Пос: различия между версиями

Материал из Wiki FU-Lab
Перейти к навигации Перейти к поиску
Нет описания правки
Нет описания правки
 
(не показано 230 промежуточных версий 4 участников)
Строка 1: Строка 1:
 
Быль ли, небыль... Важын ни эта вӧлӧм. Сэк и тӧв пӧ абу вӧлӧм таланьын. Ыджыт Шонді абу и вешшывлӧм эна местаэзісь. Пыр вӧлӧма мича да гажа. Быдмӧма сэк татӧн басӧк лапья вӧр - Парма. Олӧмась вӧрас зверь-пӧткапӧлӧс. Отир эшӧ абу на вӧлӧм. Уна ли, етша ли чулалас кад - Пармаыс чужтас зонӧс. Шуасӧ сійӧ Пераӧн. Бытшӧм да кодя быдмас хозяин - и вӧрыслӧ, и муыслӧ. Керас сія аслыс ньӧв, лӧсьӧтас ёссез. Ветлӧтӧ пӧ аслас му кузя, видзӧтлӧ, медбы и пуэс быдмисӧ бура, медбы и зверь-пӧткапӧлӧс оліс бытшӧмика, медбы и чериыс уяліс сӧдз ваэзын. Ӧтпыр Пераыс лэдзчас Кӧсва дорӧ, аддзӧ: мышкыртчӧма кымӧрсянь сизим рӧма Енӧшка да юӧ васӧ. - Тэ мыля юан менам юись васӧ? - юалӧ Енӧшкаыслісь Пера. - Мун татісь. - Ме эг тӧд, что ваыс тэнат, - шуӧ Енӧшка, - а ютӧг ме ог вермы овны. Сет юны пӧттӧдз. - Сета, ежели тэ менӧ кайӧтан кымӧрас. Ме бы видзӧта, мый сэтчин керсьӧ. - Пуксьы, - шуӧ Енӧшка, - сюррезӧ вылӧ. Пера пуксяс сы сюррез вылӧ, мӧтыд и лэбтас сійӧ кымӧрас. Сувтас кымӧрас Пера, и оссяс сы одзын Енма. Кытчӧ оз видзӧт, быдлаын городдэз да городдэз - дӧс алмазісь да чар изісь керӧмась. Быдлаын биэз сотчӧны: ыджытӧсь и учӧтӧсь, гӧрдӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. А шӧрас сотчӧ медыджыт би, Шонді-Би. Охота лоас Пераыслӧ босьтны кӧть неыджыт би тор да лэдзчӧтны сійӧ му вылас. Локтас сія Шонді-Биыс дынӧ да кватитас бы... Сэтчӧ кыдз гымыштас, кыдз вирдыштас - и чапкач Перасӧ ылӧ-ылӧ Би дынсяняс. Пондас усьны Пераыс тартарарыӧ. Но вот кутас кинкӧ сійӧ, лэбтас и пуксьӧтас мыйӧкӧ небытӧ. Видзӧтӧ Пераыс - аддзӧ: пукалӧ сія кымӧровӧй подушкаэз вылын, золотӧй додьын, а кыскӧ сійӧ серебрянӧй вӧв. Бокас сыкӧт пукалӧ басӧкся-басӧк нывка. Синнэс сылӧн лӧз кымӧрись, рожабаннэс - асывся зарниись, юрсиыс - чистӧй золотоись, а паськӧмыс свиттялӧ, нельки синнэз янӧтӧ. - Тэ кин сэтшӧмыс? - юалӧ нывкаыслісь Пера. - Ме Зарань, Шонділӧн ныв. Быд асылӧ ме сайма одзджык Шондіысся и быд рытӧ вода сысся сёрӧнжык. Ме дозирайта, медбы Шондіыс некинӧс эз сот. А тэ мыля павкин Шонді-Биас? - юалӧ сія Пераыслісь. - Ме мӧді лэдзчӧтны сійӧ му вылас, - шуӧ Пера. - А мыйлӧ сія тэныт му вылас? - Медбы городдэз сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь быдмисӧ, кыдз Енмаас. - А кин пондас нія городдэзын овны? - юалӧ Зарань. - Миян тэкӧт челядьным. Эд ме тэныт, тыдалӧ, гленитчи, раз тэ менӧ дорйин, - шуӧ Пераыс. - О-о, смев тэ, зонка. Смев да удав, - шуӧ Зарань, - эшӧ некин эз на лысьт кайны татчӧ, а тэ вот кайин. Эшӧ некин эз на лысьт павкӧтны Шонді-Бисӧ, а тэ павкӧтін. Дорйи бы ме кӧть кинӧс, но тэнӧ эшӧ и радейта. - Сэк лэдзчам мекӧт му вылас, - шуӧ Пера. - Ме мыччала тэныт ассим богатствоэз: керӧссэз да вӧррез, юэз да тыэз, видззез да ыббез. И иньдӧтас Зарань ассис серебрянӧй вӧвсӧ увлань, муыслань. Лэдзчасӧ нія му вылӧ, и Пера пондас мыччавны Зараньыслӧ ассис богатствоэз: вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез. Гленитчӧмась нія Зараньыслӧ, и согласитчас сія кольччыны Пераыскӧт му вылас. Сэк окалас Парма-Вӧрлӧн зоныс Шонділісь нывсӧ. Казялас этӧ кымӧрсянь Шондіыс, лӧгасяс Зараньыс вылӧ и пышшас эна местаэзісь: ась пӧ кынмӧны кӧдзытсяняс. Му вылас сэк жӧ лоӧма кӧдзыт да пемыт, пондӧмась пӧльтны ойся тӧввез, кынмӧмась юэз да тыэз, лым столаэз тыртӧмась быд пельӧсок. Лёк тӧвчик пондӧма гӧрдззыны ассис кузь бӧж, каляннэз пондӧмась уннявны-повзьӧтчыны. Сэк Пера лэбтас Зараньсӧ киэз вылас да пыртас вӧрӧ. И Парма-мамыс примитас нійӧ ласкова и дзебас аслас лапъя да небыт уввез увтӧ. Сизим год сьӧрна абу вовлӧма талань Шондіыс, сизим год сьӧрна олӧмась Пера да Зарань вӧр пытшкын. Сы коста Зарань быдтас ни Пераыслӧ сизим зонӧс - вынася-вынаэзӧ да сизим нылӧс - басӧкся-басӧккезӧ. Зоннэс пондасӧ вӧравны ни, и ныввес - гортовисявны. Ветлӧтас-ветлӧтас кытӧнкӧ Шонді и охота лоас сылӧ видзӧтны, мый ни лоис нылыскӧт. Локтас сія талань бӧр. Сэк жӧ лоас бӧра шоныт да югыт. Пышшасӧ тӧввез и каляннэз, дзебсисяс тӧвчик. Сыласӧ юэз да тыэз, пондасӧ цветитны быдмассэз. Енӧшка мышкыртчас Кӧсва весьтӧ юны. Пондас корны Шондіыс Зараньсӧ, медбы кайис сія бӧр кымӧрас, кытӧн пыр шоныт да гажа, кытӧн быдӧс тырмӧ, мый бы эз ков. Зарань оз бы кай. - Меным, - шуӧ, - татӧн бур. Сэк Шонді пондас грӧзитчыны: - Ме бӧра пышша татісь, ась ті кынматӧ. Зарань и баитӧ: - Сизим год олім - эг кынмӧ. Вӧр шонтіс. - Сэк сота быдӧннытӧ ӧтлаын вӧрыскӧт, - повзьӧтлӧ Шонді. Повзяс Зарань и шуӧ Пераыслӧ: - Только кымӧрас ме верма видзны сійӧ, медбы эз сот. Колас кайны. Каям быдӧнным. Пера и шуӧ: - Ме татӧн чужи, быдми, татчӧ и кольчча. Торйӧтасӧ сэк нія челядьнысӧ кык торйӧн - мукӧдсӧ кольны му вылӧ, мукӧдсӧ кайӧтны кымӧрӧ. Но лӧгасяс сэк Парма-вӧр: - Ме нійӧ шонті, верді, а нія пышшӧны бы. Ась мунӧ Зараньыс ӧтнас, кысянь локтіс, а челядьыс ась кольччӧны му вылӧ! И лӧсьӧтас сія говк: ӧтӧрын ыкӧстан - мӧдӧрын кылӧ. Пондас Зарань кытсавны челядьсӧ, медбы кайӧтны Енмаас: ыкӧстас ӧтӧрӧ - мӧдӧр кылӧ. Сідз нія и янсӧтчасӧ: Зарань мунас лунлань, челядьыс - ойлань. Дыр горзас, корас челядьсӧ Зарань, но нія озӧ кылӧ. Эта коста Шондіыс сыбурна пондас сотны ни, нельки ваэз косьмасӧ, муыс потласяс, быдмассэз кельдӧтасӧ. Нем керны - Зарань каяс кымӧрас ӧтнас, медбы не сетны Шондіыслӧ сотны челядьсӧ. Лишь коляс му вылас ассис серебрянӧй вӧв да золотӧй додь, медбы кӧр-нибудь кайисӧ челядьыс сы дынӧ Енмаас. Эта кадӧ Пераыс ӧктас ассис зоннэсӧ, сетас нылӧ ньӧввез да кайӧтас медвылын керӧс вылӧ мыччавны Шондісӧ. - Видзӧтӧ, - шуӧ сія нылӧ, - вон ыджытся-ыджыт би, Шонді-Би; сысянь быдӧс бурыс: шоныт и югыт, сыснь городдэз быдмӧны. Но сысянь жӧ и быдӧс умӧльыс: сія сотӧ и сія кынтӧ, сія янсӧтіс быдӧннытӧ тіянӧс и менӧ мамныткӧт. Ме пондылі сыкӧт вермасьны, но ӧтнам эг вермы. А ӧні мийӧ унаӧсь. Лэбтасӧ сэк сизимнан зоныс ньӧв и лыясӧ веськыт Шонді-Биас. Ӧтдруг ныкӧт лыяс Пера аслас медыджыт ньӧлісь. Зэгалас быдӧс Шонді-Би, чеччӧвтас сы бердісь ыджыт би тор да киссяс бичиррезӧн омӧн му кузяс. Ӧзъясӧ Пармаын сэк биэз, ыджытӧсь и учӧтӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. И пондасӧ быдмыны городдэз, сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь, кыдз Енмаас. Нія городдэзын важся каддэзсянь олӧ отир - Пералӧн да Зараньлӧн челядь. Шуӧны нійӧ пермяккезӧн да зырянаӧн. Кодя отир. И шоныт, и гажа эта странаын. Вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез, а сідзжӧ городдэз да посаддэз - ыджыт богатствоэзӧн тырӧма край. Шонді бы и ӧні пышшӧ татісь (быд годӧ сы коста тӧввез овлӧны), но оз вермы, раз ыджыт тор сылӧн мусӧ шонтӧ. Сія бы и сотӧ гожумнас, но Зарань оз сет. Сія сё медодз чеччӧ асывнас и медбӧръя водӧ рытнас - дозирайтӧ, медбы некинӧс эз сот Шондіыс. Только быд гожумся асылӧ мусӧ да вӧрсӧ вевттьӧ кыз сӧстӧм лысва. Этӧ Зарань одз асывнас, кӧр эшӧ быдӧнныс узьӧны, горзӧ - гажтӧм сылӧ челядьыстӧг. Да и челядьыс сылӧн частожык баитлӧны, кыдз бы адззыны серебрянӧй вӧвсӧ золотӧй додьнас да кайны Енмаас. Одзжык эз веритлӧ, а ӧні веритӧны ни тай, что кымӧрас туйӧ кайнытӧ. Ме бы кайла жӧ сэтчин.
П. ԀОРОНІН
ЈӦ3 КОСТ ОЛАННОГ
(IСТОРIЈА)
ШКМ-ын ІІ-ӧԁ ВО ВЕЛӦԀЧЫԌЈАСЛЫ
ВЕЛӦԀЧАН ԊІГА І-ӧԁ ЈУКӦԀ
КОМIГIЗ
СЫКТЫВКАР
1932
 
 
АНГԈІЈАЫН ПРОМЫШԈЕННӦЈ КАПІТАԈІЗМ
КЫПТӦМ
 
Капітаԉізмлы быԁман условіјӧ
 
Быԁ ічӧт ԁа гырыԍҗык школаса велӧԁчыԍјаслы быԁлунја уҗын уԁајтчывлӧ ԋеӧтпыр кывлыны фабрік-завоԁ јылыԍ. Капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁство јылыԍ.
Корԍаԋ завоԃітчіс промышԉеннӧј капітаԉізм, кущӧм каԁԍаԋ мӧԁісны кыпавны капітаԉіԍԏіческӧј фабрікјас, — тајӧ ԏемаын лоӧ сыјылыԍ ԍорԋі пуктӧма. Оз поԅ сіԇ тӧлкујтны, мыј капітаԉізм чӧвлӧԋӧн феоԁаԉізм бӧрын пукԍіс, ԋемтор вӧрԅӧԁтӧг, ԋекоԁӧс ԁојԁтӧг. Капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁство јӧткӧмӧн, пазӧԁӧмӧн вештіс ас туј вывԍыс ставсӧ, мыј вӧлі сылы ԇугӧ, пыкӧ і зев чорыԁа ԁојԁіс воԇԇа общественнӧј классјасӧс. Став важ олӧм вылӧмсӧ, став общественнӧј классјассӧ, ас колӧм ԍерԏіыс капітаԉістјас ԁомісны ас проізвоԁство берԁаныс, лӧԍӧԁісны ас колӧм ԍерԏіныс госуԁарственнӧј строј. Буржуаԅіја, капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁстволы туј піԍкӧԁігӧн, ԋемторјӧн ез лыԃԃыԍ, ԋінӧм воԇын ез сувт: быԁмыны ԇугыԍ цехӧвӧј ремеслӧӧс путкыԉтіс, цехӧвӧј законјас бырӧԁіс: влаԍԏ кор ковміс лӧԍӧԁны ас ногӧныс, ас кіас боԍтны, ез ԁонјаԍ ԁворанскӧј короԉ јурјасӧн, ԍмела зев швічјӧԁліс сарјаслыԍ, короԉјаслыԍ јурјассӧ, ез кӧ короԉјас ӧтсӧглас буржуаԅіја ԍерԏі уҗавны. Ӧніја буржуаԅіја шуам, зев чорыԁа кутчыԍӧ влаԍт берԁӧ ԁа вірӧн пӧԁтӧ робочӧј класслыԍ кыпӧԁчӧмјассӧ, но воԇԇаҗык каԁӧ буржуаԅіја, кор промышԉеннӧј капітаԉізм муртса-на кыпӧԁчіс, сек зев ревоԉуціоннӧја коԍ нуӧԁіс ԁворјанскӧј короԉјаскӧԁ, асԍыс быԁман туј тупкан законјаскӧԁ. Но муртса уԁајтчӧ влаԍт боԍтны ас кіас ԉібӧ сарјасӧс, короԉјасӧс поԁчіԋітны буржуазнӧј конԍԏітуціја берԁӧ, — буржуаԅіјалӧн ревоԉуціоннӧј тујвіԅ помаԍӧ.
 
Промышԉеннӧј капітаԉізм Јевропаын завоԃітчӧ 18 ԋем бӧрја помԍаԋ-ԋін вӧԉіԍԏі. Меԁвоԇ промышԉеннӧј капітаԉізм вужјаԍіс Ангԉіјаын, ԋеуна бӧрынҗык Франціјаын, Гермаԋіјаын ԁа Роԍԍіјаын.
 
Промышԉенноԍт 16-17 ԋемын.
 
Мі ӧні зев бура тӧԁам, мыј унҗык ԋӧбан тӧвар, кӧлуіыс вӧчԍӧ фабрік-завоԁјасын.
Гырыԍ каменнӧј җуҗыԁ стрӧјбајаса, зев уна уҗалыԍ лыԁа, быԁԍама пӧлӧс машінајаса — вот кыԇі мі гӧгӧрвоам фабріка ԁа завоԁјас. Гырыԍҗык карјасын ем уна ԍікас фабрікјас, завоԁјас. Фабрікалӧн меԁԍа ԍін-улӧ уԍан торјыс, мыј сен уҗалӧны уна јӧз, машіна пыр уҗыс мунӧ і зев уна тӧвар вермӧ леԇны ӧԏі луннас.
Во кыкԍо сајын ԋекущӧм фабрік-завоԁјас ез на вӧвны мірын, сіјӧ-жӧ карјасас став колан, вузаԍан-ԋӧбаԍан кӧлујсӧ вӧчісны ремеԍԉеԋԋікјас ԇоԉӧԋԇік маԍԏерскӧјјасын; ез машінаӧн, ԃерт, а кіӧн ԁа самӧј прӧстӧј уҗалан кӧлујӧн. Став промышԉенноԍтыс вӧлі ремеԍԉеԋԋікјас кіын. Вежон кост ремеԍԉеԋік уҗыштас, сеԍԍа праԅԋік лунӧ, ԉібӧ прӧстҗык каԁӧ, ачыс-жӧ і вузалӧ асԍыс вӧчӧм кӧлујсӧ матысҗык базарјас (рынок) вылын. Тащӧм ремеԍԉеԋԋікјас вӧліны ԍіктјасын і карјасын. Став новлан кӧлуј: кӧм, паԍкӧм, ԍіԏеч, ној, быԁԍама ԍікас маԏерјӧјас — вӧчԍісны ремеԍԉеԋԋік маԍԏерскӧјјасын, а кӧрта кӧлуј ԍԉесар ԁа куԅԋеч — маԍԏерскӧјјасын. Гашкӧ лыԃԃывлінныԁ ԋіга „Робінзон Крузо". Сіјӧ ԋігасӧ гіжыԍыс вот мыј віԍталӧ Ангԉіјаса ремеԍԉеԋԋікјас јылыԍ.
„Сукно кыыԍјас ԁоза унаӧнӧԍ. Унҗык керкаас-ԋін тајӧ уҗсӧ уҗалыԍјас емӧԍ. Петан-кӧ ԁа кіԉчӧ вывԍаԋыԁ горӧԁан, зев уна ремеԍԉеԋԋік вермасны ӧтщӧщ шыаԍны ас маԍԏерскӧјјасԍаԋыс". Тајӧ віԍтторјыс петкӧԁлӧ ԍіктса ремеԍԉеԋԋікјас јылыԍ. Но тащӧм-жӧ посԋі ремеԍԉеԋԋікјас вӧліны і карјасын. Ԇоԉӧԋԇік уҗалан маԍԏерскӧјјасын уҗалӧны, сен-жӧ і вузалӧны ԋӧбаԍыԍлы тӧварсӧ Вот таԇік французскӧј шԉапа вӧчыԍ јылыԍ віԍтавԍӧ: „Шԉапа гынԁыԍлӧн маԍԏерскӧјыс Ԍена ју ԁорын, ічӧԏік жырјын. Тыр сені быԁԍама посԋі кӧлујјас: пӧрт, бӧчка, тојін, скалӧјас, 60 кымын гын шԉапа баԉітан бала. Вот тан уҗалӧ шԉапа вӧчыԍ, гынԁӧ ву-
 
руныԍ шԉапајас. Гынԁыԍԍас, коԍтыԍԍас ԁа сені-жӧ і вузавлӧ, ԋӧбыԍ-кӧ лоас. Ыҗыԁҗыка паԍкӧԁчыны ремеԍԉеԋԋік оз вермы; ԍурсјасӧн ԁа унҗыкӧн луннас оз пет тащӧм маԍԏерскӧјјасыԍ тӧвар. Тӧвар җаҗ, ештӧм тӧварјасӧн, оз рущка-ращка кыв ремеԍԉеԋԋіклӧн. Кулӧ-ԁа сӧмын 20-30 шԉапа коԉӧ, — 15-20 ԉівр ԁон ставыс".
Ыҗыԁӧ маԍԏерскӧј ремеԍԉеԋԋіклӧн, паԍкыԁа-ӧ проізвоԁство пуктӧма, поԅӧ та ԍерԏі гӧгӧрвоны „унҗыкыԍсӧ маԍԏерјас уҗалӧны ӧтнанысӧн. Мукӧԁ маԍԏерыс уҗӧԁӧ поԁмаԍԏеріјӧјасӧс кык кымынӧс. А мукӧԁыслӧн ӧԏік поԁмаԍԏеріјӧ ԁа кык учеԋік (ремесловелӧԁчыԍ)“.
Гермаԋіјаын 1387 воын Франкфурт карын маԍԏерскӧјјасын уҗалісны: 1550 маԍԏер ԁа 800 поԁмаԍԏеріјӧ.
Тащӧм вӧлӧм ремеԍԉеннӧј промышԉенноԍт Рытыв-лун Јевропаын. Та моԁаа-жӧ вӧлӧма ремесло важӧнсӧ Роԍԍіјаын. Ӧԏі пуԏешествеԋԋік вот кыԇ вӧԍтавлӧ Роԍԍіја јылыԍ:
„Ремеԍԉеԋԋікјас аԍныс вӧчӧны тӧвар, аԍныс-жӧ і вузалӧны. Вузаԍаніныс сещӧм векԋіԃік мыј вӧԉа пырыԍ бергӧԁчыны он вермы, ӧԁва тӧран.
 
Цех организаціја ремесло гӧгӧрын
 
Ремеԍԉеԋԋікјас зев важыԍаԋ, меԁым мӧԁамӧԁлыԍ нажетка ԁа ԋаԋ ԋемырԃԃыны, лӧԍӧԁавлӧмаӧԍ сещӧм оргаԋізаціјајас, коԁјас шуԍывлӧмаӧԍ „цехјасӧн". Цех вӧлӧм-кӧ віԇӧ ӧԏік ԍікас ремеслоын уна уҗ нуӧԁыԍјасӧс, меԁым ремеслоын ԁа вузаԍан уҗын ез вӧв мӧԁа мӧԁыслы соравлӧм, (конкуренціја). Меԁԍасӧ-ԋін карса ремеԍԉеԋԋікјас, ставныс вӧлӧм цех устав ԍерԏі уҗалӧны. Ӧԏік ремеԍԉеԋԋік сен абу вермывлӧма ремеслоӧ кутчыԍны цехӧ пыртӧг. Цеховӧј ремесԉеԋԋіклӧн меԁԍа полӧмыс вӧлӧм со мыјыԍ: меԁ еԍкӧн ещаҗык вӧліны ремеԍԉеԋԋікјас, тӧвар вӧлі ӧтмоԁааҗык ӧткоԃ качество ԍерԏі, меԁ тӧварԋӧбыԍ быԁсӧнлыԍ ӧтмоз ԋӧбіс, веԍкыԁа-кӧ шуны, мӧԁа-мӧԁ костын конкуренціја меԁ ез вӧв. Та ԍерԏі цеховӧј уставјасӧ, конкуренціјаыԍ віԇан помӧԁјас пыԃԃі, со кущӧм торјас вӧлі гіжӧма: кымын поԁмаԍԏеріјӧӧс, кымын учеԋікӧс поԅӧ віԇны ремеԍԉеԋԋік-маԍԏерјаслы, кущӧм інструментјасӧн колӧ
 
уҗавны маԍԏерскӧјын, ыҗыԁаӧ, паԍкыԁаӧ суконшщік&аслы сукно вӧчны. А меԁым ещаҗык маԍԏерјас соԁісны увԍаԋ, цехӧвӧј уставын вӧлі сіԇ-жӧ урчітӧма, кымын во колӧ учеԋікавны, кымын во поԁмаԍԏерјӧын пукавны. Часӧвӧј ремеслоын вӧлӧм колӧ учеԋікын пукавны 12 во, сеԍԍа та бӧрын вӧԉіԍԏі шеԁӧ поԁмаԍԏеріјӧ зваԋіјӧ, а коркӧ сеԍԍа уна во мыԍԏі шеԁӧ і маԍԏер чін. Мукӧԁ ремеслоын, шуам ԋаԋ пӧжалан уҗын вӧлӧм учеԋікалан каԁ сӧмын кык во. Меԁым пырыԍ пыр маԍԏерӧԇ четчыштны, цеховӧј устав вӧлӧм оз ԍет.
Таԇік ремеԍԉеԋԋікјас важыԍаԋ вӧлӧм цеховӧј законјас-пыр аԍнысӧ віԇӧны конкуренціјаыԍ, меԁым мӧԁа мӧԁыслыԍ ԋаԋ кусӧк ез ло мырԃԃӧма. Ремеԍԉеԋԋікјас правіԏеԉство-пыр тащӧм законјассӧ перјылӧмаӧԍ. Аԍныс ремеԍԉеԋԋікјас, ԁај пӧԉіціја наԁԅіраԏеԉјас щӧщ вӧлӧм зев чорыԁа віԇӧны, меԁым ԋекоԁног ԋіӧԏік морт ез вермы вуҗны цеховӧј законјас. Кор мӧԁіс капітаԉіԍԏіческӧј фабріка кыпавны, цеховӧј ремеԍԉеԋԋікјас быԁног мӧԁісны пощны, меԁым тајӧ законјас ез вӧв вуҗӧма. Цехјас мӧԁісны мешајтны, ԇугны, капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍтлы быԁмыны, капітаԉістјаслы быԏ лоі, ԉібӧ вуҗны цеховӧј законјас вывті, ԉібӧ цеховӧј законјассӧ ԇікӧԇ пӧрӧԁны боквылас. Цеховӧј ремесло быԁ госуԁарствоын вӧвлӧма.
 
Ремесло берԁӧ сыр-јо ԋӧбыԍ (скупщік)
 
Ԍіктса ремеԍԉеԋԋіклыԍ (кустарлыԍ) ԁа карса ремеԍԉеԋԋіклыԍ вӧԉа ԋеуна ԇӧԉԁӧԁіс, а бӧрінас ԇікӧԇ ас кіпоԁ улас поԁчіԋітіс скупшщік. Вот кыԇ сіјӧ лоі. Воԇҗык шулім, мыј ремеԍԉеԋԋік тӧварсӧ ачыс вӧчіс, праԅԋікӧ, ԉібӧ прӧстҗык каԁӧ ачыс, ас вӧлӧн-ԁоԃԃӧн-жӧ петкӧԁіс рынок вылӧ тӧварсӧ вузавны, ез-кӧ ԋӧбаԍыԍ вевјав маԍԏерскӧјԍыс ԋӧбны. Ремеԍԉеԋԋіклӧн тӧвар ез-кӧ ін колан каԁӧ матысса рынок вылын ковміс-кӧ ылӧҗык нуны, секі мыј? Тӧвар ԁорын-кӧ ԁырҗык мӧԁас сулавны ԁа ԋӧбаԍыԍӧс корԍыԍны, маԍԏерскӧјыс мӧԁас сіјӧ каԁнас сылӧн сулавны. 15-16-ӧԁ ԋемјасын-ԋін аԁԇам, мыј тӧварјас вузавны вӧԃітӧны морејас сајӧ, мукӧԁ госуԁарствојасӧ, аслыс пӧлӧс јӧз — купечјас. Ԃерт, воԇҗыксӧ ремеԍԉеԋԋік ачыс тӧвар вӧчіс, ачыс-жӧ і вузаліс рынок вылын, но воԇӧ таԇ ԋекоԁног ез вермы
 
лоны, меԁым сырјо ԋӧбны і тӧвар вузавлыны, воԇԇа моз-жӧ аслыс. Лоі меԁ бӧрын тӧвар вӧчан уҗлыԍ вузаԍан уҗ торјӧԁны, коԁлыкӧ мӧԁлы ԍетны, меԁым сіјӧ мортыс корԍіс сещӧм рынокјас, кыԍ еԍкӧн поԅіс ԋӧбны сырјо ремеԍԉеԋԋіклы вылӧ і сылыԍ вӧчӧм тӧварсӧ вузавны. Меԁым, мӧԁногӧн-кӧ, ремеԍԉеԋԋік-а — ԋӧбаԍыԍ-а& костӧ сувтіс којмӧԁ морт — вузаԍыԍ-ԋӧбаԍыԍ. Тащӧм мортыс ԍурі — купеч. Купеч ԋӧбіс ремеԍԉеԋԋікјаслыԍ став тӧварсӧ мӧԁіс новлӧԁлыны вузавны ылысҗык рынокјас вылӧ. Кор јонҗыка паԍкаліс вузаԍаԋ& уҗ, ковміс тӧварлы корԍны ылысҗык рынокјас: мукӧԁ госуԁарствојасыԍ, море-океанјас сајыԍ. Тащӧм ногнаԁ-тӧ ремеԍԉеԋԋік ез-ԋін вермы ачыс ассыс тӧварсӧ вузавны ԋӧбаԍыԍлыԍ, быԏ ковміс сек пырны купеч лапаулӧ. Кор рынок паԍкалі, ыҗԁі тӧвар ԋӧбыԍ ылыԍміс ремеԍԉеԋԋік ԁорыԍ, а ылысса ԋӧбаԍыԍкӧԁ верміс сӧмын ремеԍԉеԋԋікӧс кӧртавны купеч. Сіԇ-жӧ-і сырјо рынокјас ылыԍмісны ремеԍԉеԋԋіклы. Бара-жӧ сіјӧ сырјосӧ верміс ԋӧбны ремеԍԉеԋԋіклы вылӧ сӧмын купеч. Купеч тајӧ каԁԍаԋыс ез ло прӧстӧј тӧвар новлӧԁлыԍ, а мӧԁіс нырнуӧԁны проізвоԁствоын: мӧԁіс щӧктыны тӧвар вӧчны выԉ ногӧн, ԋӧбаԍыԍјас вкус ԍерԏі. Ремеԍԉеԋԋіклы выԉ ногӧн уҗ пуктыны ковміс ԃеԋга. Ԃеԋга уҗԁыԍны поԅіс купеч орԁыԍ. Купеч уҗԁіс ԃеԋга ремеԍԉеԋԋіклы, ԋӧбіс сы вылӧ сырјо. отсаліс інструментјас выԉмӧԁны, но такӧԁ щӧщ боԍтіс ремеԍԉеԋԋікӧс і сылыԍ проізвоԁство ас кабыр-улас.
 
Цеховӧј ремесло оз сет цеховӧј устав вуҗны
 
Таԇ купеч верміс ԃелајас асԍыс бергӧԁлыны, сӧмын ԍіктса ремеԍԉеԋԋікјас (кустарјас) костын. Карӧ ремесло берԁӧ купеч ез на ԍібав. Сен цеховӧј законјас ез ԍетны сылы вӧԉа. Сен ремеԍԉеԋԋікјас важ моз-на піԋӧн і гыжјӧн цеховӧј законјас берԁӧ кутчіԍісны. Меԁым проізвоԁство берԁӧ боԍтчыны купечлы карын ковміс пазӧԁны, бырӧԁны цеховӧј законјас. Но цеховӧј законјас ԁоза-на вӧліны јонӧԍ. Купечлы карса цеховӧј ремеслоӧс колӧ вӧлі пӧрӧԁны туј вылыԍ. Пӧрӧԁны сіјӧ лобӧвӧј уԁарӧн ебӧс ез тырмы, торговӧј капітаԉіст кыщовтіс цехјасӧс, цеховӧј законіассӧ і бӧрвывԍаԋыс лӧԍыԁҗыка путкыԉтіс цеховӧј ремеслоӧс. Вот сіјӧ кыԇ лоны верміс.
 
Ԁомашԋаја ԍісԏема
 
Кор купеч цехјас вӧсна ез вермы ԍібавны карса проізвоԁство берԁӧ, сылы лоі асԍыс уҗсӧ вуҗӧԁны ԍіктса ремеԍԉеԋԋік маԍԏерскӧјјасӧ. Ԃеревԋаын цеховӧј законјас ез вӧвны, а вӧліны-ко вевјалісны-ԋін кіԍԍіны& сіјон вӧԉа пырыԍҗык волі поԅӧ боԍтԍыны сені купечлы. Кыԇ воԇҗык-ԋін вӧлі віԍталӧма, мыј купечлы чорыԁа уԁајтчіс ремеԍԉеԋԋікӧс ас кабыр берԁас кӧртавны: сылыԍ тӧвар вузалӧмӧн, сырјо сылы вылӧ ԋӧбӧмӧн. Та вӧсна воԇҗыкԍаԋ-ԋін поԁчіԋітіс кӧрталіс ремеԍԉеԋԋікӧс ас могјас берԁас.
Купеч ӧні таԇ веԍкӧԁліс ԍіктса кустарӧн: ачыс ԋӧбіс сырјо ԁа шуіс кустарјаслы, мыј „менам сырјо“, шуам, вурун, „боԍтӧ ԁа печкӧ ас гортаԁ, а ештӧм бӧрын меным вајанныԁ сек сеԍԍа уҗԁон мынта". Ԉібӧ сіјӧ-жо печкӧм вурунсӧ купеч разӧԁіс кустарјаслы кыны — сукноӧԇ воштыны.
Кыыԍјас (ткачјас) кыан ештӧм бӧрын, вајасны кӧԅаінлы ештӧм тӧвар. Аԁԇанныԁ, кыԇ прӧстӧј тӧвар вузаԍыԍԍаԋ купеч воіс кӧԅаінӧԇ, ремеԍԉеԋԋікӧс поԁчіԋітіс ас кабыр улас ԁа воіс промышԉеԋԋікӧԇ кӧԅаінӧԇ. Збыԉыԍсӧ тан со мыј артміс, купеч воіс промышԉеԋԋікӧ — кӧԅаінӧԇ, а кустарјас лоіны прӧстӧј уҗалыԍјасӧн. Купечлӧн аслас маԍԏерскӧјјас ез вӧвны-на. Уҗ муніс кустарјас керкаын, но тајӧ ԋӧԏік ез мешајт лоны кӧԅаінӧн. Лоі выԉ формаа промышԉенноԍт. Тајӧ і шуԍылӧма "ԁомашԋаја ԍіԍԏемаӧн". Ԁомашԋаја ԍіԍԏема кіӧԁ і кокӧԁ, кыԇ шуасны, кӧрталіс кустарӧс, мӧԁіс жмітны, рӧзӧрітны помӧԇ, сіԇ-жӧ чорыԁа зев інміс і карса ремеслолы бокас. Цеховӧј законјас кіԍԍыны мӧԁісны: ез мӧԁ інны тӧвар важ моз карса ремеԍԉеԋԋіклӧн. Ԁомашԋӧј ԍіԍԏема конкуренціјаӧн мӧԁіс уԍкӧԁны, жебмӧԁны ремсԁлоӧс. Цеховӧј ремеԍԉеԋԋікјас мӧԁісны нораԍны, мыј налы ԍӧкыԁ лоі овны, тӧвар оз інаԍ; уҗ убыткаӧ воштӧ. Меԁ ез ло убытка, маԍԏерјас мӧԁісны уҗӧн віны поԁмаԍԏерјӧӧс ԁа учеԋікјасӧс, мӧԁісны маԍԏерјас поԅтӧма експлоаԏірујтны: уҗаланлун ԋужӧԁӧмӧн, уҗԁон чінтӧмӧн. Цехјас збыԉыԍ жебмыны мӧԁісны. Кіԍтіс најӧс купеч ԁомашԋӧј ԍіԍԏема пыр.
 
