уҗалыԍјаслы бурҗык.
 
Ԉеԋін-јорт со-кыԇі велӧԁіс уҗавны ԁа ԍорԋітны рабочејјаскӧԁ, меԁԍа-ԋін креԍԏанакӧԁ: вокјас
-моз-пӧ ԍорԋітӧј, вок-моз ставсӧ ԉучкі вежӧралӧј, меԁ тіјан-кывјасыԁ налы ԍӧлӧмӧԇыс јіҗасны ԁа меԁ наӧн-гӧгӧрвотӧмтор оз коԉ. Сіԇі-уҗалігӧн мі вермам лӧԍӧԁны выԉ-економіческеј-поԉіԏіка.
Вӧліны проԁразвјорстка ԁа проԁналог. Мыјла-нӧ проԁразвјорсткасӧ проԁналогӧн вежісны? — Ԁа сывӧсна, меԁ креԍԏаԋін аслас-чукӧртыштӧмӧн, лӧԍӧԁӧмӧн, ачыс кыԇ-кужас олас: колӧ-кӧ — вузалас, колӧ-кӧ — гортас віԇас. Тӧԁӧмыԍ, вузӧс-кујлӧԁӧмыԍ бурыс абу, колӧ сіјӧс вузавны, ԍӧм боԍтны. Ԍӧм-вылас ԍурас мӧԁ-пӧлӧс-вузӧс, кущӧм тенаԁ абу, он вермы вӧчны-ԋі, шуам: му-віԇ-гӧгӧр-уҗалан-кӧлуј, пеԉсајас, ԏеԉега, сапӧг ԁа с. в. Вузаԍіг-нӧбаԍігӧн базар-вылын креԍԏаԋін ԉібӧ асторјӧга-вузаԍыԍкӧԁ тӧԁмаԍӧ, ԉібӧ госуԁарствоса ԁа коопераԏівса-вузаԍыԍјаскӧԁ. Ӧні сіԇі, ԁај-воԇӧ-на кытчӧԇкӧ сіԇі лоас. Креԍԏаԋіныԁ-ӧԁ ачыс зев ԍуԍ, кыјӧԁыԍ (сещӧм-ԋін ԍам налӧн, олӧмыс велӧԁӧма сещӧмӧн лоны). Сіјӧ, щӧкыԁҗыка-кӧ бергалас базар-вылын, мустӧмтас асторјӧга-вузаԍыԍӧс, ԋӧбаԍны-вузаԍны понԁас коопераԏівјасын ԁа госуԁарствоса-магаԅінјасын. Татујӧԁ& сотсіаԉіԍԏіческеј-олӧм-лӧԍӧԁны гӧԉ ԁа шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏанаӧс бара-жӧ оз ков мырԁӧнавны: аԍныс аԁԇасны, коԁарын бурыс — ԍпекуԉант-орԁын, аԉі коопераԏівын. Рабочеј-класс-інԁалӧмӧн, војԁӧр віԁчыԍӧмӧн, ԋӧжјӧԋік, сеԍԍа збојҗыка ԁа збојҗыка СССР-са-уҗалыԍјас, јур вылӧ-лептӧмӧн, мӧԁасны меԁ-воԇын шеԁӧԁны мезлун мувыв-уҗалыԍ-јӧзлы.
Віԇӧԁламӧ ӧні, кыԇі ԍетчіс креԍԏаналы выԉ-нога-олӧм.
 
1. Уҗԁыԍӧмын. Уна-креԍԏаналӧн асшӧр-турун-наԋ во-гӧгӧр-вуҗны оз тырмы, лоӧ воԇӧсаԍны
ԉібӧ ԋӧбны. Нӧшта сіјӧ пыр мыјкӧ лӧԍӧԁӧ овмӧсас: уҗалан-кӧлуј-ӧ, мыј-ӧ. Ԋӧбаԍны ԍӧмыԍ унаыԍ-жӧ јӧрмылӧ. Мунас-кӧ сіјӧ уҗԁыԍны кулак-орԁӧ ԉібӧ ԍпекуԉант-орԁӧ (аскоԃԃем-орԁӧ ԋемтор і мунны: сылӧн ԉібӧ абу-жӧ, ԉібӧ муртса-муртса аслыс, коланторјас-вылӧ), кыԇі најӧ уҗԁасны? Ыҗыԁ-прӧчент-вылӧ. Быԁ-тӧлыԍыԍ быԁ-шајт-вылӧ корасны ԉішнеј 5-10-15-урӧн. Ԉібӧ мусӧ заклаԁӧ боԍтасны, паԍкӧмсӧ, кӧмкотсӧ. Ԉібӧ бур-вӧчӧмыԍ (уҗԁӧмыԍ) кымынкӧ-лун щӧктасны уҗавны: ыщкыны ԉібӧ куртны, вунԁыны-ԉі. Гӧԉ-креԍԏаԋін, і шӧркоԃа-олыԍыс-на овлӧ, сещӧма ԇугԍасны уҗјӧзас, кулак-кабырыԍ немчӧжыс оз мынлыны. Ԇік-мӧԁ-пӧлӧс-отсӧг лоӧ, гӧԉ ԉібӧ шӧркоԃа олыԍ-креԍԏаԋін-кӧ уҗԁыԍасны госуԁарстволыԍ ԉібӧ коопераԏівыԍ. Воԇӧсалас-кӧ сіјӧ сетыԍ кӧјԁыс, уҗԁас ԍӧм скӧт лӧԍӧԁны, боԍтас уҗавны машінајас, сыыԍ сылыԍ ыҗыԁ-прӧчент оз перјыны. Мынтыԍан-сроксӧ ыҗыԁӧс інԁасны, меԁ уҗјӧз-мынԁасӧ вермас нажӧвітны ԁа уҗјӧзсӧ мынтыны кокԋі лоӧ. Сеԍԍа ԋекущӧм соԁтӧԁ-ԋі, уҗӧԁӧм-ԋі, заклаԁујтчӧм-ԋі госуԁарствоса ԁа коопераԏівыԍ-уҗԁыԍӧмын абу. Креԍԏаԋін бара-жӧ аԁԇӧ кулаклыԍ ԁа асторјӧга-вузаԍыԍлыԍ сіјӧ-гӧрбӧн озырмӧԁчӧм, аԁԇӧ, кущӧм вірјуыԍјас најӧ. Креԍԏаԋін каԅалӧ, мыј сылы ԁа сіјӧ-овмӧслы бурҗык, капітал-кӧ абу асторјӧга-кіын, а рабоче-креԍԏанскеј-Сӧвет-госуԁарство-кіын, ԉібӧ сӧвет-кооператсіјаын.
 
2. Уҗын (проізвоԁствоын). Гӧԉ ԉібӧ шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏаԋін аԁԇӧ, кор сіјӧ асԍыс-овмӧссӧ аскежас нуӧԁӧ, торјӧн суԍеԁјасԍыс, торјӧн обществоԍыс, секі сылӧн омӧԉік-овмӧсыс ԋекыԇі оз бурмы, ԁај бурмӧԁныс оз вермы. Аскежас сіјӧ оз вермы лӧԍӧԁны му-вынԍӧԁан-торјас, бур-кӧјԁыс, му-віԇ-гӧ-
гӧр-уҗалан-машінајас, вуҗны унавежаа-му-уҗалӧмӧ, лӧԍӧԁны бур-скӧт, выј-вӧчан-машіма, ԋіраԍан-ԋарјаԍан-машінајас ԁа с. в., венԍыны ԋаԋ-жугӧԁыԍ-гагјаскӧԁ, кос-повоԃԃакӧԁ-ԁа. Ԇік-мӧԁ-ԍікас-олӧм лоас, сещӧм-креԍԏанаыс-кӧ ӧтувтчасны ԍеԉско-кӧԅајственнеј-товаріществојасӧ, арԏеԉјасӧ, коопераԏівјасӧ. Секі еԍкӧ ӧтвылыԍ ԁа сӧвет-влаԍт-отсӧгӧн поԅӧ лӧԍӧԁны бур-кӧјԁыс, бур-скӧт, уна-пӧлӧс-му-віԇ-уҗалан-машінајас; поԅӧ суԇӧԁны агрономӧс ԁа му-гӧгӧр-уҗтӧ сіјӧ-інԁалӧм-ԍерԏі уҗавны. Асшӧр-ԍӧм-кӧ-абу, арԏеԉлы ԉібӧ коопераԏівлы кокԋіԁҗык уҗԁыԍны. Налы уҗԁасны гортса (местнеј) ԉібӧ госуԁарствоса-бјуԁжетыԍ, банкыԍ-ԉі. Банкјасыс-ӧԁ сӧветскејӧԍ-жӧ, асланым. Бјуԁжетнас (прікоԁ-рӧскоԁ) быԁлаын бергӧԁлӧны рабочеј-креԍԏана-сӧветјас. Ӧні зіԉӧны, ԁај нӧшта понԁасны зіԉны, ыҗԁӧԁны, паԍкӧԁны креԍԏана-овмӧс-бурмӧԁӧм-вылӧ уҗԁыԍӧмјас. Уҗԁыны понԁасны сіԇі, меԁ уҗԁыԍјас кокԋіԁа бӧр вермасны мынтыны. Арԏеԉӧн ԋемторјыԍҗык он пов ԁај ԁонтӧм сувтӧ, поԅӧ стракујтчыны шерыԍ, ԋаԋ-коԍтӧмыԍ ԁа мукӧԁ-сещӧм-прітчаыԍ. Креԍԏаԋін ас-ԍіннас олӧмыԍ аԁԇӧ, ӧтка-уҗалыԍлы ԍӧкыԁ, коԉтчӧ мукӧԁыԍ, гӧԉмӧ, оз вермы лӧԍӧԁны выԉ-нога ԁа выԉ-торјӧн-уҗалӧмјас. Мӧԁарӧ, арԏеԉтчӧм, ӧтувтчӧм-војтыр (выј вӧчны, вӧԃітны шабԁі, картупеԉ ԁа с. в.) ӧтарӧ паԍкӧԁчӧны, бурмӧ налӧн овмӧсыс. Артавны-кӧ во-гӧгӧрԍа-воӧм (ԁокоԁ) креԍԏаналыԍ, арԏеԉӧ ԉібӧ коопераԏівӧ-пырӧм-креԍԏаԋінлӧн сіјӧ јона ыҗыԁ ӧтка-креԍԏаԋін-ԁорыԍ. Таԇі, со, олӧмыс велӧԁӧ креԍԏанаӧс ӧтувтчавны арԏеԉјасӧ, товарішществојасӧ, коопераԏівјасӧ. Татујӧԁ& бара ԋекущӧм-мырԁӧналӧм оз ков.
3. Вузӧсӧн-вежлаԍӧмын. Креԍԏаԋін ԉішнеј-ԋаԋсӧ, пуктасјас, вӧчасјас-ԁа вузалӧ ԉібӧ асторјӧга-вузаԍыԍлы, ԉібӧ коопераԏівӧ, ԉібӧ госторгјасӧ. Асторјӧга-вузаԍыԍ зев-муԃер: ку-піԍыс петӧ зіԉӧ пӧрјавны креԍԏаԋін-вузаԍыԍӧс. Коопераԏівын-ԁорыԍ ыҗыԁҗык-ԁон ԍетӧ вузӧс-вылӧ, ошкӧ креԍԏаԋінӧс; оз і лаԋтлы, пыр тоԉгӧ-віԍталӧ мыјкӧ. Креԍԏаԋінлы ԋімкоԃ ԁонӧнҗык (кымынкӧ-урӧн) вузӧсыс інӧ-ԁа, раԁ-ԋін ԍетас. А оз тӧԁ сіјӧ, кыԇі варов „бур“-ԍпекуԉант кокорԋітас сіјӧс: ԍӧктасӧ ещаҗык віԍталас, ԁозԍыс ԉішнеј пуктас, гірасӧ вежас ԁа м. т. Вӧзјас воԇӧ-вылӧ јӧрмӧмінӧ ԍӧм ыҗыԁкоԃ-прӧчентӧн. Вӧзјас вузӧс-вылас асԍыс-вузӧсјассӧ ԁа ԁонсӧ кујім-ԁонӧн пуктас. Креԍԏаԋін вузӧс-ԁонјас коопераԏівыԍ оз тӧԁ, ԋӧбас ԍпекуԉантлыԍ. Кыԇ он ԋӧб, кущӧма јешщӧ ошкӧ ԁа! Уна-ног асторјӧга-вузаԍыԍ ылӧԁлӧ креԍԏанаӧс, став ногсӧ он і вермы урчітны. Јона ԁолыԁ асторјӧга-вузаԍыԍлы, кор базар-вылын креԍԏана-вузаԍыԍ уна. Секі сіјӧ меԁ-бӧрја-кутӧ вывԍыԁ куԉас. Уԁајтчас ԁа ӧԏі-базар-лунӧ став-рӧскоԁсӧ вештас, кор кущӧм сылӧн вӧлӧма. Ԇік-мӧԁ-ногӧн вузаԍӧм-ԋӧбаԍӧмыԁ мунӧ госторгјасын, коопераԏівјасын-ԁа. Сені креԍԏаԋін-вузаԍыԍ ачыс вермас віԁлавны вескісӧ, гірајассӧ, ԁонсӧ, кыԇі боԍтісны сылыԍ вузӧссӧ, кытчӧ ԉібӧ мыј вылӧ сіјӧс іналісны. Креԍԏаԋін-кӧ шԉенын коопераԏівас, ԁа вермӧ бӧрјыны сӧветас, ачыс, ԉібӧ уполномоченнеј-пыр вермас тӧԁны, веԍкыԁа-ӧ (честно-ли) уҗалӧны коопераԏівын. Овлӧны-ӧԁ і сені ԋеԉучкіјас, ԁажӧ унаыԍ. Креԍԏана-рабочејлы аслыныс колӧ кыјӧԁны коопераԏівын-уҗалыԍјас-бӧрԍа, уҗ-ԇугыԍјасӧс сетыԍ вӧтлавны-ԁа. Став-шԉенлы колӧ ӧтвылыԍ
зіԉны бурмӧԁны кооператсіја-гӧгӧр-уҗ, зіԉны бур-вузӧс суԇӧԁны ԁа ԁонтӧгҗыка вузавны сіјӧс.
Мі шуам креԍԏаԋін-рабочејлы. ,,Ԍуԍа віԇӧԁ гӧгӧрбок. Бур-кӧԅајінӧн ло. Секі тенаԁ-коопераԏівын лоас веԍкыԁ-оласа (честный) -прікашщік, тенаԁ-госуԁарствоын лоас веԍкыԁ-оласа-служашщеј“.
Креԍԏаԋін ԋӧбӧ ԍојан-јуан, кӧмкот-паԍкӧм, ԁозмукјас, уҗалан-кӧлуј ԁа м.-тор. Сылы вузалӧны ԉібӧ асторјӧга-вузаԍыԍ, ԉібӧ коопераԏів, ԉібӧ госторг. Креԍԏаԋін воыԍ-воӧ, луныс-лунӧ аԁԇӧ, мыј асторјӧга-вузаԍыԍлӧн вузӧсыс ԁонаҗык ԁај омӧԉҗык. Сӧмын сіјӧ ԋӧбаԍыԍыскӧԁ мелі, кужӧ сіјӧс кыјны ԁај чорыԁа пӧрјавны. Міјан коопераԏівјас ԁа госторгјас абу-на велалӧмаӧԍ ԋӧбаԍыԍјаскӧԁ бурӧн ԍорԋітны, но кужӧны-ԋін асторјӧга-вузаԍыԍыԍ ԁонтӧгҗыка вузаԍны. Сіјӧ, тӧԁӧмыԍ, зев еща. Колӧ зев-на уна вӧчны, меԁ коопераԏівјас ԁа госторгјас велаласны ԍетны ԋӧбаԍыԍлы быԁ-вузӧс каԁын, ӧчереԁын-сулавтӧг. Став-вузаԍан-уҗсӧ-бура-лӧԍӧԁӧмыс коопераԏівјасын ԁа госторгасын ас-сајаным. Мі шуам креԍԏаԋінлы ԁа рабочејлы: „Ԍуԍа віԇӧԁ гӧгӧрбок. Бур-кӧԅајінӧн ло, щӧктытӧг гіжԍы коопераԏівӧ, ветлы ревіԅіоннеј-коміԍԍіја-заԍеԁаԋԋејас-вылӧ, ветлы рабоче-креԍԏанскеј-інспектсіјаӧ, профсојуз-чукӧртасјас-вылӧ, ԍеԉсоветӧ ԁа с. в. Ен чӧва ов, шыаԍ — кытчӧ колӧ, к о р — мыј колӧ, отсав бур-тӧлкнаԁ, інԁӧмӧн, уҗӧн, отсӧгӧн, — секі тенаԁ лоӧ зев-бур госуԁарствоса коопераԏів-лавка“. Креԍԏаԋін аԁԇӧ, мыј асторјӧга-вузаԍыԍ кулаккӧԁ сіјӧс
грабітӧны, ылӧԁлӧны, пӧрјӧԁлӧны. Сіјӧ аԁԇӧ, мыј коопераԏів ԁа госторг сылы ԁа сіјӧ-овмӧслы бурҗык, најӧс-бурмӧԁӧм ас-сајас. Ԋекущӧм-мырԁӧнавтӧг, ас-вежӧрнас-олӧмӧн креԍԏана-рабочеј пырӧны коопераԏівӧ, уҗалӧны сені, лӧԍӧԁӧны сотсіаԉіԍԏіческеј-госуԁарство.
 