Мануфактура
 
Купечлы аслыс зев ез во ԍӧлӧм вылас тајӧ ԁомашԋеј ԍіԍԏемаыс. Сіјӧ бурҗык,
 
 
ыҗыԁҗык барыш аԁԇіс мӧԁ торјыԍ. Сіԇ-ԋін чорыԁа ԁомалӧм кустарӧс колӧ вӧлі нӧшта чорыԁҗыка кабыр улӧ боԍтны, јонҗыка уҗӧԁны, меԁ бурҗык тӧвар вӧчіс ԁа сырјо ез щыкӧԁ. Та вӧсна вӧлі колӧ купечлы, меԁ кустар ас ԍін улас уҗсӧ нуӧԁіс, а ез уҗав ас гортас. Та ԍерԏі купеч вӧчіс ыҗыԁ помешщеԋіјӧ лӧԍӧԁіс ачыс інструментјас ԁа сіјӧ-жӧ кустарјассӧ, коԁјас воԇсӧ ас гортаныс купеч сырјо вылын уҗалісны, чукӧртіс ӧтчукӧрӧ, ӧԏі керкаӧ. Ӧні купеч верміс уҗ бӧрԍа ачыс віԇӧԁны, термӧԁлыны уҗалыԍјасӧс. Кустарјасӧс чукӧртӧм бӧрын уҗ лоі мӧԁногаҗык ԁомашԋӧј ԍіԍԏема ԁорыԍ. Тајӧ ԍіԍԏемаыс шуԍыны мӧԁіс „мануфактураӧн". Ӧні вӧԉіԍԏі купеч лоі прамӧј промышԉеԋԋік-кӧԅаін: аслас ыҗыԁ маԍԏерскӧј, аслас інструментјас. Мыј бурыс мануфактураын ԁомашԋеј ԍіԍԏема ԁорыԍ? Мануфактураын кӧԅаін первојԍаԋ уҗ јукліс, вӧчіс кыԇ шуасны „раԅԃеԉеԋіјӧ труԁа“. Кущӧм уҗын важӧнсӧ ӧԏік морт ӧтнасӧн уҗаліс, ӧні сіјӧ-жӧ уҗ берԁас ԋекымын мортӧс пукԍӧԁіс. Мыј-жӧ бурторсӧ ԍетіс мануфактура ԍіԍԏема кӧԅаінлы? Кӧԅаін лӧԍӧԁіс „раԅԃеԉеԋіјӧ труԁа“. Торја труԁовӧј процесс вылӧ уҗсӧ јуклӧмӧн уҗалыԍ верміс бурҗыка велавны уҗас, спеціаԉіԅірујтчыны ԁа ӧԁјӧнҗык уҗсӧ вӧчны. Боԍтам прімер пыԃԃі булавка вӧчан мануфактура. Воԇ ремеԍԉеԋԋік тајӧ булавкасӧ вӧчіс ԇік ӧтнас торја труԁӧвӧј процесс вылӧ јуклытӧг, а ӧні мануфактура ԍіԍԏема ԁырјі, сіјӧ-жӧ ӧԏік булавкасӧ вӧчісны 18 морт. Ӧԏі проволока ԋужӧԁӧ; мӧԁ сіјӧс веԍкӧԁлӧ, којмӧԁ орјӧԁлӧ, ԋоԉӧԁ јывтӧ, вітӧԁ кусԋӧԁлӧ, сіԇ вӧԇӧ&. Ремеԍԉеԋԋік верміс ӧтнасӧн вӧчны луннассӧ 20 кымын булавка сӧмын, а мануфактура пыр ӧні ӧԏі морт вылас воіс 4800 булавкаӧн лун. Вот мыј буртор ԁа кущӧм выгӧԁа вајыс& капітаԉістлы мануфактура ԁомашԋӧј ԍіԍԏема ԍерԏі. Мануфактура пыр промышԉеԋԋік верміс конкуренціја чорԅӧԁны, ремеслԍԋԋіклы паныԁ цеховӧј устав кіԍтны. Тащӧм мануфактурајас вӧліны Роԍԍіјаын, Франціјаын, Гермаԋіјаын і мукӧԁ госуԁарствојасын, а ез сӧмын Ангԉіјаын. Но мануфактура оз ков соравны фабрікакӧԁ, тајӧ абу-на фабріка. Мануфактуралы фабрікаӧԇ вуҗны коԉі ӧԏік воԍков — лӧԍӧԁны машінајас. Сек верміс сӧмын артмыны фабріка. Сіјӧ каԁын машінајас ез-
на вӧвны, ковміс најӧс ізобреԏітавны, лӧԍӧԁны на јешщӧ, 18 ԋем мӧԁ җынјын вӧԉіԍԏі лоіны Ангԉіјаын машінајас. Сек верміе мануфактура (преԁкапітаԉіԍԏіческӧј фабріка) вӧԉіԍԏі вуҗны фабріка ԍіԍԏемаӧ. Мануфактура ԇоԋнасӧн вужјаԍԍіс кіпом уҗ вылын (ручнӧј труԁ), а ез машінаа уҗ вылын. Машіна, мануфактура ԍіԍԏемаа промышԉенноԍтын ез-на вӧв.
 
Кытыԍ боԍтԍісны первој капіталјас?
 
Фабрікаын уҗалӧны машінајас, сіјӧ колӧ лӧԍӧԁны, ԋӧбны, стрӧјбајас пуктавны. Кӧԅаінлы фабріка стрӧітӧм вылӧ ковміс ыҗыԁ капіталјас. Кытыԍ лоі тајӧ капіталыс меԁ војԁӧрсӧ капітаԉістјасыслы? Гашкӧ інӧԍ капітаԉіст зев чорыԁа мырԍіс, пӧԍсӧ кіԍтіс, јур лептывтӧг первој уҗаліс, а сеԍԍа ԍӧкыԁ уҗыԍ озырміс ԁа фабрік-завоԁјас берԁӧ кутчыԍіс? Сӧмын таԇ ԋекор ез вӧвлыв. Озырман туј капітаԉістлӧн мӧԁнога: уна капітал візувтіс Јевропаӧ, 1) колоԋіјајас грабітӧмыԍ, 2) ԋегрјасӧн тӧргујтӧмыԍ, 3) ремеԍԉеԋԋік, кустарӧс ԁа креԍԏаԋінӧс рӧзӧрітӧмыԍ. А меԁԍа-ԋін јона зӧлӧта мешӧкјас ԁа быԁԍама озырмӧԁан ембурјас візувтісны капітаԉістлы колоԋіјајас грабітӧмыԍ ԁа ԋегрјасӧн вузаԍӧмыԍ.
15-16 ԋемԍаԋ на јешщӧ Аԅіјаӧс, Афрікаӧс ԁа Амерікаӧс іспанцы португаԉцы, голланцы, французјас, ангԉічанајас мырԃԃаԍӧмӧн сорӧн јуклісны ас костын ԁа колоԋіјајасӧ пӧртісны.
Со мыј вӧчіс Іспаԋіја ԁа Ангԉіја, колоԋіјајасын пӧкӧрітӧм бӧрын. Первојԍаԋ ԍілаӧн мырԃԃалісны ембур колоԋіјаса олыԍјаслыԍ, а аԍнысӧ ԇоԋ ԍіктјасӧн соталісны. Іспанцы боԍтісны Јамајка 1503 воын, а 1558 војасӧ-ԋін ез коԉ ӧԏік сетчӧс олыԍ. Куба пӧкӧрітӧм бӧрын Іспанцы ԇікӧԇ-жӧ бырӧԁісны воԇԇа олыԍјассӧ. Іспаԋјоллаын Іспаԋіја пӧкӧрітӧм војасӧ вӧлі сетчӧс важ олыԍыс 300000 морт, а віт во мыԍт сӧмын коԉі 60000 морт, кыԅ во мыԍт туԅемецјас коԉіны лыԁӧн сӧмын 14000 морт. Голланцы Банԃі ԁі вылыԍ бырӧԁісны 15000 туԅемецӧс. Банјувангын Голланԃіја пӧкӧрітігӧн 1750 воын вӧлі 80000 морт туԅемец, а 60 во мыԍԏі коԉі сӧмын 8000 морт.
Кор Іспаԋіја пӧкӧрітіс Боԉівіја, став іԋԃејечјассӧ рабӧ пӧртіс ԁа мӧԁіс уҗӧԁны езыԍ, зарԋі перјан інын ԁа сакар табак вӧԃітан гырыԍ мујас берԁӧ крепітіԍ
 
інԃејечјасӧс. Но інԃеіечјас ез вермыны ԍӧкыԁ уҗ берԁын уҗавны-кулалісны унҗыкыс.
Ковмісны сещӧм рабјас, коԁјас меԁым еԍкӧн вермісны ԍӧкыԁ уҗ јона уҗавны. Тащӧм рабјас зев бурӧԍ вермісны лоны ԋегрјасыԍ. Іспаԋіјаса ԁа Ангԉіјаса купечјас мӧԁісны караб-карабјас вылӧ ыставны Афрікаӧ ԋегрјасӧс кыјавны ԁа Амерікаӧ ыҗыԁ ԁон вылӧ колоԋістјаслы вузавлыны. Быԁ во Афрікаыԍ 1 1/2 міԉԉон кымын ԋегрјасӧс ԍемјајаснас, ԅверӧс моз кыјӧм бӧрын, нуӧԁісны Афрікаыԍ Амерікаӧ вузавлыны. Став уҗсӧ Амерікаын вӧчісны ԋегрјас кіӧн. Тащӧм вузаԍан „ԁобраыԍ“ ԁоза уна капіталјас боԍтісны Ангԉіјаса, Франціјаса, Іспаԋіјаса купечјас. Купеч-кӧ ез ԍілаӧн боԍт колоԋіјајасыԍ ембурјас, боԍтіс і ылӧԁчӧмӧн. Јевропаыԍ купечјас вајісны быԁԍама пӧлӧс ковтӧм тӧвар, туԅемецјаслы, ԍујӧмӧн ԍуісны ԍікӧщјас, чуԋкыщјас. Та вылӧ ԁонјас „лӧмітісны" ԍојасӧн ԁа ԍурсјасӧн. Унҗыкыԍсӧ, ԃерт, ԍілаӧн боԍтісны туԅемецјаслыԍ: переч, гвоԅԃіка, ріс, шӧвк, коԁјас зев ԁонӧн інісны јевропаса рынокјас вылын. Тащӧм тӧварјасыԍ купечлы барыш воіс 300-400%-ӧԇ ԁај унҗык на. Вот кущӧм капітаԉістлӧн капітал чукӧртӧм ԁа озырман тујыс. Со кытыԍ лоі капітаԉістјаслӧн ыҗыԁ капіталјас, капітаԉіԍԏіческӧј фабріка оргаԋізујтӧм вылӧ. Тащӧм вӧлі быԁ капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствоын капітаԉістјаслӧн кыптан тујыс. Став озырман тујыс ԁа озырлуныс најӧлӧн вужјаԍӧма грабітӧм вылын ԁа грубӧј наԍіԉіјӧ вылын.
 
Ізобреԏеԋіјӧјас ԁа первој машінајас промышԉенноԍтын
 
Машіна Ангԉіјаын — меԁвоԇ мукӧԁ госуԁарство ԍерԏі пыріс проізвоԁствоӧ, меԁвоԇ ԍіԏеч вӧчан ԁа сукно вӧчан проізвоԁствоӧ. Сіјӧ, ԃерт, сы вӧсна, мыј Ангԉіјаса сукно ініс ԋе сӧмын ас госуԁарство пыщкӧсын, но і мукӧԁ госуԁарствојасса ԋӧбыԍјас щӧщ „уԍкӧԁчісны" ангԉіјаса сукно вылӧ. Ԋӧбыԍ-кӧ уна, ковміс унҗык, ӧԁјӧнҗык вӧчны сукно, сукно вӧчан проізвоԁство бурҗыка пуктыны, бурмӧԁны сылыԍ проізвоԁство процессӧ. Мӧԁ-кӧ ногӧн, ремеслӧкӧԁ ԁа кустаркӧԁ вермаԍігӧн, преԁкапітаԉіԍԏіческӧј фабрікалы колӧ вӧлі бурҗык способјас, меԁым ԇікӧԇ бырӧԁны, вермыны ремеслӧӧс. Кіпом уҗӧн ез вермы преԁкапітаԉіԍԏіческӧј (мануфактура) фабріка
 
справітчыны тащӧм могјасӧн — паԍкӧԁны проізвоԁство. Мануфактураԍаԋ фабріка-ӧԇ& сӧмын ӧԏі воԍков, кыԇ воԇ-ԋін шулім. Сӧмын ез тырмы машіна проізвоԁствоын, меԁым став кіпом уҗсӧ ԁоԃԃавны машіна пеԉпом вылӧ. 18 ԋем бӧрја помын петісны выԉ ізобреԏеԋіјӧјас ԁа ԍетісны машінајас мануфактурајаслы. Секі вӧԉіԍԏі верміс проізвоԁство мануфактура ԍіԍԏемаԍаԋ вуҗны фабріка ԍіԍԏемаӧԇ.
 
1 ԍерпас. Печкан машіна "Ԁжеԋԋі“
 
Сіԏеч вӧчан уҗын 1733 воӧ Кеј вӧчіс первој ізобреԏеԋԋӧ — „Ԉетучӧј челнок". Тајӧ ізобреԏеԋԋӧӧн ԍіԏеч кыан уҗ сещӧма ӧԁԇӧԁіс, мыј суԋісыс ез мӧԁ лоны кынысӧ тырмымӧныс „Ԉетучӧј челноклы". Ԉетучӧј челнок ізобреԏеԋԋӧ бӧрԏі ковміс бурмӧԁны, усовершенствујтны печкан уҗ. Тајӧ каԁӧԇ суԋіс печкылісны кустарјас коԅолӧн ԁа чӧрсӧн, кіпом уҗӧн. Ковміс печкан способ выԉӧс лӧԍӧԁны. Комын во мыԍԏі „Ԉетучеј челнок" бӧрын петіс выԉ ізобреԏеԋԋӧ „Ԁжеԋԋі" ԋіма — печкан машіна, коԁі ӧтпырыԍӧн, ӧтщӧщ 12-18 суԋіскуԅаӧн печкыны верміс. Тајӧ выԉ ізобреԏеԋԋӧ верміс 18 кіӧн печкыԍкӧԁ воча ӧтнас уҗавны. Но омӧԉтор вӧлі сіјӧ, мыј „Ԁжеԋԋі" машіна вӧсԋіԁа зев шӧрт гартіс, сы вӧс-
на суԋіс ез ло крепыԁ, јона орјаԍіс. Тајӧ тырмытӧмтор лӧԍӧԁіс кыан уҗыԍ ізобретаԏеԉ Аркрајт. Аркрајт лӧԍӧԁіс выԉнога печкан машіна, коԁ верміс печкыны кызҗык, крепыԁҗык суԋіс-шӧрт. Тајӧ выԉ ізобреԏеԋԋӧ „Ԁжеԋԋі" машіна ԁорыԍ унҗык верміс печкыны, ԁа і ачыссӧ ыҗыԁҗык вӧлі, ва вынӧн бергаліс.
Аркрајт бӧрԍа, часы маԍԏер — Кромптон 1779 воӧ „Ԁжеԋԋі“ машіна ԁа Аркрајтлыԍ печкан машіна усовершенствујтіс ԁа выԉ печкан машіна вӧчіс — „Мјуԉмашіна". „Мјуԉ машіна“ верміԍ кыны вӧсԋі, но зев крепыԁ шӧрт. Та бӧрԏі печкан уҗ зев бура мӧԁіс мунны Ангԉіјаын. Шӧрт сы мынԁа лоі, мыј ӧні кыыԍјас (ткачјас) ез вермыны справітчыны кіӧн кыан станокјаснаныс. Ковміс і кыан проізвоԁстволыԍ уҗалан способјассӧ бурмӧԁны выԉмӧԁны. 1785 воӧ Картрајт (поп) вӧчіс выԉ ізобреԏеԋԋӧ „Ткацкӧј станок (кыан машіна). Картрајтлӧн кыан машіна ԇікӧԇ бергӧԁіс ԍіԏеч, сукно кыан уҗ. Тајӧ ізобреԏеԋԋӧјас бӧрын луныԍ-лун выԉ пӧлӧс ізобреԏеԋԋӧјас петісны. 1785 воын петіс ԍіԏечӧ узорјас печатајтан ԁа ԍіԏечӧс мічӧԁан машіна. Первој ԍіԏеч вӧчан фабріка воԍтіс ачыс ізобретаԏеԉ Аркрајт. 1790 воын-ԋін Ангԉіјаын уҗалісны 150 печкан фабрікајас, 90000 морт сен уҗалісны. Сіԇ-жӧ і мукӧԁ уҗӧ пырісны ізобреԏеԋԋӧјас. 1790 воӧ петіс вурун ԉетан-чіԍԏітан машіна. 1792 воӧ куԃеԉ чіԍԏітан, кӧјԁысыԍ, јогыԍ торјӧԁан машіна
Зев ӧԁјӧ мӧԁіс кыптыны проізвоԁство Ангԉіјаын выԉ ізобреԏеԋіјӧјас выԉ машінајас бӧрын. Но ӧԏі омӧԉтор-на сен нӧшта коԉі — став выԉ машінајассӧ лоі бер-
 
2-ԁ ԍерп. Аркратјлӧн ізобреԏітӧм печкан машіна
гӧԁлыны морт ԍілаӧн, ԉібӧ ва ԍілаӧн. Парӧвӧј машіна јылыԍ ез-на тӧԁны воԇҗыксӧ. Первој ізобреԏеԋԋӧјас бӧрын фабрікајас строітны мӧԁісны јујас ԁорӧ, ва вынӧн бергӧԁлӧм могыԍ. Помісны јујас. Ԇоԋ војнајас кыптісны јујас помӧмыԍ фабрікантјас костын. Ју куԅтала ԋужӧԁчісны фабрікајас, но быԁ фабрікалы ва ез ло тырмымӧн, катыԁсаҗык фабрікајас помӧԁӧн (плоԏіна) кутісны ва, а горувса фабрікајаслы-ԋін ва ез ло тырмымӧн. Ԁа і омӧԉтор вӧлі сіјӧ, мыј быԁ јуԁорӧ піԍкӧԁчыны тӧлк ез боԍт, мукӧԁ јуыс вузаԍан тујјасыԍ вӧліны ылынӧԍ бокынӧԍ. А сіјӧ каԁӧ Ангԉіјаын тујјас ӧніја ԍерԏі ԋекытчӧ ез шогмыны. Ва вын машінајас бергӧԁлыны ез тырмы, ковміс капітаԉістјаслы і татчӧ выԉ ԏехԋіка способјас.
1702 ԁа 1712-ӧԁ војасын Ԍевері ԁа Ԋјукомен па-
 
3-ԁ ԍерпас. Ԍԏефенсонлӧн вӧчӧм меԁвоԇԇа паровоз.
 
рӧвӧј насос ізобреԏітісны, но тајӧ насосјасӧн уҗ зев ԁонаӧ сувтіс топԉіво ԍерԏі, ԁај частӧ взрывајтчіс. 1785 воӧ мехаԋік Уатт ізобреԏітіс паровӧј машіна. 1785 воын жӧ стрӧітісны Ангԉіјаын печкан фабріка, коԁі меԁ војԁӧр пар вын вылӧ вуҗіс. Уатт ізобреԏеԋԋӧ бӧрын вӧԉіԍԏі воԍԍіс прамӧј туј капітаԉіст фабрікајаслы: поԅны мӧԁіс фабрік-завоԁјас стрӧітны кытчӧ колӧ, а ез воԇԇа моз јујас ԁорӧ сӧмын.
Ізобреԏеԋԋӧјас пырісны і транспортӧ. Первој ізобреԏеԋԋӧјас кыпӧԁісны фабрікајас, тӧварјасӧн тыртны мӧԁісны Ангԉіјаӧԍ. Ӧні ковміс тујјас бурмӧԁны, меԁ еԍкӧн поԅіс бурҗыка пуктыны вузаԍан уҗсӧ. Важ тујјас
ез-ԋін згӧԃітчыны выԉ промышԉенноԍт кыптан могјаслы. Госуԁарство пыщкын тӧвар поԅіс новлӧԁлыны вӧвјасӧн ԉібӧ јујас куԅта. Тащӧм тујјас, ԃерт, ез вермыны служітны выԉ нога (машіна поԁула) проізвоԁстволы. Первој кӧрттуј ԁа паравоз ізобреԏітіс 1814 воын Ԍԏефенсон. 1825 воӧ-ԋін вӧлі Ангԉіјаын стрӧітӧма меԁвоԇԇа кӧрттуј. Кӧрттујјас стрӧітӧм, пыщкӧс транспорт лӧԍӧԁӧм, кыскіс ас бӧрԍаыс кӧрт вӧчан, машіна вӧчан завоԁјасӧс, руԁа, ізшом перјан уҗ воԇлаԋ јӧткіс. 1803 воӧ Амерікаса ізобретаԏеԉ Р. Фуԉтон первој парохоԁ вӧчіс. Парохоԁ ізобреԏітӧм бӧрын паруса карабјас веҗԍысны парохоԁјас вылӧ. Та бӧрын кокԋіԁҗыка поԅіс тӧвар вӧԃітны јујас, вајас вывті, тӧварлы туј воԍтіс океанјас сајӧ. Быԁ выԉ ізобреԏеԋԋӧ пазӧԁіс проізвоԁствоыԍ важ уҗалан ногјассӧ (ручнӧј способ) ԁа паԍкыԁҗыка воԍтіс туј капітаԉіст фабрікалы.
 
4-ԁ ԍерпас. Фуԉтонӧн ізобреԏітӧм парохоԁ.
 
Машіна ԁа ремеслӧ
 
Мыјӧн машіна пыріс проізвоԁствоӧ, мӧԁіс кыптыны фабрік-завоԁјас. Фабріка кыптіг моз нырыштіс, таԉыштіс ремеԍԉеԋԋікӧс, кустарӧс. Ӧні ԋекущӧм цехӧвӧј законјас ремӧслӧӧс ез-ԋін вермыны віԇны фабріка конкуренціјаыԍ. Ічӧт проізвоԁство гырыԍ фабрікајаскӧԁ ԋекыԇ ез вермы посјыԍны. 1812 воын фабріка, выԉ ізобреԏітӧм машінајасӧн, 200 раз унҗык верміс печкыны кустар печкӧм ԁорыԍ. Ез вӧв-кӧ лӧԍыԁ овны кустарлы скупшщік експлоатаціја улын, то, кор машінајас пырісны проізвоԁствоӧ ремеԍԉеԋԋік ԁа кустар ԇікӧԇ пікӧ воісны. Машіна выԉнога уҗалан
 
способ ԁонтӧммӧԁіс тӧвар. Ремеԍԉеԋԋік ез вермы нажевітны веԍіг кынӧмсӧ асԍыс верԁны, ԋепӧштӧ проізвоԁствоӧн паԍкӧԁчыны. Сукно кыыԍјас Картрајт кыан станок ізобреԏеԋԋӧӧԇ нажевітӧны вӧлі луннас 1790 војасӧԇ — 16 шіԉԉінг кымын, 1802 војасын нажетка уԍі 13 шіԉԉінгӧԇ, 1806 воӧ — 10 шіԉԉінгӧԇ, а 1816 воӧ - 5шіԉԉінгӧԇ. Ремеԍԉеԋԋік ԁа кустар рӧзӧрітчісны. Лоі маԍԏерскӧјјас ԍіптыны — еновтны. Фабріка рӧзӧрітіс ремеԍԉеԋԋікӧс ԁа кустарӧс. Ремеԍԉеԋԋіклы ԁа кустарлы лоі ӧԏік туј рӧзӧрітчӧм бӧрын: мунны ԁа меԁаԍны сіјӧ-жӧ капітаԉіст фабрікајасас уҗалыԍ пыԃԃі. Рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋікыԍ артмісны фабрік-завоԁын уҗалыԍјас (проԉетаріат). Но таԍ ез-на артмы став робочӧј классыс. Ангԉіјаса капітаԉіԍԏіческӧј фабріка мӧԁлаыԍ-на вітчыԍіс робочӧјјасӧс — ԁонтӧм уҗалыԍјасӧс. А тащӧм уҗалыԍјас воісны ԍіктыԍ — рӧзӧрітчӧм креԍԏана. Ковміс воԇвылыԍ і креԍԏаԋінӧс-на рӧзӧрітны капітаԉістјаслы, меԁым вӧліны уҗалыԍјас, меԁым фабріка уҗалыԍ тырмытӧмла веԍ ез сулав. Тајӧ уҗсӧ вӧчіс „Аграрнаја ревоԉуціја", — вӧтліс ԍіктыԍ креԍԏаԋінӧс, коԅналіс капітаԉіст промышԉеԋԋікјасӧс ԁонтӧм уҗалыԍӧн.
 
Креԍԏанаӧс рӧзӧрітӧм ԁа проԉетаріатӧ пӧртӧм
 
18 ԋем помын ізобреԏеԋԋӧјас бӧрын машіна пыріс проізвоԁствоӧ. Преԁкапітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍт мануфактура ԍіԍԏемаыԍ вуҗіс фабрікаӧԇ. Фабрічнӧј ԍіԍԏема став олӧм вылӧмас і проізвоԁствоас лоі госпоԁствујушщӧј проізвоԁствоӧн. Ізобреԏеԋԋӧјас капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁствоыԍ бырӧԁісны кіӧн уҗ нуӧԁанногсӧ (ручнӧј способ). Проізвоԁствоын, кыԇ шуасны, лоі ԇоԋ ревоԉуціја. Тајӧ-жӧ промышԉеннӧј ревоԉуціјаыс воԍтіс, лӧԍӧԁіс туј промышԉеннӧј капітаԉізмлы. Но такӧԁ щӧщ оз ков вунӧԁны, мыј туј паԍкӧԁны капітаԉіԍԏіческӧј фабрікалы Ангԉіјаын, ԏехԋіческӧј переворотыԍ ԋеещаҗык-на јешщӧ отсаліс — „аграрнӧј ревоԉуціја“, коԁі воԇҗык вӧлі „промышԉеннӧј ревоԉуціјаыԍ".
Збыԉыԍ, Ангԉіјаса ԍіктјасын 17-18 ԋемјасын, аграрнаја ревоԉуціја вежіс став оланногсӧ, уҗаланлаԁсӧ, ԍіктӧ пыртіс капітаԉіԍԏіческӧј способ, а меԁԍасӧ мужікӧс рӧзӧрітіс (проԉетаріԅірујтіс) ԁа вӧтліс фабрік завоԁјасӧ уҗалыԍјас вылӧ. 18 ԋем шӧрјасӧԇ Ангԉіјаын
 
меԁԍасӧ му-віԇ ԁорын уҗалісны, му-віԇ гӧгӧрын пӧткоԁчісны унҗык олыԍыс. 17 ԋем помаԍтӧԇ-на му-віԇ таԇ вӧлі јуклӧма. Унҗык мујасыс вӧлі, ԃерт, гырыԍ ԁа шӧркоԃԃем помешщікјас кіын. Но накӧԁ щӧщ пукалісны посԋі му-віԇ уҗалыԍјас — креԍԏана. Озырҗык, топыԁҗык креԍԏаԋінјас шуԍісны — „јоменјасӧн". Коԁјас воԇҗыксӧ баршщіна нулӧмаӧԍ шуԍісны „копігоԉԃерјасӧн". Тајӧ кыкнан ԍікас креԍԏанаыс, јоменјас ԁа копігоԉԃерјас пукалісны ас віԇму выланыс. Став гырыԍ віԇму кутыԍјаслыԍ (помешщікјаслыԍ) уҗсӧ бергӧԁісны „копігоԉԃерјас". Копігоԉԃерјаслӧн ас віԇму вӧлі сӧмын сы ыҗта, мыј муртса, ԋекымын тӧлыԍ верміс верԁчыны ас ԋаԋнас. Унҗык копігоԉԃерыс воыԍ-воӧ кӧртымӧн (аренԁаӧн) боԍтлісны помешщікјаслыԍ соԁтӧԁ вылӧ віԇмусӧ. А гӧԉҗык копігоԉԃерјас, коԁјас ез вермыны боԍтны аренԁаӧн, аԍныс воыԍ во батракалісны помешщік кӧԅајствоын. Ԃерт, шуам ангԉіјаса креԍԏаԋін сіјӧ каԁас ез вӧв-ԋін крепостнојӧн, но помешщік віԇму берԁӧ зев чорыԁа-на вӧлі кӧртаԍԍӧма, віԇму тырмытӧмысла. Помешщікјас-кӧ, сіԇ шуны, ез мӧԁны аренԁаӧн ԍетны віԇму, копігоԉԃерјаслы еԍкӧн ԋемторјыԍ лоіс овнысӧ. Тащӧм торјыс Ангԉіјаын регыԁ лоіс. 15 ԋемԍаԋ-на Ангԉіјаын помешщікјас мӧԁісны вуҗны ԋаԋ вӧԃітӧмыԍ ыжјас віԇӧм вылӧ. Сукно вӧчан промышԉенноԍт быԁміс, веԍіг мукӧԁ госуԁарствоӧ (Ԋіԃерлаԋԃіјаӧ) мӧԁісны зев јона ԋӧбны вурун тӧвар. Помешщікјас сіԇ тӧлкујтісны, мыј ԋаԋ кӧԇӧмыԍ ыжјас вӧԃітӧм ыҗыԁҗык выгӧԁа ԍетны мӧԁас, а сы вӧсна мӧԁісны мујас пӧртны віԇјасӧ ԁа гырыԍ ыж стаԁајас лӧԍӧԁавны. 16-17 ԋемјасын унҗык гырыԍ ԁа шӧркоԃԃем помешщікјас мујассӧ пӧртісны віԇјасӧ — ыж віԇӧм вылӧ вуҗісны, а му віԇ асԍыныс пощісны. На пощӧс сајӧ веԍкалі щӧщ став пӧскӧԏінаыс, скӧтлӧн выгоныс, креԍԏаԋінлӧн мујасыс щӧщ. Коԁлы тајӧ, помешщікјаслӧн мујас пощӧм ԁа ыжвіԇӧм вылӧ вуҗӧм інміс бокас меԁԍасӧ? Копігоԉԃерјас аренԁујтлісны воԇҗыксӧ помешщікјаслыԍ віԇ-мусӧ ас му тырмытӧмла, а ӧні аренԁујтны лоі ԋекытыԍ. Унҗык пӧскӧԏінаыс пыріс помешщік пощӧс сајӧ. Ангԉіјаса креԍԏаԋінлы коԉі му сымынԁа, мыј ӧԏі ыж верԁны лоі ԋекытӧн і аслыс ԍусӧ кӧԇны ԋекытчӧ. Коԉі копігоԉԃерлы ӧԏік туј, еновтны асԍыс овмӧссӧ
ԁа мунны мӧԁлаӧ верԁчыны став ԍемјаӧн. А кытчӧ мунны? Карјасӧ, капітаԉіԍԏіческӧј фабрікајасӧ, кытчӧ зев јона колісны ԁонтӧм уҗалыԍјас. Ԍурсјасӧн, міԉԉонјасӧн кыскыԍісны рӧзӧрітчӧм креԍԏана фабрікајасӧ. Татыԍ лоі Ангԉіјаын капітаԉіԍԏіческӧј фабрікајаслы робочӧј класс. Та вӧсна нӧшта ӧԁјӧн кыпалісны капітаԉіԍԏіческӧј фабрікајас, вужјаԍԍіс, паԍкалі промышԉеннӧј капітаԉізм. Промышԉеннӧј ревоԉуціја-кӧ ԍетіс машіннӧј способ, аграрнӧј ревоԉуціја, воԇвылыԍ капітаԉіст фабрікалы вылӧ, лӧԍӧԁіс му віԇыԍ мынӧм, ԁонтӧм нажетка вылӧ „уԍкӧԁчыԍ" јӧзӧс. Тајӧ вӧлі і колӧ капітаԉіԍԏіческӧј фабрікалы. Ангԉіјаын секԍаԋ бырісны креԍԏанајас — посԋі овмӧсјас. Прӧста ангԉіјаса пӧслӧвічаыԁ оз шу таԇ „ыжјас ԍојісны мујассӧ і јӧзсӧ“. Збыԉыԍ ангԉіјаса креԍԏаԋінӧс ԍојӧмӧн ԍојісны ыж стаԁајас, вӧтлісны ас ԋемӧвӧјја позјасԍыс. Копігоԉԃерјасӧс муыԍ кӧԇӧԁӧм ез артмы сіԇ-таԇ, меԁым ачыс сіјӧ еновтчіс вотчінаыԍ, ас вӧԉаыԍ муніс карӧ. Копігоԉԃерјасӧс унҗыксӧ ԍілаӧн вӧтлісны помешщікјас ас віԇму вывԍыныс; ԇоԋ ԍіктјасӧн сотісны, креԍԏаԋінлыԍ овмӧс пазӧԁлісны. Налӧн віԇмујасыс і креԍԏанскӧј пӧскӧԏінајас ԇоԋнасӧн вуҗісны помешщік јӧр пыщкӧ, ԋебыԁ гӧна ыжјасӧс быԁтӧм вылӧ.
Аграрнӧј ревоԉуціја бӧрын капітаԉізмлы туј воԍԍіс ез сӧмын карса промышԉенноԍт берԁӧ, а і ԍіктса овмӧсјасӧ щӧщ. Кор мӧԁісны кыптыны капітаԉіԍԏіческӧј фабрікајас, гырыԍ карјас быԁмісны, олыԍлыԁ сен луныԍ лун соԁіс, — сек воԍԍіс зев бур пыщкӧсса рынок ԍіктса сырјо вылӧ, ԍојан тӧвар вылӧ. Ԍојантор, кӧмаԍан, паԍтаԍан кӧлуј ԋӧбыԍјас соԁісны. Сеԍаԋ ангԉіјаса помешщікјас, меԁвоԇ вотчінајас ыҗԁӧԁісны, сеԍԍа лӧԍӧԁісны выԉ нога способјас уҗын, трехпоԉԉӧыԍ многопоԉԉӧ вылӧ вуҗісны, бур пӧрӧԁа гырыԍ скӧтјас віԇны мӧԁісны. Јоркшірса јаја порԍјас ԁа ангԉіјскӧј јӧла мӧсјас сіјӧ каԁԍаԋыс мӧԁісны ԋімавны Ангԉіјаын.
 
Госуԁарство отсаԍӧ капітаԉістјаслы
 
Первој, капітаԉізм кыптан каԁӧ, кор капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍт муртса-на кок вылас сувтӧ, сек сіјӧ меԁ јона полӧ, меԁым мукӧԁ госуԁарствоса тӧварјас ез ԍібавны бокыԍаԋ госуԁарство пыщкӧ, меԁ јӧзлӧн промышԉенноԍт ез сорны ас фабрік-завоԁлыԍ быԁмӧм. Сещӧм ка-
 
ԁас капітаԉістјаслӧн мог, меԁым госуԁарство оз леԇ бокӧвӧј госуԁарствојаслыԍ тӧвар. Тащӧм-жӧ вӧлі могјас Ангԉіјаса капітаԉістјаслӧн, капітаԉізм чужан-быԁман каԁӧ. Ангԉіјаса парламент, бур баԏ моз тӧжԁыԍіс, меԁым промышԉеԋԋікјасӧс віԇны мукӧԁ госуԁарствоса капітаԉістјас конкуренціјаыԍ. 1651 воԍаԋ на петіс „навігаціоннӧј акт“ ԋіма закон. Ԋекымын кылӧн-кӧ віԍтавны „навігаціоннӧј актлыԍ" соԃержаԋԋӧсӧ со кыԇ сіјӧ колӧ гӧгӧрвоны:
1. Меԁ ԋекущӧм мукӧԁ госуԁарствоса тӧвар ез вӧв вајӧма Ангԉіјаӧ, сы колоԋіјајасӧ, мукӧԁ госуԁарствоса карабјасӧн. Поԅӧ сӧмын тӧвар вајны Ангԉіјаса купеч карабјасӧн.
2. Меԁ ԋекущӧм тӧвар, ԍојантор, кӧԏ і ас карабӧн вуҗӧԁӧма, ез вӧв вајӧма мукӧԁ госуԁарствоыс& кытчӧ ԍурӧ. Поԅӧ сӧмын сещӧм тӧварјас вајны, і сещӧм портјасӧ, кытчӧ законӧн урчітӧма.
3. Јӧз карабјасӧн-кӧ вајны тӧвар, меԁым ԋепременнӧ сіјӧ госуԁарствоса карабјасӧн-жӧ, кӧні тӧварсӧ вӧчӧма.
Тајӧ навігаціоннӧј акт 19-ӧԁ ԋемшӧрјасӧԇ кыскыԍіс. Тані меԁԍасӧ Ангԉіја зіԉіс, меԁым море вылын карабыԁлӧн сіјӧ, мукӧԁ госуԁарствојас ез венны, ԁа меԁ ас колоԋіјаԍан& і мукӧԁ госуԁарствоԍаԋ ез вӧв конкуренціја.
 
Ангԉіја промышԉеннӧј переворот бӧрын.
 
Мыј-жӧ лоі Ангԉіјаын промышԉеннӧј переворот бӧрын? Мыј лоі сен выԉторјыс? Промышԉеннӧј переворот бӧрын ыҗԁіс озырлун, јонміс овмӧс Ангԉіјаын. Тајӧ каԁԍаԋыс меԁԍасӧ пукԍіс промышԉеннӧј капітаԉізм — пыріс олӧм-вылӧмӧ, ас колан ногыс мӧԁіс лӧԍӧԁны став олан лаԁсӧ, оланногсӧ.
17 ԋем помын-кӧ воԍа ԁохоԁ Ангԉіјалӧн вӧлі 47,7 міԉԉон фунт ԍԏерԉінг ԁон, 19 ԋем завоԃітчігӧн-ԋін воԍа ԁохоԁ вӧлі 430 міԉԉон фунт ԍԏерԉінг ԁон. 18 ԋем шӧрын-кӧ петкӧԁӧма вӧлі Ангԉіјаыԍ тӧвар мукӧԁ госуԁарствојасӧ 7,8 міԉԉон фунт ԍԏерлінг ԁон, 1800 војасӧ вӧлі петкӧԁӧма ԋоԉ раз унҗык ԁон-ԋін сы ԍерԏі, а 1813 воӧ — 33 міԉԉон фунт ԍԏерԉінг ԁон. Та ԍерԏі поԅӧ гӧгӧрвоны, мыј вајіс Ангԉіјалы промышԉеннӧј переворот. Кущӧм классјаслы лоі таԍ пӧԉза.
 
Выԉ классјас.
 
Капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍԏкӧԁ щӧщ нӧшта выԉтор тыԁовтчіс. Выԉ нога способјаскӧԁ щӧщ чужісны капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍт берԁын выԉ классјас. 18 ԋем воԇԇа җынјын-кӧ аԁԇам, мыј проізвоԁство оргаԋізујтны боԍтчас купеч-скупшщік, коԁ лӧԍӧԁіс „ԁомашԋӧј ԍіԍԏема", уҗӧԁіс ескплоаԏірујтіс кустарӧс. Сіјӧ каԁӧ промышԉенноԍт берԁын вӧліны ӧтарԍаԋыс скупшщік — купеч, а мӧԁарԍаԋыс — кустар-ремеԍԉеԋԋік. Промышԉеннӧј переворот бӧрын лоі ставыс мӧԁ ногӧн, выԉ классјас петісны, воԇԇа классјасӧс вештісны. Ӧԏіклаԁорас лоі промышԉеԋԋік-фабрікант, коԁ кіын лоіс фабріка, машінајас, став інструментјас, а мӧԁарлаԁорас робочӧј, коԁӧс оз поԅ соравны кустаркӧԁ, коԁлӧн ԋекущӧм уҗалан кӧлуј, інструмент ез вӧв-ԋін аслас. Мі тӧԁам, мыј кустар ас інструментјаснас уҗавліс купечлы вылӧ воԇҗыксӧ, а фабрікаӧ вотӧԇ-на куԅа-віԅаӧн робочӧјӧс лоіс торјӧԁӧма ас інструментыԍ, оруԃіјӧјасыԍ. Робочӧј фабрікант орԁӧ меԁаԍігӧн ԋекущӧм оруԃіјӧ ез вај фабрікаӧ, асԍыс уҗалан кіыс кыԋԇі. Тајӧ кык классӧ шуӧма К. Маркслӧн „Буржуаԅіјаӧн“ ԁа „Проԉетаріатӧн". Буржуаԅіја ԁа проԉетаріат костын первој лунԍаԋыс-жӧ кыптіс классӧвӧј тыш. Капітаԉіст вӧтчӧ гырыԍ барышјас, прібыԉјас бӧрԍа, зіԉӧ јонҗыка уҗӧԁны робочӧјјасӧс, тӧжԁыԍӧ кыԇ мыј поԅӧ ещаҗык мынтыны уҗԁон, куԅҗыка уҗӧԁны робочӧјӧс. Капітаԉізм кыпалан каԁӧ уҗаланлун Ангԉіјаын вӧлі 18 — 20 часӧԇ суткінас.
 
Капітаԉістлӧн нывбабајасӧс ԁа чеԉаԃӧс уҗӧԁӧм
 
Кор машінајас пырісны промышԉенноԍтӧ, уҗ лаԁ ԇікӧԇ вежԍіс: уҗавны кокԋіҗык быԏтӧкӧ лоі, быԁсӧнҗык вермісны уҗавны фабрікаын, кор унҗык уҗсӧ вӧчны мӧԁіс машіна. Ӧні вермісны уҗавны нывбаба, чеԉаԃјас фабрікаын. Фабрікантјас зев бура гӧгӧрвоісны, мыј чеԉаԃ ԁа нывбаба уҗалыԍлы уҗаланԁон оз ков сымынԁа мынтыны, мыјттӧм верԍԏӧ мужічӧј уҗалыԍлы. Боԍтісны мӧԁісны уҗӧԁны 5 — 7 арӧса чеԉаԃӧс. Ангԉіјаын 1601 воԍаԋ вӧлі сещӧм законјас: шыбытӧм, еновтӧм, ај-мамтӧм чеԉаԃӧс пріхоԁ кошта вылын быԁтыны. Важыԍаԋ пріхоԁјас ԍетлывлісны тащӧм ԍірӧта чеԉаԃӧс кущӧмкӧ маԍԏерствојасӧ велӧԁчыны. 1697 воԍа закон ԍерԏі быԁ
 
 
промышԉеԋԋік верміс ачыс ӧктыны тащӧм еновтӧм чеԉаԃсӧ ԁа ԍілаӧн боԍтны уҗӧԁны. Пріјутјасыԍ ӧкталісны, чеԉаԃӧс уԉічаыԍ кватајтісны безпрізорнӧјјасӧс фабрікантјас. Вот кыԍ коԁногӧн уна чеԉаԃ ԍуріны фабрікаӧ. Фабрікант уҗӧԁіс 18 часӧн суткінас сещӧм 6 — 8 арӧса чеԉаԃсӧ ԁон мынтытӧг, кынӧмпӧт вылас. Щыг-ԋіԍӧ пӧт уҗалісны чеԉаԃјас мукӧԁ фабрікант орԁас і ԋем абу ԃівӧ, мыј чукӧрӧн-чукӧрӧн уҗвылын кулалісны. Чеԉаԃ уҗ кыԋԇі нывбабјӧӧсҗык раԃејтіс меԁавны уҗ вылӧ капітаԉіст сы вӧсна, мыј сылы ещаҗык ԁон поԅӧ ԍетны. Нывбабјӧ ԁа чеԉаԃ уҗалыԍјас вӧтлісны уҗ вылыԍ, мырԃԃісны нажӧтка верԍԏӧ уҗалыԍјаслыԍ. Нывбабајаслы мынтісны мужічӧј ԍерԏі 3 — 4 раз ещаҗык.
 
Гырыԍ карјас быԁмӧм.
 
Промышԉеннӧј капітаԉізм кыптӧм мыԍԏі, став олӧм-вылӧм вежԍіс. Мӧԁісны зев ӧԁјӧн соԁны карса олыԍјас, гырыԍ карјас. 1780 војас гӧгӧрын став ԍіктса олыԍ вӧлі 50% мынԁа, 1815 воын-ԋін лоі 35% мынԁа сӧмын, а 1831 воӧ — 28%. Кыптісны, быԁмісны гырыԍ карјас. Манчеԍԏер 1727 воӧ вӧлі ыҗыԁ ԍікт тујын-на лыԃԃыԍԍӧ, 1777 воын вӧлі-ԋін сен 20,000 олыԍ, 1790 воӧ — 50000, а 1800 воын-ԋін вӧлі 95000 олыԍ. Таԇ-жӧ быԁмісны і мукӧԁ промышԉеннӧј карјас.
Олӧм робочӧјјаслӧн омӧԉтчіс. Вывті јона мӧԁіс ԁонԍавны ԍојан-јуан прӧԁуктајас. 1770 војасӧ робочӧј вермӧ вӧлі лун кежлӧ ԍојан ԋӧбны 5 шіԉԉінг вылӧ, 1801 воӧ сы вылӧ-жӧ ковміс-ԋін мынтыны 26 шіԉԉінг-ԋін. Тајӧн јона ԉокміс олӧм уҗалыԍ јӧзлӧн.
 
Промышленнӧј капітаԉізмлӧн мукӧԁ госуԁарствоӧ вуҗӧм.
 
Кор ізобреԏеԋԋӧјас ԍетісны выл машінајас, выԉ ԏехԋіка, кыптіс капітаԉіԍԏіческӧј фабріка. Ангԉіја меԁ воԇ мукӧԁ госуԁарствојас ԍерԏі воԇмӧстчіс капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁствоӧн. Ангԉіјаԍаԋ капітаԉізм вуҗіс мукӧԁ госуԁарствојасӧ щӧщ, термӧԁіс најӧс сувтӧԁны капітаԉізм туј вылӧ асԍыныс овмӧссӧ. Быԁ госуԁарство зіԉӧ сещӧм-жӧ выԉтор аслас промышԉенноԍтӧ лӧԍӧԁны, кущӧм суԍӧԁ госуԁарствоын лоісны выԉторјас. Франціјаын 1790 војасӧ на вӧлі Ангԉіјаыԍ ԋӧбӧм „Мјуԉ“ машіна сӧмын ӧԏік, кор Ангԉіјаын-ԋін сіјӧ каԁас вӧлі
 
 
ԍојасӧн лыԃԃыԍԍӧ. Парӧвӧј машіна Франціјаын вӧлі лӧԍӧԁӧма 1812 воӧ. Став машінасӧ Франціјаӧ вајлісны Ангԉіјаыԍ, ас госуԁарство пыщкын Франціјаын ез-на вӧчԍыны машінајас. Жугаліс-кӧ машіна, ԋекоԁ ез вермы вӧчны, сіјӧс лаԁмӧԁны. Франціјаса правіԏеԉство мӧԁіс суԇӧԁны маԍтерјасӧс Ангԉіјаыԍ ԁа маԍԏерӧвӧј уҗалыԍ јӧзӧс. Бӧрынҗык ԋеуна Франціјалӧн аслас петісны ізобреԏеԋԋӧјас. Меԁԍасӧ, ԃерт, шӧвк вӧчан проізвоԁствоын, сы вӧсна мыј сіјӧ важыԍаԋҗык вужјаԍіс Франціјаын. Ковміс шӧвк вӧчан уҗ мехаԋіԅірујтны. 1800 воӧ Жаккар ізобреԏітіс мехаԋіческӧј станок шӧвк кыан проізвоԁстволы. Тајӧ ізобреԏеԋԋӧ бӧрын Ԉіон карын 12 во мыԍт-ԋін вӧлі 12 ԍурс „Жаккар" станок проізвоԁствоӧ сувтӧԁӧма.
Меԁым венны Ангԉіјаӧс, Франціјалы колӧ вӧлі аслыс мехаԋіческӧј станок ԍіԏеч кыан проізвоԁствоын. Правіԏеԉство јуӧртіс, мыј зев ыҗыԁ преміја ԍетас сылы, коԁ ԍіԏеч кыан станок ізобреԏітас, 62 кык лун мыԍԏі ізобретаԏеԉ Жірар вӧчіс колан станок. Первој паравозјас Франціјаӧ локтісны Ангԉіјаыԍ. 1832 воын-ԋін вӧлі піԍкӧԁӧма кӧрттуј. Нӧшта бӧрынҗык мӧԁіс кыптыны гырыԍ капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍт Гермаԋіјаын. 1822 воын-на вӧлі сӧмын кык парӧвӧј машіна. Воԇӧ сеԍԍа ӧԁјӧҗык боԍтчіс. 1837 воын сӧмын ӧԏі Пруԍԍіјаын (38 пај Гермаԋіјалӧн) вӧлі-ԋін 300 парӧвӧј машіна. 1840 војасӧ Гермаԋіјаӧ вӧлі лӧԍӧԁӧма первој мехаԋіческӧј печкан машінајас. 1840 војасӧ кӧрттуј вӧлі 2000 верст куԅта, уҗаліс 245 паравоз. Но тајӧ 245 паравозԍыс 38 паравоз сӧмын вӧлі Гермаԋіјаын вӧчӧма, мукӧԁыс ставыс вӧлі вајӧма Ангԉіјаыԍ.
Роԍԍіјаын первој машіна вӧлі лӧԍӧԁӧма 18 ԋем помын. Піԏірын (ӧніја Ԉеԋінграԁ) вӧлі стрӧітӧма машіна вӧчан завоԁ капітаԉіст Берԁлӧн. Тајӧ завоԁ вӧчіс машінајас фабрікјаслы ԁа парохоԁјаслы вылӧ. Тащӧм жӧ „Аԉексанԁровскӧј мануфактура" ԋіма завоԁ вӧлі лӧԍӧԁӧма 1798 воӧ. Татыԍ 1808 воԍаԋ мӧԁісны леԇны печкан мехаԋіческӧј станокјас. 1812 воын Роԍԍіјаын тащӧмыс-ԋін 12 машіна вӧлі вӧчӧма.
Но пырыԍ пыр Роԍԍіјаын промышԉенноԍԏ кыптыны ез вермы: вӧԉнӧј уҗалыԍ ез вӧв, креԍԏана ставыс вӧлі
помешщік орԁын. Крепостнӧј права бырӧԁӧм бӧрын (1861 војасԍаԋ вӧԉіԍԏі верміс промышԉенноԍԏ кыпавны. Фабрікаӧ колӧ вӧԉа выԉыԍ меԁалӧм робочӧј, крепостнӧј креԍԏаԋін сетчӧ оз шогмы. А крепостнӧј права Роԍԍіјаын вӧлі 1861 воӧԇ.
 
ЈУАԌАНЈАС
 
1. Кущӧм вӧлӧм промышԉенноԍт Ангԉіјаын 16-17 ԋемјасын?
2. Коԁјас сещӧмыс кустарыс ԁа ремеԍԉеԋԋікыс. Мыјӧн најӧ мӧԁа-мӧԁԍыныс торјалісны?
3. Мыј ԍерԏ артмывлӧмаӧԍ цехјас. Кущӧм уҗԍам, оргаԋізаціја бокԍаԋ, вӧлӧм цехјасын?
4. Кыԇік колӧ гӧгӧрвоны „ԁомашԋӧј ԍіԍԏемасӧ"?
5. Мыјла купеч верміс ас берԁас ԁомавны ԁа поԁчіԋітны кустарӧс?
6. Мыјла купечлы лоі уҗ заказјас ԍетны ԃеревԋаӧ кустарлы, а ез карӧ ремеԍԉеԋԋіклы?
7. Мыј бурторјыс мануфактура ԍіԍԏемаын. Мыјла купеч „ԁомашԋӧј ԍіԍԏемаыԍ" „мануфактура ԍіԍԏемаӧ“ вуҗіс?
8. Мыјӧн торјалӧны мануфактура ԁа фабріка?
9. Мыј сещӧм „раԅԃеԉеԋіјӧ труԁаыс" &мыј сіјӧ бурторсӧ ԍетіс?
10. Мыјла кустарлӧн ԁа ремеԍ.ԉеԋԋіклӧн олӧмыс омӧԉтчіс 18 ԋем мӧԁҗынјын чорыԁа?
11. Кущӧм промышԉенноԍтӧ пырісны меԁвоԇԇа машінајас?
12. Лӧԍӧԁӧ ԍвјаԅ, кыԇік ӧԏік ізобреԏеԋԋӧ кыскіс ас бӧрԍаыс мӧԁӧс, мӧԁ — којмӧԁӧс?
13. Мыјла фабріка ԇікӧԇ верміс ремеԍԉеԋԋікӧс ԁа кустарӧс. Мыјын сылӧн меԁԍа выныс?
14. Мыјла і кыԇі Ангԉіјаса помешщікјаслӧн ԋаԋ вӧԃітӧмыԍ скӧтвіԇӧмӧ вуҗӧм інміс меԁԍасӧ мужіклы бокас ԁа сіјӧс рӧзӧрітіс?
15. Кущӧм вӧлі пуктӧма могјас „аграрнаја ревоԉуціјалӧн". Кыԇі сіјӧ отсаԍіс промышԉеннӧј капітаԉізмлы?
16. Кыԇі колӧ гӧгӧрвоны ангԉіјскӧј пӧслӧвіча „Ыжјас ԍојісны мујассӧ і јӧзӧс“?
17. Кущӧм істочԋікјасыԍ артміс Ангԉіјаын фабрікса уҗалыԍјас. Мыјла сы мынԁа лоі уҗтӧмыс (безработнӧјыс)?
18. Кыԇі капітаԉізм пыріс Ангԉіјаса ԃеревԋаӧ?
19. Кущӧм выԉ общественнӧј классјас артмісны промышԉеннӧј перевороткӧԁ щӧщ?
20. Мыјла оз поԅ соравны кустарӧс ԁа робочӧјӧс. Мыјӧн најӧ мӧԁа-мӧԁԍыс торјалӧны?
21. Мыјла меԁԍасӧ нывбабајаслӧн ԁа чеԉаԃлӧн уҗ пыріс фабрікајасӧ 18 ԋем мӧԁ җынјӧ. Кыԇі тајӧ імітіс робочӧјлы олӧм-вылӧмас?
22. Мыјла машіна лоі „вӧрӧгӧн" робочӧјлы?
23. Кущӧм вӧлі уҗалан услсвіјӧ, уҗаланлун, уҗԁон робочӧјлӧн промышԉеннӧј капітаԉізм кыптан каԁӧ?
24. Кыԇі карјас быԁмӧм інміс ԍојан-јуан ԁон вылӧ, робочӧјлы олан условіјӧ вылас?
25. Кыԇі промышԉеннӧј переворот вуҗіс мукӧԁ госуԁарствојасӧ?
26. Кытыԍ первојсӧ лоі капітаԉістлы уна ԁа ыҗыԁ капітаԉјасыс фабрік-завоԁ стрӧітӧм вылӧ?
ЫҖЫԀ РЕВОԈУЦІЈА ФРАЦІЈАЫН& 18 НЕМЫН
Франціјаын олӧм-вылӧм ревоԉуціја воԇвывԍаԋ законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧԇ
 
Франціјаын олӧм ревоԉуціја воԇзылын
 
Кыкԍо, кујімԍо во сајын Франціјаын, кыԇі і став Рытыввыв Јевропаын, Роԍԍіјаын, меԁыҗыԁ госуԁарствоӧн правітыԍ класс вӧлі ԁворана ԁа ԁуховенство. Франціјаын быԏԏӧкӧ віԇӧԁнысӧ правітіс короԉ, но сылӧн влаԍтыс сӧмын вӧлі віԇӧԁнысӧ кажітчӧ ӧтнаслӧн.
Короԉјассӧ најӧ-жӧ ԁворанаыс інԁалісны-пукталісны. Важыԍаԋ короԉјас налыԍ могјассӧ, коланторјассӧ ԁорјісны, на вӧсна пыр тожԁыԍісны. Веԉ ыҗыԁ поԉіціја чукӧр, чіновԋікјассӧ і салԁатјассӧ віԇіс короԉ сӧмын сы вӧсна, меԁым ԁворанаӧс ԁа ԁуховенствоӧс ԁорјыны, лӧԍӧԁны могјассӧ налыԍ на колӧм ԍерԏі. Став меԁгырыԍ чінјасыс госуԁарствоын вӧлі ԁворана кіын. Офіцерјас, геԋералјас арміјаын, короԉлӧн ԏелокраԋіԏеԉјас — быԁсӧн вӧліны ԁворана пыщкӧсыԍ јӧз-жӧ. Меԁԍа гырыԍ ԅемԉеԃеԉеч-помешщікјасыс бара-жӧ ԁворанајас вӧліны. Најӧ олісны, щӧгісны увса војтыр мышку вын вылын; а меԁԍасӧ-ԋін креԍԏана мышку вылын. Креԍԏаналы сіјӧ каԁас меԁԍӧкыԁ ԁа омӧԉ вӧлі овнысӧ. Буржуаԅіјалӧн права, вӧԉаӧ быԁман туј, ез-на-жӧ вӧв, короԉ сылыԍ могјассӧ ез-на-жӧ могмӧԁ, кущӧма најӧлы вӧлі колӧ. Ԁворанство ԁа ԁуховенство вӧлі Франціјаын — ыҗыԁалыԍ классӧн.
 
Креԍԏаналӧн олӧм Франціјаын
 
Віԇӧԁнысӧ быԏԏӧкӧ ревоԉуціја воԇвылын мужік вӧлі вӧԉа вылын-ԋін — крепостнӧј праваыԍ мынӧма. Пыԁыԍаԋҗык-кӧ віԇӧԁлыны, крепостнӧј права чорыԁана пукаліс креԍԏаԋін мышку вылын. Баршщіна уҗ ез-ԋін ԃерт вӧв, но баршщіна бырӧԁӧм пыԃԃі, коԉі-на став „важ пӧра“ ԁырԍа повінноԍтјасыс, сборјасыс. Вӧліны „Ԍерв“ ԋіма
 
 
креԍԏанајас, коԁјас і збыԉыԍ-на вӧліны крепостнӧј праваыԍ мынтӧԁтӧмӧԍ. Франціјаса креԍԏаԋін важыԍаԋ пукаліс помешщік (ԍеԋјор) му вылын. Помешщік креԍԏаԋінлыԍ, сы муӧн пӧԉзујтчӧм пыԃԃі, бӧԍтліс быԁԍама пӧлӧс сборјас, повінноԍԏјас важыԍаԋ, коԁі шуԍіс „ԍеԋјоріаԉнӧј праваӧн“.
1. Ԍеԋјорлы креԍԏаԋін быԁ во муыԍ мынтіс „ценз“, ԉібӧ ԃеԋгаӧн, ԉібӧ ԋоԉӧԁ јукӧн ԁохоԁӧн став урожајԍыс. Вӧліны і „половԋік" ԋіма креԍԏана, коԁјас быԁ во мынтісны помешщікјаслы җынсӧ ас урожајԍыс, помешщік муӧн поԉзујтчӧмыԍ.
2. Баршщінаыԍ, „ԍервјасыԍ" кыԋԇі, вӧлі став креԍԏанаӧс мынтӧԁӧма-ԋін, но быԁ креԍԏаԋінлы вопыщкас ԋоԉ лун колӧ на вӧлі баршщіна пыԃԃі уҗавны ԁон мынтытӧг.
3. Важыԍаԋ вӧлі шуӧма, меԁым креԍԏаԋін пӧжаԍіс ԍеԋјор пачын, віна вӧчіг ԍеԋјор прессӧн поԉзујтчіс, ізӧԁчіс ԍеԋјор меԉԋічаын, вајасті вуҗіс ԍеԋјор посјасӧԁ, сы поромӧн. Ӧні пором ԋі посјас, меԉԋіча ԋі прессјас ез ԋін вӧвны ԍеԋјорлӧн, но креԍԏаԋінӧс та пыԃԃі ԃеԋгаӧн мынтӧԁісны. Сіԇ жӧ тујјасті ветлӧмыԍ, посјас вуҗӧмыԍ креԍԏаԋінлы ковміс мынтыԍны ԃеԋгаӧн.
4. Став налогсӧ госуԁарстволы меԁԍасӧ мынтіс креԍԏаԋін. Тајӧ налогыс шуԍіс „таԉјаӧн". Таԉја вӧлі став ԁохоԁԍыс кыԅӧԁ пајсӧ, а мукӧԁ ԁырјі 0,15 ԁохоԁ пајсӧ мырԃԃӧ креԍԏаԋінлыԍ.
5. Урожај боԍтӧм бӧрын ԁуховенство уԍкӧԁчіс креԍԏаԋін вылӧ. Ԁуховенстволы колӧ вӧлі мынтыны быԁ во став урожајыԍ ԁасӧԁ јукӧнсӧ. Тајӧ шуԍіс „ԃеԍаԏіна“ ԋіма налогӧн.
6. Таыԍ кыԋԇі вӧліны 50 сајас кымын „косвеннӧј налогјас", коԁӧс бара-жӧ мынтіс креԍԏаԋін. Меԁԍасӧ сіјӧ віјӧмӧн-віјіс „сов налог". Солӧн вузаԍӧм вӧлі госуԁарство кіын. Меԁым татыԍ чуктӧԁны ыҗыԁҗык барышјас, госуԁарство мырԁӧн вузаліс креԍԏаԋінлы сов (шуам, креԍԏаԋінлы вогӧгӧр кежлӧ колӧ 5 пуԁ сов, а сылы мырԁӧн щӧктісны ԋӧбны 40-50 пуԁјӧԇ). Быԁ во сов ԋӧбны вермытӧмыԍ, креԍԏаналыԍ овмӧссӧ вузавлісны тӧргјас вылын.
7. Креԍԏаԋін ез вермы вӧравны, чері кыјны. Та вылӧ права вӧлі ԍетӧма сӧмын ԁвораналы. Со мыјла меԁԍасӧ тајӧ жмітіс креԍԏаԋінӧс. Меԁым ԅверјас, лебачјас унҗык вӧлі вӧравны, помешщікјас вӧԃітісны кроԉікјасӧс, гуԉујасӧс, сеԍԍа леԇалісны вӧԉа вылӧ. Кроԉікјас, гуԉујас креԍԏаԋінлыԍ ԍујас пазӧԁісны поԅтӧма. Но креԍԏаԋін ез лыԍт ԋемтор шуны ԋі віны ас му вылыԍ кроԉікјасӧс ԁа гуԉујасӧс. Веԍіг кӧјінјасӧс скӧт ԍојӧмыԍ, чеԉаԃӧс коԍавлӧмыԍ ез лыԍт лыјны. Быԁ во тајӧ креԍԏаԋінлы 10 міԉԉон ԉівр*) ԁон убытка вајіс.
8. Та кыԋԇі креԍԏаԋінлы вӧлі колӧ баршщіна пыԃԃі, ас вӧлӧн, ԁон мынтытӧг, вӧԃітны чіновԋікјасӧс, арміјаӧс, быԁ во вӧчны-лӧԍӧԁны тујјас, посјас.
Тајӧ быԁԍама ԍікас налогјасыс 2/3 пајсӧ став ԁохоԁԍыс креԍԏаԋінлыԍ мырԃԃіс аскіԍыс. Аскіас креԍԏаԋінлы сӧмын коԉі којмӧԁ јукӧныс, а мукӧԁ ԁырјіыс і сы мынԁаыс ез коԉ. Со кущӧм вӧлі олӧм франціјаса креԍԏаԋінлӧн ревоԉуціја воԇын. Татчӧ нӧшта колӧ соԁтыны, мыј 18 ԋемын 100 во піјас — 30 воыс ԋаԋ вајтӧм (щыг) војаԍ вӧліны. Вот мыјла 1715 воӧ креԍԏана піыԍ кулі ӧԏік вонас 6,000000 морт. Франціјаын законјасын вӧлі урчітӧма меԁ „корыԍјас" ԁа „брӧԃагајас" ез вӧвны.
1767 воӧ вӧлі 50 ԍурс брӧԃагаӧс арестујтӧма. 1870 војасӧ лыԃԃыԍԍыс 1.200.000 брӧԃага ԁа корыԍ.
 
Вотјас перјӧм
 
Зев-ԋін аслыс ԍама вӧлі Франціјаын вотјас перјӧм. Короԉјаслы воыԍ во зев уна ԃеԋга вӧлі колӧ. Меԁым ԃеԋга вӧлі унҗык, зіԉісны налогјас во 3-4 воԇ вылыԍ чукӧртны. Меԁ ԍӧм тырмытӧм ез вӧв, франціјаса короԉјаслӧн важыԍаԋ вӧлі моԁа, уҗԁыԍны ԍӧм озыр јӧзлыԍ — ростовшщікјаслыԍ. Ростовшщікјас гырыԍ прӧчентјас вылӧ уҗԁісны короԉјаслы. Ԍӧм мынтӧм пыԃԃі, короԉјас ԍетісны права ростовшщікјаслы, меԁ најӧ аԍныс, уҗԁӧм ԍӧм ԁоныс ԁа сы вылӧ прӧчентыс мыј воӧ, чукӧртӧны креԍԏана пыщкыԍ. Став налог перјӧмсӧ меԁ бӧрын короԉјас вузалісны ростовшщікјаслы. Тајӧ шуԍіс „откупӧн". Ростовшщік-откупшщік верміс, короԉ інԁӧԁјас ԍерԏі, боԍтны поԉіціја, салԁатјасӧс, ԁа петны ӧктыны креԍԏаналыԍ
 
* Ԉівр — 37,5 ур мі ногӧн.
 
налогјас, налог мынтыны вермытӧм креԍԏаԋінлыԍ — вузавны овмӧс, скӧт, мыј ем вузалан тор.
Откупшщік верміс сымынԁа чукӧртны, креԍԏаԋінлыԍ ԃеԋга, — госуԁарстволы уҗԁӧм ԁонсӧ ԁај кык сымынԁа ԉішнӧј боԍтны. Налогјас ӧктіс сымын-ԁа, мыјтта лолыс лептіс. Таԇі короԉ ԃеԋгааԍԍіс, откупшщікјас озырмісны, а креԍԏаԋін увлаԋ уԍі — рӧзӧрітчіс. Откупшщік верміс 2-3 во воԇвылыԍ чукӧртны налогјас. Креԍԏаԋін термаԍіс ӧԁјӧнҗык мынтыԍны, а аԍсӧ ԁа чеԉаԃсӧ щыгјӧԁіс.
 
Креԍԏанінлӧн јешщӧ олӧм омӧԉтчіс
 
Помешщікјас кіын кӧԏ вӧлі став віԇ-муыс, сы кыԋԇі јешщӧ ԁоза уна „сборјас", „ԍеԋјоріаԉнӧј пошԉіна" перјыны поԅіс мужіклыԍ. Но помешщікјас ез кыптыны овмӧсӧн, а увлаԋ уԍіны. Ԁворана Франціјаын овмӧс нуӧԁны аԍныс ез раԃејтны, тащӧм ԍӧԁ ԉок уҗыԍ ԁворанстволӧн јурныс јанԁіс. Помешщікјас асԍыныс мујас ԍетісны креԍԏаԋінлы аренԁаӧн, ԉібӧ буржуаԅіјалы, сы пыԃԃі уҗавтӧг ԍӧм локтіс. Ԁворана ԍібӧԁчісны короԉјас ԁвореч берԁӧ, ыҗыԁҗык карјасӧ, но тан ыҗыԁ ԁохоԁјас зев ӧԁјӧн візувтісны. Сы вӧсна ԁворанство мӧԁіс вузаԍны ас імеԋіјӧјаснас. Меԁбӧрын помешщікјас креԍԏаԋінлыԍ пӧскӧԏінајас, скӧтлыԍ выгонјас вылӧ уԍкӧԁчісны, шуны мӧԁісны, мыј тајӧ важӧнсӧ помешщікјаслӧн-жӧ быԏԏӧ вӧвлӧма. Сіԇ-жӧ вӧрјас, черіа тыјас, јујас — боԍтісны помешщікјас ас кіаныс. Меԁ креԍԏаԋін ез вов конкуректӧн помешщіклы ԋаԋӧн вузаԍіг, креԍԏаԋінлы ԋаԋ вылӧ вӧлі ԁон урчітӧма, мыј таыԍ вылӧ
 
5-ӧԁ серпас. Важ пӧраԁок јылыԍ карікатура.
 
вузаԍны оз поԅ, ԁај ԋаԋӧн вузаԍны базар вылӧ верміс петны креԍԏаԋін тӧлыԍ бӧрынҗык помешщік ԍерԏі.
Креԍԏаԋінӧс жмітантор зев уна вӧлі, а права сылӧн ԇік ԋекущӧм ез вӧв. Та ԍерԏі поԅӧ гӧгӧрвоны, мыјла креԍԏана сувтіс паныԁ влаԍтлы, ԁворанстволы, ԁуховенстволы ԁа короԉлы. Тащӧм вӧлі креԍԏаԋінлӧн олӧм-вылӧм 1789 воӧԇ.
 