Бур-лоӧмјас выԉ-економіческеј-поԉіԏікаыԍ. Јонмӧны, паԍкалӧны промышԉенноԍԏ, креԍԏана-овмӧс, тујјас. Червоԋетс. Лӧԍӧԁам сотсіаԉізм. Јӧз быԁ-уҗӧ аԍныс кутчіԍӧны, велӧԁчӧны. Јӧз-кост-олӧм бурмӧ. Рабочејјаслӧн ԁа гӧԉ ԁа шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏаналӧн крепыԁа-ԍуртчӧм вермӧ јеҗыԁјасӧс. Натсіонаԉнеј респубԉікајас, облаԍтјас-ԁа. Отсаԍам нуӧԁны ревоԉутсіоннеј-уҗјас капітаԉіст-госуԁарствојасын ԁа колоԋіјајасын.
 
Віԍталам ӧні җеԋыԃіка мыјјас вӧчӧма Ԉеԋін-інԁалӧм-ԍерԏі овмӧс-кыпӧԁӧм-бурмӧԁӧмын ԁа госуԁарство-лӧԍӧԁӧмын, кыԇі олам мукӧԁ-госуԁарствојаскӧԁ, кыԇі отсаԍам коԍаԍны мувыв-рабочеј-креԍԏаналы помешщік-банкірјасыскӧԁ, меԁым мезԁыны мувыв-уҗалыԍ-јӧзӧс ԁа лӧԍӧԁны сотсіаԉізм.
 