Промышԉенноԍтлӧн кыптан условіјӧ ԁа буржуаԅіјлӧн могјас
 
Ангԉіјаын 18 ԋем мӧԁ җынјын промышԉенноԍт мануфактура ԍіԍԏемаԍаԋ вуҗіс-ԋін фабрікаӧ, кор Аркрајт, Картрајт, Уатт ԁа Ԍԏефенсон выԉ ізобреԏеԋԋӧјас (машінајас) ԍетісны промышԉенноԍтлы. Гырыԍ промышԉенноԍт-ԋін ыҗыԁаліс мануфактура каԁын ремесло ԁа кустарвылын, а кор лоі фабріка, ԇікӧԇ ремеԍԉеԋԋікӧс ԁа кустарӧс рӧзӧрітіс, бырӧԁіс.
Ԋеуна мӧԁногаҗык тор мі аԁԇам Франціјаса промышԉенноԍтыԍ тајӧ каԁас. Гырыԍ промышԉенноԍт ремесло ԍерԏі ԁа кустар ԍерԏі тані жебҗыка верміс кыпавны, а ыҗыԁалісны ремеԍԉеԋԋік ԁа кустар-на меԁԍасӧ.
„Ԁомашԋӧј ԍіԍԏема“ пыр меԁԍасӧ ԍіктјасын кустар керкаын промышԉенноԍт кыпаліс. 18 ԋемын кустар уҗаліс ас сырјонас-на, ас інструментјасӧн, мукӧԁ ԁырјіыс ачыс-жӧ і вузаліс асԍыс вӧчӧм тӧварсӧ. Но унҗыкыԍсӧ вӧлі кустарјас купеч лапа улынӧԍ-жӧ-ԋін: купеч заказјас ԍетіс кустарлы, сырјо ԋӧбіс, верміс ԁонӧн чіркны, сеԍԍа став тӧварсӧ сіјӧ-жӧ ԋӧбіс кустарлыԍ ԁа вузавны петкӧԁіс ԋӧбыԍлы. Тајӧ шуԍӧ мі ногӧн-кӧ, „ԁомашԋӧј ԍіԍԏемаӧн". Купеч тӧвар ез ачыс вӧч, а вузавліс кустар кіӧн вӧчӧм тӧварјас. Меԁԍасӧ та моԁаа промышԉенноԍт вӧлі Франціјаын-на 18 ԋем җынјын. Мануфактура ԍіԍԏемаӧ, меԁым купечлы аслыс стрӧітны помешщеԋԋӧ (уҗалан ін) ԁа сетчӧ чукӧртны кустарјасӧс, лӧԍӧԁны аслыс інструментјас, уҗалан кӧлуј, — ез на вывті пыр франціјаса купеч сы вылӧ.
 
Цехӧвӧј ремеслӧ
 
Ангԉіјаын моз-жӧ карјасын меԁԍасӧ кыпаліс промышԉенноԍт — ремесло. Ремеԍԉеԋԋікјас зев чорыԁа кутчіԍісны цехӧвӧј законјасӧ, ез ԍетны ԋекоԁлы цехӧ пыртӧг промышԉенноԍт берԁӧ боԍтԍыны: меԁ ремеԍԉеԋԋіклы
 
 
маԍԏерӧԇ воны ԁа аслыс маԍԏерскӧј боԍтны, колӧ вӧлі учеԋікын первој пукавны, сеԍԍа поԁмаԍԏеріјӧын, сы бӧрын уна вомыԍт вӧԉіԍԏі поԅіс кӧԅаін — маԍԏерӧԇ воны. Маԍԏерӧ пукԍытӧԇ војԁӧр, Франціја законјас ԍерԏі, колӧ вӧлі ыҗыԁ ԃеԋга-на мынтыны правіԏеԉстволы маԍԏер чін боԍтӧм вылӧ. Сеԍԍа, кыԇ-ԋін мі тӧԁам ангԉіјаса цехјас ԍерԏі, цехӧвӧј уставын вӧлі урчітӧма, меԁым ез вӧв конкуренціја ремеԍԉеԋԋікјас костын, — кущӧм інструментјасӧн уҗавны, кымын поԁмаԍԏерјӧӧс, учеԋікӧс поԅӧ уҗӧԁны, паԍкыԁаӧ ԁӧра, ԍіԏеч кыны, кымын во поԁмаԍԏеріјӧӧԇ, маԍԏерӧԇ колӧ велӧԁчыны. Ној кыан ԁа ԍіԏеч кыан цехјас уставын вӧлі урчітӧма 317 стаԏԏа ԁа інԁӧԁ кыԇ колӧ вӧчны, меԁ ез вӧв цеховӧј устав вуҗӧма. Правіԏеԉство сіјӧн чорыԁа цеховӧј устав берԁӧ кутчыԍіс, мыј сылы ыҗыԁ ԁохоԁ таԍ локтіс: быԁ тӧвар вылӧ печат пуктӧмыԍ ԍӧм боԍтіс. Мануфактуралы ԁа фабріклы кыптыны, а сіԇ-жӧ машінајас лӧԍӧԁны промышԉенноԍтӧ, — цеховӧј устав ԍерԏі вӧлі оз поԅ. Гырыԍ промышԉеԋԋіклы карјасын кыпӧԁчыны ез вӧв быԁман тујыс — цехјас кутісны, сылыԍ тујсӧ помісны.
 
Мануфактура
 
Гырыԍҗык промышԉенноԍт (мануфактура моԁаа) вӧліны меԁԍасӧ тащӧм карјасын: Марԍеԉын, Нантаын&, Борԁоын, Ԉіонын, Аббевіԉын. Аббевіԉын вӧлі короԉ ԁворечлы вылӧ вӧчԍӧ ној „Короԉевскаја мануфактура". 1758 воӧ Нантаын вӧлі первој воԍтӧма ԍіԏеч кыан мануфактура. Но гырыԍ промышԉенноԍтлы быԁмыны вӧԉа ез вӧв вывті.
 
Пыщкӧс вузаԍан уҗ
 
Промышԉенноԍтлы-кӧ бура кыптыны, колӧ меԁ вӧлі бур условіјӧ тӧргујтан — вузаԍан уҗлы, меԁым поԅіс тӧвар вузавны нуны інаԍанҗык інјасӧ. Тащӧм колан условіјӧыс тӧргӧвечлы ез і вӧв: ез вермы вӧԉа пырыԍ ԋӧбаԍны — вузаԍны купеч сы вӧсна, мыј Франціја, феоԁаԉізм ԁырԍамоз, торјӧн-пеԉӧн-на вӧлі јукԍӧма, герцогствојас вылӧ, графствојас, кԋажествојас вылӧ. Ӧԏі облаԍтыԍ мӧԁ облаԍтӧ-кӧ тӧвар вуҗӧԁны, ковміс купечлы пошԉінајас мынтыны. Мукӧԁ ԁырјіыс ӧԏік облаԍтас віт пошԉінаӧԇ мынтӧԁісны тӧвар вылӧ. Быԁ пос вуҗігӧн, быԁ облаԍт граԋіча вуҗіг тӧвар пошԉінаалісны, мукӧԁ ԁырјі
 
 
10-20 пӧв ԁа унҗыкыԍ-на ковміс пошԉінајас мынтыны. Тајӧ јона кыпӧԁіс тӧварлыԍ ԁонсӧ, ԇескӧԁіс купечлыԍ, промышԉеԋԋіклыԍ быԁман тујсӧ. Пошԉінаыԍ ԍӧм вӧлі локтӧ ԉібӧ ԁуховенстволы, ԉібӧ ԁворанстволы ԅептӧ, коԁ вотчінаті вуҗӧԁан тӧвар. Сеԍԍа меԁԍа барыш вајан тӧварӧн вузаԍӧм (ԋаԋ, сов) вӧлі ԍетӧма короԉлӧн гырыԍ откупшщікјаслы, ростовшщікјаслы, аслас матыс јӧзлы, мукӧԁ купечјас тајӧ тӧварӧн ез лыԍтны вузаԍны. Купечјас вермісны кыпавны сӧмын Франціја граԋічајас берԁса местајасын, мукӧԁ госуԁарствокӧԁ тӧргујтӧмӧн, а пыщкӧса вузаԍӧм уҗ вӧлі ԇікӧԇ ԇескӧԁӧма Франціјаын. Тащӧм уна пошԉінајас ԁон кыпӧԁісны меԁԍа колан тӧварјас вылас (ԋаԋ вылӧ). Тајӧ інміс меԁ јона карса ремеԍԉеԋԋіклы ԁа робочӧјлы.
Капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍтлы кыптыны уна тор зев торкіс: 1) вывті-на чорыԁа цехјас мешајтчісны, 2) тӧргујтны ез вӧв прамӧј вӧԉа пыщкӧс рынок вылын пошԉінајас вӧсна, 3) меԁԍа барыш вајан тӧварјасӧн вузаԍны вӧлі ԍетӧма короԉӧн аслас матыс јӧзлы.
4. Та кыԋԇі пыщкӧс рынок вӧлі зев жеб, унҗык тӧвар ԋӧбаԍыԍ креԍԏаԋін вӧлі быԁԍама ногыс важ пӧраԁокнас ԇескӧԁӧма, налогјасӧн ԁа повінноԍԏјасӧн пӧԁтӧма, сы вӧсна сіјӧ ез вермы лоны буржуаԅіјалыԍ тӧвар ԋӧбыԍӧн. Колӧ вӧлі мужікӧс мынтӧԁны ԁуховенствоыԍ ԁа ԁворанствоыԍ ԇікӧԇ.
Ԁворанство ԁа ԁуховенство, — ыҗыԁалыԍ классјас короԉкӧԁ Франціјаын, 1789 војасӧԇ ез ԍетны прамӧј вӧԉа купечлы, промышԉеԋԋіклы. Буржуаԅіјалы лоіс аслыс колана торсӧ, асԍыс могјассӧ ԍілаӧн чуктӧԁны ԁворанскӧј короԉлыԍ, ревоԉуціја пыр. Вот мыјла буржуаԅіја вӧлі Франціјаын ревоԉуціоннӧј сіјӧ каԁас.
 
Ԁворана
 
Уна ԁворана — помешщікјас еновтісны асԍыныс овмӧсјас, овмӧԁчісны короԉ ԁвор гӧгӧрын. Креԍԏаԋінлыԍ пычкӧм ԍӧм муніс на ԅептӧ карын олігӧн. Најӧ чегісны ыҗыԁ жалӧваԋԋӧјас короԉ ԁворечын. Уҗыс налӧн ԇік ковтӧм вӧлі, боԍтны кӧԏ со тащӧмтор: меԁбӧрја короԉ Ԉуԁовік ХVІ-лӧн вӧлі кык цареԁвореч, короԉлыԍ суԁно весалыԍ-чіԍԏітыԍ чіновԋікјас пыԃԃі. Кыкнаныс најӧ боԍтісны жалӧваԋԋӧ 20 ԍурс ԉіврӧн во морт вылӧ. Ԉібӧ ӧԏі короԉ ныв
 
ԁорас, ачыс на јешщӧ сӧмын вӧлі ӧԏік тӧлыԍԍа, віԇісны-ԋін 80 пріԁворнӧјӧс. Став ԁворанаыс вӧлі 140 ԍурс кымын.
Ԃерт, тајӧјасӧс ставнысӧ короԉ ԁвор пыщкӧ ԋекытчӧ вӧлі воштыны, сіјӧн офіцер, полковԋік, геԋерал чінјассӧ сіԇ-жӧ вӧлі ԍетӧма ԁворанстволы, меԁым најӧлы вӧлі нажетка. Короԉ ԁвореч гӧгӧрын олыԍ ԁворанајас грабітӧмӧн грабітісны госуԁарстволыԍ казнасӧ, лыԍтан мӧскӧс-моз лыԍтісны. Вітӧԁ јукӧн ԍӧмыс казнаыԍ муніс ԁворанство вылӧ, налы ԅептас пыріс. 26 міԉԉон ԉівр * быԁ во пыріс жаловаԋԋӧ пыԃԃі ԁворана ԅептӧ, 31 міԉԉон ԉівр быԁ во мынтіс пенԍіја ԁворанстволы, 46 міԉԉон ԉівр муніс 12 ԍурс офіцерлы жаловаԋԋӧ вылӧ — тајӧ бара-жӧ ԁворанство ԅептӧ пыріс. Вот мыјла ԁворанство раԃејтіс тащӧм пӧраԁок. Та вылӧ веж петіс, завіԃ боԍтіс сещӧм ԁвораналӧн, коԁјас олісны ԃеревԋаын, короԉ ԁворечӧ ез ԍібавны. Озырҗык промышԉеԋԋікјас, купечјас, ростовшщікјас ԁворанство ԋім ԋӧбны ыҗыԁ ԃеԋга термаԍісны чуктӧԁны. Ԁворанство налог ез мынты ԋекущӧмӧс, сіјӧ ԇікӧԇ вӧлі налогјасыԍ мезԁӧма.
 
* Ԉівр — 37,5 коп. мі ԃеԋга лыԁӧн.
 
Ԁуховенство
 
Франціјаын 1789 војасӧԇ ез коԉтчы озырлунӧн ԁа праваӧн ԁуховенство. Вічко кԋаԅјас: јепіскопјас, карԃіналјас ԁохоԁ боԍтісны во гӧгӧрнас 400 ԍурс ԉівр ԁон. Карԃінал Ԃе-Роганлӧн ӧԏік паԍкӧмыс вӧлі сулалӧ 100 ԍурс ԉівр ԁон. Вічкојаслӧн, монастырјаслӧн вӧліны гырыԍ вотчінајас, коԁјас зев гырыԍ ԁохоԁјас ԍетісны. Та кыԋԇі ԁуховенство быԁ во перјіс „ԃеԍаԏіна“ налог — ԁасӧԁ јукӧнсӧ креԍԏаԋін вогӧгӧрја ԁохоԁыԍ. 1789 воӧ ԁуховенстволӧн вӧлі ԁохоԁ 2.992.538.000 ԉівр ԁон. Ԃерт, вӧліны ԃеревԋаса попјас, коԁјас зев гӧԉа олісны, ез вермыны вӧтчыны јепіскопјас озырлун бӧрԍа. Ԁуховенствоӧс налог мынтӧмыԍ вӧлі, ԁворанство моз-жӧ, ԇікӧԇ мезԁӧма.
 
Сословіјӧјас Франціјаын
 
Став олыԍ-вылыԍ Франціјаын вӧлі јукԍӧма права ԍерԏі ԁа влаԍт ԍерԏі кујім пеԉӧ, кујім сословіјӧ вылӧ.
Воԇԇа сословіјоын вӧлі ԁуховенство, мӧԁ сословіјӧын — ԁворанство, а којмӧԁ сословіјӧӧ пырісны зев уна
 
 
 
ԍікас јӧз: капітаԉіст, купеч, креԍԏаԋін, ремеԍԉеԋԋік, робочӧј і ԇоԋнасӧн інԏеԉԉегенціјаыс. Воԇԇа кык сословіјӧыс бергӧԁлісны став влаԍтӧн. Законјас госуԁарствоын вӧлі лӧԍӧԁӧма на могјас ԍерԏі, налог мынтӧмыԍ вӧлі мезԁӧма најӧс ԇікӧԇ. Міԋістрјасӧ, чіновԋікјасӧ, арміјаын геԋералјасӧ, офіцерјасӧ вермӧны вӧлі ԁворанство піыԍ сӧмын пукԍыны. Унҗык віԇмуыс вӧлі первој кык сословіјӧ кіын-жӧ. Первој кык сословіјӧ лыԃԃыԍԍісны „благороԁнӧј сословіјӧӧн". 3-ӧԁ сословіјӧыԍ јӧз ез вермыны ԋекытчӧ госуԁарственнӧј служба вылӧ пукԍыны, госуԁарство уҗын інԁӧԁјас ԍетавны. Којмӧԁ сословіјӧлы права ез вӧв та вылӧ. Став налогјассӧ мынтіс госуԁарстволы 3-ӧԁ сословіјӧ. Овмӧс вын ԍерԏі 3-ӧԁ сословіјӧын јӧз, ԃерт, ез вӧвны ӧткоԃӧԍ, шуам, купеч ԉібӧ креԍԏаԋін, фабрікант ԉібӧ кустар, а права ԍерԏі вӧлі ставныс ӧткоԃӧԍ, ԋекоԁлӧн права ез вӧв. Вот мыјла сословіјӧјас костын муніс венԍӧм: којмӧԁ сословіјӧӧс первој кык сословіјӧыс жмітісны, нарԏітісны, став правасӧ 3-ӧԁ сословіјӧлыԍ венісны. Којмӧԁ сословіјӧлы лоі петны ревоԉуціја туј вылӧ, аслыс права суԇӧԁны ревоԉуціја пыр, мырԃԃыны кык первој сословіјӧлыԍ влаԍт, бырӧԁны најӧлыԍ ыҗыԁалӧмсӧ. Ԃерт, могјас торјалісны 3-ӧԁ сословіјӧ пыщкын, купечлӧн вӧлі ӧԏік мог, промышԉеԋԋіклӧн мӧԁ, креԍԏаԋінлӧн којмӧԁ.
 
Госуԁарственнӧј влаԍт важ пӧраԁок ԁырјі
 
Ԋеыҗыԁ чукӧр ԁворана ԁа ԁуховенстволӧн ыҗыԁалӧм вывті чорыԁа ԇескӧԁіс став олӧм-вылӧмсӧ ԇоԋнас 3-ӧԁ сословіјӧлыԍ.
Ԁворанстволӧн, ԁуховенстволӧн могјасыс, короԉлӧн вежмаԍӧм — ԇоԋнас законсӧ бергӧԁісны госуԁарствоӧн, вевԏԏісны став могјассӧ 3-ӧԁ сословіјӧлыԍ, меԁԍа-ԋін буржуаԅіјалы тајӧ ез во ԍӧлӧм вылас.
Став суԁ-і-раԁ вӧлі короԉлӧн ԁа сы чіновԋікјаслӧн кыв. Короԉјас сіԇі і тӧлкујтісны, мыј ԋекущӧм законјас оз ковны, кор короԉ ем. Ӧԏік кыв, ԉібӧ гіжӧԁ короԉлӧн вӧлі став закон пыԃԃі, меԁым уԍкӧԁны мортӧс помӧԇ, шыбытны ԋем кежлас ԏурмаӧ — Баԍԏіԉіјаӧ. Тащӧм указјас-гіжӧԁјас ԋім овтӧг короԉ воԇвылыԍ ԍеталіс аслас матыс јӧзлы. Најӧ, кор окота, вермісны гіжны сет-
 
чӧ ԋім, ов, коԁ вылӧ лӧгныс петіс, ԁа ԍујны мортӧс Баԍԏіԉіјаӧ ԉібӧ лов боԍтны сылыԍ.
Ԃерт, тащӧма увтыртӧм ԁа жмітӧм ез во ԍӧлӧм вылас буржуаԅіјалы. Сылы сіԇ-жӧ вӧлі колӧ поԉіԏіка ԁінӧ вӧԉа, ԁај вӧԉапырыԍҗык вӧрӧшітчыны ас озырлуннас, меԁым ԋемтор ез ԇуг сылы кыпавны јонмыны, ыҗԁӧԁны капіталјассӧ. Буржуаԅіја мӧвпаліс контроԉірујтны правіԏеԉствоӧс, меԁԍасӧ ԍӧмӧн вӧрӧшітчӧм уҗ ԁа вот перјӧм-пукталӧм уҗ сылыԍ. Сіԇ-жӧ і суԁ-раԁ меԁ вӧлі сы могјас ԍерԏі щӧщ лӧԍӧԁӧма. Буржуаԅіјалы вӧлі колӧ зев уна тор вежны важ пӧраԁокыԍ. Важ пӧраԁок быԁлаԁорԍаԋ ԇескӧԁіс вузаԍан уҗ, промышԉенноԍтлыԍ бырӧԁіс пыщкӧсса рынок: креԍԏаԋінӧс рӧзӧрітӧмӧн. Ԃерт, овмӧсассӧ буржуаԅіја-ԋін вӧлі кӧԅаін пыԃԃі Франціјаын, но сылы колӧ вӧлі влаԍт берԁын щӧщ кӧԅаін чін. Ԁворанстволыԍ ԁа ԁуховенстволыԍ ыҗыԁалӧм короԉ оз мӧвпышт ԇӧԉԁӧԁны, буржуаԅіјалы уступка вылӧ ез мун. Права боԍтны ӧні сылы коԉі ӧԏік туј — мырԃԃыны чорыԁ тышӧн, ԍілаӧн, вермаԍӧмӧн.
 
Коԁјас сувтісны правіԏеԉстволы паныԁ ԍіктын і карын буржуаԅіја кыԋԇі
 
Вермаԍны петны короԉкӧԁ буржуаԅіја ез вӧв ӧтнасӧн, сылӧн вӧліны уна сојуԅԋікјас. Сыкӧԁ ӧтвылыԍ, вермаԍны петны коԍ вылӧ вӧлі гӧтов — нарԏітӧм креԍԏаԋін щӧщ. Пӧгібӧ воӧм креԍԏаԋінӧс ез ков велӧԁны коԍ нуӧԁны, сіјӧ сіԇ-ԋін гӧтов вӧлі уԍкӧԁчыны ԁворанство, ԁуховенство вылӧ, чіновԋікјас вылӧ, налог перјыԍ откупшщікјас вылӧ.
Бунтјас креԍԏана пӧвстын секԍа Франціјаын — вӧлі быԁлунја тор, а ревоԉуціја воԇвылын-ԋін нӧшта јонҗыка: помешщікјаслыԍ ԁомјас сотісны, манастырјас грабітісны, чіновԋікјасӧс ԁа откупшщікјасӧс віјалісны. Тащӧм-жӧ вӧлі олӧм Паріжын і мукӧԁ карјасын беԁноталӧн. Щыг војас кыпӧԁісны ԋаԋ вылӧ ԁон. Короԉлӧн матыс јӧзјас боԍтісны ас кіӧ ԋаԋӧн вузаԍӧм, ԁа луныԍ-лун кыпӧԁісны ԁонсӧ, барышјас ыҗԁӧԁӧм могыԍ. Сіԇ-ԋін ԁонԍалӧм ԋаԋ карјасӧ пыртігӧн ыҗыԁ пошԉінаӧн-на јешщӧ пошԉінаалісны, меԁым креԍԏаԋін карын ԋаԋӧн вузаԍӧмӧн ез вен откупшщікјасӧс.
Сы вӧсна карјасын ревоԉуціја воԇвылын унаыԍ робочӧјјас ԁа ремеԍԉеԋԋікјас пазӧԁлісны ԋаԋ магаԅін-
 
јас ԁа аснаукӧн јуклісны. Ӧԏі карын бунтујтчӧм јӧз мырԁӧн боԍтісны ԋаԋ склаԁјас скупшщікјаслыԍ, пазӧԁлісны став керка пыщкӧсыԍ кӧлујсӧ, жугӧԁлісны меԉԋічајас. Сіԇ жӧ щыгјалыԍ јӧз уԍкӧԁчісны Паріжын ԁа сотісны булкі пӧжаланінјас. Мукӧԁ провінціјаын креԍԏана уԍкӧԁчывлісны суԁ нотаріусјас, прокурорјас вылӧ, коԍавлывлісны став ԃелајассӧ, мыј ԍерԏі најӧс вӧлі мыжԁӧны ԁа суԃітӧны.
Ԃерт, ез сӧмын ԍіктын вӧвны бунтујтчыԍјас, а меԁԍасӧ Паріжын ԁа мукӧԁ карјасын бунтујтчісны јӧзыс.
 
Ремеԍԉеԋԋікјаслӧн кыпӧԁчӧм
 
Цехјасын кӧԅајова вӧліны маԍԏерјас. Гырыԍ фабрік-завоԁјас поԅӧ шуны ез-на вӧвны. Маԍԏер кӧԅаінлӧн вӧлі ԋекымын, ԉібӧ ԇік ӧԏік поԁмаԍԏерјӧ. Важӧнсӧ поԁмаԍԏерјӧ вӧлі вермӧ воны маԍԏерӧԇ, уҗалӧма-кӧ-ԋін тырмымӧн поԁмаԍԏерјӧын цех устав ԍерԏі. Маԍԏерӧԇ воӧм наԃејаӧн, поԁмаԍԏерјӧ воԇҗыксӧ ԏерпітіс кӧԅаінлыԍ нарԏітӧм.
Но ӧні меԁым воны маԍԏерӧԇ, ковміс мынтыны правіԏеԉстволы уна ԍӧм. Мынтыԍны вермісны сӧмын зев еща јӧз, меԁԍасӧ, ԃерт, маԍԏерјаслӧн-жӧ чеԉаԃыс. Сӧмын најӧ вермісны маԍԏерӧԇ воны, а мукӧԁ поԁмаԍԏерјӧјас ԋем кеҗлӧ коԉісны прӧстӧј уҗалыԍӧн. Поԁмаԍԏерјӧјас, сіԇ-жӧ і учеԋікјас олісны кӧԅаін орԁын, кӧԅаін кабыр улын, веԍіг јуаԍтӧг-віԍтаԍтӧг ез лыԍтны гӧтраԍны.
Но і маԍԏерјаслӧн олӧм ез вӧв вывті ошкана ԁа ԁолыԁ. На вылӧ воԁіс сіԇ-жӧ вотјас, кыԇі і креԍԏаԋін вылӧ, ԇікӧԇ сіјӧс „куштіс". Вот мыј вӧсна ремеслӧ гӧгӧр уҗалыԍ јӧз вӧліны ревоԉуціоннӧјӧԍ зев.
Короԉлӧн влаԍт, законјас карса олыԍлы, ремеԍԉеԋԋіклы поԁмаԍԏерјӧлы чорыԁа јіҗіс.
 
Робочӧјјаслӧн оланног
 
Карсајын, преԁмеԍԏјӧјасын, коні ез ԇескӧԁ цехӧвӧј правілӧјас, кыпалісны мануфактурајас, гырыԍ промышԉеннӧј преԁпріјаԏіјӧјас. Тащӧм мануфактурајас, кӧԏ еща зев, но вӧліны жӧ-ԋін, лӧԍӧԁіс тајојасӧс,& ԉібӧ ачыс правіԏеԉство, ԉібӧ купечјас. Мануфактураын ез на вӧвны ԋекущӧм машінајас, уҗалісны сӧмын кіпомыԍ. Но олӧмыс уҗалыԍјаслӧн вӧлі ԇік катаргаын коԃ-жӧ. Уҗалісны пемыԁԍаԋ мӧԁ пемыԁӧԇ веԍіг-тӧ шојтчыны ез вӧв вӧԉа
 
 
уҗ ԁырјі, сӧмын часҗын шојтчан каԁ вӧлі урчітӧма. Сіԇ-жӧ робочӧјӧс быԁ воԍков гырыԍ штрапјасӧн віјісны. Штрапујтісны веԍіг маԍԏерскӧјӧԁ мунӧмыԍ, ԉібӧ ӧԏі жырјыԍ мӧԁ жырјӧ уҗ ԁырјі вуҗӧмыԍ. Мануфактураын пӧраԁок ез-ԋін вӧв ремеԍԉеԋԋік орԁын моз лӧԍӧԁӧма, ӧні веԍіг тӧ& гортса олӧмӧ кӧԅаін мӧԁіс ԍујԍыны уҗалыԍлы: колӧ вӧлі быԏ ветлывны вічкоӧ, бура овны, кӧԅаінлыԍ кыв ԋевуҗны.
Сіԇ-жӧ уҗԁон вӧлі зев ічӧт, ез кыпты, а увлаԋ уԍі воыԍ-воӧ. Уҗ вылӧ меԁаԍыԍјас уна. Ԍіктса олыԍјас ічӧт ԁонвылӧ пырісны, ещаԋік нажетка вылӧ вӧліны раԁӧԍ. Сіјӧн карса мануфактурајасын уҗалыԍјаслӧн уҗԁон увлаԋ кыскыԍԍыс воыԍ-воӧ, а ез вывлаԋ кај. Олӧм мӧԁарӧ вывті ԁонԍаліс. Колан тӧвар, ԋаԋ ԁа мукӧԁ ԍојан ԁонԍалісны ревоԉуціја војасӧ. Правіԏеԉство ԁа купечјас лыбӧԁісны тӧварлыԍ ԁон, быԁԍама пӧлӧс пошԉінајасӧн. Ԃерт, абу ԃівӧ, мыј карса гӧԉа олыԍјасӧс ԁа робочӧјјасӧс повԅӧԁліс меԁԍасӧ ԋаԋ ԁон лыбӧм, щыгјалӧм, — бунтјас вылӧ јӧткіс. Муртса-кӧ ԁонԍалас ԍојан тӧвар, бара вітчыԍ восстаԋіјӧјас. Тулысын 1789 воӧ вӧлі восстаԋԋӧ. Робочӧјјас грабітісны, раԅісны мануфактурајас, мукӧԁ ортча завоԁјас і керкајас Равеԉјон промышԉеԋԋіклыԍ ԁа мукӧԁ преԁпріԋімаԏеԉјаслыԍ, сы вӧсна, мыј Равеԉјон кӧсјіс чінтыны уҗԁон 15 суӧԇ лунја уҗыԍ. Пыр-жӧ чукӧртчісны робочӧјјас, жугӧԁлісны ставсӧ. Војтыр кык лун чӧж гыісны. Салԁатјас, правіԏеԉство пріказ ԍерԏі, вітчыԍтӧг лыјлісны бунтујтчыԍјасӧс. Кујім мортӧс ӧшӧԁісны суԃітӧм бӧрын. Ԃерт, ез вӧв робочӧјлӧн ошјыԍана олӧм. Та ԍерԏі робочӧјјасӧс ревоԉуціја вылӧ петкӧԁны вӧлі зев кокԋыԁ.
 
Інԏеԉԉігенціјалӧн оланног
 
Щыгјалыԍ ремеԍԉеԋԋік ԁа робочӧј кыԋԇі Паріжын вӧлі уна гӧԉ інԏеԉԉігенціја. Најӧ ас ԍуԍлуннас ԁа ԍамнаныс ез вермыны ԋекытчӧ інаԍны служба вылӧ сіјӧн, мыј ез вӧвны высшӧј сословіјӧыԍ. Аԁвокатјас, пісаԏеԉјас, журнаԉістјас, профессорјас, учіԏеԉјас, врачјас, феԉшӧрјас — ставыс вӧлі праватӧм јӧз. Боԍтны кӧԏ сещӧм тор, мыј пісаԏеԉ Воԉԏерӧс, коԁі быԁ госуԁарствоын ԋімаліс, ԉокыԍ нӧјтісны ӧԏі ԁвораԋінлӧн лакејјасыс кущӧмкӧ шуткаыԍ. Сіјӧ-җӧ Воԉтерӧс шыбытісны ԏурмаӧ короԉлы паныԁ кывбур
 
гіжӧмыԍ. Іԋԏеԉԉігенціја чорыԁа піԍкӧԁчіс чуктӧԁны аслыс права, сы вӧсна сувтіс паныԁ короԉлы, важ пӧраԁоклы, ез во сылы ԍӧлӧм вылас ԁворанстволӧн ԁа ԁуховенстволӧн ыҗыԁалӧм. Іԋԏеԉԉігенціја піыԍ петісны ревоԉуціја ԁырјі вожԃјас, јурнуӧԁыԍјас. Вот мыј ыҗта ԍіла кыпӧԁчіс Франціјаын важ пӧраԁоклы паныԁ. Којмӧԁ сословіјӧ ԇоԋнас кыпӧԁчіс меԁвоԇԇа кык сословіјӧ вылӧ ревоԉуціјаӧн.
 
Ревоԉуціја завоԃітчӧ
 
1789 војасӧ Франціјаын ревоԉуціјалы быԏ вӧлі колӧ лоны. „Важ пӧраԁок“ сіԍміс вуж вылас. Ԁворанство — ԁуховенстволӧн ԁа короԉлӧн ыҗыԁалӧм, налӧн гажаа олӧм, ԃеԋга казнаыԍ ӧтарӧ мӧԁарӧ којалӧм — воштісны меԁ бӧрын сетчӧԇ, мыј казна пыр жебміс, налогјасӧн ԁа пошԉінајасӧн рӧзӧрітӧм креԍԏаԋінлыԍ ԋемтор лоі сеԍԍа боԍтны воԇӧ: налог откупшщікјас кіпыр во 3-4 воԇӧ чукӧртӧма. Меԁԍасӧ ез ло быԁман туј купечјаслы, промышԉеԋԋікјаслы, ԁа ԃеԋгаа тузјаслы.
 
„Геԋераԉнӧј штаты" чукӧртӧм ԁа короԉлыԍ влаԍт ԇӧԉԁӧԁӧм
 
18-ӧԁ ԋем помын Франціјаын олӧм помӧԇ омӧԉтчіс. Вотӧн ԇікӧԇ рӧзӧрітісны креԍԏаԋінӧс, Франціја сетчӧ-жӧ завоԃітіс војујтны Ангԉіјакӧԁ. Војујтны ковміс уна ԍӧм, Франціјаын ԍӧмыԍ сіԇ-ԋін вӧлі ԇескыԁ. Ԁохоԁ ԍерԏі рӧскоԁыс лоі ыҗыԁҗык. Веԍіг ростовшщікјас, коԁјас воԇҗыксӧ векҗык правіԏеԉстволы уҗԁавлісны ԍӧм, мӧԁісны вітчыԍны, повны, меԁ еԍкӧн уҗԁӧм ԍӧм ԁа прӧчентјас ез-жӧ вош, бырі наԃеја, мыј правіԏеԉство вермас коркӧ мынтыԍны. Ӧні-ԋін ростовшщікјас щӧщ мӧԁног мӧԁісны мӧвпавны, ез-ԋін ӧтвывтчыны, а правіԏеԉстволы паныԁ бергӧԁчісны, ԍін гугӧн віԇӧԁісны, кыԇі короԉ ԁа ԁворана ӧтвылыԍ чашјісны госуԁарстволыԍ казнасӧ. Бјуԁжет-фінанс поԁув ісковтӧм ез во најӧлы ԍӧлӧм выланыс. А ԇікӧԇ увтыртӧм војтыр бунтујтчісны, быԁса карјасӧн боԍтлывлісны ас кіаныс, вотперјыԍјаслы ԁа чіновԋікјаслы сувтісны паныԁ.
1788-89 војасӧ ԋаԋ ез во. Омӧԉ урожај вӧсна, олӧм вывті ԁонԍаліс. Ԋаԋ воԇԇа ԍерԏі лоі ԋоԉ пӧрја ԁонаҗык. Тырі уҗавтӧм војтырӧн (безработнӧјјасӧн). Кыкԍо ԍурс берԁӧ вӧлі уҗтӧм војтырыс. Правіԏеԉстволы ԋінӧмӧн лоі вевԏԏыны рӧскоԁјассӧ, та ԍерԏі ԁугԁіс мын-
 
 
тыны прӧчент ростовшщікјаслы. Лоі сещӧм каԁ, кор ставӧн ӧтвылыԍ мӧԁісны мӧвпавны — шыбытны короԉӧс, влаԍт вежны. Меԁԍасӧ пешщітчіс буржуаԅіја.
 
6-ӧԁ ԍерпас. „Геԋераԉнӧј штатлӧн заԍеԁаԋԋӧ.
 