Ԍӧмӧн-вӧԃітчӧмын. Меԁ-ыҗыԁтор-ԍӧмӧн-вӧԃітчӧмын рабоче-креԍԏана-влаԍтлӧн ԁоныԍ-уԍтӧм-ԍӧм-лӧԍӧԁӧм — червоԋетсјас. Ез-на, ме чајта, ԋекоԁ вунӧԁ, кущӧм-омӧԉ-ԍӧмӧн-вӧԃітчӧм вӧлі гражԁанскеј-војна-војасӧ. Уналаын асԍама-ԍӧм ветліс: кӧні сарскеј, кӧні „керенка", „ԃеԋікінка", „ԁумскеј“, украінаса-карбоваԋетс, сӧветса-ԍӧмјас ԁа уна-уна мукӧԁ-пӧлӧс. Гумага-ԍӧмӧн тыртісны мутӧ: быԁӧн аслыныс аԍныс леԇісны. Ԍӧм ԁонтӧмміс, луныԍ-лунӧ ԁоныс уԍі, чіні. Веԍіг-ӧԁ Сӧвет-влаԍт врагјасӧс-вермӧм-бӧрын регыԁӧн ез вермы лӧԍӧԁ-
ны чорыԁ-ԁона-ԍӧм. Сіјӧсывӧсна, мыј ӧԏікӧ, зарԋі-запас міјан пӧшԏі бырі. Мыјкӧмынԁа-зарԋі міјанлы лоі ԍетны Брестса-лӧԍӧԁчӧм-куԅа. Мыјкӧ-мынԁа боԍтісны чеко-словакјас ԁа белејјас. Мыјкӧмынԁа ыстім заграԋітсаӧ му-віԇ-гӧгӧр-уҗалан-машінајасыԍ, шомыԍ, паровозјасыԍ ԁа с. в. Уна-зарԋі лоі віԇӧма 1921 — 22-ԁ-воԍа-щыгјалан-војасӧ. Міјан-госуԁарствоын пырҗык асшӧр-ԋаԋӧн олам, коԉассӧ вузалам заграԋітсаӧ. А сіјӧ-војаснас меԁ-ԋаԋа-інас став-ԋаԋыс коԍміс, ԋаԋтӧмӧԍ коԉімӧј. Аслыным лоі ԋаԋсӧ ԁа мукӧԁ-ԍојан-тор ԋӧбны заграԋітсаыԍ. Вузаланторјас секі міјан ԋемтор-на ез вӧвны, став-ԋаԋсӧ лоі ԋӧбны зарԋі-вылӧ.
Мӧԁкӧ, ԍӧм-ԁонтӧ кутӧ госуԁарствоса-ԁокоԁ. А ԁокоԁыс міјан сіјӧ-војасӧ зев-ічӧт вӧлі: олыԍјас куԅа-војујтігӧн јона гӧԉмылісны, пӧшԏі ставныс корыԍ-коԃӧԍ вӧліны. 1922-ԁ-воԍа-арын (сӧмын-на віт-во-сајын), ІV-ԁ-Комінтерн-конгресс-вылын, міјан-респубԉікаын-олӧм-јылыԍ-віԍталӧмын Ԉеԋін-јорт меԁ-воԇԇаыԍ ошјыԍіс озырлунӧн. Сіјӧ шуіс, неп-пӧ меԁ-воԇԇа-вонас чукӧртіс міјанлы кыԅ-міԉԉон-шајт зарԋіӧн. „Тӧԁӧмыԍ", шуіс Ԉеԋін: „тајӧ капітал міјан-респубԉікаын ва-војт-ыҗԁа, јона ічӧт, ԁа понԁам наԃејтчыны, мыј мі кутам чӧжны сіјӧс і воԇӧ, понԁам зіԉны чӧжны“.
Оз ков вунӧԁны, мыј тамынԁа-капітал чукӧрмӧма ԍоӧн-җынјӧн-міԉԉона (зарԋі-шајтӧн)-госуԁарствоса-ԁокоԁ-ԁырјі, щыгјалан-воын, мукӧԁ-госуԁарствојасыԍ-уҗԁыԍтӧг. Сӧмын ӧтувја, ӧԏі-морт-моз-отсаԍӧм рабочеј-креԍԏаналӧн тащӧм-ӧԁјӧ ԁа бура кыпӧԁісны госуԁарствоса овмӧс. Ӧні бјуԁжетын ԁокоԁыс віт-міԉԉарԁ-шајтыԍ-уна. Ԍмета-ԍерԏі став
рӧскоԁыс ԁа ԁокоԁыс 26-27-ԁ- во-вылӧ лоӧма ԁас-міԉԉарԁыԍ-уна. Каніталыс-ԋін (чукӧртӧм, чӧжӧм-ԍӧм) ԋоԉ-міԉԉарԁыԍ-уна. Вузаԍӧм бура-жӧ мунӧ: ас-вузӧс заграԋітсаӧ унҗык петкӧԁам, пыртам сеԍ ещаҗык. Сіԇ-кӧ, інӧ, ӧні оз міјан-зарԋі мун заграԋітсаӧ, а налӧн міјанӧ пырӧ. 1926-27-ԁ-воын заграԋітсаса-зарԋі пырас Сӧвет-респубԉікајасӧ ԍо-міԉԉон-шајт-гӧгӧр.
Со-мыј-вӧсна сӧветса-червоԋетс лоі чорыԁ-ԁона. &ԍӧм-ԁон уԍӧмыԍ ԁугԁіс. Сӧвет-правіԏеԉство пыр зіԉӧ вузӧсјас-вылӧ ԁон чінтыны, меԁ еԍкӧ ӧԏі-шајт-вылӧ унҗык ԋӧбаԍны. Сытујӧԁ бура-уна-ԋін вӧчӧма, тӧԁчымӧн. Рабочеј-креԍԏана каԅалісны, мыј асланыс Сӧвет-влаԍтлы поԅӧ ескыны, кытчӧ-ԍурӧ ԁа ԉок-ногӧн сіјӧ ԍӧм оз віԇ, понԁісны асԍыныс чӧжӧм-ԍӧмјас нуны віԇны сберегаԏеԉнеј-кассајасӧ, уҗԁыны ԍӧмсӧ госуԁарстволы. А сіјӧ зев-ыҗыԁ-бур. Сіјӧн Сӧвет-влаԍԏ кыпӧԁӧ-бурмӧԁӧ креԍԏана-овмӧс, паԍкӧԁӧ промышԉенноԍԏ ԁа мукӧԁ-уҗјас госуԁарство-овмӧсын.
Креԍԏана-овмӧсын. Вот-перјӧм Сӧвет-влаԍт лӧԍӧԁӧ сіԇі, меԁ еԍкӧ гӧԉ-јӧзӧс ԇікӧԇ сыыԍ мезԁыны, шӧркоԃа-олыԍјаслыԍ боԍтны мыјкӧмынԁа, а озырјаслыԍ уна. 1926-27-во-вылӧ вотыԍ мезԁӧма квајт-міԉԉон-креԍԏана-овмӧс. Мӧԁарӧ, Сӧвет-влаԍт јона отсалӧ шӧркоԃа-олыԍ-гӧԉҗык-креԍԏаналы. Налы уҗԁӧны ԍӧм ԅемԉеуетројство-вылӧ, а гӧԉ-креԍԏана-веԍт сіјӧ-уҗ-нуӧԁӧны правіԏеԉство-щӧт-вылӧ. Бӧрја-кык-воӧн госуԁарство креԍԏаналы ԍетӧма 9-міԉԉон -ԃеԍеԏіна му ԁа 21-міԉԉон-ԃеԍеԏіна-вӧр. Соԁтӧма кӧјԁыс-лӧԍӧԁан-овмӧсјас, бур-скӧт-рӧԁ-віԇан-інјас-ԁа. Госуԁарствоӧн чукӧртӧма ыҗыԁ-&скӧјԁыс-запас. Быԁ-ногӧн отсаԍӧны креԍԏаналы
суԇӧԁны му-віԇ-гӧгӧр-уҗалан-машінајас. Выԉ-ногӧн-креԍԏана-овмӧсјас-лӧԍӧԁны-кос-местајасын віԇӧма 70-міԉԉон-шајт. Креԍԏаыалы уҗԁыны овмӧсјас бурмӧԁны леԇӧма 140-міԉԉон-шајт. Сыыԍ-ӧпріч, гӧԉ-креԍԏаналы отсаԍны лӧԍӧԁӧма торја-касса. Шӧр-правіԏеԉство пуктӧма сетчӧ 10-міԉԉон-шајт, а местнеј-влаԍтјас бура-унаӧн-жӧ соԁталӧны. Ӧԏілаыԍ мӧԁлаӧ јӧзӧс-овмӧԁӧм-вылӧ (переселение) леԇӧма 27-міԉԉон-шајт. Воԍталӧма уна выј-вӧчан-завоԁјас, кракмал-вӧчан, чері-јај-солалан ԁа мукӧԁ-пӧлӧсӧс, кӧні креԍԏана-овмӧс-помыԍ-шеԁӧԁӧм-торјас пӧртӧны вузӧсӧ. Выԉпӧв завоԃітісны вӧԃітны клопок, шабԁі ԁа мукӧԁ-сещӧм-тор. Му-віԇ-гӧгӧр-уҗалан-машінајас зев уна інӧ, јона-уна војна-воԇԍа-војас-ԍерԏі. Уналаын уҗалӧны тракторӧн. Леԇӧма (гырыԍ-школајаԍыԍ) уна ԅемԉеустроіԏеԉӧс, агрономјасӧс-ԁа. Зіԉӧны ԍујны ԅемеԉнеј-учрежԃеԋԋејасӧ аԍнысӧ креԍԏанасӧ. Ԍетӧма уна-пӧлӧс-кокԋӧԁјас скӧт-рӧԁмӧԁны ԁа бурмӧԁны, унҗык вӧв лӧԍӧԁны-ԁа. Ԍура-скӧт (ӧшјас-мӧсјас) војна-воԇԍа-војас-ԍерԏі унҗык-ԋін. Зіԉӧны вӧвјасӧн војна-воԇԍа-лыԁ суӧԁны. Вӧлӧԍтув-бјуԁжетјас чорыԁ-поԁувтас-вылын.
Уҗалыԍјас-зіԉӧмӧн ԁа Сӧвет-влаԍт-отсӧгӧн креԍԏана-овмӧсјасыԍ воӧ војна-воԇԍа-војасын-мынԁа-ԋін, ԁас-міԉԉарԁ-шајт-кымын. Поԅӧ ԁумајтны, локтан-војасӧ сіјӧ јона соԁас. Соԁас сывӧсна, мыј креԍԏана-овмӧсӧ воыԍ-воӧ уна-машіна пырӧ, ԍіктјас-грезԁјас еԉектрофітсірујтчӧны (сы-вылӧ віԇӧма-ԋјн 15-міԉԉон-шајт), креԍԏана вуҗӧны уна-вежаа-му-уҗалӧмӧ, кӧԇӧны сещӧмторҗык, кӧні мыј унҗык ԁа бурҗыка воӧ. Мӧԁар-бокԍаԋ-кӧ
боԍтны, војнаӧԇ уна креԍԏана-овмӧсын-воӧм-тор помешщік ԁа ԍпекуԉант-кіӧ пыріс. Сыпонԁа креԍԏана, веԍіг бур-војасӧ, пыр щыгјалісны. Ӧні, Сӧвет-влаԍт-ԁырјі, мыј креԍԏаԋін кӧԇас-пуктас, сіјӧ і аслыс боԍтас. Сывӧсна креԍԏаԋін ӧні бурҗыка олӧ, пӧттӧԇ ԁа чӧскыԁҗыка ԍојӧ-јуӧ, мічаҗыка паԍтаԍӧ-ԁа.
 
Промышԉенноԍԏын. Промышԉенноԍԏын меԁ-ыҗыԁторјыс вын, јӧткыԍ-бергӧԁлыԍ (двигательная) ԁа морт-вын. Капітаԉізм паԍкаліс ԁа јонміс ру-вын-вылын. Сотсіаԉізм лоӧ лӧԍӧԁӧма еԉектрічество-вын-вылын. Промышԉеыноԍԏӧн ԁа креԍԏана-овмӧсӧн-бергӧԁлыԍыс лоӧ еԉектрічество.
Војнаӧԇ еԉектрічествоӧн міјанын пӧшԏі ез уҗавны. Быԁ-пӧлӧс-коланторсӧ вајлісны заграԋітсаыԍ. Ԉеԋін щӧктіс лӧԍӧԁны план СССР еԉектрофітсірујтны, вынԍӧԁіс сіјӧс сјезԁ-советов-вылын, чукӧртіс бурҗык-,тӧԁыԍ-уҗалыԍјасӧс. І мыј-жӧ? — 1926-27-ԁ-воын еԉектростантсіјајас ԋоԉ-ԁа-җын-мынԁа-уна вӧчасны 1923-24-ԁ-воын-ԍерԏі, кык-мынԁа-уна војна-воԇԍа-војас-ԍерԏі. Стрӧітім Волховстрој (зев-ыҗыԁ-еԉектростантсіја Волхов-ју-вылын), панім сувтӧԁны Ԁԋепрострој (Ԁԋепр-ју-вылӧ). Еԉектростантсіјајас пабрікјас-моз-жӧ воԍԍалӧны ԋе тоԉкӧ карјасын, но і ԍіктјасын, ԋе тоԉкӧ тсентрын, но і быԁ-респубԉікаын ԁа облаԍтын Сојуз-паԍтаын. Мі зіԉам регыԁҗык кыпӧԁны асԍыным овмӧс, бурмӧԁны сіјӧс војна-воԇԍа-војас-ԍерԏі кӧԏ-кык-мынԁа, кокԋӧԁны олӧм уҗалыԍ-јӧзлыԍ. Колӧ, меԁ-быԁ-уҗалыԍ олас ԁолыԁа, суԇчанаҗык-
-ԁа ӧніја-ԍерԏі. А меԁ сіјӧ лоас, креԍԏаналыԍ вӧвјассӧ колӧ вежны еԉектріческеј моторӧн. Сіԇі велӧԁіс Влаԃімір Іԉԉіч.
Промышԉенноԍԏлы кынӧм-ԍумалӧм-коԃа-жӧ ломтыԍантор колӧ. Меԁ-уна ԍојӧ сіјӧ ԋерп. Гражԁанскеј-војна-ԁырјі врагјас-біа-кыщ-піын - олігӧн ломтыԍанторјасԍыԁ ԇікӧԇ пікӧ волім. Ангԉічана груԅіԋетс-меԋшевікјас (Тсереԏеԉԉі, Чхеіԁԅе, Ԁжорԁоԋі ԁа м.)-отсӧгӧн боԍтісны міјанлыԍ ԋерпа-ін, ԇікӧԇ торјӧԁісны сыыԍ. Бакуса ԁа Грозноса&-рабочејјасӧс, міјанлыԍ бур-јортјасӧс, Груԅіјаса-меԋшевікјаслӧн-слугајасыс (окранка) ангԉіјаса-короԉ-палачјаскӧԁ-ӧтув арестујталісны, лыјлісны, ловјӧн гуалісны. Сіԇі мі ԁыр ԋерптӧг олім.
Ізшом-перјан-ін Ԁонбасыԍ Ԃеԋікін-банԁа пазӧԁіс. Сывӧсна мыјкӧԁыра лоі ломтыԍны куш пескӧн, торфӧн, мӧскуаса-руԁ-рӧма-шомӧн ԁа с. в. Рабочејјас асланыс-зіԉӧмӧн ԁа ԍӧлӧмԍыс-уҗалӧмӧн ломтыԍанторјыԍ-щыгјалӧм регыԁӧн бырӧԁісны, мезԁісны сыыԍ. Ӧні ԋерптӧ ԁа шомтӧ војна-воԇса-војас-ԍерԏі јона уна перјӧны.
1922-ԁ-воын заграԋітсаыԍ воіс міјанлы меԁ-воԇԇа шом-парԏіја, 18 1/2 міԉԉон-пуԁ. Ӧні мі шомсӧ аԍным перјам, ас-муыԍ, кык-міԉԉарԁ-пуԁыԍ-уна быԁ-воӧн. Сіјӧс аԍным сотам ԁај петкӧԁам мукӧԁ-госуԁарствоӧ: Ітаԉіјаӧ, Франтсіјаӧ, Маті-Асыввылӧ-ԁа. Ԋерпыԁ уна-жӧ шеԁӧ: аслыным тырмӧ ԁај вузалам заграԋітсаӧ. Со-ӧԁ кущӧм-уна вӧчӧма татујӧԁ 3-4-воӧн!
Рабочеј-вын воыԍ-воӧ пыр-жӧ соԁіс, бурміс сылӧн олӧмыс. Воыԍ-воӧ сіјӧ унҗык вӧчӧ, бурҗык-вузӧс леԇӧ-ԁа. 1923-24-ԁ-воын гырыԍ-пабрік-завоԁјасын вӧлӧма міԉԉонӧн-җынјӧн-рабочеј, а 1926-27-ԁ-воын, сӧмын-жӧ сещӧм-гырыԍ-пабрікјасын, кык-міԉԉон ԁа җынјыԍ-ԋін уна. Рабочеј соԁӧма міԉԉон-мортыԍ-уна. 1923-24-воын шӧркоԃ-нажетка-рабочејлӧн вӧлӧма 422-шајт, 1926-27-ӧԁын лоӧ 712-ш.
Щӧтӧ-кӧ боԍтам вузӧс-ԁӧнтӧммӧм 25%-вылӧ, 1926-27-ԁ-воын рабочејлӧн олӧмыс 1923-24-ԁ-воын-ԍерԏі кыкпӧв бур.
Та-ԁінӧ нӧшта колӧ соԁтыны уна-пӧлӧс-сотсіаԉнеј-страковка: шојтчан-керка (дом отдыха), бурԁӧԁчӧм, отсӧг рушкуа-нывбабајаслы ԁа кагалы, јаԍԉіјас ԁа м.-т. Сотсіаԉнеј-страковка-ԍетны 1926-27-воын быԁ-тӧлыԍ-вылӧ лӧԍӧԁӧма квајтымын-віт-міԉԉон-шајтӧн. Му-паԍтаын, міјанын-кынԇі, ԋекущӧм-госуԁарствоын-на абу рабочеј-креԍԏаналы сещӧм-шојтчан-керкајас, кӧні уҗалыԍјасӧс јона ԁӧԅӧрітӧны. СССР ӧніјавыјӧн ӧтнасӧн песԍӧ-тӧжԁыԍӧ став-уҗалыԍ-понԁа. Сіјӧ — мувыв-уҗалыԍлӧн горт, ас-му (отечество).
Рабочејјас, на-понԁа-тӧжԁыԍӧмыԍ, јона-бура мынтӧны Сӧвет-влаԍтлы: уна вӧчӧны. 1923-24-ԁ-воын пабрік-завоԁјасын вӧлі вӧчӧмаӧԍ ставсӧ віт-міԉԉарԁ-шајт-ԁон, а 1926-27-ԁын — ԁасӧԏі-міԉԉарԁ-шајт-ԁон. Креԍԏана-рабочејлы-колан-кӧлуј кујім-мынԁа-уна ӧні леԇӧны. Сеԍԍа вӧчӧны уна-машінајас, струментјас ԁа с. в. Став-вӧчӧмыс војна-воԇԍа-војас-ԍерԏі унҗык-ԋін, сытујӧԁ воԇӧ-ԋін тувтчім.
Сіԇ-жӧ бура-уна-вӧчӧма тујјас-бурмӧԁӧм-куԅа (тујјассӧ, паракоԁјас, паравозјас &,вагонјас ԁа с. в.).
 
Сотсіаԉізм-паԍкалӧмын, асторјӧга-вузаԍыԍјаскӧԁ ԁа кулакјаскӧԁ-венԅӧмын-ԁа. Татујӧԁ міјан уна-жӧ-ԋін вӧчӧма. Уҗалан ногјас інԁіс Ԉеԋін. Ӧтарԍаԋ, проԉетаріат-кіын-кутан-сотсіаԉіԍԏіческеј-промышԉенноԍԏ, банкјас, тујјас. Мӧԁарԍаԋ, креԍԏана-овмӧс-ӧтувтӧм. Кооператсіјајас-понԁа ԍікт јонмӧ, паԍкӧԁчӧ-быԁмӧ; креԍԏана аскостас топыԁҗыка ԍуртчӧны, ӧтувја-уҗалӧмјас лӧԍӧԁӧны. Ӧтувтчӧны гӧԉ-креԍԏаԋін шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏаԋінкӧԁ ԁа ӧтвылыԍ отсаԍӧны рабочејлы. Сотсіаԉіԍԏіческеј госуԁарственнеј ԁа коопераԏівнеј овмӧсјас топыԁа ԍуртчӧны мӧԁа-мӧԁыскӧԁ, ԉічкӧны непманӧс ԁа кулакӧс — ԉазӧԁасны најӧс. Олӧм петкӧԁлӧ, Ԉеԋінлӧн-кывјасыс збыԉ вӧлӧма, ставыс сіԇі мунӧ.
1926-27-ԁ-воын кооператсіјајаԍыԍ со-кущӧм-бурјас-ԋін тӧԁчӧны. Уҗԁыԍан-коопераԏів Сојуз-паԍтаын ԁас-ԍурс, ԁас-міԉԉон-гӧгӧр-шԉен сетчӧ ӧтувчӧмаӧԍ. Кустарно-промыслӧвеј-кооператсіја ӧтувтӧ квајтԍо-ԍурс-кустарӧс; вузӧсыс налӧн квајтԍо-міԉԉон-шајт-ԁон. Меԁԍа-јона паԍкаліс овмӧс-кыпӧԁан-кооператсіја (сельско-хозяйственная), уна аслыс-пӧлӧс-шӧр-правԉеԋԋеӧн (хԉеботсентр, ԉнотсентр, маслотсентр, плоԁовінсојуз, картупеԉ-сојуз ԁа с. вԇ Овмӧс-кыпӧԁан-кооператсіјаын лыԃԃыԍԍӧ квајт-міԉԉон-шԉен. Вузӧсыс воӧн бергӧԁчӧ міԉԉарԁ-шајт-ԁон. Потребіԏеԉскеј-кооператсіјалӧн пӧшԏі быԁ-ԍіктын і грезԁын лавка. Ԍіктса-лавкаыс лыԃԃыԍԍӧ ԍіԅімԁас-ԍурсыԍ-уна, ԁаскык-міԉԉон-пајшщік-шԉенӧн. 1926-27-ԁ-воын вузӧсыс бергӧԁчас ԁас-міԉԉарԁ-шајт-гӧгӧр. Став-вузӧсыс респубԉікајас-Сојузын вонас бергӧԁчас
пӧшԏі кыԅ-ԋоԉ-міԉԉон-шајт-ԁон, сіԇ-кӧ, інӧ, потребкооператсіја - бергӧԁӧм лоӧ 40% став-вузӧс-бергӧԁӧмас.
Правіԏеԉство-тӧжԁыԍӧмӧн ԁа уҗалыԍјас-зіԉӧмӧн кооператсіја госуԁарствоса-вузаԍӧмкӧԁ асторјӧга-вузаԍыԍӧс ӧтарӧ зырӧны. Асторјӧга-вузаԍыԍлы меԁ-барышнӧ вузаԍны чукӧрӧн, гырыԍ-парԏіјаӧн. Вузаԍӧны, ԃерт, і ічӧԏікаӧн, коԁі мыј корыштас, сӧмын сіјӧ абу ківыв налы: рӧскоԁнӧ. Важӧн озырҗыкјас езҗык і зіԉны ічӧԏікаӧн-вузаԍны, ӧні-тај лоі-а, ԋевеԉаыс щӧктіс-ԁа. Ӧні гырыԍ-парԏіјаӧн-вузаԍыԍ асторјӧга-вузаԍыԍыԁ зев-ԋін еща. Став-вузӧс-бергӧԁчӧм-ԁонын на-пај-вылӧ воӧ сӧмын 9%; 91% уԍӧ кооператсіја ԁа госуԁарство-вузаԍӧм-вылӧ. Тајӧ чукӧрӧн, парԏіјаӧн-вузаԍӧмын. Ічӧԏікаӧн-вузаԍӧмын вежԍӧмыс ыҗыԁкоԃ-жӧ. 1923-24-ԁ воын ічӧԏікаӧн-вузаԍыԍ асторјӧга-вузаԍыԍ-пыр бергӧԃчіс 90%-вузӧс, а ӧні мунӧ сӧмын 35%. Понԁам наԃејтчыны, кооператсіја регыԁӧн ԇікӧԇ сіјӧс ԉукыштас — бырӧԁас. Колӧ нӧшта віԍтавны, пабрік-завоԁјасын капітаԉіст-кӧԅајін сӧмын 5%. Тӧԁӧмыԍ, сені непман кулаккӧԁ быԁ-ногыс грабітӧны, песԍӧны озырмӧԁчыны уҗалыԍ-јӧз-гӧрб-вылын. Јешщӧ кымынкӧ-во бура-вежӧралӧмӧн чорыԁа коԍаԍыштам накӧԁ ԁај вермам гагјасӧс. Колӧ зелтчывны, став-выннымӧс пуктыны јонмӧԁны сотсіаԉіст-промышԉенноԍԏ, кооператсіја-ԁа. Коммуԋіст-парԏіја Сӧвет-влаԍткӧԁ вӧчісны план гырыԍ-пабрік-завоԁјас воԍтавны. Леԇасны најӧс, вузӧсјас соԁӧны. Колӧ міјанлы зіԉны асшӧр-вузӧсӧн овны, заграԋітсаыԍ-вајтӧг. Колӧ зіԉны ԍетны креԍԏаԋінлы быԁ-пӧлӧс ԍојан, паԍкӧм-кӧмкот, быԁ-пӧлӧс-ԁозмук, струментјас, машінајас, му-вынԍӧԁанторјас ԁа с. в.
Колӧ міјанлы аслыным велӧԁчыны вӧчны машінајассӧ, еԉектростантсіјајас, паракоԁјас, паравозјас ԁа с.в. Сіјӧ рабочејјаслы уҗ. Мӧԁарԍаԋ, колӧ ӧтувтавны креԍԏана-овмӧсјас. Колӧ отсавны воԍтыны машіннеј-тӧварішществојас, выј-вӧчан-завоԁјас, ӧтласа-шабԁі-керан-інјас ԁа мукӧԁ-пӧлӧс-тӧварішществојас. Отсаԍны ставнымлы ԍӧмӧн, бур-мывкыԁӧн, уҗјас-вылын-тујԁӧмӧн ԁа мукӧԁ-ног. Став-выныс міјан ӧтувтчӧмын: ӧтув уҗавны, ӧтув коԍаԍны.
Сотсіаԉізм паԍкалас ӧтувја-уҗалӧмӧн, кооператсіја-отсаԍӧмӧн. Колӧ лӧԍӧԁны ԍіктјасӧ ӧтласа-пӧжаԍан-ін, ԍојан-јуан-ін, песлаԍан-ін ԁа с. в.
 