Короԉ Ԉуԁовік ХVІ-лы колӧ вӧлі, меԁым ԃеԋга кыԍкӧ суԇӧԁны: выԉ налогјгс лӧԍӧԁны, ԉібӧ кыԍкӧ уҗԁыԍны. Поԅӧ вӧлі, ԃерт, отсӧгла могмӧԁчыны ԁворанство ԁа ԁуховенство ԁінӧ. Ԉуԁовік XVI шыӧԁчыліс отсӧгла, но ԁворанство ԁа ԁуховенство шуісны, мыј „мі важԍаԋ налог ег мынтывлӧ і ӧні ог мынтӧ“. Најӧ ез мӧвпавны ԍетны, а кыјӧԁісны боԍтны ԃенга короԉ кіыԍ аԍныс. Ӧԏі туј коԉі ӧні Ԉуԁовік XVI — 3 сословіјӧ ԅептӧ могмӧԁчыны: налогјас ыҗԁӧԁыштны, а меԁԍасӧ уҗԁыԍны ростовшщікјаслыԍ ԍӧм. Воԇҗыксӧ кӧ ԋекор 3-сословіјӧ ԁінӧ ез шыӧԁчывны, ԋеӧтпыр ез чукӧстлывны сылыԍ преԁставіԏеԉјасӧс, — ӧні Ԉуԁовік XVI мӧвпаліс быԁ сословіјӧлыԍ преԁставіԏеԉјасӧс чукӧртлыны ԁа госуԁарственнӧј казнаӧ ԃеԋга корԍӧм јылыԍ ԍорԋітны.
Тащӧм став сословіјӧса преԁставіԏеԉјаслӧн собраԋԋӧ шуԍіс „Геԋераԉнӧј штатӧн". Меԁым первӧј кык сословіјӧӧс повԅӧԁыштны налогыԍ ӧткажітчӧмыԍ, короԉ нарошнӧ щӧктіс 3-ӧԁ сословіјӧыԍ унҗык преԁставіԏеԉјасӧс корны. (3 сословіјӧыԍ — 600 мортӧс, 1 сословіјӧыԍ — 300, мӧԁ сословіјӧыԍ 300-ӧс-жӧ). Короԉ сословіјӧјасӧс чукӧртіс сӧмын ԃеԋга јылыԍ ԍорԋітны, а кор местајас вылын бӧрјісны ԃепутатјасӧс, 3 сословіјӧԍаԋ лӧԍӧԁчісны влаԍт боԍтны, законјас вежны, налогјас чінтыны, права перјыны.
Мај 5 лунӧ 1789 воӧ воԍԍіс Версаԉ карын собраԋԋӧ „Геԋераԉнӧј штаты". Короԉ зев ԍӧлӧмԍаԋыс віԍталіс кущӧм щыгӧм лоі ԃеԋгаыԍ, сеԍԍа щӧктіс јукԍыны сословіјӧ ԍерԏі кујім пеԉӧ ԁа тӧлкујтны, кыԇік мыј таԍ петнысӧ.
Но 3 сословіјӧса ԃеԉегатјас мӧԁісны пыкԍыны јукԍӧмыԍ. Тӧлкујтісны сіԇ, мыј корінныԁ-кӧ госуԁарственнӧј могјас јылыԍ ԍорԋітны нароԁлыԍ преԁставіԏеԉјасӧс, — меԁ лоӧ Нароԁнӧј (націонаԉнӧј) собраԋԋӧ, а ез сословіјӧјаслӧн собраԋԋӧ, мыј сословіјӧјас вылӧ тырмас јукԍыны. Короԉ мӧԁіс ԍілаӧн повԅӧԁчыны, грӧԅітчіс вӧтлыны „Геԋераԉнӧј штатыӧс". Но 3-ӧԁ сословіјӧ аснаукӧн аԍсӧ јавітіс „Націонаԉнӧј собраԋԋӧӧн& ԁа ез торјӧԁчы. Мукӧԁ сословіјӧыԍ преԁставіԏеԉјас унҗыкыс ӧтувтчісны 3 сословіјӧ ԁор-жӧ. Короԉ ԍілаӧн вӧтлыны ез лыԍт, поліс мыј Паріжса ремеԍԉеԋԋікјас, робочӧјјас ԁа беԁнота сувтас отсаԍны 3-ӧԁ сословіјӧлы. Короԉлы лоі мірітчыны, но јурыԍ сылӧн ез петав тащӧм мӧвпјас, чукӧртны арміја ԁа Націонаԉнӧј собраԋԋӧӧс вӧтлыны. Сіԇі-і лӧԍӧԁчіс. Но Націонаԉнӧј собраԋԋӧ зев зіԉа кутчіԍіс влаԍт берԁӧ; первӧј лунԍаԋ-жӧ шуіс, мыј короԉ оз вермы ԋекущӧм закон Націонаԉнӧј собраԋԋӧ щӧктытӧг леԇны. Короԉ ез і тӧԁлы, кыԇі сылыԍ влаԍт ԇӧԉԁӧԁыштіс Націонаԉнӧј собраԋԋӧ", короԉӧс ас берԁас кӧрталіс. Націонаԉнӧј собраԋԋӧ сіјӧн ԍмелміс — Паріжса беԁнота вылӧ зев ыҗыԁ наԃеја вӧлі, мыј мӧԁаскӧ короԉ кыпӧԁчыны салԁатјасӧн, отсалас сылы беԁнота. Короԉлы лоі быԏ кывзыны Націонаԉнӧј собраԋԋӧлыԍ. Но важ пӧраԁок ез-на быр, короԉлӧн ԍіла вӧлі ԅоԋнасӧн-на ас кіас.
Нароԁлӧн кыпӧԁчӧм. Баԍԏіԉіја пазӧԁлӧм
 
Короԉлы лоі быԏ кывзыны Націонаԉнӧј собраԋԋӧлыԍ, уҗавны первојԍаԋыс собраԋԋӧ щӧктӧм ԍерԏі. Собраԋԋӧ повԅӧԁліс короԉӧс, кывзытӧмыԍ нароԁӧс кыпӧԁны кӧсјіс сы вылӧ. Вот мыјла Ԉуԁовік XVI быԏԏӧкӧ раммыштіс. Но короԉлӧн ез вош наԃеја, мыј коркӧ ԁа уԁајтчас-жӧ вӧтлыны тајӧ Націонаԉнӧј собраԋԋӧсӧ ԁа
 
7-ӧԁ ԍерпас. Боԍтіԉіја-ԏурма боԍтӧм.
 
„важ пӧраԁок" бӧр лӧԍӧԁны. Ԁворана ԁа ԁуховенство ызјӧԁісны короԉӧс, меԁым Націонаԉнӧј собраԋԋӧкӧԁ ӧԁјӧнҗык „ештӧԁны". Короԉ кӧсјыԍіс ԁворанстволы, мыј Націонаԉнӧј собраԋԋӧ лоӧ вӧтлӧма, ревоԉуціја — помалӧма. Та ԍерԏі первој лунԍаԋ аԁԇам, мыј короԉ зев частӧ вуҗіс кыв, інԁӧԁјас Націонаԉнӧј собраԋԋӧлыԍ, мукӧԁ законјассӧ сылыԍ оз кырымав. Націонаԉнӧј собраԋԋӧлы лоі зев јона віԇӧԁны короԉ бӧрԍа, кор короԉ быԁторсӧ верміс вӧчны, ас кіӧн влаԍт кутігӧн. Чорыԁҗыка чірыштны короԉӧс Націонаԉнӧј собраԋԋӧ ез-на вермы. Став веныс собраԋԋӧ ԁа короԉ костын муніс ӧнӧԇ Націонаԉнӧј собраԋԋӧ пыр.
Короԉ віԇӧԁнысӧ бытԏӧкӧ вӧлі ԁомалӧма Націонаԉӧј собраԋԋӧ берԁӧ, а збыԉыԍ ез-на вӧв ԋекытчӧ ԁомалӧма: став влаԍтыс, арміјаыс сы кіын-на вӧлі. Та ԍерԏі зев лӧԍыԁ вӧлі короԉлы вӧчны загӧвӧрјас Паріжса массаыԍ гуԍӧн: ачыссӧ короԉыс оліс ез Паріжын, а Верса-
ԉын. Јуԉ 1789 воӧ короԉ вајӧԁіс 30 ԍурс војска Паріж берԁӧ, меԁым массаыԍ мезԁыԍны. Сеԍԍа боԍтіс ԁа буржуаԅіјалыԍ нырнуӧԁыԍ — міԋістр Ԋеккерӧс чӧвтіс. Націонаԉнӧј собраԋԋӧ мӧԁіс прӧԏестујтны војска вајӧԁӧмыԍ, Ԋеккерӧс вӧтлӧмыԍ. Сіјӧ гӧгӧрвоіс, мыј короԉ арміја ԍілаӧн кӧсјыԍӧ вӧтлыны Націонаԉнӧј собраԋԋӧӧс. Короԉ збојміс, ӧтвет віԇіс Націонаԉнӧј собраԋԋӧлы, мыј „ачыс сіјӧ тӧԁӧ, мыјла вӧјска вајӧԁіс". Лоі буржуаԅіјалы ревоԉуціја ԁорјӧм могыԍ нароԁлыԍ ԍіла кыпӧԁлыны.
Щыгјалӧм робочӧј ԁа ремеԍԉеԋԋікјас, воԇҗыксӧ вітчіԍісны, мыј Націонаԉнӧј собраԋԋӧ ԍетас ԋаԋ јылыԍ закон, ԁонтӧммӧԁас ԋаԋ, щыглун бырӧԁас. Но вітчыԍӧм лоі ԇік прӧста: Націонаԉнӧј собраԋԋӧ та ԍерԏі ԋемтор ез вӧч. Щыглун омӧԉтчӧԁіс олӧм беԁноталыԍ Паріжын. Версаԉын вузаԍісны јеҗыԁ ԋаԋӧн, манастыр склаԁјасын ԋаԋјас „ружтісны“, но ԋаԋ сеԍ ез вузавлыны, а вітчіԍісны ԋаԋ ԁон кыптӧм — ԁонԍалӧм. Тащӧм щыг каԁас сетчӧ јешщӧ кывԍіс, мыј короԉ Ԋеккерӧс чӧвтӧма, војска чукӧртӧма кӧсјыԍӧ бырӧԁны Націонаԉнӧј собраԋԋӧӧс. Ремеԍԉеԋԋікјас ԁа робочӧјјас, уԍкӧԁчісны ас вӧчӧм шыјасӧн ӧружіјӧ віԇан склаԁјас, магаԅінјас пазӧԁлыны јуԉ 13 лунӧ. Грабітісны манастырјасыԍ ԋаԋ склаԁјас, пазӧԁлісны таможԋа, кӧн Паріжӧ вајӧм ԋаԋ вылӧ пошԉіна пукталісны. Јуԉ 14 лунӧ 1789 воӧ уԍкӧԁчісны ԏурма — Баԍԏіԉіја вылӧ, кӧні вӧлі короԉјас важыԍаԋ ԍіԍтӧны поԉітікаыԍ мыжԁӧм јӧзӧс. Бура тај вӧлі Баԍԏіԉіја ԋімалӧ боԍтны поԅтӧм крепоԍтӧн, ревоԉуціоннӧј масса чорыԁ коԍ бӧрын, боԍтісны Баԍԏіԉіја, — ставсӧ раԅісны, ԍԏенјас муыскӧԁ рӧвԋајтісны. Вӧԉіԍԏі короԉ Баԍԏіԉіја пазӧԁлӧм бӧрын повԅіс ԁа раммыштіс. Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ (вежіс асԍыс ԋімсӧ јуԉ 9 лунӧ Націонаԉнӧј собраԋіјӧ) ӧні чорыԁҗыка верміс кӧртавны короԉӧс. Короԉлӧн воԇԇа влаԍт вын вӧԉіԍԏі чегіс.
 
Увԍаԋ ревоԉуціја кыпӧԁчӧ. Буржуаԅіја повԅӧ
 
Баԍԏіԉіја уԍӧм бӧрын ревоԉуціја вожалӧ кык пеԉӧ. Увԍаԋ кыпӧԁчӧ — ыҗыԁавны завоԃітӧ вооружоннӧј гӧԉ јӧз. Воԇ-кӧ вӧлі націонаԉнӧј собраԋԋӧ пыр буржуаԅіја колан законјас чуктӧԁӧ, выԉ пӧраԁокјас лӧԍӧԁӧ, ӧні выԉ пӧраԁокјас чуктӧԁісны вооружоннӧј ԍіла пыр массаыс. Паріжын ревоԉуціјалӧн ԍіла лоі Паріжса робочӧј, ремеԍԉеԋԋік ԁа мелкӧј буржуаԅіја кіын. Баԍԏіԉіја
 
 
пазӧԁлӧм бӧрын, ревоԉуціја ӧзјіс мукӧԁ карјасын, ԃеревԋајасын щӧщ. Мукӧԁ карса буржуаԅіја бырӧԁісны влаԍт короԉ чіновԋікјаслыԍ ԁа вӧчісны „гороԁскӧј ԁумајас", кытчӧ бӧрјісны веԍкӧԁлыны, важ чіновԋікјас пыԃԃі, буржуаԅіја ԁа купеч ԁор сулалыԍ јӧзӧс.
Сіԇ-жӧ ԃеревԋајасын кыптіс креԍԏанајаслӧн восстаԋіјӧјас 14 јуԉ бӧрын. Націонаԉнӧј собраԋԋӧ креԍԏана јылыԍ мујас, налогјас јылыԍ — ԋемтор ез вӧч. Креԍԏаналы кор јуӧр воіс, мыј Баԍԏіԉіја жугӧԁлӧмаӧԍ Паріжын, короԉӧс вермӧмаӧԍ, — мӧԁісны сек ԁвораналы важ воԇӧсјас косӧԁавны, ԁомјас (замокјас) налыԍ сотавны, віԇ-мујас мырԃԃавны ԁа јуклыны ас костын. Буржуаԅіја ԁа учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ повԅісны, мыј нароԁ кыпӧԁчіс карын і ԃеревԋајасын, ревоԉуціја вывті пыԁыԍаԋ боԍтчіс, вермас став завојеваԋԋӧјассӧ буржуаԅіјалыԍ муткыртны мӧԁар бок вылас. Буржуаԅіја ӧні увса ревоԉуціјаыԍ јонҗыка поліс, короԉ переворот ԁорыԍ-на јонҗыка, быԁногыс зіԉіс увса кыптан ревоԉуціјаӧс сувтӧԁны, меԁ еԍкӧн беԁноталӧн, ревоԉуціја ез-жӧ іміт, ез-жӧ вӧрԅӧԁ буржуаԅіјалыԍ собственноԍԏсӧ. Та вӧсна буржуаԅіја оргаԋізујтіс, ас піыԍ „націонаԉнӧј гварԃіја" собственноԍԏ, асԍыс завојеваԋԋӧјассӧ віԇӧм могыԍ, кытчӧ боԍтісны сӧмын буржуаԅіја ԁор сулалыԍ јӧзӧс, меԁым аснаукӧн креԍԏана віԇму ез јуклыны, учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ август 3 лун 1789 воӧ леԇіс закон, мыј аснаукӧн мувіԇ мырԃԃалӧм креԍԏаналӧн мунӧ законјаслы паныԁ, воԇӧкӧ креԍԏана мӧԁасны ас наукаԍны, — војеннӧј ԍілаӧн лоӧ восстаԋԋӧ ԁугӧԁӧма. Но тајӧ закон јонҗыка ӧзтіс ревоԉуціјасӧ креԍԏаналӧн восстаԋԋӧјас меԁ бӧрын сещӧма паԍкавны мӧԁіс, сещӧма повԅӧԁіс правіԏеԉствоӧс, мыј учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧлы лоі термаԍны креԍԏана јылыԍ ԁа мујас јылыԍ выԉ закон гіжны. Август 11 лунӧ 1789 воӧ петіс сещӧм закон, мыј креԍԏаԋін вермас мынтӧԁчыны жмітан повінноԍтјасыԍ, ԃеԍаԏінаыԍ, петны ас вӧԉа вылӧ, сӧмын колӧ ԃеԋгаӧн мынтыԍны тајӧ повінноԍтјасыԍ.
Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ чорыԁҗыка увса ревоԉуціја вылӧ уԍкӧԁчыны ез на лыԍт, кор ԁворанакӧԁ короԉ грӧԅітчіс луныԍ-лун. Ԍеԋԏабр тӧлыԍын кор короԉлы вајісны кырымавны, феоԁаԉнӧј повінноԍтјас бырӧԁӧм јылыԍ закон, короԉ шуіс: „ог кӧсјы рӧзӧрітны асԍым
ԁворанство ԁа ԁуховенствоӧс". Закон ез кырымав Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧлыԍ.
Окԏабр 1 лунӧ короԉ бара чукӧртіс војска Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс вӧтлӧм могыԍ ԁа Паріжса беԁнотаӧс „раммӧԁыштны каманԁујтӧмыԍ". Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ — влаԍт гырыԍ буржуаԅіјалӧн, бара отсӧг вылӧ коріс Паріжса массаӧс. Окԏабр 5 лунӧ 1789 воӧ, кор кывԍіс массалы короԉлӧн мӧвпјас ԁа војскаӧн Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ вылӧ грӧԅітчӧм, паріжса беԁнота нывбабајаскӧԁ ӧтвылыԍ уԍкӧԁчісны Версаԉӧ, боԍтісны сетыԍ короԉӧс ԍемјанас і націонаԉнӧј собраԋԋӧӧс щӧщ ԁа вуҗӧԁісны ԍілаӧн Паріжӧ. Версаԉӧ коԉӧмӧн короԉ быԁторсӧ верміс вӧчны масса контроԉірујттӧг. Сіјӧн Ԉуԁовікӧс вуҗӧԁісны Паріжӧ, меԁ ез вермы гуԍӧн ԋемтор вӧчны, меԁ став уҗыс сылӧн вӧлі масса ԍін воԇын.
 
Буржуаԅіјалӧн права ԁа влаԍт.
 
Буржуаԅіја, влаԍт берԁӧ воӧм бӧрԏі, гіжіс асԍыс права. Тајӧ вӧлі гіжӧма „Ԃеклараціја прав человека і гражԁаԋіна" ԋіма буржуазнӧј маԋіфестын. Ԃеклараціја петкӧԁлӧ выԉ буржуазнӧј госуԁарстволыԍ прінціпјас: „Свобоԁа, равенство і братство“. „Быԁсӧн свобоԁнӧј јӧзӧн чужӧ му вылӧ, сіјӧ свобоԁа ԋекоԁ оз вермы мырԃԃыны“, „Госуԁарство влаԍт вермас лоны нароԁлӧн ас кіас сӧмын, короԉ ԁӧвереннӧј морт — нароԁлӧн пуктӧм“. „Нароԁлыԍ свобоԁа ԉічкӧмыԍ нароԁ вермӧ кыпӧԁчыны“. Тајӧ ԃеклараціјаын „ свобоԁа, равенство, братство" — буржуазнӧј обшществолы, буржуаԅіја собственноԍԏлы туј воԍтіс сӧмын, а ез робочӧјлы ԁа гӧԉ креԍԏаԋінлы.
1791 воӧ Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ лӧԍӧԁіс буржуазнӧј конԍԏітуціја. Тајӧ конԍԏітуціјаӧн бырӧԁіс „важ пӧраԁоксӧ“, ԁворанстволыԍ ԁа ԁуховенстволыԍ ыҗыԁалан правасӧ чінтіс, лӧԍӧԁіс госуԁарственнӧј влаԍт, госуԁарственнӧј строј буржуаԅіја могјас ԍерԏі.
Тајӧ конԍԏітуціја ԍерԏі:
1. Воԇԇа пӧраԁок ԁырԍа торјӧ-пеԉӧ графствојас вылӧ ԁа герцогствојас вылӧ јукԍӧм вӧлі бырӧԁӧма. Сіԇ-жӧ пыщкӧсса таможԋајас облаԍтјас костын, буржуаԅіјалы вузаԍны — тӧргујтны мешајтчыԍтор — вӧлі бырӧԁӧма. Та пыԃԃі Франціја вӧлі пӧртӧма ӧԏік госуԁарствоӧ ԁа јуклӧма олыԍ лыԁ ԍерԏі 83 ԃепартамент (губерԋа мі ног-кӧ)
 
вылӧ. Быԁ ԃепартаментын влаԍт бӧрјыԍԍӧм (буржуаԅіја пӧвстыԍ ԃерт).
2. Суԃԃајас ставыс лоіны бӧрјӧм јӧз.
3. Сословіјӧјас бырӧԁӧма вӧлі.
4. Влаԍт-закон лӧԍӧԁӧм урчітӧма бӧрјыԍԍӧм парламентлы. Короԉ ез вермы вуҗны парламентлыԍ кыв.
5. Цеховӧј законјас, коԁјас соралісны буржуазнӧј промышԉенноԍтлы, лоі щӧщ бырӧԁӧма.
6. Бӧрјыԍны вермісны сӧмын сещӧм јӧз, коԁ мынтӧ налог кујім лунја уҗалан ԁон мынԁта. „Гороԁскӧј ԁумаӧ“ верміс бӧрјыԍԍыны сещӧм јӧз, коԁ мынтӧ налог 10 уҗалан лунја нажетка ԁон мынԁта. Націонаԉнӧј собраԋԋӧӧ конԍԏітуціја ԍерԏі вермісны веԍкавны сещӧм јӧз, коԁлӧн ем віԇму собственноԍт ԁа мынтӧ налог 54 франкыԍ ԋе ещаҗык. Та ԍерԏі поԅӧ гӧгӧрвоны, коԁі верміс бӧрјыны ԁа бӧрјыԍԍыны ԃепартаментјасӧ ԁа Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ 91 воԍа конԍԏітуціја ԍерԏі. Тајӧ-жӧ конԍԏітуціјаыс петкӧԁлӧ, кущӧм „свобоԁа, равенство ԁа братство" ԍетіс буржуаԅіја робочӧјлы, ремеԍԉеԋԋікјаслы ԁа гӧԉ креԍԏаԋінлы.
Ԋӧԏі абу ԃівӧ, мыј Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ веԍкалісны сӧмын буржуаԅіјалӧн преԁставіԏеԉјас, а сіԇ-жӧ став 83 ԃепартаментјасас ԇоԋнасӧн вӧліны буржуаԅіјалӧн преԁставіԏеԉјас.
УЧРЕԀІԎЕԈНӦЈ СОБРАԊԊӦЛӦН УҖ. МЫЈ ԌЕТІС
КРЕԌԎАԊІНЛЫ
 
Мі-ԋін воԇҗык віԍталім, мыј Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ пыр влаԍт шеԁі промышԉеннӧј буржуаԅіјалы, гырыԍ купечјаслы. Первој воԍковԍаԋыс Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ мӧԁіс нуӧԁны сещӧм поԉіԏіка: 1) меԁым асԍыԍ завојеваԋԋојас віԇны, 2) бырӧԁны контрревоԉуціјалыԍ (ԁворанстволыԍ, ԁуховенстволыԍ) ԍіла, 3) віԇны увԍаԋ (беԁнота) ревоԉуціја кыптӧмыԍ. Тајӧ кујім мог гӧгӧрыс став уҗыс кысԍіс Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧлӧн.
Ԍеԋјоріаԉнӧј повінноԍтјас вӧлі колӧ бырӧԁны, меԁым ԁворанстволыԍ вын тајӧн чегны, но Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ таԇ тӧлкујтіс, мыј тајӧн вын чегӧ аслас буржуаԅіјалӧн щӧщ, сы вӧсна, мыј рӧзӧрітчыԍ помешщікјас ԍеԋјоріаԉнӧј правасӧ унҗыкыс вузавны вевјалісны буржуаԅіјалы аслыс. Ӧні тајӧ інміс буржуаԅіја ԅептӧ. Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ леԇіс ԃекрет сещӧмӧс, мыј креԍԏаԋін вермас мынтӧԁчыны повінноԍтјасыԍ, ԃеԋгаӧн-кӧ ставԍыс мынтыԍас повінноԍтјас пыԃԃіыс, лаԁмӧԁчыны та јылыԍ креԍԏаналы помешщікјаскӧԁ ас костаныс. Обшщіннӧј, мырԃԃӧм мујас јылыԍ Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ урчітіс, меԁым креԍԏана аснаукӧн ез боԍтавны, а ԁокумент вајасны, мыј налӧн вӧвлӧма ԁа суԁӧн боԍтӧны. Сіԇ помешщіклӧн мырԃԃӧм обшщіннӧј мујас ез шеԁны бӧр креԍԏаналы Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԁырјі. Креԍԏаԋінлы му-віԇ ԍетӧм пыԃԃі, Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ сувтіс помешщікјас ԁор.
Ԁон вылӧ ез вермыны мынтӧԁчыны креԍԏана феоԁаԉнӧј повінноԍтјасыԍ, колӧ вӧлі ӧтпырјыԍӧн ставԍыс мынтыԍны. Обшщіннӧј мувіԇ (вӧр, пӧскӧԏіна) коԉі помешщік кіын-на. Со мыјла креԍԏанајаслӧн бунтјас ез ԁугԁыны Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԁырјі. Креԍԏана мӧԁісны аснау-
кӧн, ԍілаӧн боԍтавны віԇ-мујас, помешщіклыԍ мырԃԃавны. 1790 — 91 војасӧ Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ быԁ муԋіціпаԉіԏетӧ ԍетіс пріказ „креԍԏана-кӧ безпӧраԁок мӧԁасны вӧчны, му-віԇ аснаукӧн боԍтавны, — вооружоннӧј ԍілаӧн лӧԍӧԁны законнӧј пӧраԁок". Вот кыԇ Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ креԍԏаԋінлыԍ олӧм „бурмӧԁіс" ԁа „кокԋӧԁіс". Унҗык налогыс вӧлі важ-моз коԉӧма креԍԏаԋін мыш вылӧ бара.
 
Кущӧма Учреԃіԏеԉнӧј собраніԋӧ робочој јаслыԍ олом бурмӧԁіс.
 
1791 воӧ плӧԏԋікјас ԁа камеԋщікјас вӧчісны стачка. Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс зев јона чујмӧԁіс тајӧ „оргаԋізованнӧј стачка". Стачкајас робӧчӧјлӧн інмісны буржуаԅіјалы ԅептӧ, барышјасӧ. Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ыстіс асԍыс ԃепутат Ԉе-Шапеԉԉӧӧс тајӧ ԃелӧ куԅта тӧԁмаԍны. Шапеԉԉӧ ԁоклаԁ куԅта учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ гіжіс закон, меԁым ԋекущӧм стачкајас, собраԋԋӧјас, сојузјас робочӧјјас ез лыԍтны вӧчны. Стачкајасыԍ, робочӧј оргаԋізаціјајасыԍ, чорыԁа суԃітны урчітіс выԉ закон. . Тајӧ законсӧ робочӧјјас ԋімтісны „Ԉе-Шапеԉԉӧ законӧн". Ԉе-Шапеԉԉӧ закон петкӧԁлӧ, кыԇік учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ бурмӧԁіс олӧм робочӧјјаслыԍ.
 
Ԁуховенстволы паныԁ законјас.
 
1. Меԁым ԁуховенстволыԍ, кыԇ важ пӧраԁок ԁор сулалыԍ класслыԍ, вын кыԇкӧ чегны, — учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ август 12 лунӧ 1789 воӧ бырӧԁіс „ԃеԍаԏіна“ ԋіма налог, коԁӧс вічкојас боԍтлісны быԁ во — ԁасӧԁ пајсӧ креԍԏаԋін урожајԍыс.
2. Кыԇ-ԋін воԇ вӧлі віԍталӧма, мыј госуԁарственнӧј казнаын ԁохоԁјас ез тырмыны, меԁым ԁохоԁ буржуазнӧј учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧлы казнаӧ ыҗԁӧԁны, а мӧԁ-кӧ ногӧн контрревоԉуціоннӧј ԁуховенстволыԍ ебӧс бырӧԁны — учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԃекабр 2 лунӧ 1789 воӧ леԇіс закон — мырԃԃыны вічкојаслыԍ, ԁуховенстволыԍ віԇ-мујас. Тајӧ віԇ-мујассӧ учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ вузавліс, мыј поԅӧ ԁонӧнҗык. Унҗык тајӧ мујасыс веԍкалісны буржуаԅіја ԁа озыр јӧз кіӧ, а ез гӧԉ креԍԏаԋін кіӧ, коԁлы ԋӧбны лоі ԋемторвылӧ.
3. Воԇӧ кежлӧ собраԋԋӧ урчітіс, меԁ попјасӧс пріхоԁјас аԍныс бӧрјісны. Вотчінајас ԁа „ԃеԍаԏіна" пыԃԃі, попјасӧс вӧлі пукԍӧԁӧма жалӧваԋԋӧ вылӧ.
 
 
4. Гырыԍ ԁуховнӧј чінјаслыԍ (јепіскопјаслыԍ ԁа карԃіналјаслыԍ) ԇоԋ губерԋа ыжта вотчінајас і став важ правасӧ веԍкӧԁлыны, суԃітны ас пріхоԁјасӧн — вӧлі мырԃԃӧма-жӧ. Налыԍ вотчінајас вӧлі ԍујӧма 83 ԃепартамента јуклӧм ԍіԍԏемаӧ. Таԇі буржуаԅіја вын чегіс контрревоԉуціоннӧј ԁуховенстволыԍ.
 
8-ӧԁ ԍерпас. Ԉуԁовік ХVІ-ӧс арестујтӧны пышјӧмыԍ.
 
Контрревоԉуціјалон уҗалӧм ԁа короԉлӧн пышјӧм.
 
Таԇі буржуаԅіјалӧн влаԍт — учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ — жугӧԁіс „важ пӧраԁок" Франціјаыԍ, вештіс воԇԇа сословіјӧјасӧс влаԍт ԁорыԍ ԁа буржуаԅіја могјас ԍерԏі законјас лӧԍӧԁіс. Но такӧԁ щӧщ ԋекор ез вермы вунӧԁны, мыј увԍаԋ (беԁноталӧн, мелкӧј буржуаԅіјалӧн) вермас ревоԉуціја кыпавны, таыԍ ковміс мезԁыԍны. Вывті ыҗыԁ ревоԉуціонноԍт учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ асԍыс ез петкӧԁлы.
Ԁворанство ԁа ԁуховенство, коԁлы ез во ԍӧлӧм вылӧ выԉ пӧраԁокыс, пышјісны заграԋічаӧ ԁа чукӧртчісны граԋіча гӧгӧрӧ, меԁым ԍілаӧн кыпӧԁчыны ԁа важ 1789 војасӧԇ коԃ-жӧ пӧраԁок бӧр лӧԍӧԁны. Сіԇ-жӧ мӧвпаліс короԉ, кыјӧԁны бурҗык каԁ ԁа војска ԍілаӧн
 
бырӧԁны выԉ пӧраԁок, коԋԍԏітуціја. 1789 воӧ гожӧмын ԍемјанас і быԁсӧн пышјіс Ԉуԁовік XVI Паріжыԍ војвыв граԋіча ԁорлаԋ, кӧні вӧлі чукӧртӧма ԁвораналӧн војска. Но короԉлыԍ пышјӧм каԅалісны, туј вывԍаԋыс бӧр косӧԁісны сіјӧс.
Кор Паріжса беԁноталы кывԍіс короԉлӧн іԅмена ԁа пышјыны мӧԁӧԁчылӧм, бара кыптісны восстаԋԋӧјас.
 
9-ӧԁ ԍерпас. "Гіԉјоԏіна" — јуркералан машіна
 
Но Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ короԉӧс ез ԍет нароԁлы, јавітіс, мыј сіјӧс мырԁӧн пышјӧԁны мӧԁлӧмаӧԍ, а абу ас вӧԉаԍыс. Паріжса масса ез верітчы та вылӧ. Јуԉ 17 лунӧ 1791 воын зев ыҗыԁ ԃемонстраціја чукӧртчіс Марсово поԉе вылын Паріжын, короԉӧс суԁӧ ԍетӧм јылыԍ прошеԋԋӧ кырымавны. Буржуаԅіјалӧн „націонаԉнӧј гварԃіја", Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ щӧктӧм ԍерԏі, лыјлӧмӧн ԃемонстраціја разӧԁіс. Тајӧ — меԁ воԇԇа ԉукаԍӧм ревоԉуціоннӧј массалӧн Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧкӧԁ. Увԍаԋ ревоԉуціја ӧзтыԍјаслы, мелкӧј буржуаԅіјалы ԁа беԁнота нырнуӧԁыԍјаслы: Маратлы ԁа Ԁантонлы лоі ԇебԍаԍӧмӧн овны Паріжын. Сещӧм туј вылӧ меԁбӧрын петіс учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ.
 
Парԏіјајас Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԁырјі.
 
Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧын парԏіјајас вылӧ торјалӧм јона ез тӧԁчы. Ԃепутатјас раԃејтісны ошјыԍны, мыј најӧ ԋекущӧм парԏіја ԁор оз сулавны. Но парԏіјајас вӧліны. Налӧн уҗыс меԁԍасӧ муніс клубјас пыр.
1. Меԁ веԍкыԁвыв кыскыԍ, короԉ ԁор сулалыԍ парԏіја, „важ пӧраԁоклаԋ" кыскыԍ — шуԍіс сіјӧ „Феԉ-
 
јанјасӧн". Налӧн вӧлі асланыс клуб — „Клуб Феԉјанов".
2. Шӧр парԏіја „конԍԏітуціонаԉістјас-монархістјас“ окоԏітіс лӧԍӧԁны Франціјаӧ конԍԏітуціјаӧн ԁомӧм монархіја. Тајӧјас-жӧ гіжісны „1791 воԍа конԍԏітуціја. „Налӧн бара-жӧ асланыс вӧлі торја клуб — „клуб 1789 во“ ԋіма. Тајӧ вӧлі гырыԍ буржуаԅіјалӧн клуб.
3. Короԉтӧм влаԍт вӧсна вермаԍыԍјас респубԉіка ԁор сулалыԍ јӧз, чукӧртчісны „јакобінскӧј клуб“ гӧгӧр. Тајӧ вӧлі меԁ ыҗыԁ. Јонмыны завоԃітчіс короԉ пышјылӧм бӧрын меԁԍасӧ. 1791 воӧ-ԋін Јакобінскӧј клублӧн вӧлі 406 отԃеԉеԋԋӧ мукӧԁ карјасын. Татчӧ меԁԍасӧ кыскаліс мелкӧј буржуаԅіја.
4. Паріжын-жӧ, јешщӧ чорыԁа шујгавыв кыскыԍ ревоԉуціјоннӧј массалӧн, вӧлі асланыс клуб — „клуб Коԉԃеԉјеров“. Татчӧ меԁԍасӧ оргаԋізујтчісны: робочӧјјас, рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋікјас, пӧгібӧ, щыгӧмӧ воӧм јӧзјас. Но тајӧ клуб Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԁырјі ез-на вӧв вывті вына.
Тајӧ клубјас гӧгӧр муніс массалӧн, парԏіјајаслӧн поԉіԏіка јылыԍ, восстаԋԋӧјас јылыԍ ԍорԋіјас. Тані-жӧ, тајӧ клубјас пырыс, парԏіјајас нырнуӧԁісны масса выступајтӧмјасӧн, переворотјасӧн Паріжын.
ЈУАԌАНЈАС:
 
1. Коԁі вӧлі ыҗыԁалыԍ класс Франціјаын 1789 војасӧԇ?
2. Кыԇі вӧлі пукталӧма налогјас 1789 воӧԇ і кыԇі налогјас перјісны?
3. Кущӧм вӧлі креԍԏаԋінлӧн олӧм-вылӧм. Мыј жмітіс креԍԏаԋіпӧс меԁоасӧ?
4. Кущӧм нога вӧлі промышԉеноԍт, мыјла 18 ԋем җынјын промышԉенноԍԏ бӧрӧ коԉіс Анагԉіја серԏі?
5. Мыј ԇугіс промышԉеԋԋіклы ԁа купечлы быԁмыны 1789 воӧԇ?
6. Кущӧм вӧлі олӧм вылӧм ԁуховенстволӧн ԁа ԁворанстволӧн 1789 воӧԇ і кыԍ налы локтіс ԁокоԁјас?
7. Кыԇ верміс креԍԏаԋінлӧн омӧԉ олӧм кутны промышԉенноԍт кыптӧмыԍ?
8. Кыԇ колӧ гӧгӧрвоны сословіјӧјас вылӧ јукԍӧм?
9. Кущӧм вӧлі ӧткоԃ могјас і кущӧм торја могјас 3-ӧԁ сословіјӧса группајаслӧн?
10. Кыԇі вӧлі оргаԋізујтӧма влаԍт Франціјаын 1789 воӧԇ. Мыјла бурҗуаԅіјалы тајӧ влаԍт ез шогмы, кущӧм сы ног колӧ вӧлі влаԍт?
11. Кыԇік ԋекымын кылӧн віԍтавны, мыј сещӧмыс, важ пӧраԁокыс?
12. Кущӧм вӧлі олӧм вылӧм карса ремеԍԉеԋԋікјаслӧн, рабочӧјјаслӧн ԁа інԏеԉԉегенціјалӧн. Мыјла најӧ Ревоԉуціја берԁӧ кутчыԍісны?
13. Мыјла ревоԉуціја артмӧм 1780& воӧ лоі быԏ?
14. Мыјла короԉ ԋекор ез чукӧстлыв 3-ӧԁ сословіјӧӧс воԇҗыксӧ, а 1789 воӧ ачыс чукӧртіс?
15. Кыԇі віԇӧԁісны короԉ ԁворанствокӧԁ „Геԋераԉнӧј штаты“ вылӧ: кыԇ мӧвпалісны ԃепутатјас 3-ӧԁ сословіјӧыԍ та вылӧ?
16. Мыјла сещӧм повтӧма 3 сословіјӧса ԃепутатјас ԍорԋітісны ԁа короԉлыԍ влаԍт ԇӧԉԁӧԁны лӧԍӧԁчісны?
17. Кыԇі артміс Геԋераԉнӧј Штатыыԍ „Націонаԉнӧј“, а сеԍԍа „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧыс?“
18. Кущӧм помкајас вӧліны Баԍԏіԉіја пазӧԁлыны ԁа короԉӧс Версаԉыԍ ԍілаӧн Паріжӧ вајӧԁӧмлы. Коԁ тајӧ ревоԉуціја вӧчіс?
19. Мыј вӧчыс& Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԁуховенстволыԍ ԁа короԉлыԍ вын чегӧм ԍерԏі?
20. Кыԇ колӧ гӧгӧрвоны і коԁлы пӧԉзасӧ вајіс „Ԃеклараціја прав“ ԁа "91 воԍа конԍԏітуціја?"
21. Јонаӧ тӧжԁыԍіс „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ" креԍԏана вӧсна ԁа робочӧј вӧсна?
22. Кущӧм вӧлі короԉлӧн ԁворанствокӧԁ планјас?
23. Сӧмын-ӧ короԉлӧн переворот вӧчӧм повԅӧԁліс буржуаԅіјаӧс?
24. Кущӧм парԏіјајас, клубјас вӧвліны Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԁырјі?
25. Кыԇік колӧ гӧгӧрвоны „Марсово поԉе“ вылын ԃемонстраціја лыјлӧм. Коԁі коԁӧс лыјліс?
ЗАКОНОԀАԎЕԈНӦЈ СОБРАԊԊӦԌАԊ ԂІРЕКТОРІЈАӦԆ
 
Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ.
 
1789 воԍаԋ 1791 воӧԇ Франціјаын госуԁарствоӧн правітіс Націонаԉнӧј ԁа Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ. 1791 воӧ Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ прімітіс буржуазнӧј госуԁарстволы конԍԏітуціја ԁа бӧрјіс ас пыԃԃіыс Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ. Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ бӧр шуіс коԉны короԉӧ Ԉуԁовік ХVІ-ӧс, но ԋеуна важ влаԍтсӧ сылыԍ чінтіс выԉ конԍԏітуціјанас. Короԉ кӧсјіс тајӧ конԍԏітуціја ԍерԏіыс правітны, бурҗуаԅіја могјас вӧсна сулавны. Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ короԉлыԍ уҗ контроԉірујтӧм могыԍ бӧрјіс выборнӧј преԁставіԏеԉјас піыԍ „Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ", коԁлы вӧлі урчітӧма буржуазнӧј законјас вӧчны, буржуаԅіјалыԍ ревоԉуціја завојеваԋԋӧјас віԇны ԁворанство ԁа ԁуховенство кыпӧԁчӧмыԍ. Короԉлы Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ урчітіс, меԁ сіјӧ уҗаліс, законјас гіжіс Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ щӧктӧм ԍерԏі. Короԉӧс лоі поԁчіԋітӧма Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧлы. Выԉ законјас гіжны, налогјас ӧктыны короԉ верміс сӧмын Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ щӧктӧм ԍерԏі. Таԇі Франціјаын артміс буржуазнӧј конԍԏітуціја поԁула монархіја,& Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын пукалісны преԁставіԏеԉјас меԁ гырыԍ промышԉеԋԋікјаслӧн ԁа меԁ гырыԍ купечјаслӧн, гіжісны, лӧԍӧԁісны асногныс колан законјас. Тајӧ Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧас веԍкалісны сӧмын 3 ԃепутат креԍԏанаԍаԋ ԁа 4 ремеԍԉеԋԋікјасԍаԋ. Та вӧсна мелкӧј буржуаԅііалӧн вӧлі ічӧт ԍіла Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын. Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын нырнуӧԁісны меԁԍасӧ кык гырыԍҗык парԏіја: (жіроԋԃістјас, коԁјас вӧліны промышԉеԋԋікјаслӧн ԁа гырыԍ купечјаслӧн парԏіја, нырнуӧԁісны сіԇі, меԁ вӧлі буржуаԅіјалы ԍетӧма быԁмыны ыҗыԁ вӧԉа&Монархіја пыԃԃі меԁ вӧлі буржуазнӧј респубԉіка, меԁым војна пыр ыҗԁӧԁны Франціјалыԍ граԋічасӧ ԁа
 
промышԉеԋԋік, купеч тӧварлы паԍкыԁҗык туј воԍтны. Мӧԁ парԏіјалӧн ԋім вӧлі „Феԉјаны". Најӧ сулалісны банкірјас ԁор, ԋаԋӧн вузаԍыԍ гырыԍ купечјас ԁор ԁа ԍпекуԉантјас ԁор. Феԉјанјас полісны респубԉікаыԍ, кыскыԍісны быԁног, меԁ бӧр лоіс Франціјаын монархіја формаа влаԍт (короԉ).
Мелкӧј буржуаԅіјалӧн парԏіјаыԍ нырнуӧԁыԍјас ез веԍкавны Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ. Но і мелкӧј буржуаԅіјалӧн зев јона ԋімалісны-ԋін веԍкӧԁлыԍјас, (вожԃјас), сӧмын најӧ правіԏеԉство берԁын ез пукавны, а веԍкӧԁлісны Јакобінскӧј клубԍаԋ.
Мелкӧј буржуаԅіја первој лунјасԍаԋ гӧгӧрвоіс, мыј Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ пыр гырыԍ буржуаԅіја влаԍт берԁӧ вужјаԍіс, мелкӧј буржуаԅіјалы ревоԉуціјаыԍ ԋемтор ез ԍур.
Карјасын мӧԁісны кыпавны бара восстаԋԋӧјас щыгла ԁа ԁона ԋаԋ вӧсна. Ԋаԋӧн вузаԍыԍјас ,,чегісны“ гырыԍ ԁонјас ԋаԋ вылӧ, луныԍ-лун ԋаԋ ԁон лептісны. Тајӧ, ԃерт, меԁԍа чорыԁа інміс карса гӧԉ војтырлы. Креԍԏана сіԇ-жӧ завоԃітісны бунтујтчыны, кор мујас ез шеԁ на кіӧ, а налогјас јонҗыка ыҗԁісны. Креԍԏаԋін петіс помешщіклы паныԁ, скӧраліс сіԇ-жӧ Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ ԍујԍӧм буржуаԅіја вылӧ. Та вӧсна ревоԉуціја, Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ бӧрјыԍӧм мыԍԏі, ез помаԍ, а воԇлаԋ пыріс. Гырыԍ буржуаԅіјалы-кӧ влаԍт ԍурі ас кіӧ ԁа ревоԉуціја помасіс сылӧн, мелкӧј буржуаԅіја тајӧ ревоԉуціја пыр ез вермы-на ԋемтор чуктӧԁны. Сылӧн ревоԉуціја вӧԉіԍԏі-на мӧԁіс завоԃітчыны.
 
Војна завоԃітчӧм.
 
Олӧм мелкӧј буржуаԅіјалӧн і Паріжса беԁноталӧн луныԍ-лун омӧԉтчіс. Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ ԋемтор ез вермы ԍетны беԁноталы. Массалӧн мӧԁіс кыптыны ревоԉуціоннӧј мӧвпјас — Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс вӧтлыны ԁа влаԍт боԍтны ас кіас, меԁԍа-ԋін јона ревоԉуціоннӧј массаӧс тащӧм тор вылӧ чујмӧԁісны „Јакобінскӧј клубԍаԋ" Марат, Робеспјер ԁа Ԁантон. Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ мырԍіс, меԁым массаӧс пӧрјавны, соравны ревоԉуціја вӧчӧмыԍ, мӧԁ туј вылӧ веԍкӧԁны ревоԉуціјалыԍ туј: војна мӧвпаліс панны мукӧԁ госуԁарствојаскӧԁ, меԁым увԍаԋ кыптан ревоԉуціјалыԍ вын чегны, ԁај, кущӧм ԍурӧ, выԉ рынокјас кыԍ-
 
кӧ сӧрвітны буржуаԅіјалы вылӧ. Таԇі тӧлкујтісны жіронԃістјас Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын.
Короԉ Ԉуԁовік XVI ԁа монархістјаслӧн парԏіја-феԉјанјас мӧвпалісны војна пыр чегны ревоԉуціјалыԍ ԍіла, важ пӧраԁок бӧр лӧԍӧԁны Франціјаын, кущӧм вӧлі 1789 војасӧԇ. Короԉ зев чорыԁа мӧвпаліс, мыј тајӧ војнаын Јевропаса госуԁарствојас отсаласны ревоԉуціја пӧԁтыны, сек поԅас вӧтлыны Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧсӧ, став воштӧм влаԍтсӧ бӧр ас кіӧ боԍтны Ԉуԁовік ХVІ-лы. Тајӧ војнаӧ лӧԍӧԁчісны меԁԍасӧ правіԏеԉствоԍаԋ. Тан вӧлі кык парԏіјалӧн торја могјас пуктӧма, но кыкнан могыс ӧтмоз војнаӧԇ вајӧԁіс Франціјаӧс.
Ревоԉуцііа војасӧ Франціјаыԍ заграԋічаӧ пышјӧм ԁворанство ԁа ԁуховенство мӧԁісны быԁног кыпӧԁны Јевропаса госуԁарствоыԍ сарјасӧс ԁа короԉјасӧс војскаӧн Франціја вылӧ. — Тајӧ ревоԉуціја позјыс зев чорыԁа повԅӧԁліс мукӧԁ госуԁарствоса јевропаса сарјасӧс, ез-жӧ меԁ еԍкӧн ревоԉуціја позјыԍ лебԅы мукӧԁ госуԁарствојасӧ щӧщ. Вот мыјла став Јевропаса сарјаслӧн лӧгныс петіс Франціјаса ревоԉуціја вылӧ.
1792 воӧ меԁ војԁӧр кыпӧԁчіс војнаӧн Франціја вылӧ Австріја. Вывті-ԋін чорыԁа ԁворанство ԁа ԁуховенство зыԋгісны Австріјаса імператорлы војнаӧн кыпӧԁчыны. Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ воԇҗык ачыс војна вылӧ петіс Австріјакӧԁ. Но тајӧ војнаӧ ԋекущӧма ез вӧв воԇвыв лӧԍӧԁчӧма. Став арміјаыс вӧлі важ геԋералјас кіын, коԁјас сулалісны короԉ ԁор. Главнокоманԁујушщӧјас вӧлі пуктӧма короԉ ԁор сулалыԍӧс-жӧ геԋерал Лафаетӧс. Австріјаса војска ӧтувтчісны Франціјаыԍ пышјӧм ԁворанствокӧԁ ԁа зев јара мӧԁіс пырны Франціјаӧ. Арміја Франціјалыԍ ԋекымыныԍ вермісны. Короԉ ԁор сулалыԍ геԋералјас ԇоԋ арміјаӧн ԍетчісны тыштӧг Австріјалы. Луныԍ-лун, ԉокыԍ-ԉок јуӧрјас вајісны фронт вылыԍ. Короԉ раԁліс, мыј Франціјалыԍ арміја вермӧны — јонҗыка ԍмелміс, Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧлыԍ ԇікӧԇ ез мӧԁ кывзыны. Кор Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ лӧԍӧԁіс закон, мыј колӧ 20 ԍурс лыԁа ԁобровоԉеч арміја лӧԍӧԁны Паріжса јӧзыԍ, ԁа суԁӧ ԍетны став ԁуховенствоӧс, коԁјас ревоԉуціја законјас ез прізнајтны.&Короԉ тащӧм закон ез кырымав, а коԍавліс. Та бӧрԏі боԍтіс ԁа ставсӧ
жіронԃістјас пӧвстыԍ бӧрјӧм міԋістрјасӧс, вӧтліс ԁа „феԉјанјас" пӧвстыԍ пукталіс міԋістрјасӧс.
Паріжса ревоԉуціја ԁор сулалыԍ беԁнота гӧгӧрвоны мӧԁіс ԁа і Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын зев бура гӧгӧрвоісны, мыј короԉ кӧсјӧ переворот вӧчны.
Главнокоманԁујушщӧј Лафает грӧԅітіс Законоԁаԏеԉној собраԋԋӧлы арміјаӧн: мӧԁӧԁчыліс арміјаӧн Паріж вылӧ, но ез уԁајтчы сӧмын.
 
Выԉ ревоԉуціја кыптӧм.
 
Паріж вӧлі јуклӧма јешщӧ воԇҗык-на 48 іԅбіраԏеԉнӧј округјасӧ. Тајӧ мӧԁ ногӧн-кӧ шуԍісны „ԍекціјајасӧн". Ԍекціјајас коміԏет пыр нырнуоԁісны ремеԍԉеԋԋікјас, робочојјас. Тајӧ ԍекціјајаслӧн вӧлі зев ыҗыԁ ревоԉуціоннӧј значеԋԋӧ, унҗык восстаԋԋӧыс ԍекціјајас вынӧн артмісны. Ԍекціјајасӧ бӧрјӧм (коміссарјас) веԍкӧԁлыԍјас зев ыҗыԁ авторіԏетаӧԍ вӧліны ревоԉуціоннӧј масса воԇын. Кор короԉ мӧвпыштіс переворот вӧчны, ԁа Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс вӧтлыны, став Паріжса ԍекціјајас ыҗыԁ ԃемонстраціја вӧчісны короԉ ԃвореч ԁорын. Поԅіс, ԃерт, жіронԃіст парԏіјалы тајӧ ԃемонстраціја ԁырјі короԉӧс прамӧјҗыка чірыштны, но најӧ аԍныс воԇҗык повԅісны ԃемонстраціјаыԍ, мыј таԍ вермас ревоԉуціја кыптыны, і мӧԁісны ӧлӧԁны массаӧс ԃемонстраціјаыԍ. Ԃемонстраціја ез уԁајтчы. Короԉ нӧшта-на ԍмелміс ԁа переворот вылӧ лӧԍӧԁчіс, выԉыԍ выԉ заговорјас вӧчаліс ԁа мукӧԁ госуԁарствојасӧс отсӧг вылӧ чуксаліс. 1791 воын-ԋін короԉ ԍемјанас мӧԁӧԁчыліс пышјыны заграԋічаӧ, кӧн вӧлі контрревоԉуціоннӧј арміја лӧԍӧԁӧма. 1792 воын короԉлӧн јӧзаԍіс став мукӧԁ госуԁарствокӧԁ піԍмӧаԍӧмыс ԁа ревоԉуціја вузалан поԉіԏікаыс. Паріжса ԍекціјајас мӧԁісны јонҗыка ревоԉуціоԋіԅірујтчыны. Јакобінскӧј клубын нырнуӧԁыԍјас: Марат, Ԁантон, Робеспјер корісны кыпӧԁчыны ԍілаӧн Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ вылӧ ԁа короԉ вылӧ. Август завоԃітчігӧн 30 Паріжса ԍекціја гіжісны Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧлы ,,меԁым пырыԍ-пыр короԉӧс чӧвтны ԁа мыжԁыны, кыԇ контрревоԉуціоԋерӧс“. Ԍекціјајас грӧԅітчісны, оз-кӧ таԇ вӧч Законоԃаԏеԉнӧј собраԋԋӧ, ревоԉуціја кыпӧԁны Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧса ԃепутатјас, короԉӧс мыжԁӧм пыԃԃі, віԇісны сіјӧ, а короԉ луныԍ-лун іԅмена-іԅмена вылӧ вӧчіс.
 
Август 9-10-ӧԁ лунԍа ревоԉуціја (1792 воын)
 
Тајӧ каԁӧ Паріж пыр прӧјԃітісны зев уна ԁобровоԉечјас, коԁјас ас вӧԉаӧн мунісны војна вылӧ, ревоԉуціја мезԁыны врагјасыԍ, најӧ шуԍісны „феԃератјасӧн“.
 
10-ӧԁ серпас. 2 Август 10-ӧԁ лунԍа (1792 во) восстаԋԋӧ ԁырјі короԉ Ԉуԁовіклыԍ ԁворечсӧ боԍтӧны.
 
Август 9-ӧԁ лунӧ 1792 воын 2 ԍурс феԃератјас Паріжса 38 ԍекціјакӧԁ кыпӧԁчісны. Боԍтісны Паріжыԍ „гороԁскӧј ԁума“ ԁа оргаԋізујтісны сы пыԃԃі, "Паріжса коммуна" ԍекціјаса коміссарјасыԍ. Август 10-ӧԁ лунӧ вооружітчӧм Паріжса ԍекціјајас ԁа феԃератјас уԍкӧԁчісны короԉ ԁвореч ԁорӧ. Завоԃітчіс тыш 5000 морт уԍі ӧтар мӧԁарԍаԋыс. Короԉ пышјіс ԁа ԇебԍіс Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ борԁ улӧ. Ревоԉуціоннӧј масса повԅӧԁіс меԁ бӧрын Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс. Паріжса коммуна коріс бырӧԁны: 1) 1791 воԍа буржуазнӧј конԍԏітуціја; 2) короԉӧс чӧвтны ԁа суԃітны; 3) Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ пыԃԃі Конвент ԋіма влаԍт лӧԍӧԁны, меԁым быԁӧн вермісны бӧрјыԍны, а ез сӧмын меԁ гырыԍ буржуаԅіја воԇԇа моз команԁујт. Паріжса коммунаӧ, коԁӧс оргаԋізујтісны август 9-ӧԁ лунӧ, пырісны 90 коміссар — Паріжса ԍекціјајасыԍ преԁставіԏеԉјас. Татчӧ щӧщ веԍкалісны мелкӧј буржуаԅіјалӧн вожԃјас і Робеспјер, татчӧ-жӧ веԍ-
калі і Марат щӧщ. Кор кывԍіс тајӧ переворот јылыԍ арміјаӧԇ, сылӧн ревоԉуціоннӧј настројеԋԋӧ јона кыптіс, мыј контрревоԉуціјалыԍ војска бӧрыԋтны мӧԁіс.
Август 10-ӧԁ лунԍа восстаԋԋӧ массалӧн помӧԇ чегԍӧԁіс Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс Ԉуԁовікӧс лоі чӧвтны короԉыԍ. Собраԋԋӧ мӧԁлунас-жӧ леԇіс закон, мыј „націонаԉнӧј гварԃіјаӧ" быԁӧнлы поԅӧ гіжԍыны. Ԍеԋԏабр 21-ӧԁ лунын мунісны выборјас. Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ пыԃԃі бӧрјісны выԉ влаԍт „Конвент. Но Конвентӧ бара веԍкалісны меԁԍасӧ җіронԃістјас. Унҗык міԋістрјасыс лоіны жіронԃіст парԏіјаыԍ.
 
Кущӧм парԏіјајас пукӧлісны Конвентын
 
Конвентын меԁвоԇԇа лунԍаԋыс бергӧԁлісны кујім парԏіја: „Жіронԁа", ,Гора“ најӧ-жӧ і „Монтаԋјарыјакобінцыӧн"& шуԍісны, і којмӧԁ — „Болото“. Жіронԃістјас јылыԍ-ԋін воԇ вӧлі віԍталӧма, мыј најӧ нырнуӧԁісны меԁԍа гырыԍ буржуаԅіјаԍаԋ. Законјас перјісны гырыԍ капітаԉістјаслы ківыв. „Гора“ ԉібӧ „Монтаԋјары-јакобінцы" вӧлі парԏіја мелкӧј буржуаԅіјалӧн: ремеԍԉеԋԋікјаслӧн, лавочԋікјаслӧн, посԋіҗык сорт тӧргӧвечјаслӧн.
„Болотоын" пукалісны војна војасӧ кыптӧм, озырмӧм јӧз. Первојԍаԋыс „Болотолӧн" аслас нырвіԅ ез сещӧма четчы ԍінмӧ: ԉібӧ жіронԃістјаслаԋ, ԉібӧ Горалаԋ катлаԍісны, коԁарас ыҗыԁҗык ԍілаыс вӧлі, сетчаԋ „Болото“ аслыс& гӧлӧс ԍетіс.
Монтаԋјары парԏіјаӧн веԍкӧԁлісны Марат, Робеспјер ԁа Ԁантон. Налӧн агітаціја нуӧԁан іныс вӧлі „Јакобінскӧј клубын“. Тащӧм јакобінскӧј клубјас вӧліны ез сӧмын Паріжын, но і мукӧԁ карјасын щӧщ. Меԁвоԇԇа воԍковјасԍаԋ-жӧ „Гора“ ԁа „Җіронԁа“ костын лоі гырыԍ спорјас ԁа ез і вермы лоны ԋекыԇ спортӧг ԁа разноглаԍіјӧтӧг. Кык класслӧн парԏіјајас, ԃерт, ез вермыны ԋекыԇ ӧԏі кывјӧ воны. „Горалӧн" преԁставіԏеԉјас корісны
11-оԁ ԍерпас. Жан-Поԉ-Март&-нароԁнӧј массалӧн вожԃ.
Конвентлыԍ суԃітны ԁа каԅԋітны короԉ Ԉуԁовік XVI-ӧс кыԇ іԅмеԋԋікӧс. Жіроԋԃістјас пыкԍісны быԁног, мӧвпалісны віԇны короԉыԍ јур. Меԁым кыԇкӧ каԁсӧ ԋужӧԁны, жіроԋԃіст ԃепутатјас шуісны, мыј короԉ јылыԍ колӧ нароԁлыԍ јуавны, мыј масса шуас.
Таԇ мӧвпалісны жіронԃістјас короԉӧс каԅԋітӧмыԍ віԇны, но ез уԁајтчы. Марат, Робеспјер, Ԁантон — Горалӧн веԍкӧԁлыԍјас — мӧԁісны Конвентын грӧмітны, мыј „ізмеԋԋік короԉӧс" жіронԃістјас ас борԁ уланыс ԍујӧны, грӧԅітісны кыпӧԁны вооружоннӧј восстаԋԋӧ. Лоі меԁбӧрын Јакобінскӧј клубјас пыр Паріжскӧј ԍекціјајас бара Паріжскӧі коммуна кыпӧԁлыны. Жіронԃістјаслы повԅӧмла лоі гӧлӧсјас лептыны короԉӧс каԅԋітӧм вылӧ. Таԇі жіронԃіст ԍама Конвентлы меԁбӧрын лоі-жӧ короԉӧс каԅԋітны. Јанвар 21 лунӧ 1793 воӧ короԉлыԍ јур керыштісны гіԉјоԏіна * вылын. Жіронԃістјас гӧгӧрвоісны, мыј Паріжын вооружітчӧм мелкӧј буржуаԅіја быԁ воԍколын пӧгібӧ воштыны мӧԁас Јакобінскӧј клуб ԁа Паріжса коммуна агітаціја ԍерԏі, кӧсјыԍіс мезԁыны аԍсӧ, лӧԍӧԁны Конвент віԇны — нарошнӧј вооружоннӧј охрана, но Јабінскӧј& клубын гӧгӧрвоісны жіронԃіст ԍама Конвентлыԍ мӧвпјассӧ ԁа ез ԍетны вӧԉа. Жіронԃістјас нӧшта-на боԍтчылісны ревоԉуціоннӧј масса ԃіктујтӧмыԍ аԍсӧ мезԁыны, кӧсјыліс Паріж вӧчны прӧстӧј провінціјаӧ, а Конвент вуҗӧԁны мӧԁ карӧ. Но бара-жӧ јакобінској клуб ԁа Паріжса коммуна ез ԍетны вӧԉа.
 
Соціаԉнӧј поԉіԏіка жіроԋԃіст ԍама Конвентлӧн
 
1792 воӧ омӧԉтор Франціјаын, а меԁԍасӧ Паріжкоԃ карјасын, вӧлі ԍојан-јуан тӧвар тырмытӧмын. Тајӧ гӧгӧрвоны поԅӧ зев кокԋыԁа, мыј ревоԉуціја војасӧ ԋаԋ ԁа мукӧԁ ԍојан тӧвар мукӧԁ госуԁарствојасыԍ ез вермы воны. Сеԍԍа ԃеԋга ԁон, ԉішнӧј кабала ԁеԋга леԇӧмыԍ, уԍі. Став ԍојан тӧварыс зев чорыԁа ԁонԍаліс. Тајӧ меԁԍасӧ інміс карса јӧзлы ԁа Паріжлы. Робочӧј верміс луннас нажӧвітны 30 су ԁон, а 400 грамм ԋаԋ вылӧ ковміс мынтыны 8 су. Купеч ԁа вузаԍыԍ јӧз лавкајасын ԋаԋјас „ружтісны", но лавочԋікјас вітчыԍісны
 
і) Гіԉјоԏіна — нарошнӧ јур кералан машіна. Ԁоктор Гіԉјоԏін ревоԉуціја војасӧ ізобреԏітіс.
 
јешщӧ-на ԋаԋ ԁонԍалӧм, ԉібӧ зев ыҗыԁ ԁон вылӧ вузалісны гуԍӧн. Тащӧм щыкӧм іныԍ Жіронԃіст ԍама Конвент ез вермы петкӧԁны щыгјалыԍ јӧзӧс.
 
Бешеннӧјјаслӧн Жіронԃістјаскӧԁ венԍӧм
 
Тащӧм щыгӧм каԁӧ Паріжса робочӧјјас, ремеԍԉеԋԋікјас пӧвстын лоіны тащӧм планјас, мыј щыглун бырӧԁны колӧ Конвентпыр ԋаԋ ԁон лӧԍӧԁӧмӧн. Паріжса беԁнота мӧԁіс корны Конвентлыԍ, меԁ вӧлі урчітӧма законӧн ԋаԋ вузалан ԁон, коԁыԍ вылӧ меԁ ԋіӧԏі вузаԍыԍ ез вермы лептыны тӧвар ԁон (макԍімум цен).
Но жіронԃістјас — гырыԍ промышԉеԋԋікјаслӧн, купечјаслӧн ԁа озыр креԍԏаналӧн,& нырнуӧԁыԍјас, коԁјас озырмісны ԁона ԋаԋыԍ, ԋӧкыԇ& ез вермыны леԇны закон ԋаԋ ԁон јылыԍ. Та вылӧ, жіронԃістјас моз-жӧ, пӧвԅӧмӧн віԇӧԁісны первојсӧ Конвентын Гора ԁа сылӧн вожԃ — Робеспјер, сывӧсна мыј, мелкӧј тӧргӧвеч-лавочԋіклы „ԋаԋ такса“ сіԇ-жӧ ԅептӧ інміс. Но ԋаԋ ԁон урчітан закон мӧԁіс корны беԁнота Паріжса ԍекціјајас пыр. Регыԁ кыптіны беԁнота пӧвстыԍ асланыс вожԃјас: Варԉе, Жак-Ру, коԁјас зев чорыԁ агітаціја нуӧԁісны, меԁым Конвент пыр ԋаԋ ԁон урчітӧма вӧлі. Жіронԃістјас тајӧјасӧс ԋімтісны „Бешеннӧјјасӧн “.
Конвент, кӧн меԁԍа ыҗыԁ вын вӧлі Жіронԃістјас ԃепутатјаслӧн, ԋаԋ ԁонтӧммӧԁӧм закон пыԃԃі леԇіс закон 1792 воӧ „свобоԁа торговԉа јылыԍ, коԁ ԍерԏі важ моз вӧԉа пырыԍ поԅіс ԋаԋӧн вузаԍны. Ԋекущӧм такса лӧԍӧԁӧм ез ло. Конвентӧс 1793 во завоԃітчігӧн ӧтарԍаԋ і мӧԁарԍаԋ тыртісны гӧԉ јӧз жалӧбајасӧн, мыј ԋаԋ ԁон колӧ урчітны, спекуԉантјас — тӧргӧвечјас законјасӧн колӧ горшлуннысӧ чінтыштны.
 
Војна Франціјалӧн Јевропакӧԁ
 
Ревоԉуціја воԇԇа помԍаԋыс Јевропаса госуԁарствојас грӧԅітчісны Франціја вылӧ ԍілаӧн пӧԁтыны ревоԉуціја. Војна панԍӧм Јевропаса госуԁарствојаскӧԁ лоіс быԏ вітчыԍны. Конвентса парԏіја „Гора“ ԁа сылӧн веԍкӧԁлыԍјас тӧлкујтісны, мыј Франціјалы војна коло нуӧԁны, меԁым мезԁыԍны врагјасыԍ (обороԋіԏеԉнӧј војна). Жіроԋԃістјас тӧлкујтісны, мыј колӧ нуӧԁны наступаԏеԉнӧј воіна: ревоԉуціја колӧ нуны ревоԉуціоннӧј арміја штык јылын став јевропаса госуԁарствојасӧ
 
 
меԁым Франціјаын моԁаа ревоԉуціја быԁ госуԁарствоӧ пыртны. Ԃерт, жіроԋԃістјаслӧн меԁԍасӧ вӧлі могыс, меԁым паԍкӧԁны рынок капітаԉіԍԏіческӧј Франціјалы. Та вӧсна жіроԋԃістјас меԁвоԇԇа всԍковԍаԋ војна вылӧ пырісны&, 1792 во помын уԁајтчіс вӧтлыны став врагӧс Франціја пыщкыԍ. Франціјалӧн арміја вуҗіс асԍыс граԋіча, меԁ бӧрын ԁа мукӧԁ госуԁарстволыԍ мујас мырԃԃавны мӧԁіс. Уԁајтчіс боԍтны Австріјалыԍ, Гермаԋіјалыԍ, Ітаԉіјалыԍ облаԍтјас, пӧкӧрітны. Беԉгіјаӧс. Пырны мӧԁіс Франціјалӧн арміја Голланԃіјаӧ, Іспаԋіјалыԍ мыј ԍурӧ мырԃԃыны уԁајтчіс. Конвент 1792 воӧ нојабр 19-ӧԁ ԁа ԃекабр 15-ӧԁ лунӧ леԇіс ԃекрет: быԁ пӧкӧрітӧм облаԍтыԍ бырӧԁны „важ пӧраԁок", сарјасӧс чӧвтны ԁа респубԉіка формаа влаԍт лӧԍӧԁны. Воԇҗыксӧ-кӧ Јевропаса госуԁарствојас ӧтсӧгласӧн ез вермыны, аскост спорјас вӧсна, Франціја вылӧ наступԉеԋԋӧ вӧчны, ӧні став Јевропаса сарјасӧс чегԍӧԁіс 1793 воын короԉ Ԉуԁовіклыԍ јур керыштӧм. Меԁԍа-ԋін Ангԉіјаӧс повԅӧԁіс Франціјалӧн војскаӧн Голланԃіјаӧ пырӧм ԁа меԁԍа бур тӧвар вајан портјассӧ боԍталӧм. Ангԉіја термаԍӧм сорӧн ӧтувтны мӧԁіс став Јевропаса госуԁарствојасӧс, меԁым сувтны Франціјалы паныԁ ԁа ревоԉуціја пӧԁтыны. Апреԉ тӧлыԍын 1793 воӧ Франціја вылӧ ӧтувтчісны војнаӧн Ангԉіја, Австріја, Пруԍԍіја, Роԍԍіја, Голланԃіја, Гермаԋіјаса кԋажествојас, Сарԃіԋіја, Ԋеапоԉса короԉ ԁа Іспаԋіја. Франціјаӧс мӧԁісны гӧгӧрбок кӧрт-бі-кыщӧн топӧԁны отар-мӧԁарԍаԋ.
Војска Франціјалӧн 1793 воӧԇ вӧлі сещӧм-тащӧм. Кор Франціја пыщкыԍ врагӧс 92 воӧ ковміс вӧтлыны зев уна ас окотаыԍ локтісны арміјаӧ. Зев ԍӧлӧмԍаԋыс војујтісны ԁобровоԉечјас, но кор Франціја мӧԁіс Беԉ-
12-оԁ ԍерпас. ԁжорж Жак Ԁантон.
гіјаӧ ԁа Голланԃіјаӧ пырны, ревоԉуціјоннӧј арміјалӧн ԁух уԍі. Арміјаын тӧлкујтісны, мыј Франціјаыԍ врагӧс вӧтлӧма, а јӧз госуԁарствоын војујтны ԋінӧмла. Сіјӧ-жӧ ԁобровоԉеч арміјајас мӧԁісны сывны. 1791 воӧ-на вӧлі пехота 401 ԍурс, 93 во завоԃітчігӧн коԉі сӧмын 228 ԍурс морт. Сеԍԍа војна нуӧԁігӧн креԍԏаналыԍ ԍілаӧн ԋаԋ боԍтӧм (реквіԅіціја) арміјаӧс верԁӧм вылӧ,& јӧткіс креԍԏанаӧс ревоԉуціјаыԍ. Пӧкӧрітӧм Беԉгіјаса креԍԏана ԁӧзмісны реквіԅіціјаыԍ ԁа бунтјас кыпӧԁісны. Лоі Франціјаса арміјалы бӧр еновтны Беԉгіјаӧс. Сещӧм-жӧ креԍԏанскӧј восстаԋԋӧ кыпті аслас Франціја пыщкын, Лунвыв пеԉӧсын. „Ванԃеја" ԋіма облаԍт ԇоԋнас кыпӧԁчіс Паріж вылӧ,& Ванԃејаса восстаԋԋӧ берԁӧ ԍібӧԁчісны ԁворанство, ԁуховенство ԁа сувтӧԁісны мог -- бӧр пукԍӧԁны короԉӧс Франціјаӧ.
Жіронԃіст ԍама Конвент, меԁым бура оргаԋізујтны арміја та ыҗта опасноԍт ԁырјі, ревоԉуціја мезԁӧм пыԃԃі коԍ нуӧԁіс Паріжса коммунакӧԁ, кыјӧԁіс арестујтны Маратӧс ԁа мукӧԁ вожԃјасӧс беԁноталыԍ. Март тӧлыԍын 93 воӧ геԋерал Ԃумуре (жіронԃіст) іԅмена вӧчіс, ԍетчіс арміјанас Австріјалы, став коміссарсӧ коммуналыԍ арміјалыԍ лыјлӧԁіс. Ревоԉуціја мезԁыны жіронԃістјас ез вермыны. Ковміс ревоԉуціја мезԁыны кутчіԍны „Горалы“ ԁа Паріжса беԁноталы. Перво на перво ковміс жіроԋԃістјасӧс вӧтлыны Конвентыԍ.
 