Велӧԁчӧмын, ӧтувчӧмын-ԁа. Бур-сотсіаԉістӧн-кӧ кӧсјан лоны, колӧ велӧԁчыны. Сар-ԁырјі рабочеј-креԍԏанаӧс ез велӧԁны, полісны најӧ ԍуԍмӧмыԍ, збојмӧмыԍ-ԁа. Велӧԁчытӧм ԁа пемӧстујын-олӧм коԉі міјанлы сар-правіԏеԉствоԍаԋ. Ез-ӧԁ веԍ Ԉеԋін-јорт унаыԍ шулы, міјанлы-пӧ нӧшта ревоԉутсіја колӧ вӧчны, куԉтура-ревоԉутсіја. Міјанлы колӧ зіԉны ԍуԍмыны, тӧлкԍавны, унҗык тӧԁны, унҗыктор кужны вӧчны. Сіјӧ-кӧ оз ло, рабоче-креԍԏанскеј-влаԍт-јылыԍ ԋемтор і ԍорԋітны. Мыј бурыс, уна-міԉԉон-морт-кӧ морт-права аслыныс шеԁӧԁісны, а аԍныс пемыԁӧԍ, велӧԁчытӧмӧԍ, унаыԍ оз тӧԁны ԋі оз вежӧравны мыј кыԇі вӧчны, кокԋіа-шеԁӧԁчӧны враг-тывјӧ — пӧрјалӧмӧ. Проԉетаріат-ԃемокраԏіја (абу буржуазнеј — сіԍ-кока, а настӧјашщеј проԉетаріат-ԃемокраԏіја) лоӧ сіјӧ, кӧні став-уҗалыԍыс пуӧ-велӧԁчӧ, уҗалӧ быԁ-общественнеј-уҗын.
Јӧзӧс-југԁӧԁан-уҗ-нуӧԁыԍ-коміссаріат (Наркомпрос) ԁа гырыԍ-јӧз-пӧвсыԍ-пемыԁлун-бырӧԁан-Ԉеԋін-ԋіма-общество (ОДН) ревоԉутсіјалы зев-
-ԋін уна вӧчісны. Мӧскуа-коԃ-губерԋајасын пӧшԏі став-јӧзсӧ-ԋін велӧԁӧма. Быԁлаын, ԁажӧ меԁ-бокі-,меԁ-ылі-грезԁјасын велӧԁӧны грамотаӧ гырыԍӧс: нывбабајасӧс і мужщінајасӧс. Велӧԁчӧмыԍ зев-ыҗыԁ-бур. Велӧԁчӧм-мортлӧн-пӧ ԍінвоԇыс воԍса, шулӧмаӧԍ ԁажӧ важ-јӧз, велӧԁчытӧмјас. Најӧ ԁа велӧԁчӧмыԍ бурсӧ вӧлӧм тӧԁӧны, каԅавлӧмаӧԍ. Зев — ԋін-јона колӧ грамотаыԁ нывбабалы: сіјӧ-ӧԁ мам, быԁтӧ посԋі-гражԁанаӧс. А быԁтыԍӧмыԁ ој-јој-ыҗыԁ-уҗ, уна-тӧԁӧм сетчӧ колӧ.
Велӧԁчӧм-нывбабаыԁ — велӧԁчӧм-робоԏԋіча, велӧԁчӧм-куԉтураа-јорт, гражԁанка — сотсіаԉізм-лӧԍӧԁыԍ, бур-коԍаԍыԍ капіталкӧԁ. Сіјӧ тӧԁӧ, кущӧм-тор кыԇі вӧчны, уҗыс сылӧн ӧԁјӧнҗык соԁӧ ԁај аслыс кокԋіԁҗык. Сіјӧ тӧԁӧ, кӧні кыԇі олӧны, мыј уҗалӧны; вежӧралӧ, кыԇі аслыс бурҗыка овны, кущӧм-овмӧс лӧԍӧԁны: вежӧралӧ олан-ногјас, уҗ-нуӧԁан-ногјас-ԁа, отсалӧ мывкыԁнас ԁа тӧԁӧмнас бурҗык-олӧм-лӧԍӧԁны ԁа с. в.
Нывбаба-кост-уҗ, меԁԍа-ԋін Асыввылын, кӧні меԁбӧрја-војасӧԇ нывбабајас олісны кык-кӧрт-чеп-кыщ-піын (капітал ԁај ас-мужік-кабырјасас), зев-ыҗыԁ-історіческеј-тор. Колӧ зіԉны сіјӧ-уҗсӧ воԇӧ нуӧԁны, паԍкӧԁны. Ӧԁ нывбаба му-вылын зев-уна: җын-мынԁа став-олыԍ-піас.
Зев-колантор комсомол ԁа піоԋер-пӧвсын ӧні кущӧм уҗ-нуӧԁӧны. Велӧԁчӧны посԋі-чеԉаԃ школаӧ-ветлытӧг-на јещщӧ, велӧԁчӧны гырыԍҗыкјас ічӧт-школаын, шӧркоԃын, рабфакјасын, вузјасын. Быԁмӧны, велӧԁчӧны, јешщӧ велӧԁчӧны-ԁај 140-міԉԉон-уҗалыԍ-морт Сӧвет-странаын.
Рабочеј-креԍԏана велӧԁчӧны овны, олӧм-лӧԍӧԁны, щӧщ велӧԁчӧны і коԍаԍны. Најӧ тӧԁӧны, капітаԉістјас міјан-вылӧ јона піԋсӧ јірӧны. Сіјӧ і
віԁчыԍ, корја ԉок-ԅверјас-моз уԍкӧԁчасны. Нӧшта-ӧԁ он тӧԁ, коԁар-бокԍаԋ уԍкӧԁчасны: пежјасыԁ гӧгӧр кыԋјалӧны, быԁлаын емӧԍ. Сывӧсна быԁлаын — бокі-карјасын, шӧрын — лӧԍӧԁам мі бур-,ыҗыԁ-ԍӧлӧма-ревоԉутсіја-віԇыԍјасӧс — рабочеј-креԍԏана-Гӧрԁ-арміја. Сытујӧԁ міјан-уҗ зев бура ԁа шыԉыԁа мунӧ, ԋекущӧм пыкԍӧм ԋі венԍӧм оз овлы. Јона отсалӧны уҗалыԍјас лӧԍӧԁны сынӧԁӧԁ-лебалан-флот.
Меԁ-јона став-імперіаԉіст пыщԍыс пыр повԅӧԁлӧ міјанӧс меԁ-муԃер, ԉок ԁа пеж-оласа ангԉіјаса-буржуј. Ӧԏі-му абу, кӧн сіјӧ оз војујт. Быԁлаыԍ куралӧ-грабітӧ. Сіјӧ топӧԁӧма, уҗӧԁӧ ас-вылас јегіпԏаԋінӧс, турокӧс, арабӧс, інԁусӧс, мусуԉмаԋінӧс, ԋегрӧс, кітајетсӧс ԁа с. в. Ем-кӧ кӧнкӧ ӧружјӧтӧм-морт, грабіԏеԉ-ангԉічаԋін-лорԁ сені-ԋін, куԉӧ сылыԍ кусӧ. Окԏабрса-ревоԉутсіја — Рытыввывса ԁа Асыввывса-уҗалыԍјаслӧн Сӧвет-сојуз-мамыс, Комінтерн, места-вывса-коммуԋіст-парԏіјајас-ԁа чуксалӧны пӧкӧрітӧм-раб-јӧзӧс мезԁыԍны кырнышјас-гыжјыԍ, лӧԍӧԁны аслыныс выԉ-ԁолыԁ-,-шуԁа-олӧм. Ԉок-ԅверјас кылӧны-ԋін, муыс на-кок-улын вӧрԅіс, регыԁӧн уԍасны пыԁӧстӧм-гуранӧ, — јешщӧ јона скӧрмісны СССР-вылӧ, сіԇі еԍкӧ і пурыштасны сіјӧс, чашјасны. Быԁԍама-ногыс корԍӧны помка војна пестыны рабочеј-креԍԏанакӧԁ, мырԃԃыны на-кіыԍ влаԍт ԁа ԍетны сіјӧс важ-помешщік-капітаԉістјаслы, кԋаԅјаслы, короԉјаслы-ԁа.
Міјанлы јона колӧ віԇны ԁа ԁӧԅӧрітны Гӧрԁ-арміјаӧс, нӧшта вынԍӧԁны сіјӧс-ԁа. Став-уҗалыԍлы колӧ отсавны віԇны Сӧвет-респубԉікајас.
Сіԇ-жӧ пыр уҗалысјасӧс чежмӧԁлӧны, кыскӧны уҗ-вылӧ ԁа велӧԁӧны уҗавны уна-пӧлӧс-учреж-
ԃеԋԋејасын. Кымынлаӧ-ӧԁ ӧні бӧрјӧны уҗавны рабочеј-креԍԏанаӧс, велӧԁӧны најӧс быԁтор вежӧравны, артавны, тӧԁны, вӧчны буртор став-јӧзлы. Сӧветјасын ԁа сӧвет-берԁса-коміԍԍіјајасын кык-кујім-міԉԉон-воԇын-муныԍ-рабочеј-креԍԏана уҗалӧны. Профсојузјасын ԁас-міԉԉон-гӧгӧр-шԉен, быԁ-пӧлӧс-кооператсіјаын — 25-80-міԉԉон; сен сеԍԍа нывбаба-кост-уҗалӧм-ԁа, комсомол-ԁа, піоԋер-ԁа, Осоавіахім, ОДН, пабрік-завоԁса-совешщаԋԋејас-ԁа. Ставнысӧ најӧс ас-бӧрԍаыс нуӧԁӧ міԉԉон-шԉена-коммуԋіст-парԏіја. Став-тащӧм-общественно-поԉіԏіческеј овмӧс-бурмӧԁан ԁа куԉтура-кыпӧԁан-оргаԋізатсіјајасыс губка-моз кыскӧны ас-пыщкас быԁ вежӧра, аԍсӧ-морттујӧ-пуктыԍ-уҗалыԍӧс. Таԇі, со, ӧтув-уҗалӧмӧн, јонмӧ рабоче-креԍԏанскеј влаԍт, паԍкалӧ проԉетаріат-куԉтура.
 
Натсіонаԉнеј-респубԉікајас-лӧԍӧԁӧм. Сојуз-ԁа.
 