Коԍ Гора ԁа Жіронԁа костын
 
Апреԉ 1793 воӧ бешеннӧіјаслӧн вожԃјас: Варԉе ԁа Жак-Ру Паріжса беԁнотакӧԁ бара мӧԁісны Конвентӧс пеԏіціјајасӧн тыртны ԁа ԃемонстраціјајас вылӧ беԁнотаӧс кыпӧԁны, корісны, меԁым Конвент став ԋаԋсӧ лыԁ вылӧ боԍтіс спекуԉантјаслыԍ, збыԉыԍ лӧԍӧԁіс ԋаԋ ԁон, меԁ ӧԏі лавочԋік ез вермы ԁонӧнҗык проԁуктајас вузавны. Конвентын жіронԃістјас тащӧм закон јылыԍ ԃерт-на ез мӧвпыштлыны, но і „Горалӧн“ щӧщ веԍкӧԁлыԍ — Робеспјер пыкԍіс таыԍ, мыј ԋаԋ ԁон леԇӧм інмас оз гырыԍ купечлы, а посԋі тӧргӧвечјас ԁа креԍԏаналы. Гора вӧлі бурещ мелкӧј буржуаԅіјалӧн парԏіја, сы вӧсна і пыкԍіс таыԍ.
Бешеннӧјјаслы меԁ воԇ отсӧг ԍетіс Паріжса коммуна ԁа ԍекціјајас. Паріжса коммуна јавітіс „војеннӧј
 
положеԋіјӧ", кытчӧԇ ԋаԋ вылӧ оз ло такса лӧԍӧԁӧма. Меԁ бӧрын Гора гӧгӧрвоіс мыј щыглуныԍ кыԇкӧ колӧ петны. Сувтӧԁісны Конвентын „ԋаԋ такса" јылыԍ. Но жіронԃістјас пыкԍісны важ моз-на. 93 воын мај 1-ӧԁ лунӧ Паріжса коммуна „бешеннӧјјаскӧԁ" ԁа беԁнотакӧԁ вӧчіс вооруженнӧј ԃемонстраціја Конвент зԁаԋіјӧ воԇын. Вӧԉіԍԏі мај 4-ӧԁ лунӧ Конвентын „ԋаԋ такса“ јылыԍ гӧлӧсујтны мӧԁісны, Гора, а сіԇ-жӧ і Болото ревоԉуціјаыԍ повԅӧмла гӧлӧсујтісны ԋаԋ вылӧ такса лӧԍӧԁны. Мај 20-ӧԁ лунӧ бешеннӧјјас щӧктӧм ԍерԏі лоі: 1) лӧԍӧԁны буржуаԅіја ԁохоԁ вылӧ прогресԍівнӧј налог; 2) буржуаԅіјалы бырӧԁӧма ԉгота салԁатыԍ ԃеԋгаӧн мынтӧԁчыны. Буржуаԅіја „пуԅіс“, жіронԃістјас грӧԅітісны ревоԉуціоннӧј Паріж ԇікӧԇ бырӧԁны, мӧԁасны-кӧ ԁырҗык Јаксбінскӧј клуб ԁа Паріжса ԍекціјајас каманԁујтны. Став мыжсӧ таыԍ, „Жіранԁа"& пуктіс Робеспјер, Марат, Ԁантон, Варԉе ԁа Жак-Ру вылӧ. Жіронԃістјас ӧні-ԋін тупкыԍтӧг петісны реакціја туј вылӧ. Ԍетісны суԁӧ Маратӧс& леԇісны пріказ уарестујтны беԁноталыԍ вожԃјасӧс Варԉеӧс ԁа Коммунаыԍ прокурор Геберӧс. Гора ӧтувтчіс бешеннӧјјаскӧԁ, меԁым бурҗыка вермаԍны жіронԃістјаскӧԁ.
Жіронԃістјас меԁ бӧрја чорыԁ воԍков вӧчісны: Конвент пыр бӧрјісны коміԍԍіја 12 мортыԍ, коԁлы ԍетісны поручеԋіјӧ — Паріжса коммуналыԍ уҗ віԁлыны ԁа суԁӧ ԍетны сеԍ ныршщікјассӧ. Паріжса коммуна ез мӧԁ вітчыԍны арестујтӧм, воча лӧԍӧԁчіс. Мај 31 лунӧ Марат звӧнӧн јуӧртіс став ԍекціјајасӧ, петкӧԁіс восстаԋԋӧ вылӧ. Конвент кыщӧ боԍтісны вооружітчӧм отраԁјас, 48 ԍекціјајасыԍ јӧз. Конвентлы пырыԍ пыр-жӧ щӧктісны бырӧԁны „нарошнӧ 12 мортыԍ бӧрјӧм коміԍԍіјаӧс", а сіԇ-жӧ корісны 29 ԃепутат жіронԃісјаслыԍ& ԁа кык міԋістрӧс арестујтны Конвентыԍ. Конвент повԅіс ԁа пыр жӧ бырӧԁіс „12 морта коміԍԍіја", но жіронԃістјасӧс ез-на сет арестујтны. Јуԋ 2 лунӧ 1793 воын Марат Паріжса коммуна пыр мӧԁыԍ кыпӧԁіс восстаԋԋӧ вылӧ Паріжса ԍекціјајасӧс. Пушкајасӧн кыщӧ боԍтісны Конвент, арестујтісны 2 міԋістрӧс ԁа 29 жіронԃіст нырнуӧԁыԍ ԃепутатјасӧс, суԃітӧм бӧрын каԅԋітісны најӧс.
Таԇі бырі Конзентыԍ „Жіронԁа" — парԏіја гырыԍ буржуаԅіјалӧн. Влаԍт на кіыԍ воші, вуҗіс „јакобіԋечјаслы" (Горалы). Влаԍт ӧні лоі мелкӧј буржуаԅіја кіын.
 
Соціаԉно-економіческӧј поԉіԏіка Јакобіԋечјаслӧн
 
Кор масса јуԋ 2 лунӧ вӧчіс ревоԉуціја ԁа ԍетіс влаԍт јакобіԋечјаслы, сек јакобіԋечјаслӧн влаԍт вӧлі зев слаб: гӧгӧр врагјас, арміја кіԍԍіс, враг наступајтіс, став ԋаԋа лунвыв местајас бунтујтчісны, Паріжын беԁнота щыгјаліс. Став Франціја вӧлі јуклӧма 83 ԃепартаментӧ, а 60 ԃепартаментыс бунтујтчіс, кыпӧԁчіс Паріж вылӧ. Граԋіча сајԍаԋ мукӧԁ госуԁарствојас војскаӧн жмітісны, пыщкӧсԍаԋ, Конвентыԍ жіронԁаӧс вӧтлӧм бӧрын, жіронԃістјас кыпӧԁалісны восстаԋԋӧјас. Жіронԃістјас кыԇ вермісны „уберіталісны" ревоԉуціјалыԍ веԍкӧԁлыԍјасӧс, жіронԃістка Шарлотта-Корԁе јуԉ 1793 воын, жіронԁа інԁӧԁ ԍерԏі, сущкіс кінжалӧн Маратӧс. Ӧні лоі Ковентлы посјыԍны кык врагкӧԁ: 1) ԁворанство-ԁуховенствокӧԁ — важ пӧраԁоккӧԁ і 2) гырыԍ буржуаԅіјакӧԁ (жіронԃістјаскӧԁ).
Меԁым бурҗыка ревоԉуціјаӧс мезԁыны пӧԁтӧмыԍ, меԁ мелкӧј буржуаԅіјаӧс ас берԁӧ матыԍтны, — Јакобіԋечјаслӧн Конвент леԇіс выԉ нога законјас:
1) 1793 воӧ лӧԍӧԁіс выԉ конԍԏітуціја, коԁ ԍерԏі быԁ 21 арӧԇ воӧм морт верміс бӧрјыны і бӧрјыԍны, став законјассӧ конԍԏітуціја ԍерԏі вынԍӧԁны сӧмын верміс ачыс нароԁыс. Поԅіс поԉіԏіческӧј обшществојас воԍтавны, жалӧбајас Конвентӧ мытчыны.
2) Лӧԍӧԁісны буржуаԅіја ԁохоԁ вылӧ, 1000 ԉіврыԍ-кӧ вылӧ, поԁохоԁнӧј налог. 10000 ԉіврыԍ-кӧ унҗык, ԁохоԁ лоӧ боԍтӧма госуԁарстволы пӧԉза вылӧ.
3) Лӧԍӧԁӧма вӧлі закон — 60 арыԍ вылӧ старікјаслы пенԍіја, ԍетны пособіјӧ, нывбабајаслы ԍӧкыԁ ԁырјі, сіԇ-жӧ ԍетісны пособјӧ, гӧԉ ԍемјајаслы, кӧн кык чеԉаԃыԍ унҗык ԍемјаын сіԇ-жӧ, — пособіјӧ, но тајӧ закон ез лолы пӧртӧма олӧмӧ, коԉі кӧсјыԍӧмнас.
4) Меԁым уҗԁон ез вош, быԁ робочӧјлы Паріжса ԍекціјаын заԍеԁаԋԋӧын уҗалыԍлы мынтыны ԁон: 40 су (75 ур кымын).
 
5) Купеч — тӧргӧвечјаслы, коԁјас зіԉісны тӧвар вузавны езыԍ ԃеԋга вылӧҗык, а ԁонтӧмман кабала ԃеԋгаыԍ пыкԍісны, — быԏ вузавны кабала ԃеԋга еылӧ.
6) Вӧлі лӧԍӧԁӧма такса ԋе сӧмын ԋаԋ вылӧ ԁа ԍојан торјас вылӧ, но і быԁ колана тӧвар вылӧ, сырјо вылӧ.
7) Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ креԍԏанаӧс леԇліс вӧԉа вылӧ, сӧмын меԁ вӧԉа выло петтоԇ војԁӧр сіјӧ став воԇԇа повінноԍтјассӧ ԃеԋгаӧн мынтас ԁвораналы. Конвент леԇіс креԍԏанаӧс вӧԉа вылӧ, ԃеԋга мынтытӧг (выкуптӧг).
А став „важпӧраԁок“ ԁырԍа ԁокументјассӧ креԍԏанаӧс крепітан повінноԍтјас јылыԍ Конвент щӧктіс сотны.
Вӧԉіԍԏі Конвент ԁырјі креԍԏана вермісны петны вӧԉа вылӧ помешщік кіпоԁ улыԍ. Сіԇ-жӧ Конвент щӧктіс јуклыны креԍԏана кост обшщіннӧј віԇмујас, коԁӧс помешщікјас важӧнсӧ мырԃԃывлісны ԁа јеԁок ԍерԏі јуклыны.
8) Но јакобіԋечјас важ моз-жӧ ԁвораналыԍ конфіскујтӧм віԇмујасӧн мӧԁісны вузаԍны, меԁым Конвентлыԍ казна јонмӧԁны. Тајӧ мујас ԃерт ез вермыны ԋӧбны креԍԏана, а воіс промышԉеннӧј капітаԉістјас ԁа купечјас кіӧ. Но тајӧ мујасыԍ ԋеунасӧ лоі ԍетӧма ԉготнӧј ԁоныԍ бобыԉјаслы 15 во кежлӧ рассрочкаӧн. Таԇік ԁорјіс Јакобінскӧј Конвент мелкӧј буржуаԅіјаӧс — ас берԁас матыԍтіс, оргаԋізујтіс сіјӧ ас берԁас контрревоԉуціјакӧԁ коԍ нуӧԁны.
 
Влаԍт форма јакобіԋечјаслӧн.
 
1793 воын јуԋ 2 лунԍа переворот бӧрԏі вӧлі лӧԍӧԁӧма выԉ конԍԏітуціја, но кор гӧгӧр ӧзјіс гражԁанскӧј војна, ковміс вуҗны тајӧ конԍԏітуціја ԁа влаԍт лӧԍӧԁны војеннӧј ԃіктатура формаӧн.
13-еԁ ԍерпас. Макԍіміԉԉан Робеспјер.
 
Став поԉіԏікаӧн, госуԁарственнӧј ԃелаӧн закон ԍерԏіыс быԏԏӧкӧ бергӧԁліс Конвент, но војна каԁӧ Конвент піыԍ торјӧн вӧлі бӧрјӧма „Коміԏет обшщественного спаԍеԋіја", коԁ кіын став влаԍтыс вӧлі.
Контрревоԉуціја бӧрԍа віԇӧԁны ԁа врагјасӧс кыјӧԁны вӧлі лӧԍӧԁӧма, Коміԏет обшщественној безопасноԍԏі". А контрревоԉуціоԋерјасӧс ԁа іԅмеԋԋікјасӧс суԃітны вӧлі лӧԍӧԁӧма „Ревоԉуціоннӧј трібунал", коԁ верміс 24 часӧн пріговор вӧчны ԁа обжалујттӧг каԅԋітны. Мера наказаԋіја сіјӧ каԁӧ — Гіԉјоԏіна вылын јур кералӧм. Провінціјајаскӧԁ ԍвјаԅ меԁ вӧлі бурҗык, Конвент мӧԁӧԁаліс сетчӧ асԍыс коміссарјасӧс. Најӧ уҗалісны местајас вылын ӧтсӧглас јакобінскӧј клубјаскӧԁ. Став клубыс Франціја паԍтала вӧлі 44 ԍурс кымын. Тајӧ 44 ԍурс „нароԁнӧј обшществојас", кыԇік најӧ мӧԁногӧн шуԍісны, поԁчіԋајтчісны ставныс Паріжса Јаксбінскӧј клублы, коԁі вӧлі поԉіԏіческӧј центр пыԃԃі Франціјаын.
 
Ԏеррор.
 
Кор гӧгӧр Франціјаын пуіс заговорјас жіронԃістјасԍаԋ, ԁворанство — ԁуховенствоԍаԋ, іностраннӧј госуԁарствојас војска ԍілаӧн кыщӧ боԍтісны, — меԁбур способ вӧлі влаԍт кутны — ԏеррорӧн Леԇӧма вӧлі чорыԁ војеннӧј законјас Конвентлӧн ԁа „Коміԏет обшщественного спаԍеԋіјалӧн" контрревоԉуціонној ԁуховенстволы, ԁворанстволы, іԅмеԋԋік-геԋералјаслы, сановԋікјаслы, ставыслы, коԁјас кажітчісны ревоԉуціјалы вреԁ вермісны вӧчны, — 24 час мыԍт ревоԉуціоннӧј трібунал пыр Гіԉјоԏіна пурт улӧ мӧԁӧԁны. Таԇі Конвент мынтӧԁчіс врагјасыԍ.
Арміја бурмӧԁӧм куԅта Конвент коміссарјас пыр чӧвталіс контрревоԉуціоннӧј геԋералјасӧс, офіцерјасӧс арміјаыԍ. Лӧԍӧԁіс сіԇ, меԁ аԍныс салԁатјас бӧрјісны, ас пӧвстыԍ камаԋԃірјасӧс. Став војеннӧј спеціаԉістјас бӧрԍа віԇӧԁны вӧлі пуктӧма коміссарјасӧс, коԁјас суԁтӧг вермісны лыјлыны контрревоԉуціоннӧј геԋерал, офіцерјасӧс.
Таԇік јакобінцы ԁа Конвент вермісны пазӧԁны первој каԁӧ врагјасӧс, повԅӧԁны контрревоԉуціјаӧс кыпӧԁчӧмыԍ, чегны бокса наступајтыԍ врагјаслы вынсӧ.
 
Щыгӧмін јакобінскӧј поліԏікаын
 
Кажітчіс быԏԏӧкӧ јакобінскӧј Конвент став коланторсӧ ԍетіс гӧԉјӧзлы, мыј воԇӧ креԍԏаԋінлы, ремеԍԉеԋԋіклы, робочӧјлы сеԍԍа ԋемтор-ԋін вӧлі корны. Щыглун, тырмытӧм воыԍ-во соԁісны војеннӧј разрухаӧн. Јакобіԋечіас кӧсјісны ставлыԍ могјас могмӧԁны ссбственноԍт вӧрԅӧԁтӧг, собствеԋԋікӧс ԁојԁтӧг. Јакобінскӧј Конвент — мелкӧј буржуаԅіјалӧн нырнуӧԁыԍ ез вермы вӧчны мӧԁногӧн, мелкӧј буржуаԅіја — собственноԍтлы паныԁ сувтны. Кор вӧлі Конвентлӧн лӧԍӧԁӧма ԍпекуԉантјаслы паныԁ „ԋаԋ такса“ ԁа мукӧԁ тӧварјас вылӧ, щӧщ сек-жӧ вӧлі урчітӧма такса робочӧјлы уҗалан ԁон вылӧ". Но уҗалан ԁон тӧвар ԁон ԍерԏі вӧлі зев улын. Сы вӧсна ԋаԋ вылӧ такса лӧԍӧԁӧм ез во ԍӧлӧм вылас беԁноталы. Купечјас, лавочԋікјас быԁ воԍков кыщовтісны тајӧ „таксајас“, тӧвар гуԍӧн вузавлісны ԁоныԍ-ԁонӧн, унҗык тӧварсӧ сајмовтісны — ез вузавны ԁонтӧмман кабала ԃеԋга вылӧ. 1793 воӧ колан тӧварјас зев чорыԁа ԁонԍалісны, ԉібӧ ԇік ез мӧԁны вузаԍԍыны. Мукӧԁ госуԁарствоса тӧвар, коԁјасӧс ԋӧбтӧг ез поԅ овны, војна вӧсна ез вермыны воны Франціјаӧ. Уҗԁон робочӧјјаслыԍ 1793 во ԍерԏі вӧлі лыбӧԁӧма 1 1/2 раза, а ԍојан тӧварлӧн ԁон лыбі — 4 раз. Такса лӧԍӧԁӧмӧн робочӧјлӧн олӧм ез бурмы, а јонҗыка омӧԉтчіс.
Націонаԉнӧј собраԋԋӧ ԁырԍа закон Шапеԉԉе, кӧн вӧлі гіжӧма, мыј робочӧјјаслы скоԁјас, сојузјас, оргаԋізаціјајас лӧԍӧԁны оз поԅ, коԉіс і Конвент ԁырјі на.
Ԍіктын креԍԏана пӧвстын сіԇ-жӧ кыпті ԋеԁовоԉство Конвент вылӧ, сы вӧсна, мыј пышјӧм ԁвораналыԍ, ԁуховенстволыԍ мујас ез ԍетны креԍԏаналы, а вузалісны, мыј поԅӧ ԁонӧн, меԁым унҗык ԃеԋга боԍтны Конвент казнаӧ.
Тајӧ мујас веԍкалісны карса буржуаԅіјалы ԁа ԃеревԋаса кулакјаслы, а ез гӧԉ јӧзлы. Кор ԃеревԋаса кулаклы шеԁі му, сылы сеԍԍа ревоԉуціјаыԍ лоі скӧԋ ԋемтор. Ӧні сылы коліс. меԁ ревоԉуціја ӧԁјӧҗык помаԍіс, мыј воԇӧ-кӧ таԇ мӧԁас ревоԉуціја кыптыны, вермас віԇмујас вошны бӧр. Креԍԏаԋін ревоԉуціјалы і Конвентлы сувтны мӧԁіс пыныԁ, сы вӧсна, мыј ԋаԋ
 
такса лӧԍӧԁӧм ԁа быԁлунја мырԁӧн ԋаԋ бӧԍтӧм (реквіԅіціја) арміјаӧс ԁа карјасӧс верԁӧм вылӧ, ԁојԁіс меԁԍасӧ креԍԏанствоӧс, а ез ԁворанствоӧс.
Вот кытчӧ ԇугԍіс Конвент поԉіԏіка нырвіԅ нуӧԁіг. Јакобіԋечјас вӧліны — парԏіја уна пӧлӧс, уна ԍама обшщественнӧј группајаслӧн нырнуӧԁыԍјас, а ез кущӧмкӧ ӧԏік класслӧн. Тајӧ группајаслыԍ ӧԏі аршынӧн могјас муртавны ԋекыԇ ез поԅ. Группајаслӧн могјасыс олӧмӧ пӧртігӧн мӧԁа-мӧԁыслы ԇугісны, сорісны. Јакобіԋечјас вермісны ас поԉіԏікаӧн могмӧԁны сӧмын посԋі лавочԋік, ремеԍԉеԋԋікјас группајаслыԍ могјас. Воԇӧ Јакобінскӧј влаԍт мӧԁіс пыкны, сорны ревоԉуціја. Ковміс сіјӧ аԍсӧ меԁбӧрын ԍілаӧн бырӧԁны.
 
Бешӧннӧјјасӧс помалӧм.
 
Паріжса беԁнота пӧвсын зев ыҗыԁ авторіԏетаӧԍ вӧліны Варԉе, Жак-Ру. 2 јуԋса ревоԉуціјаӧԇ на унаыԍ „бешӧнӧјјас" Конвентлы грӧԅітчісны "ԋаԋ такса“ лӧԍӧԁӧм јыԉыԍ. Кор јакобіԋечјас кіӧ влаԍт ԍурі, Паріжса беԁноталӧн олӧм-вылӧм омӧԉтчіс, ԁа сещӧм-жӧ коԉі, важ моз-жӧ ԍпекуԉаціја муніс, бешеннӧјјас јакобінскӧј Конвентлы мӧԁісны грӧԅітны восстаԋіјӧӧн, оз-кӧ прамӧјҗык беԁнотаӧс ԁорјан закон ло ԍетӧма.
Бешеннӧјјас корісны:
1. Став ԁвораналыԍ мырԃԃӧм віԇму јуклыны креԍԏана костын, а ԋе вузавлыны.
2. Меԁым вӧлі бырӧԁӧма вын гырыԍ капітаԉіст-купечјаслыԍ, гырыԍ налогјас пуктӧмӧн ԁа імушществонысӧ мырԃԃӧмӧн.
3. Меԁым вӧлі гырыԍ собствеԋԋікјаслы пыԃԃі вӧԉа ԍетӧма ремеԍԉеԋԋікјаслы, поԁмаԍԏерјӧјаслы маԍԏерскӧјјас воԍтавны, госуԁарство казнаыԍ ԃеԋга уҗԁӧмӧн.
4. Меԁым ԇікӧԇ бырӧԁны спекуԉаціја посԋі і гырыԍ купечјаслыԍ, каԅԋітны быԁсӧнӧс урчітӧм тӧвар такса вуҗӧмыԍ.
Ԃерт, прамӧј соціаԉістјасӧн бешеннӧјјаслыԍ руковоԃіԏеԉјасӧс — Варԉеӧс ԁа Жак-Руӧс ез поԅ шуны. Најӧ, собственноԍт бырӧԁӧм пыԃԃі, лӧԍӧԁісны посԋі собствеԋԋікјасӧс. Ԃерт, уна торјалӧм јакобінцы ԁа бешеннӧјјас кост ез вӧв, но бешеннӧјјас ԋеуна воԇӧҗык воԍковтісны.
 
јакобіԋечјас ез вермыны сіԇ вӧчны, меԁ мелкӧј буржуаԅіјалы паныԁ мунны.
Воԇҗыксӧ, кор жіронԃістјас вӧліны меԁԍа ыҗыԁ врагјасӧн лыԃԃыԍԍӧны-на, јакобіԋечјас ӧтувтчылісны бешеннӧјјаскӧԁ, но кор лоі мезԁыԍӧма жіронԃістјасыԍ, Робеспјер сувтӧԁіс Конвентын, меԁым мезԁыԍны регыԁҗык бешеннӧјјасыԍ.
Бешӧннӧјјас собственноԍт кӧсјісны вӧрԅӧԁны, а јакобіԋечјас мелкӧј собственноԍтӧ піԋӧн і гыжјӧн кутчіԍісны. Јакобінскӧј клуб Конвенткӧԁ став мелкӧј буржуаԅіјасӧ кыпӧԁісны бешеннојјас вылӧ. Бешеннојјас ез кужны оргаԋізујтны массаӧс восстаԋԋӧ вылӧ. Робеспјер ԍмелаҗыка кутчіԍіс: Конвент пыр пріказ ԍетіс арестујтны бешеннӧјјаслыԍ ныршщікјасӧс — Варԉеӧс ԁа Жак-Руӧс. Ԋеԁыр мыԍт суԁ бӧрын бешеннӧјјаслыԍ став нырнуӧԁыԍјасӧс каԅԋітісны.
 
Геберԏістјасӧс бырӧԁӧм
 
Бешеннӧјјасӧс бырӧԁӧм бӧрын спорјас нӧшта чорыԁа ӧзјісны конвентын. Парԏіја „Гора“ ез вӧв ставыс ӧԏіԍама. Јакобіԋечјасӧн парԏіја јукԍіс мӧвпјас ԍерԏі кујім пеԉӧ.
1. Шујгавывҗык кыскыԍјас јакобіԋечјас пӧвстыԍ торјӧԁчісны: Гебер, Паш ԁа Шомет гӧгӧр, шуԍісны — "Геберԏістјасӧн“.
2. Шӧрса парԏіја јакобіԋечјаслӧн котырчіс Робеспјер, Ԍеԋ-Жјуст ԁа Кутон гӧгӧр, шуԍісны „Јакобіԋечјасӧн". Тајӧ группа вӧлі меԁыҗыԁ.
3. Којмӧԁ гуппаыс веԍкыԁвыв кыскіс, матыԍміс поԉіԏікаӧн ԍерԏі Жіронԁалаԋ. Котыртчісны ԁантон ԁа Ԃемуԉен гӧгӧр, шуԍісны „ԁантоԋістјасӧн".
Тајӧ кујім группаыс могјас нуӧԁісны уна ԍікаса обшщество группајаслыԍ. Та вӧсна спорјас чорыԁа ӧзјысны. Геберԏістјас ԁорјісны меԁԍасӧ, бешеннӧјјас моз, беԁнотаӧс. На кіын ԇоԋнас вӧлі Паріжса коммунаыс воԇҗыксӧ. Геберԏістјас корісны Конвент пыр:
1. Ыҗыԁ поԁохоԁнӧј налогӧн налогавны спекуԉантјасӧс, гырыԍ купечјасӧс, промышԉеԋԋікјасӧс.
2. Уҗтӧм јӧз бырӧԁӧм могыԍ, лӧԍӧԁны Конвентлы обшщественнӧј ужјас, меԁым быԁсӧн вермісны нажетка корԍны.
 
3. Мырԃԃалӧм імушщество ԁворанстволыԍ јуклыны гӧԉ јӧз костын.
4. Чорыԁа мыжԁыны ԍпекуԉантјасӧс ԁа ростовшщікјасӧс.
5. Ԍетны гӧԉ јӧзлы ԁонтӧм ԋаԋ, рӧскоԁсӧ боԍтны госуԁарство шщӧт вылӧ.
6. Меԁым вӧлі лӧԍӧԁӧма госуԁарство шщӧт вылӧ боԉԋічајас, пріјутјас, ԋетруԁоспособнӧјјаслы пособіјӧјас, гӧԉ јӧзлыԍ чеԉаԃӧс велӧԁны школајас.
Та вылӧ ковміс лӧԍӧԁны налогјас буржуаԅіја вылӧ. Гырыԍҗык капітаԉістјас Паріжын вӧлі еща, ковміс налогавны мелкӧј буржуаԅіјаӧс та ԍерԏі. Вот мыјла Робеспјерлӧн і Ԁантонлӧн парԏіја ӧтвылыԍ сувтісны геберԏістјаслы паныԁ, Геберԏістјас мелкӧј собствеԋԋікјаслы собственноԍтӧ меԏітчісны Робеспјер тӧлкујтӧм ԍерԏі. Робеспјерлӧн парԏіја пуктіс мог — бырӧԁны геберԏістјасӧс, быԁногыс мӧԁіс уԍкӧԁны авторіԏет Гебертлыԍ, Шометлыԍ Пашлыԍ, мыј најӧ Ангԉіјалӧн шпіонјас, ревоԉуціја Ангԉіјалы вузалӧны. Сіԇік-жӧ грӧмітіс геберԏістјасӧс Ԁантон. Первој уԁајтчіс Робеспјерлы Паріжса коммунаыԍ вӧтлыны Шомет, Пашӧс ԁа Геберӧс. Март 1794 воын геберԏістјас кыпӧԁны мӧԁлісны восстаԋԋӧ „клуб Коԉԃеԉјеров" пыр, но ревоԉуціоннӧј масса ез гӧгӧрво налыԍ лозунгјассӧ, ез кыпӧԁчы.
Тајӧ уԁајтчытӧм кыпӧԁчӧмӧн тӧлк ԍурі Робеспјерлы боԍтны ас кіӧ коммуна ԁа уԍкӧԁны Геберԏістјасӧс. „Коміԏет обшщественного спаԍеԋіја", кӧԁ& вӧлі ԇоԋнас Робеспјер кіын, арестујтіс 9 нырнуӧԁыԍӧс Геберԏістјаслыԍ. Тајӧ 9 морт піын вӧліны: Геберт, Шомет і Паш. Март 24 лунӧ став Геберԏістјасӧс суԃітісны, кыԇ контрревоԉуцоԋерјасӧс, ставнысӧ каԅԋітісны. Робеспјер ԏеррор пыр „четчӧԁіс" Паріжса коммуналыԍ јур — Геберԏістјасӧс. Та бӧрԏі коммуна лоі Конвент кіын ԇоԋнас. Таԇік Робеспјер мынтӧԁчіс бешеннӧјјасыԍ, Геберԏістјасыԍ, но такӧԁ щӧщ ез тӧԁлы, кыԇ керыштіс асувԍыс увсӧ, коԁ вылын вӧлі ачыс пукалӧ, јакобіԋечјаскӧԁ.
 
Ԁантоԋістјасӧс бырӧԁӧм.
 
Геберԏістјасӧс бырӧԁӧм бӧрԏі кыптіс коԍ „ԁантоԋістјас" костын ԁа „Робеспјер парԏіја" костын. Ԁантон 1794 војасын веԍкыԁвыв кежіс. Сіјӧ лыԃԃіс, мыј ревоԉуціја ештӧма-ԋін,
 
врагјасӧс Франціјаыԍ вӧтлӧма, — колӧ бырӧԁны ԏеррор, ԁа вуҗны 1793 воԍа конԍԏітуціја ԍерԏі правітны. Ԁантон ӧні пыкԍыс Конвентса Болото вылӧ, нырнуӧԁны мӧԁіс ревоԉуціја војасӧ озырмӧм буржуаԅіјаԍаԋ, ԁа буржуаԅіја іԋԏеԉԉігенціјаԍаԋ, матыԍміс поԉіԏікаӧн Жіронԃістјаслаԋ. Ԁантон уна пӧрја Конвентлы, Робеспјерлы выступајтны мӧԁіс паныԁ. Сіԇ-жӧ Ԁантон уԍлаԍіс, чорыԁ кывјасӧн „грӧмітіс" Геберԏістјасӧс, Паріжскӧј коммунаса нырнуӧԁыԍјасӧс. Та вӧсна вошіс авторіԏет Ԁантонлӧн беԁнота воԇын, коммуна ԁа ԍекціјајас ез вемыны& сувтны ԁорјыны Ԁантонӧс колан каԁӧ. Робеспјерлӧн парԏіја верміс&Кокԋіԁҗыка жугӧԁны вынсӧ ԁантоԋістјаслыԍ. Март 31 лунӧ 1794 воын Коміԏет обшщественного спаԍеԋіја, Робеспјер щӧктӧм ԍерԏі, арестујтіс став ԁантоԋістјассӧ. Апреԉ 5 лунӧ Ԁантонӧс јортјасыскӧԁ аԅԋітісны&.
Кажітчӧ бешеннӧјјасӧс, геберԏістјасӧс ԁа ԁантоԋістјасӧс каԅԋітӧм бӧрԏі ԋемтор-ԋін ез ԅуг јакобінскӧј правіԏеԉстволы. Конвент јешщӧ чорыԁа кутчіԍіс ԏеррор берԁӧ. Но ӧні ԏеррор уԍі ԋе сӧмын ԁворанстволы, ԁуховенстволы ԁа жіронԃістјаслы јур вылӧ, гіԉјоԏіна вылын јурјас четчыштісны Гебірԏістјаслӧн&, бешеннӧјаслӧн. Гіԉјоԏіна грӧԅітіс і гӧԉлы і озырлы, коԁі паныԁ кыв шуны лыԍтіс јакобінскӧј Конвентлы. Јакобінскӧј ԃіктатура ԁырјі 2750 каԅԋітӧм морт піыԍ, сӧмын 650-ыс вӧлі озыр знатнӧј јӧз піыԍ, а 2100 мортыс вӧлі каԅԋітӧма гӧԉ јӧз пӧвстыԍ.
 
Буржуаԅіјалӧн переворот ԁа јакобіԋечјаслӧн уԍӧм.
 