Быԁ-госуԁарствоын ем аслысԍама ас-ԍорԋіа-јӧз. Зев-ԋін уна сещӧмыс міјанын, Сӧвет-муын. Ԋекытӧні сещӧм-јӧз-кост-оланног сещӧм-бура абу лӧԍӧԁӧма, кыԇі Сӧвет-Сојузын. Капітаԉіст-госуԁарствојасын став-јӧз-вылас ыҗыԁалыԍјасыс буржујјас. Налы колӧ, меԁ еԍкӧ посԋі-котыра ас-ԍорԋіа-јӧз мӧԁа-мӧԁыскӧԁ пыр зычітісны ԁа пурԍісны. Најӧс нароԍнӧ мӧԁа-мӧԁ-вылас уԍӧԁӧны, меԁ кокԋіԁҗык быԁ-пӧлӧс-ԍорԋіа-јӧзӧс торјӧн грабітны ԁа нарԏітчыны на-вылын. Јона віԇӧны најӧс ӧтувтчӧмыԍ. Сарскеј-Роԍԍіјаын унҗык-олыԍыс вӧлі увтыртӧм посԋі-котыра ас-ԍорԋіа-јӧз. Налӧн ԋекущӧм-права ез вӧв. Мукӧԁсӧ, олӧмыԍ-јона-коԉӧм-јӧзӧс, пӧшԏі велӧԁчытӧмјасӧс, шуам, кіргізјасӧс, башкірјасӧс, калмыкјасӧс ԁа м., віԇісны рабтујын, ԇікӧԇ најӧс рӧзӧрітісны, щыг віісны.
Сӧвет-влаԍт вӧвлытӧм-бур ас-ԍорԋіа-јӧзлы вӧчіс: став-уҗалыԍ-јӧзсӧ, кӧԏ-кущӧм-ԍорԋіа сіјӧ, быԁ-пӧлӧс-праваӧн ӧткоԃаліс. Быԁ-посԋі-котыра ас-ԍорԋіа-јӧзлы ԍетіс права лӧԍӧԁны аслыныс олӧм кыԇі налы колӧ, кӧԏ-пӧ ԇікӧԇ торјӧԁчӧј мукӧԁ-јӧзыԍ. Сӧвет-влаԍт збыԉыԍ, олӧмас петкӧԁліс, мыј рабочеј-креԍԏана-муын абу ԁај оз вермы лоны мукӧԁ-ԍорԋіа-јӧзӧс-нарԏітӧм, увтыртӧм. Мӧԁарӧ, быԁ-посԋі-котыра-ас-ԍорԋіа-јӧзлы ԍетӧма вӧԉа торјӧԁчыны автономіјаа-облаԍтӧ — аслыныс ас-олӧмӧн веԍкӧԁлыны, кыпӧԁны-бурмӧԁны овмӧссӧ кыԇі аслыныс колӧ, воԍтавны школајас ԁа велӧԁны сені ас-кыв-вылын, лӧԍӧԁны суԁ ԁа гіжны ԋігајас ас-кыв-вылын-жӧ, воԍтавны быԁ-пӧлӧс рабочеј-креԍԏаналы-колан-учрежԃеԋԋејас. Став-уҗсӧ сені нуӧԁны бара-жӧ ас-кыв-вылын, меԁым рабочеј-креԍԏаналы ставыс гӧгӧрвоана вӧлі, верміс вежӧравны, вочакыв-віԇны кор колӧ-ԁа. Кущӧмкӧ-облаԍтын-кӧ асшӧр-ԍӧм оз суԇԍы овмӧс-нуӧԁны, шӧр-правіԏеԉство налы отсалӧ: јукӧны Сојуз-ԁокоԁыԍ. Ԋекущӧм облаԍт оз ӧтԁортны, отсаԍӧны ставныслы ӧтмоза. Быԁлаыԍ зіԉӧны бурмӧԁны-паԍкӧԁны уҗалыԍ-јӧз-овмӧс: креԍԏана-овмӧс, промышԉенноԍԏ-ԁа. Коԍтӧны ԋурјас ԁа васӧԁ-інјас, кӧтӧԁӧны кос-інјас.
Коԉӧмаҗык облаԍтјас еԉектофітсірујтӧны. Воԍталӧны сетчӧ пабрік-завоԁјас, тујјас. Саԃмӧԁӧны, чуксалӧны вежӧра-олӧмӧ ԍԏепјасын, тунԁраын ԁа тајгаын-олыԍ меԁ-пемыԁ-,вӧј-јӧзӧс. Кыјԍыԍ-вӧралыԍјас, местаыԍ-местаӧ-ветлӧԁлыԍ-скӧтвіԇыԍјас, черікыјыԍјас, му-берԁӧ-боԍтчыԍјас-і, — ставныс ӧтувтчалӧны сӧветјасӧ, коопераԏівјасӧ, пемыԁлун-бырӧԁан-обществојасӧ ԁа с. в. Меԁ-пемыԁ-пеԉӧсас Сојузын пырӧ еԉектрічество-југӧр, сутугатӧм-ра-
ԃіо ԁа боԉшевік-Ԉеԋінлӧн чукӧстчӧмыс. Сіјӧ корӧ јӧзӧс веԍкӧԁчыны, велӧԁчыны, ӧтувтчыны ԁа, рабочеј-класс-велӧԁӧм-ногӧн, лӧԍӧԁны аслыныс выԉ,-ԁолыԁҗык-олӧм.
Проԉетаріат-программа-ԍерԏі-жӧ лӧԍӧԁӧма Сӧвет-Сојуз. Сетчӧ пырӧ квајт-респубԉіка: РСФСР, 100,5-міԉԉон-олыԍӧн; УССР, 28,5-міԉԉон-олыԍӧн; БССР, 4,9-міԉ.-олыԍӧн; ЗСФСР, 5,8-міԉ.-олыԍӧн; Узбекса ССР, 5,5-міԉ. олыԍӧн; Туркменса ССР, 1.000.000-олыԍӧн.
РСФСР-ын 44-губерԋа, 4-торјӧԁӧм-облаԍт (Урал, Вој-Кавказ, Ԍібыр, Ылі-Асыввыв-ԁа). 23-автономіјаа ССР ԁа автономіјаа облаԍтјас: Башкірскеј АССР, Бурато-Монгоԉскеј, Ԁагестанскеј, Казакскеј, Кареԉскеј, Крымскеј, Волгапӧвсса-ԋеметсјаслӧн АССР, Татарскеј, Чувашскеј, Јакутскеј, Вотскеј, Калмытскеј,Кара-Калпакскеј, Кіргізскеј, Комі, Марі, Ојратскеј, Аԁыгејскеј, Інгушскеј, Кабарԃіно-Балкарскеј, Карачајево-Черкесскеј, Вој-Оԍеԏіја ԁа Чеченскеј. Тајӧ-став-пыщкас меԁ-ічӧт-облаԍт Інгушіја, 69.000-олыԍӧн. Меԁ-ыҗыԁыс — Казакскеј, 5.000.000-олыԍӧн. Сы-бӧрын олыс-ԍерԏіыс Тотара-автономіјаа-облаԍт, 2.800.000-олыԍӧн; Башкіріја — 2.400.000-олыԍӧн. Став-автономіјаа-респубԉікаас ԁа облаԍԏын 18.000.000-уҗалыԍ-морт. Ставнысӧ најӧс Сӧвет-влаԍт мезԁіс капітал-кабырыԍ ԁа коріс уҗавны ӧтув, выԉ-олӧм-лӧԍӧԁны. Торјӧԁӧм ԋоԉ-облаԍтын (Урал, Кавказ, Ԍібыр ԁа Ылі-Асыввыв) олӧны 66,5-міԉԉон-морт. Сіԇ-кӧ, 44-губерԋаын РСФСР-ын олӧны 62-міԉԉон-морт, 45% Сојуз-паԍта-олыԍыԍ. ССР-Украінаын торјӧԁӧма автономіјаа ССР Молԁавіја. Сыкӧԁ ортча Румыԋіја. Румыԋіја топӧԁӧма Бессарабіјаӧс, пычкӧ сылыԍ став-вын-ебӧссӧ, озырлунсӧ; рабочеј-
-креԍԏанасӧ рабӧ пӧртӧма, пыр кыјӧԁӧ на-бӧрԍа, арестујталӧ-ԁа. А ортча-олыԍјас — украіԋетсјас молԁаванакӧԁ — Сӧвет-Сојузын олӧны, аԍныс гражԁана, вӧԉаыԍ уҗалӧны, бурмӧԁӧны асԍыныс олӧмсӧ, овмӧссӧ-ԁа, велӧԁчӧны-і. Поԉшаын Пілсуԁскеј уҗалыԍ-украіԋетсјасӧс, белоруссјасӧс-ԁа, оз-жӧ морттујӧ пукты. Сені најӧс веԍкыԁа грабітӧны: топӧԁӧмаӧԍ — оз леԇны вӧԉаыԍ уҗавны ԋі ԍорԋітны. Арестјас оз і куслыны ыҗыԁа. УССР-жӧ ԁа БССР торја-респубԉікајас, аԍныс, кыԇ кужӧны, асԍыныс олӧмсӧ лӧԍӧԁӧны. Ас-окота-ԍерԏіыс најӧ пырісны Сӧвет-Сојузӧ шԉенӧ.
Кавказсајса (Закавказская) СФСР-ын со-кущӧм-автономіјаа-респубԉікајас: Аԅерԁбејԁжан, Армеԋіја ԁа Груԅіја. Аԅерԁбејԁжанӧ пырӧны: а) автономіјаа ССР Накічеваԋ ԁа б) автономіјаа-облаԍт Нагорныј Карабак; Груԅіјаӧ — а) ССР Абкаԅіја, б) ССР Аԁжарістан ԁа в) автономіјаа-облаԍт Југо-Оԍеԏіја. Кавказын олыԍыс зев-уна-пӧлӧс. Сар-ԁырјі најӧ пыр зычітісны аскостаныс, унаыԍ коԍаԍісны, прамеј-војна-коԃ вӧвлі. Меԁԍа-ԋін армјана тотаракӧԁ ез лӧԍавны. Сіԇі-жӧ олісны кавказса-војтыр аскостаныс ангԉічана-ԁырјі, кор ыҗыԁалісны сені јеҗыԁ-меԋшевікјас. Пурԍісны Груԅіја Армеԋіјакӧԁ, Груԅіја Аԅербејԁжанкӧԁ; мӧԁа-мӧԁсӧ војнаӧн повԅӧԁлісны. Ӧні, Сӧвет-влаԍт-ԁырјі, став-кавказса-уҗалыԍ-војтырыс ӧтвылыԍ песԍӧны лӧԍӧԁӧны выԉ-олӧм ас-респубԉікајасас. Вӧтлісны најӧ буржуј-помешщікјасӧс, кԋаԅјасӧс, кулакјасӧс, меԋшевікјасӧс, ангԉіјаса-буржуј-агентјасӧс-ԁа. Бырі щӧщ накӧԁ зычітан-помка кавказса-уҗалыԍ-јӧзлӧн, мӧԁа-мӧԁ-вылас-воӧм-ԁа.
Немӧвејја-тӧртӧм-јӧз (немыс ез лӧԍавлыны мӧԁа-мӧԁыскӧԁ, пыр зычітісны), ӧніја Узбек ԁа Туркмен-респубԉікајас, олӧны вокјас-моз, ӧтувја-уҗ нуӧԁӧны. Тајӧ петкӧԁлӧ, мыј уҗалыԍјас мӧԁа-мӧԁыскӧԁ зев-бура ԁа шыԋітӧма& вермӧны овны.
Міјан-вылӧ-віԇӧԁӧмӧн капіталтіст-госуԁарствоса-уҗалыԍјас, меԁԍа Ангԉіјаса ԁа Франтсіјаса-рабочејјас, велӧԁчасны выԉ-ногӧн лӧԍӧԁны олӧм асланыс-госуԁарствоын, мезԁасны колоԋіјаса-јӧзӧс нарԏітӧмыԍ, понԁасны віԇны најӧс вокјасӧс-моз. Рабочејјаслы колӧ боԍтны влаԍтсӧ ас-кіас, вӧтлыны јӧз-гӧрб-вылын-олыԍ-,вір-пычкыԍ-капітаԉіст-помешщікјасӧс, мунны Сӧвет-Сотсіал-Респубԉікајас-Сојуз-тујӧԁ.
 
СССР-јӧз-кост-олӧм. Гражԁанскеј-војна-помаԍӧм-бӧрын, кор став-белејсӧ раммӧԁісны, вӧтлісны Сӧвет-муыԍ, мукӧԁ-госуԁарствоса-правіԏеԉјас ԋӧжјӧԋікӧн, мӧԁа-мӧԁ-бӧрԍаыс, понԁісны пыԃԃі пуктыны Окԏабрса-ревоԉутсіја-правіԏеԉствоӧс, панісны накӧԁ ԍорԋіјас. Мукӧԁыс ез ԁругӧн сывылӧ ԍетчыны, ԁыр пыкԍісны. Најӧ ас-муас ԍібӧԁісны ІІ-Інтернатсіоналса-сотсіал-ԃемократјасӧс, велӧԁісны најӧс, кычі-піјанӧс-моз, кывзыны налыԍ ԁа вӧчны, мыј щӧктасны. Мӧвпалісны сіԇі-жӧ ԋӧбны налы-служітны боԉшевікјасӧс. Сіԇі мӧвпалісны, сіԇі і уҗалісны муԃерҗык буржуј-нырщікјас, мошеԋԋік Ллојԁ-Ԁжорԁжјас. Горшҗык-нӧшјурајас корісны војна СССР-кӧԁ. А вузаԍыԍјас промышԉеԋԋікјаскӧԁ мӧԁарӧ кыскісны: налы вӧлі колӧ міјанкӧԁ-ԋӧбаԍӧм-вузаԍӧм. Наркомінԃеллы (ортсыса-уҗ-нуӧԁан-коміссаріат) зев-ԍӧкыԁ вӧлі сіјӧ-војасӧ коԍаԍӧм-сорӧн нуӧԁны уҗсӧ. Ӧні сіјӧ гылыԁаҗык мунӧ. Бӧрја-5-6-воас гырыԍ-капітаԉіст-госуԁарствојас, мӧԁа-мӧԁ-бӧрԍаыс, СССР-ӧс пон-
ԁісны пыԃԃі пуктыны, ԍорԋітны сыкӧԁ праваа-госуԁарствокӧԁ-моз. Сӧмын-тај Амеріка мыјкӧ ышԋасӧ-на-а, Сӧвет-правіԏеԉствоӧс оз правіԏеԉство-пыԃԃі віԇ. Ачыс еԍкӧ вузаԍӧмӧн міјанкӧԁ зев-ԋін јона ԍуртчӧма-ԁа.
Тајӧ-став-вӧснаыс міјан паԍкаліс вузаԍӧм-ԋӧбаԍӧм мукӧԁ-госуԁарствојаскӧԁ, крепаммӧԁіс міјанӧс ӧтсӧгласа-олӧм-понԁа (за мир)-коԍын. Меԁым лӧԍӧԁны сещӧм-ӧтсӧгласа-олӧмсӧ, віԁчыԍны выԉ-војнајасыԍ-ԁа, мі ԍорԋітім капітаԉіст-госуԁарствоса-правіԏеԉјаскӧԁ, лӧԍӧԁчім накӧԁ, кыԇі вӧлі міјанлы поԅӧ. Лӧԍӧԁчам накӧԁ, а аԍным пыр тӧԁвылын кутам: буржујыԁ-ӧԁ міјан-враг, ԁругыс — став-капітаԉіст-странаса-рабочеј-класс ԁа колоԋіјаса пыԇыртӧм-нарԏітӧм-уҗалыԍјас. Мі секі тӧԁім, ԁај ӧні тӧԁам, Окԏабрса-ревоԉутсіјаыԁ му-паԍта-ревоԉутсіјалӧн воԇԇа-помыс — нырыс. Кытчӧԇ оз бырны міјан-гӧгӧрыԍ капітаԉіст-ыҗыԁалыԍјас, пыр лоӧ војнаыԍ віԁчыԍны, он тӧԁ каԁсӧ ԋі інсӧ, кор кырнышјас уԍкӧԁчасны. Со-тај-нӧ ангԉічана-ԉок-ԅверјас (ез уҗалыԍјасыс-а, буржујјасыс) ԋеважӧн мыј вӧчыштісны: Пекіныԍ ԁај Лонԁоныԍ міјан-преԁставіԏеԉствонымӧс пазӧԁісны. Кітајӧ ыстісны војска, СССР-кӧԁ ԁугԁіс волыԍны, кресталіс вузаԍӧм-ԋӧбаԍӧм-јылыԍ лӧԍӧԁчӧм-артмӧԁчӧм. Песԍӧны пестыны выԉ-војна. Став-врагыс мырԍӧны ӧтвылыԍ нырыштны Сӧвет-влаԍтӧс. А налы-воча зев-јон-оргаԋізатсіја міјан ем: мувыв-рабочеј, ревоԉутсіоннеј-креԍԏана ԁа Асыввыв-уҗалыԍјаслӧн ӧтувтчӧм. Му-паԍта-ревоԉутсіја Окԏабрӧн-шеԁӧԁӧм-тор помӧԇ крепаммӧԁас.
Мувыв-уҗалыԍлӧн, став-рабочеј-креԍԏаналӧн секі лоӧ ӧԏі Сотсіаԉіԍԏіческеј Сӧвет-Респубԉікајас Сојуз.
Кывбӧр.
 
Віԇӧԁлам-кӧ бӧрӧ, ԁумыштам ставсӧ, мыј вӧчӧма ԁас-воӧн Окԏабрса-ревоԉутсіја-бӧрын, СССР-са, ԁажӧ мувыв-рабочеј-креԍԏаналы ем мыјӧн ошјыԍны. Квајтӧԁ-јукӧн-му рабочеј-креԍԏана-влаԍт-улын. Сені ӧні важ-олӧмӧн-веԍкӧԁлан-ногјаслӧн веԍіг вуҗӧрыс абу. Став-помешщік-капітаԉістсӧ вужнас і бӧжнас вӧтлӧма, белејјасӧс вермӧма, банԃітјасӧс лӧԋӧԁӧма. Мукӧԁ-госуԁарствоса-капітаԉістјаслыԍ СССР-вылыԍ лапајассӧ вештӧма, мыј кӧсјісны боԍтны міјанлыԍ, ез вермыны. Лӧԍӧԁӧма-ԋін, ԇоԋталӧма војна-ԁырԍа-пазӧԁалӧмјас, жугӧԁалӧмјас. Воыԍ-воӧ бурмӧ-паԍкалӧ креԍԏана-овмӧс, промышԉеныоԍԏ, транснорт-і. Ӧԁјӧ соԁӧ бјуԁжет. Тӧԁчӧмӧн бурмӧ креԍԏана-рабочејлӧн-олӧм. Паԍкалӧ сотсіаԉіԍԏіческеј-овмӧс-лӧԍӧԁӧм: сотсіаԉіԍԏіческеј промышԉенноԍԏ, креԍԏана-овмӧс, кікост-уҗ, кооператсіја. Рабочеј-креԍԏаналы ԁолыԁҗык-,кокԋіԁҗык-олӧм лоі, — понԁісны најӧ велӧԁчыны, ԍуԍмӧԁчыны, аԍнысӧ нӧшта кокԋӧԁны — ӧтувтчавны. Уна-ԁас-міԉԉон-уҗалыԍ ԍуртчӧма олӧмӧн-веԍкӧԁлан, овмӧс-кыпӧԁан, јӧзӧс-ӧтувталан, јӧзӧс-југԁӧԁан-уҗӧ. Бурмӧ-вынԍалӧ проԉетаріат-госуԁарство. Быԁмӧ-вынԍалӧ проԉетаріатӧс воԇӧ-нуӧԁыԍ проԉетаріат-коммуԋіст-парԏіја. Сӧвет-влаԍт ӧні меԁ-јон, меԁ-сулач-влаԍт мірын. Мукӧԁ-госуԁарствојас сыкӧԁ лыԃԃыԍӧны, пыԃԃі пуктӧны.
Зев-ԋін, со, уна бурсӧ вӧчӧма, а поԅӧ оз сувтны та-вылын, овны воԇӧ, мыј ӧні ем? Оз! Міјанлы колӧ аскостыԍ помӧԇ бырӧԁны асторјӧга-вузаԍыԍјасӧс, кулакјасӧс-ԁа. Міјан зев-уна посԋі ԁа вывті-посԋі асторјӧга-овмӧсјас. Ԃерт еԍкӧ, со, најӧ уҗалыԍјас-кіын-ԁа, пыр-җӧ асторјӧгаӧԍ, абу ӧтув-
талӧма. Колӧ најӧс ӧтувтны ыҗыԁ-,бур-,сотсіаԉіԍԏіческеј-овмӧсӧ (ӧтув уҗавны ӧтувтӧм-му-віԇ-вылын). Зев-на уна міјанын пемыԁлун, велӧԁчытӧм, ԋінӧмабуӧ-ескӧм, јенлы-кевмыԍӧм. Емӧԍ-на уҗалыԍјас-костын ыҗыԁӧ-пукԍыԍјас, уҗыԍ-кӧԇӧԁчыԍјас, мӧԁа-мӧԁ-вылӧ-ыстыԍыԍјас, ԃелӧ-ԋужӧԁыԍјас. Зев-на јона ԁа уна колӧ міјанлы велӧԁчыны, велавны вӧчны-ԁа. Унаторјыԍ міјанлы колӧ чӧвтчыны. Став-ԉоксӧ важ-олӧмыԍ колӧ сотны, бырӧԁны ԇікӧԇ ԁа воԍтыны туј выԉ-,сотсіаԉіст-куԉтуралы.
Унатор-на міјанлы колӧ вӧчны, сӧмын сіјӧ коԍтӧг оз шеԁ. Кыԇі коԍаԍны, кущӧм-ногӧн став-коланторсӧ вӧчны? Та-вылӧ воча-віԍталӧм ԍурас коԉан-ԁас-во-чӧжԍа-коԍыԍ.
Ӧԏікӧ, рабочеј-класс еԍкӧ кыпӧԁчіс-ӧ ԁа верміс-ӧ асԍыс-врагјассӧ парԏіја-нуӧԁтӧг? Міјан гермаԋіјаса, венгріјаса ԁа мукӧԁ-ревоԉутсіјајас петкӧԁлісны, мыј врагјаскӧԁ-коԍаԍны ԁа вермыны најӧс колӧ парԏіја. Кӧні боԉшевік-парԏіја вӧлі ічӧт-на, вынтӧм, сені буржујјас меԋшевікјаскӧԁ ԍінісны рабочеј-классӧс. Окԏабр верміс сӧмын коԍын-ԁорӧм, чорыԁа-ԍуртчӧм, бур-ԃістсіпԉінаа важ Ԉеԋін-ԋіма-боԉшевік-парԏіја-отсӧгӧн.
Мӧԁкӧ, верміс-ӧ еԍкӧ рабочеј-класс врагјассӧ креԍԏана-отсӧгтӧг? Ԁа мӧԁарӧ: вермісны-ӧ еԍкӧ креԍԏана куш-ас-вынӧн мезԁыԍны помешщік-кабырыԍ? Ез! Мӧԁа-мӧԁыслы-отсавтӧг ԋекущӧм-мезлун еԍкӧ налы ез шеԁ. Татујӧԁ Окԏабр со-мыј петкӧԁлӧ. Временнеј-правіԏеԉство-ԁырјі, кор олӧмнас бергӧԁлісны меԋшевікјас, есерјас-ԁа, креԍԏана-кыпӧԁчылӧмјас (восстания) пӧԁтісны караԏеԉнеј отраԁјасӧн. Сіԇ-кӧ, карса-ыҗыԁалыԍјас віԇісны помешщікјасӧс. Меԁым бырӧԁны ԍіктыԍ помешщік-
јасӧс, шеԁӧԁны креԍԏаналы мезлун ԁа му, колӧ вӧлі карјасын влаԍтсӧ боԍтны рабочејјаслы ас-кіас. Сіԇі і вӧчісны најӧ. Рабочеј-класс паніс мезлун-шеԁӧԁны коԍ аслыс, креԍԏаналы-і. Рабочеј коԍӧ петіс креԍԏана-вылӧ-наԃејаӧн. Креԍԏана шыаԍісны рабочеј-чукӧстчӧм-вылӧ. Најӧ ескісны проԉетаріатлы. Рабочејлӧн ԁа гӧԉ ԁа шӧркоԃа-олыԍ-креԍԏаԋінлӧн-ӧтувтчӧм (сојуз) верміс гражԁанскеј-војнаын. Сіјӧ-жӧ-ӧтувтчӧм ԁа ӧтвылыԍ песԍӧм уна-буртор вӧчісны сотсіаԉіԍԏіческеј-овмӧс-лӧԍӧԁӧмын. Којмӧԁкӧ, тырмымӧн-ӧ міјан асшӧр-вын вӧлі врагјасӧс помӧԇ вермыны? Ез! Окԏабрса-ревоԉутсіја-воԇԇа-лунјасӧ зев-кокԋіа поԅӧ вӧлі міјанӧс пуԍ-паԍ жугӧԁны мукӧԁ-госуԁарствоса војскалы. Фронтјас секі воԍсаӧԍ вӧліны: важ сарскеј-арміја пышјіс, а Сӧвет-влаԍтлӧн Гӧрԁ-арміја ез-на вӧв. Коԁі-жӧ секі міјанӧс мезԁіс? Мукӧԁ-госуԁарствоса рабочеј-уҗалыԍјас: најӧ олӧм-јывԍыԁ ԁа олӧмӧн-веԍкӧԁлӧм-јывԍыԁ міјан-моз-жӧ мӧвпалӧны. Гермаԋіјаса-рабочејјас бунтујтчісны, Ангԉіјаын воԍтісны Сӧвет-влаԍтлы-отсаԍан-коміԏет, Франтсіја-паԍта нуӧԁісны кампаԋіја војска бӧр гортӧ вајны. Тӧԁӧмыԍ, тащӧм-бунтјас ԁа војујтӧмыԍ-чужјаԍігӧн капітаԉістјас пыԁӧ Сӧвет-муӧ асԍыныс војскасӧ ез лыԍтны пыртны. Коԁјасӧс вӧлі пыртӧма, веԍіг најӧс лоі бӧр петкӧԁны. Рытыввыв-госуԁарствоса-коммуԋіст-парԏіјајас ԁа уҗалыԍ-јӧзыслӧн отсӧгыс зев-ыҗыԁ-бур вајісны міјанлы Поԉшакӧԁ-војујтігӧн. Секі-жӧ колоԋіјајасын уҗалісны Комінтерн ԁа сылӧн ԍектсіјајасыс. Капітаԉістјаслы ковміс шыбытны војскасӧ і сетчӧ, сені кутчіԍны. Быԁлаын мувыв-уҗалыԍјас гыԅісны, јур лептісны ас-понԁа сулавны, мезԁыԍны вермытӧм-ԍӧкыԁ-олӧмыԍ. Коԍјас Маті-Асыввылын, Туртсіјаын, Пер-
ԍіјаын, Мароккоын, Іԋԃіјаса-забастовкајас ԁа кыпӧԁчылӧмјас, Јава-ԁі-вывса-кыпӧԁчылӧм, Лунвыв-Амерікаын ԁа Корејаын гыԅылӧм, — ставыс-ӧԁ тајӧ мувыв-ревоԉутсіја воԇ-ԍерјас. Матын, інӧ, ачыс ревоԉутсіјаыс. Меԁ-воԇын ԍерјас-піас зев-паԍкыԁа мунӧ Кітајса-ревоԉутсіја. Кітајса-ревоԉутсіја, колоԋіјаса натсіонаԉно-ревоԉутсіоннеј-кыпӧԁчылӧмјас, јӧз-госуԁарствоса рабочеј-класс-кыпӧԁчылӧмјас, — ставыс-ӧԁ сіјӧ вӧлі і ем ыҗыԁ-наԃеја міјан вермыны мувыв-ревоԉутсіја-ԁырјі.
Бара-на міјан-јур-вылын кыптӧ ыҗыԁ-ԍӧԁ-кымӧр. Колӧ віԁчыԍны ыҗыԁ-гым. Мувыв-капітал лӧԍӧԁчӧ ԉукыштны Комінтерн-знамја-улӧ-крепыԁа-ԍуртчӧм-мувыв-рабочеј-уҗалыԍӧс ԁа колоԋіјаса-рабјасӧс. Ангԉіјаса-кырнышјас уҗалӧны-ԋін: Кітајкӧԁ војујтӧны, зыртчӧны СССР-вылӧ, быԁ-ногыс мырԍӧны кыскыны сіјӧс коԍ-вылӧ. Став-вын-ебӧснымӧн колӧ міјанлы віԇны Сӧвет-влаԍтнымӧс, зіԉны јонмӧԁны рабочеј-креԍԏана-Гӧрԁ-арміјаӧс, бурмӧԁны Сӧвет-му-віԇан-ӧружјӧјас. Став-вынсӧ колӧ крепыԁа јітны-ԍуртны ԁа быԁ-сԁукын меԁ вӧлі лӧԍӧԁчӧмыԁ петны коԍ-вылӧ.
Мувыв-уҗалыԍкӧԁ ԁа колоԋіјаса-рабкӧԁ-ӧтувтчӧмӧн петамӧ выԉ-коԍ-вылӧ. Уҗ капіталӧс вермас, помӧԇ, ԋӧтчыԁ-кыпӧԁчылӧм-вылӧ. Роԍԍіјаса-Окԏабрԍаԋ му-паԍта-Окԏабр лӧԍӧԁны! Ставӧн, коԁі кыԇі вермас!

Текущая версия от 20:08, 20 апреля 2019

Быль ли, небыль... Важын ни эта вӧлӧм. Сэк и тӧв пӧ абу вӧлӧм таланьын. Ыджыт Шонді абу и вешшывлӧм эна местаэзісь. Пыр вӧлӧма мича да гажа. Быдмӧма сэк татӧн басӧк лапья вӧр - Парма. Олӧмась вӧрас зверь-пӧткапӧлӧс. Отир эшӧ абу на вӧлӧм. Уна ли, етша ли чулалас кад - Пармаыс чужтас зонӧс. Шуасӧ сійӧ Пераӧн. Бытшӧм да кодя быдмас хозяин - и вӧрыслӧ, и муыслӧ. Керас сія аслыс ньӧв, лӧсьӧтас ёссез. Ветлӧтӧ пӧ аслас му кузя, видзӧтлӧ, медбы и пуэс быдмисӧ бура, медбы и зверь-пӧткапӧлӧс оліс бытшӧмика, медбы и чериыс уяліс сӧдз ваэзын. Ӧтпыр Пераыс лэдзчас Кӧсва дорӧ, аддзӧ: мышкыртчӧма кымӧрсянь сизим рӧма Енӧшка да юӧ васӧ. - Тэ мыля юан менам юись васӧ? - юалӧ Енӧшкаыслісь Пера. - Мун татісь. - Ме эг тӧд, что ваыс тэнат, - шуӧ Енӧшка, - а ютӧг ме ог вермы овны. Сет юны пӧттӧдз. - Сета, ежели тэ менӧ кайӧтан кымӧрас. Ме бы видзӧта, мый сэтчин керсьӧ. - Пуксьы, - шуӧ Енӧшка, - сюррезӧ вылӧ. Пера пуксяс сы сюррез вылӧ, мӧтыд и лэбтас сійӧ кымӧрас. Сувтас кымӧрас Пера, и оссяс сы одзын Енма. Кытчӧ оз видзӧт, быдлаын городдэз да городдэз - дӧс алмазісь да чар изісь керӧмась. Быдлаын биэз сотчӧны: ыджытӧсь и учӧтӧсь, гӧрдӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. А шӧрас сотчӧ медыджыт би, Шонді-Би. Охота лоас Пераыслӧ босьтны кӧть неыджыт би тор да лэдзчӧтны сійӧ му вылас. Локтас сія Шонді-Биыс дынӧ да кватитас бы... Сэтчӧ кыдз гымыштас, кыдз вирдыштас - и чапкач Перасӧ ылӧ-ылӧ Би дынсяняс. Пондас усьны Пераыс тартарарыӧ. Но вот кутас кинкӧ сійӧ, лэбтас и пуксьӧтас мыйӧкӧ небытӧ. Видзӧтӧ Пераыс - аддзӧ: пукалӧ сія кымӧровӧй подушкаэз вылын, золотӧй додьын, а кыскӧ сійӧ серебрянӧй вӧв. Бокас сыкӧт пукалӧ басӧкся-басӧк нывка. Синнэс сылӧн лӧз кымӧрись, рожабаннэс - асывся зарниись, юрсиыс - чистӧй золотоись, а паськӧмыс свиттялӧ, нельки синнэз янӧтӧ. - Тэ кин сэтшӧмыс? - юалӧ нывкаыслісь Пера. - Ме Зарань, Шонділӧн ныв. Быд асылӧ ме сайма одзджык Шондіысся и быд рытӧ вода сысся сёрӧнжык. Ме дозирайта, медбы Шондіыс некинӧс эз сот. А тэ мыля павкин Шонді-Биас? - юалӧ сія Пераыслісь. - Ме мӧді лэдзчӧтны сійӧ му вылас, - шуӧ Пера. - А мыйлӧ сія тэныт му вылас? - Медбы городдэз сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь быдмисӧ, кыдз Енмаас. - А кин пондас нія городдэзын овны? - юалӧ Зарань. - Миян тэкӧт челядьным. Эд ме тэныт, тыдалӧ, гленитчи, раз тэ менӧ дорйин, - шуӧ Пераыс. - О-о, смев тэ, зонка. Смев да удав, - шуӧ Зарань, - эшӧ некин эз на лысьт кайны татчӧ, а тэ вот кайин. Эшӧ некин эз на лысьт павкӧтны Шонді-Бисӧ, а тэ павкӧтін. Дорйи бы ме кӧть кинӧс, но тэнӧ эшӧ и радейта. - Сэк лэдзчам мекӧт му вылас, - шуӧ Пера. - Ме мыччала тэныт ассим богатствоэз: керӧссэз да вӧррез, юэз да тыэз, видззез да ыббез. И иньдӧтас Зарань ассис серебрянӧй вӧвсӧ увлань, муыслань. Лэдзчасӧ нія му вылӧ, и Пера пондас мыччавны Зараньыслӧ ассис богатствоэз: вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез. Гленитчӧмась нія Зараньыслӧ, и согласитчас сія кольччыны Пераыскӧт му вылас. Сэк окалас Парма-Вӧрлӧн зоныс Шонділісь нывсӧ. Казялас этӧ кымӧрсянь Шондіыс, лӧгасяс Зараньыс вылӧ и пышшас эна местаэзісь: ась пӧ кынмӧны кӧдзытсяняс. Му вылас сэк жӧ лоӧма кӧдзыт да пемыт, пондӧмась пӧльтны ойся тӧввез, кынмӧмась юэз да тыэз, лым столаэз тыртӧмась быд пельӧсок. Лёк тӧвчик пондӧма гӧрдззыны ассис кузь бӧж, каляннэз пондӧмась уннявны-повзьӧтчыны. Сэк Пера лэбтас Зараньсӧ киэз вылас да пыртас вӧрӧ. И Парма-мамыс примитас нійӧ ласкова и дзебас аслас лапъя да небыт уввез увтӧ. Сизим год сьӧрна абу вовлӧма талань Шондіыс, сизим год сьӧрна олӧмась Пера да Зарань вӧр пытшкын. Сы коста Зарань быдтас ни Пераыслӧ сизим зонӧс - вынася-вынаэзӧ да сизим нылӧс - басӧкся-басӧккезӧ. Зоннэс пондасӧ вӧравны ни, и ныввес - гортовисявны. Ветлӧтас-ветлӧтас кытӧнкӧ Шонді и охота лоас сылӧ видзӧтны, мый ни лоис нылыскӧт. Локтас сія талань бӧр. Сэк жӧ лоас бӧра шоныт да югыт. Пышшасӧ тӧввез и каляннэз, дзебсисяс тӧвчик. Сыласӧ юэз да тыэз, пондасӧ цветитны быдмассэз. Енӧшка мышкыртчас Кӧсва весьтӧ юны. Пондас корны Шондіыс Зараньсӧ, медбы кайис сія бӧр кымӧрас, кытӧн пыр шоныт да гажа, кытӧн быдӧс тырмӧ, мый бы эз ков. Зарань оз бы кай. - Меным, - шуӧ, - татӧн бур. Сэк Шонді пондас грӧзитчыны: - Ме бӧра пышша татісь, ась ті кынматӧ. Зарань и баитӧ: - Сизим год олім - эг кынмӧ. Вӧр шонтіс. - Сэк сота быдӧннытӧ ӧтлаын вӧрыскӧт, - повзьӧтлӧ Шонді. Повзяс Зарань и шуӧ Пераыслӧ: - Только кымӧрас ме верма видзны сійӧ, медбы эз сот. Колас кайны. Каям быдӧнным. Пера и шуӧ: - Ме татӧн чужи, быдми, татчӧ и кольчча. Торйӧтасӧ сэк нія челядьнысӧ кык торйӧн - мукӧдсӧ кольны му вылӧ, мукӧдсӧ кайӧтны кымӧрӧ. Но лӧгасяс сэк Парма-вӧр: - Ме нійӧ шонті, верді, а нія пышшӧны бы. Ась мунӧ Зараньыс ӧтнас, кысянь локтіс, а челядьыс ась кольччӧны му вылӧ! И лӧсьӧтас сія говк: ӧтӧрын ыкӧстан - мӧдӧрын кылӧ. Пондас Зарань кытсавны челядьсӧ, медбы кайӧтны Енмаас: ыкӧстас ӧтӧрӧ - мӧдӧр кылӧ. Сідз нія и янсӧтчасӧ: Зарань мунас лунлань, челядьыс - ойлань. Дыр горзас, корас челядьсӧ Зарань, но нія озӧ кылӧ. Эта коста Шондіыс сыбурна пондас сотны ни, нельки ваэз косьмасӧ, муыс потласяс, быдмассэз кельдӧтасӧ. Нем керны - Зарань каяс кымӧрас ӧтнас, медбы не сетны Шондіыслӧ сотны челядьсӧ. Лишь коляс му вылас ассис серебрянӧй вӧв да золотӧй додь, медбы кӧр-нибудь кайисӧ челядьыс сы дынӧ Енмаас. Эта кадӧ Пераыс ӧктас ассис зоннэсӧ, сетас нылӧ ньӧввез да кайӧтас медвылын керӧс вылӧ мыччавны Шондісӧ. - Видзӧтӧ, - шуӧ сія нылӧ, - вон ыджытся-ыджыт би, Шонді-Би; сысянь быдӧс бурыс: шоныт и югыт, сыснь городдэз быдмӧны. Но сысянь жӧ и быдӧс умӧльыс: сія сотӧ и сія кынтӧ, сія янсӧтіс быдӧннытӧ тіянӧс и менӧ мамныткӧт. Ме пондылі сыкӧт вермасьны, но ӧтнам эг вермы. А ӧні мийӧ унаӧсь. Лэбтасӧ сэк сизимнан зоныс ньӧв и лыясӧ веськыт Шонді-Биас. Ӧтдруг ныкӧт лыяс Пера аслас медыджыт ньӧлісь. Зэгалас быдӧс Шонді-Би, чеччӧвтас сы бердісь ыджыт би тор да киссяс бичиррезӧн омӧн му кузяс. Ӧзъясӧ Пармаын сэк биэз, ыджытӧсь и учӧтӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. И пондасӧ быдмыны городдэз, сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь, кыдз Енмаас. Нія городдэзын важся каддэзсянь олӧ отир - Пералӧн да Зараньлӧн челядь. Шуӧны нійӧ пермяккезӧн да зырянаӧн. Кодя отир. И шоныт, и гажа эта странаын. Вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез, а сідзжӧ городдэз да посаддэз - ыджыт богатствоэзӧн тырӧма край. Шонді бы и ӧні пышшӧ татісь (быд годӧ сы коста тӧввез овлӧны), но оз вермы, раз ыджыт тор сылӧн мусӧ шонтӧ. Сія бы и сотӧ гожумнас, но Зарань оз сет. Сія сё медодз чеччӧ асывнас и медбӧръя водӧ рытнас - дозирайтӧ, медбы некинӧс эз сот Шондіыс. Только быд гожумся асылӧ мусӧ да вӧрсӧ вевттьӧ кыз сӧстӧм лысва. Этӧ Зарань одз асывнас, кӧр эшӧ быдӧнныс узьӧны, горзӧ - гажтӧм сылӧ челядьыстӧг. Да и челядьыс сылӧн частожык баитлӧны, кыдз бы адззыны серебрянӧй вӧвсӧ золотӧй додьнас да кайны Енмаас. Одзжык эз веритлӧ, а ӧні веритӧны ни тай, что кымӧрас туйӧ кайнытӧ. Ме бы кайла жӧ сэтчин.