Та вӧсна Робеспјерлы паныԁ сувтісны ԋе сӧмын ԁворанство, но і буржуаԅіја, і гӧԉ јӧзыс щӧщ. Јакобінскӧј конвент ез вермы наԃејтчыны креԍԏана вылӧ: гӧԉ креԍԏаԋін віԇму ез вермы ԋӧбны. Кулакјаслы ԁа ԍереԃԋакјаслы мыјӧн шеԁі ԋӧбны віԇмујас, воԇӧ ез тӧжԁыԍны ревоԉуціја јылыԍ, ԁа і ԁӧзмісны-ԋін реквіԅіціјајасыԍ, ԋаԋ таксаыԍ ԁа ԋаԋӧн вузаԍны ԁугӧԁӧмыԍ.
Карса робочӧјјаслӧн ԁа ремеԍԉеԋԋікјаслӧн тајӧ щыг каԁас воші наԃеја тӧвар такса вылӧ, а сіԇ-жӧ і јакобінскӧј Конвент вылӧ, кор ԋаԋ пыԃԃі, ԁа гӧԉ јӧзӧс ԁорјан законјас пыԃԃі, ԏеррорӧн мӧԁісны „верԁны." Меԁԍа-ԋін ԁӧзміс беԁнота, кор Робеспјер каԅԋітіс бешеннӧјјасӧс,
 
геберԏістјасӧс ԁа Коммунаӧс „грӧмітіс". Ӧні мукӧԁ карын і Паріжын мелкӧј буржуаԅіја і робочӧјас сувтісны паныԁ јакобіԋечјаслы, а ез-ԋін отсаԍны налы воԇԇа моз. Меԁԍа ԃерт лӧг петіс јакобінскӧј Конвент вылӧ ԁа Робеспјер вылӧ гырыԍ буржуаԅіјалӧн, коԁјас тајӧ віт ревоԉуціја војасас зев вӧԉапырыԍ спекуԉаціја вылын озырмісны. Повԅӧԁліс ӧні најӧс 1) гырыԍ поԁохоԁнӧј налогјас, 2) тӧвар вылӧ лӧԍӧԁӧм такса, 3) мукӧԁ жмітан, ԇуган законјас, коԁјас пыкісны кыпӧԁны капітаԉістлы, купечлы асԍыс овмӧссӧ, 4) меԁ еԍкӧн ез кыпты креԍԏанскӧј ревоԉуціја ԁа ез ло віԇму јуклӧм. Буржуаԅіја воԇ ԏерпітіс Робеспјерӧс, кор сіјӧ коԍ нуӧԁіс геберԏістјаскӧԁ ԁа бешеннӧјјаскӧԁ і отсаԍіс щӧщ. Геберԏістјас ԁа бешеннӧјјас Робеспјер парԏіјаыԍ-на јонҗыка повԅӧԁісны буржуаԅіјаӧс. Ӧні буржуаԅіјалӧн лоі ӧԏі мог — бырӧԁны ԏеррор, ԁугӧԁны мелкӧі буржуаԅіјалыԍ „каманԁујтӧм", вештыны влаԍт берԁыԍ Рԍбеспјерӧс, лӧԍӧԁны „бур пораԁок&“. Буржуаԅіја зев бура гӧгӧрвоіс, мыј Робеспјер ԁор сулалыԍ еща. Таԇік тӧлкујтыԍ буржуаԅіјалӧн нырнуӧԁыԍ парԏіјаыс, сіјӧ вӧм зев матын влаԍт берԁас, Конвентас і пукаліс — „Болото" скамјајас вылын. „Болото" воԇҗыксӧ ԁыр чӧв оліс Конвентын, віԇӧԁіс, кыԇік јакобіԋечјас костын коԍ ӧзјіс. Но кор ебӧс јакобіԋечјаслӧн ԇӧԉԁіс, секі лептіс јурсо, боԍтіс іԋіціаԏіва ас кіас, меԁым Робеспјерӧс уԍкӧԁны. Робеспјер мовпаліс&, геберԏістјас вылӧ ԁа ԁантоԋістјас вылӧ моз-жӧ уԍкӧԁчывны „Болото" вылӧ, Конвентыԍ вӧтлыны најӧс. Но „Болото“ воԇжык вевјаліс. 1794 воын 9 ԏерміԁора (мі ногӧн 2 јуԉа) „Болото“ оргаԋізујтіс буржуаԅіјалыԍ вооружоннӧј отраԁјас ԁа конвентын гӧлӧсујтіс. Робеспјерӧс арестујтны& Робеспјер кӧсјыԍіс, воԇԇамоз-жӧ, Паріжса коммуна пыр кыпӧԁны Паріжса ԍекціјајасӧс „Болото“ вылӧ. Паріжса коммуна чукӧртіс ԍекціјајасӧс восстаԋԋӧ вылӧ, Робеспјерӧс мезԁыны. Но ԍекціјајасыԍ, беԁнота ԁа рабочӧјјас ез кыпӧԁчыны Робеспјерӧс ԁорјыны — воԇӧс косӧԁісны сылы бешӧннӧјјасӧс, геберԏістјасӧс каԅԋітӧмыԍ ԁа коммунаӧс „грӧмітӧмыԍ". Паріжскӧј ԍекціјајас унҗыкыс сувтісны „Болото" ԁор. 9 ԏерміԁора 1791 воӧ Робеспјерӧс, Сен-Жјустӧс, Кутонӧс і јешщӧ 19 мортӧс на котырыԍ, арестујтісны. Мӧԁлуннас жӧ ставныслыԍ гіԉјоԏіна вылын јурнысӧ керыштісны. Робеспјеркӧԁ щӧщ уԍі влаԍт мел-
кӧј буржуаԅіјалӧн. Влаԍт берԁӧ воісны бӧр гырыԍ капітаԉістјас.
Мӧԁ луннас-жӧ Робеспјерӧс каԅԋітӧм бӧрын каԅԋітісны 70 мортӧс — Паріжса коммунаыԍ нырнуӧԁыԍјассӧ. Јешщӧ лун мыԍԏі — бара 12 мортӧс, Робеспјерлыԍ јортјассӧ.
 
Буржуаԅіјалӧн воԇӧс косӧԁӧм мелкӧј буржуаԅіјалы (реакціја)
 
Робеспјерӧс јортјаскӧԁыс уԍкӧԁӧм бӧрын, мелкӧј буржуаԅіја кіыԍ влаԍт вуҗіс гырыԍ буржуаԅіја кіӧ. Бурҗуаԅіја первој воԍковԍаԋ уԍкӧԁчіс воԇӧс косӧԁны јакобіԋечјаслы. Сылӧн вооружітчӧм отраԁјас (золотаја молоԃож) суԁтӧг уберіталіс ковтӧм војтырӧс: собраԋԋӧјас вылын, ԏеатрјасын, обшщественнӧј местајасын начкалісны јакобіԋечјасӧс. Конвент 9 ԏерміԁораԍаԋ 65& воӧԇ-на коԉіс, но тајӧ Конвентыс-ԋін вӧлі мӧԁԍама, гырыԍ буржуаԅіја тані бергӧԁліс. Буржуаԅіја бырӧԁіс законјас јакобінскӧј Конвентлыԍ.
1. Став Конвентса комміссарјассӧ, коԁјасӧс вӧлі ыстӧма местајасӧ, арміјаӧ аслас-жӧ конвентлӧн, 9 ԏерміԁора бӧрын арестујталісны ԁа каԅԋітісны, конвент щӧк-ԍерԏі
2. Бырӧԁіс „ԋаԋ такса“, а сіԇ-жӧ „такса“ мукӧԁ тӧварјас вылӧ.
3. Тупкаліс став јакобінскӧј клубјас, коԁјас вӧліны Франціја паԍталаыс.
4. Обшщіннӧј мујас, коԁӧс вӧлі ԍетӧма креԍԏаналы, воԇҗыксӧ, мырԃԃалісны ԁа бӧр ԍетісны важ кӧԅаінјасыслы.
5. Паріжса ԍекціјајас бырӧԁісны ԁа јуклісны выԉ-ног, 12 пеԉӧ (муԋіціпаԉіԏетјас вылӧ).
6. Бырӧԁісны ревоԉуціоннӧј трібунал.
7. Бырӧԁісны Паріжса коммуна, став нырнуӧԁыԍсӧ каԅԋітісны.
8. Леԇісны вӧԉа вылӧ жіронԃіст ԃепутатјасӧс ԁа бӧр конвентӧ најӧс пукԍӧԁісны.
9. 1793 воԍа конԍԏітуціја ԍерԏі, јакобіԋечјас ԍетлісны быԁсӧнлы бӧрјыԍан права, 9 ԏерміԁора бӧрын лоі леԇӧма законын, мыј вермасны бӧрјыԍны сӧмын сещӧм јӧз, коԁлӧн ем імушщество ԁа озырлун 150-200 уҗалан ԁон мынԁа.
 
10. Націонаԉнӧј гварԃіјаыԍ став ревоԉуціоннӧј еԉементјассӧ вӧтлісны ԁа буржуаԅіја ԁор сулалыԍ јӧзӧн соԁтісны.
Ставсӧ, кущӧм законјас лӧԍӧԁліс јакобінскӧј влаԍт, гырыԍ буржуаԅіја мӧԁарӧ путкыԉтіс. Мелкӧј буржуаԅіја вожԃјаслыԍ портретјас, памјаԏԋікјас бырӧԁіс, соталіс. Веԍігтӧ Маратлыԍ шојсӧ кыскісны гуԍыс ԁа, туј вылын бура ԏешітчӧм бӧрын, помӧј кіԍталан гуӧ шыбытісны. Таԇ буржуаԅіја воԇӧс косӧԁіс. 9 ԏерміԁораԍаԋ ревоԉуціја мӧԁіс кусны, увлаԋ уԍны.
 
Кыԇі Ԉеԋін ԁонјаліс ревоԉуціја уҗ Јакобіԋечјаслыԍ.
 
Буржуаԅіјалӧн історікјас ԃерт бурӧс ез гіжны Јакобіԋечјас јылыԍ, быԁногыс најӧ позорітісны Јакобіԋечјасӧс, мыј најӧ рӧзбојԋікјас, віркіԍтыԍјас, мыжалыԍ і мыжтӧмлыԍ јуркеравлісны, коԁі кіпоԁулӧ налы ԍурі. Збыԉыԍ-ӧ тащӧм? Збыԉ-ӧ віԍталӧны буржуазнӧј історікјас? Влаԃімір Іԉԉіч Ԉеԋін меԁԍа бур, меԁԍа веԍкыԁ оценка ԍетіс Јакобіԋечјас јылыԍ.
„Буржуаԅіјалӧн історікјас ԋемтор бурторсӧ ез аԁԇыны Јакобіԋечјас ревоԉуціја ԃіктатураԍыс. Најӧ Јакобіԋечјаслыԍ ревоԉуціја туј ԁонјалісны, кыԇ увлаԋ уԍан туј ревоԉуціјалыԍ.
Проԉетаріат класслӧн історікјасыс, ԃерт, мӧԁногӧн ԁонјалӧны уҗ Јакобіԋечјаслыԍ. Мыј најӧ ас прімерӧн меԁԍа ыҗыԁ поԁјом ревоԉуціјалыԍ петкӧԁлісны, нуӧԁісны классӧвӧј тыш нарԏітӧм классјасӧс мезԁӧм вӧсна. Ас уҗын Јакобіԋечјас петкӧԁлісны ԃемокраԏіческӧј ревоԉуціја вӧчан ног ԁа монархіческӧј госуԁарствоса контр-ревоԉуціјакӧԁ вермаԍан ног ас прімернаныс. Ԇікӧԇ вермыны, соціаԉізм лӧԍӧԁны — Јакобіԋечјас ез вермыны, сы вӧсна, мыј сіјӧ каԁас Франціјаын ԁа сы гӧгӧрԍа госуԁарствојасын вывті на вӧлі отсталӧјӧԍ (овмӧсӧн ԁа ԏехԋікаӧн), ез вӧв на маԏерјаԉнӧј поԁув сощаԉізм стрӧітны — ез вӧвны сек банкјас, ԍіԋԃікатјас, машіннӧј інԁустріја, кӧрттујас.
 
Ԃіректоріја.
 
1795 воӧ Конвент бырӧԁісны ԁа сы пыԃԃі лӧԍӧԁісны „ԃіректоріја" ԋіма влаԍт, Франціјаӧн правітісны 5 бӧрјӧм ԃіректор. Ԃіректорјас-ԋін аԍныс бӧрјісны міԋістрјасӧс. Законјас лӧԍӧԁны ԁа ԃіректорјас бӧрԍа віԇӧԁны вӧлі лӧԍӧԁӧма
 
 
„законоԁаԏеԉнӧј корпус" кык палатаыԍ: 1) Совет старејшіх, 2) Совет пјаԏісот. Бӧрјыԍԍісны палатајасӧ ӧтмоз. Бӧрјыны вермісны сӧмын сещӧм јӧз, коԁлӧн ем овмӧс 200 уҗалан ԁон мынԁа. Ԃіректоріја пыр законӧн бергӧԁліс гырыԍ буржуаԅіја. Јакобіԋечјасӧс вермӧм бӧрын, буржуаԅіја сещӧма ԋімкоԃаԍіс, муртса Ԉуԁовік Бурбонлӧн парԏіјаыс переворот ез вӧч.
Мелкӧј буржуаԅіјалыԍ ревоԉуціја бырӧԁӧм бӧрын, буржуаԅіја лӧԍӧԁіс буржуазнӧј ԃіктатура — чорыԁ вооружоннӧј влаԍт.
Робочӧјјаслӧн сіјӧ каԁӧ ез на тырмы классӧвӧј сознаԋԋӧ — ез на вермы вӧчны асԍыс ԃіктатура влаԍт. Сылы јона-на ковміс быԁмыны, уна бітва пыр петны, меԁым ас могјасыс вӧсна нуӧԁны классӧвӧј тыш. 18 ԋем помын Франціјаса робочӧј класс ез на ԍаммы торјӧн, аслас могјас вӧснаыс коԍ нуӧԁны, а ревоԉуціја чӧж отсаԍыс буржуаԅіјалы ԁуховенствокӧԁ, ԁворанствокӧԁ коԍаԍны. Тајӧ коԍ нуӧԁіг кіԍтіс асԍыс вір меԁԍасӧ буржуаԅіја могјас вӧсна.
 
Бабефлӧн востаԋԋӧ&.
 
Ԃіректоріја ԁырјі робочӧјлӧн олӧм нӧшта-на омӧԉтчіс. Ԁонјас ԍојан-јуан тӧвар вылӧ, 1790 во ԍерԏі, кыптісны 34 раз.
Робочӧј уҗԁон верміс боԍтны луннас 120-350 ԉівр. 400 гр. ԋаԋ сулаліс 50 ԉівр, 400 гр. јај 120 ԉівр. Та ԍерԏі поԅӧ робочӧј олӧм-вылӧм јылыԍ тӧлкујтны. Тащӧм щыгӧм олӧм вӧлі Паріжса і мукӧԁ карса беԁноталӧн.
Ԉок олӧмла, ԃіректоріја ԁырјі кыпӧԁчыны мӧԁліс выԉ восстаԋԋӧ, Бабефлӧн.
 
14-ԁ ԍерпас. Граф Бабеф — "Заговор равных“ востаԋԋо нырнуӧԁыԍ.
 
Тајӧ кыпӧԁчӧм ез-ԋін вӧв буржуаԅіја могјас вӧсна, а уҗалыԍ јӧз могјас вӧсна ԁа коммуԋізм вӧсна. Бабеф ас јортјасыскӧԁ мӧԁліс кыпӧԁны восстаԋԋӧ „Заговор равных" ԋіма, бырӧԁны ԃіректоріја, лӧԍӧԁны уҗалыԍ-јӧз могјас ԍерԏі влаԍт, лӧԍӧԁны коммуԋізм формаа строј, меԁ ез вӧв частнӧј собственноԍт ԁа експлоатаціја. План Бабефлӧн вӧлі со кущӧм:
1. Колӧ бырӧԁны ԇікӧԇ частнӧј собственноԍт, кыԍаԋ став ӧмӧԉторјыс і експлоатаціјаыс артмӧ.
2. Меԁ став оруԃіјӧјасыс, мувіԇ, фабрік-завоԁјас вӧліны обшщество кіын.
3. Уҗ јукны војтыр ԍам ԍерԏі, способноԍтјас ԍерԏі, меԁ ԋіӧԏік морт уҗтӧм ез вӧв. Ԍӧкыԁ уҗ меԁ переменаӧн быԁсӧн уҗалісны.
4. Тӧварјас, прӧԁуктајас ештӧм бӧрын обшщественнӧј магаԅінӧ пуктыны, а сеԍаԋ јуклыны јӧз колӧм ԍерԏі.
5. Меԁым тащӧм коммуԋізм нога строј лӧԍӧԁны, колӧ вӧчны ревоԉуціја, капітаԉіԍԏіческӧј строј бырӧԁны.
6. Револуціја вӧчасны бура гӧгӧрвоӧмыԍ, ԍмел војтыр — заговоршщікјас. Бабеф ез мӧвпав массакӧԁ вӧчны ревоԉуціја, а заговоршщік котыркӧԁ. Масса, сы мӧвпјас ԍерԏі, ревоԉуціја бӧрын кутчыԍас ревоԉуціјалы отсавны.
7. Ревоԉуціја бӧрын лӧԍӧԁны ревоԉуціоннӧј ԃіктаторскӧј влаԍт. Став важ ыҗыԁалыԍ классјаслыԍ мырԃԃыны бӧрјыԍан гӧлӧс, обшществннӧј уҗ берԁӧ ԋе ԍібӧԁны најӧс. Меԁ влаԍт вӧлі уҗалыԍ јӧз кіын. Но „уҗалыԍ" Бабефлӧн зев гӧгӧрвотӧм кыв.
8. Переворот бӧрын став ԋаԋ магаԅінјас мырԃԃавны. Гӧԉ јӧзлы ԍетавны ԋаԋ ԃеԋгатӧг, госуԁарство шщӧт вылӧ. Озырјаслыԍ керкајас мырԃԃавны ԁа гоԉ јӧзӧс сетчӧ овмӧԁны. Став кӧлујсӧ ламбарԁјасыԍ бӧр ԍетавны гӧԉ јӧзлы.
9. Бабеф гӧгӧрвоіс, мыј первој лунԍаԋ ревоԉуціја бӧрын оз поԅ бырӧԁны посԋі собственноԍт. Колӧ вӧчны ӧтувја ӧвмӧс — „Націонаԉнаја коммуна". Тајӧ вӧчӧм могыԍ мырԃԃыны гырыԍ буржуаԅіјалыԍ фабрік-завоԁјас, ԁуховенство-ԁворанстволыԍ мувіԇјас. Коԁ оз око-
ԏіт пырны коммунаӧ, меԁ коԉтчӧ ас овмӧсас. Бабеф мӧвпаліс, мыј пыртӧм војтыр регыԁ гӧгӧрвоасны ԁа пырасны коммунаӧ. А меԁым регыԁҗык пырісны најӧ, став налогјассӧ пуктавны коммунаӧ пыртӧм војтыр вылӧ. Тащӧм вӧлі ревоԉуціја план ԁа коммуԋізмӧ вуҗан план Бабефлӧн.
Но переворот кыпӧԁчытӧԇ воԇ Бабефӧс провокатор выԁајтіс. Март 27 лунӧ 1797 воӧ Бабефӧс јортјаскӧԁ каԅԋітісны.
Бабефлӧн „Заговор равных" ез уԁајтчы. Нароԁнӧј масса ез гӧгӧрво: робочӧј класс вӧлі том-на, меԁым ревоԉуціјаӧн нырнуӧԁны. Креԍԏана пӧвстӧ Бабефлӧн мӧвпјас зев омӧԉа імітісны. Бабеф ыҗыԁ наԃеја кутіс арміја вылӧ, но арміја сіјӧ каԁас јона торјаліс масса могјасыԍ, ез-ԋін вӧв Јакобіԋечјас ԁырԍа арміјаыԁ сек: Бабеф первој морт петіс сіјӧ каԁӧ, коԁі прамӧјҗыка гӧгӧрвоіс ревоԉуціјалыԍ тујвіԅ. Бабеф мӧвпјасыԍ уна тор ковміс велӧԁчыны 19 ԋемса ревоԉуціоԋерјаслы. Ԃерт уна тор Бабеф ез вермы гӧгӧрвоны, кыԇ мі ӧні гӧгӧрвоам, уна торјӧн і сораԍіс-на сіјӧ.
 
Ревоԉуціјалӧн значеԋԋӧ.
 
Буржуазнӧј ревоԉуціја помаԍіс. Тајӧ ревоԉуціјалӧн мог вӧлі сувтӧԁӧма — буржуазнӧј промышԉенноԍтлы кыптан туј ԍетны, ԁворанстволыԍ ԁа ԁуховенстволыԍ, кыԇ ыҗыԁалыԍ класјаслаԍ, вын чегны. Сіԇ-жӧ став „важ пӧраԁоксӧ‘“ став ԇугыԍ, мешајтыԍ торјассӧ промышԉеноԍт кыпалӧмлы бырӧԁіс. Буржуаԅіја кіын ӧні лоі влаԍт, став законјасыс. Туј промышԉеннӧј капітаԉізмлы воԍԍіс зев паԍкыԁа. 1799 воӧ кӧԏ Напоԉеон Бонапарт (та јылыԍ воԇын-на лоӧ), респубԉіка формаа влаԍт пыԃԃі, монархіја бӧр лӧԍӧԁіс, ԃіректоріјаӧс бырӧԁіс, но тајӧн ԋемтор ез вежԍы. Напоԉеон ԁырјі капітаԉізм ез чін, а јешщӧ чорыԁа кыптіс. Франціјаса буржуаԅіјалӧн ревоԉуціја жугӧԁіс „важ пӧраԁок“ Франціјаыԍ, і мукӧԁ јевропаса госуԁарствојасыԍ щӧщ. Та ԍерԏі Маркс інԁіс, мыј Франціјаса ревоԉуціја оз ков Франціјаса ревоԉуціјаӧн сӧмын лыԃԃыны, — а Јевропаса ревоԉуціјаӧн.
 
Маркслӧн ԁа Ԉеԋінлӧн Франціјаса ревоԉуціја јылыԍ вывоԁјас
 
Кыԇік гӧгӧрвоны 18 ԋем помса Франціјаса ревоԉуціја, сылыԍ законјассӧ ԁа значеԋԋӧсӧ, меԁ бур, меԁ вескыԁ інԁӧԁјас ԍетісны Маркс ԁа Ԉеԋін.
Маркс таԇӧн ԁонјаліс тајӧ Ревоԉуціја:
„1789 воӧ (веԉікӧј французкӧј& ревоԉуціја ԁырјі) буржуаԅіја ӧтувтчіс нароԁкӧԁ, меԁым бурҗыка сувтны паныԁ короԉ влаԍтлы ԁа ԁворанство-ԁуховенство ыҗыԁалӧмлы. Ревоԉуціја ԁырјі буржуаԅіја петіс јурнуӧԁыԍ классӧн.
Проԉетаріат ԁа мукӧԁ обшществоса группајас, коԁјас ез вӧвны буржуаԅіја классын, ез на кужны торјӧԁнысӧ асԍыныс классӧвӧј могјассӧ буржуаԅіја могјасыԍ, ез на вӧвны оргаԋізујтчӧмаӧԍ обшщественнӧј классӧ.
Та ԍерԏі, кӧн најӧ (проԉетаріат ԁа мукӧԁ увтыртӧм обшщественнӧј группајас) і кымыныԍ ез кыпӧԁчывны, сіԇ шуны, кӧԏ боԍтам 1793 — 94 воԍа ревоԉуціја Франціјаыԍ, — быԁ кыпӧԁчылӧм налӧн пӧрі вермаԍӧмӧ буржуаԅіја класс могјас вӧсна, а ез ас могјасыс вӧсна.
Франціјаса ревоԉуціја ԁырԍа ԏеррор ԍіԍԏемаыс — вӧлі увтыртӧм обшщественнӧј классјаслӧн меԁ бур вермаԍан ног, меԁым чегны, пазӧԁны ԇескӧԁанторјассо буржуаԅіја класс быԁман туј вылыԍ, — ԁворанскӧј короԉлыԍ влаԍт, феоԁаԉізмсӧ ԇоԋнас, мелкӧј буржуаԅіјаӧс" К. Маркс.
Тащӧм-жӧ оценка Маркслӧн вӧлі ԍетӧма „коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфестын“.
„Тащӧм каԁӧ (стаԃіјаӧ) массӧвӧј робочӧј выступԉеԋԋӧ зіԉӧ кыпӧԁны буржуаԅіја ачыс. Кыпӧԁчӧм робочӧј коԍ нуӧԁӧ оз ас врагыскӧԁ, а вермаԍӧ, мӧԁарӧ, ас враг врагыскӧԁ — отсалӧ буржуаԅіјалы поԉіԏіческӧј влаԍт мырԃԃыны феоԁаԉнӧј классјас кіыԍ“.
„Шаг впереԁ, ԁва шага назаԁ“ ԋігаын Ԉеԋін гіжіс Франціјаса ревоԉуціја јылыԍ:
„Франціјаса ревоԉуціја јылыԍ тӧлкујтігӧн быԁсӧн ыстыԍӧны, кущӧм 1793 — 94 војасӧ французјас петкӧԁлісны асԍыныс војеннӧј ԁобԉеԍԏјас ԁа нуӧԁісны героіческӧј тыш, асԍыныс страна врагыԍ мезԁӧм могыԍ.
Но тајӧ-жӧ ԍікас јӧзыс, ыҗыԁ ԁобмеԍԏјас& јылыԍ ԍорԋітігӧн, вунӧԁӧны ԇікӧԇ сіјӧ каԁса історіческӧј, еко-
 
номіческӧј условіјӧјассӧ Франціјалыԍ. Вот тајӧ сӧмын верміс вӧчны тащӧм ԁобԉеԍԏјассӧ, тащӧм чуԃесајассӧ олӧмӧ пӧртны Франціјаын. Збыԉыԍ феоԁоԉізм пӧраԁоккӧԁ ревоԉуціоннӧј вермаԍӧмыс, выԉ прозвоԁство ногјас лӧԍӧԁӧм вӧсна, креԍԏаԋінӧс феоԁаԉізмыԍ мезԁӧм вӧсна ԁа сы овмӧслы вӧԉа ԍетӧм вӧсна, — кыпӧԁіс зев ыҗыԁ еԋергіјаӧн, вынӧн тајӧ коԍсӧ. Вот кӧні історіческӧј, економіческӧј помкаыс тајӧ ревоԉуціјаыслӧн, коԁі віԇыс& Франціјаӧс кіԍԍӧмыԍ, пуктіс сылы выԉ способа овмӧс поԁув, сіԍмӧм феоԁаԉізм поԁув пыԃԃі.
18 ԋем помса ревоԉуціја ԁырјі, овмӧс поԁув выԉмӧԁігӧн, вежԍіс щӧщ воԇԇа поԉіԏіческӧј, ԁуховнӧј куԉтураыс. Франціјаын вӧлі лӧԍӧԁӧма ԃіктатура влаԍт ревоԉуціја ԁор сулалыԍ ԃемокраԏіјалӧн ԁа ревоԉуціоннӧј проԉетаріатлӧн (ԁемокраԏіја сек ез-на вӧв торјалӧма ас могјаснас ԁа ревоԉуціја уҗнас проԉетаріатыԍ), став „важ пӧраԁокыслы“, реакціја ԁор сулалыԍ классјаслы вӧлі објавітӧма зев чорыԁ војна. Став нароԁыс, меԁԍасӧ нарԏітӧм, увтыртӧм классјас, ревоԉуціоннӧј ентуԅіазмӧн ӧзјісны, мыј војна — тајӧ ревоԉуціја мезԁан војна, сіјӧс зев чорыԁа, ԍӧлӧмԍаԋ колӧ нуӧԁны. Збыԉыԍ сіјӧ сіԇік і вӧлі.
Франціја ревоԉуціја каԁӧ,& нуӧԁіс классӧвӧј (обороԋајтчан) војна, меԁым мезԁыԍны реакціоннӧј, монархіческӧј Јевропа наступԉеԋԋӧыԍ.
1792 — 93 војас бӧрԏі, кор лоіс Франціјаын контрревоԉуціоннӧј ԃіктатура Напоԉеон Бонапартлӧн, сек-ԋін ез вӧв ревоԉуціоннӧј (обороԋајтчан) војна, а јӧзлыԍ мујас мырԃԃалан (наступаԏеԉнӧј) војна.“
 
ЈУАԌАНЈАС
 
1. Кущӧм классјас кіын вӧлі законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ, коԁјас госуԁарственнӧј влаԍтӧн сек бергӧԁлісны?
2. Кущӧм законјас ԍетіс законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ, коԁлы сіјӧ отсаліс, коԁӧс жмітіс?
3. Мыјԉа буржуаԅіја бӧр кусӧԁӧ ревоԉуціја, кор ез на вермы ревоԉуціја помӧԇ ештыны.
4. Кыԇік жіронԃістјас віԇӧԁісны мукӧԁ госуԁарствокӧԁ војна нуӧԁӧм вылӧ, а сіԇ жӧ і јакобіԋечјас і короԉ. Кущӧм торја могјас вӧлі војнаын тајӧ куім ԍікаса јӧзыслӧн?
5. Кыԇік артмісны Паріжса ԍекціјајас. Кущӧм классјас ԍекціјајас пыр выступајтісны?
6. Мыј меԁԍасӧ ревоԉуціја туј вылӧ јӧткіс Паріжса массаӧс?
7. Кущӧм помка вӧлі 1792 воԍа август 10 лунԍа ревоԉуціјалы? Кущӧм классјас сіјӧ вӧчісны? Мыј выԉтор ԍетіс тајӧ ревоԉуціјаыс?
8. Кыԇік артміс конвент? Кущӧм парԏіјајас вӧліны конвентын?
9. Кыԇік артміс „Паріжса коммуна“? Мыјла жіронԃіст ԍама конвентлӧн лыбі первој воԍковԍаԋ коԍ коммунакӧԁ?
10. Мыјла конвент ԁырјі Паріжса беԁнота частӧҗык мӧԁіс кыпӧԁчыны воԇԇа ԍерԏі?
11. Кущӧм поԉіԏіческӧј вопросјас гӧгӧр меԁԍасӧ торјалісны „Гора" ԁа „жіронԁа"?
12. Кущӧм помкајасыԍ артміс 31 мај ԁа 2 јуԋаса 1793 воас ревоԉуціја? Коԁјас сіјӧ вӧчісны?
13. Кущӧм законјас леԇіс Јакобінскӧј конвент гӧԉ јӧзлыԍ олӧм бурмӧԁӧм ԍерԏі ԁа респубԉіка віԇӧм ԍерԏі? Мыјла тащӧм законјасыс вӧлі колӧны?
14. Кыԇік јакобіԋечјас креԍԏана віԇму јылыԍ урчітісны? Мыјӧн торјалӧ віԇму закон конвентлӧн ԁа учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧлӧн?
15. Мыјла јакобіԋечјас карса беԁнотакӧԁ сојуз вӧчлісны?
16. Кыԇік јакобінцылӧн влаԍт вӧлі оргаԋізујтӧма? Мыјла 1793 воԍа конԍԏітуціја ез вӧв олӧмӧ пӧртӧма?
17. Коԁ сещӧм „бешеннӧјјасыс", мыјла накӧԁ јакобіԋечјас ез лаԁмыны?
18. Мыјла карса беԁноталӧн ԁа јакобіԋечјаслӧн сојуз кіԍԍіс?
19. Мыјла креԍԏана іԅмеԋітісны јакобіԋечјаслы?
20. Кущӧм группајас артмісны јакобінскӧј конвентын, і мыјӧн торјалісны моԁа-мӧԁԍыныс?
21. Мыјла ревоԉуціја ԁырјі вӧлі пуктӧма классӧвӧј коԍ вуж берԁӧ ԏеррор?
22. Кущӧм помка ԍерԏі кыпті переворот 9 ԏерміԁора 1794 воын? Коԁ сіјӧ вӧчіс, коԁјас вӧліны нырнуӧԁыԍ пыԃԃіыс сені?
23. Кущӧм тујӧ веԍкаліс ревоԉуціја 9 ԏерміԁора бӧрын. Мыјӧн петкӧԁлыны поԅӧ, мыј гырыԍ буржуаԅіја бӧр влаԍт ԁорӧ воіс?
24. Кущӧм помка лоі Бабефлы кыпӧԁчывны?
25. Кущӧм вӧлі Бабефлӧн соціаԉнӧј программа, мыјла сылы ез уԁајтчы сіјӧ?
26. Мыј вајіс Франціјалы ԁа мукӧԁ госуԁарствојаслы „Веԉікаја Французкаја& ревоԉуціја?"
27. Кущӧм тајӧ ревоԉуціја ас уҗ франціјаса проԉетаріатлӧн?
28. Кыԇі ԁонјалісны тајӧ ревоԉуціјасӧ Маркс ԁа Ԉеԋін?
РЕВОԈУЦІОННӦЈ ԀВІЖЕԊԊӦ АНГԈІЈАЫН 19 НЕМ ВОԆԆА ҖЫНЈЫН (ЧАРԎІЗМ)
 
Рабочӧјјаслӧн стачкајас Ангԉіјаын.
 
Меԁвоԇԇа фабрік-завоԁјаскӧԁ щӧщ, ԍӧкыԁ олӧм кыпӧԁіс вермаԍны промышԉеннӧј робочӧјјасӧс. Машінајас жугӧԁлӧм кыԋԇі уҗалыԍ јӧз мӧԁісны стачкајас вӧчавны. Стачка — оргаԋізованнӧја уҗавны ԁугԁӧм, уҗ еновтӧм. 19 ԋем завоԃітчігӧн стачкајас Ангԉіјаын вӧлі јона-ԋін паԍкалӧма.
Но правіԏеԉство став вынсӧ, ебӧссӧ пуктіс, меԁым бырӧԁны робочӧјјаслыԍ кыпӧԁчӧм.
1800 воын бастујтчісны Јужнӧј Уеԉсса горԋакјас сы вӧсна, мыј фабрікант,& завоԁчікјас вӧлі мырԁыԍӧн щӧктӧны боԍтны тӧвар капітаԉіст лавкаыԍ квітанціја куԅа, уҗԁон ԃеԋгаӧн мынтӧм пыԃԃі. Тајӧ лавкајасын тӧварыс пыр вӧлі мукӧԁ лавкајас ԍерԏі кујім кымын пӧв ԁонаҗык, ԁај ԋекытчӧ шогмытӧм. Робочӧјјас бастујтчісны, жугӧԁлісны лавкајас, јуклісны тӧварјас ас костын. Та вылӧ правіԏеԉство ыстіс кујім полк салԁатӧс. Уна робочӧјӧс арестујтісны, а кык мортӧс ӧшӧԁісны.
Унҗыкыԍсӧ сіјӧ каԁӧ стачкајас помаԍлісны сіԇ, мыј ԋекущӧм пӧԉза ез ԍет робочӧјјаслы. Но ӧтсӧгласа оргаԋізованнӧј стачка пыр вермаԍӧм, ез вош веԍшӧрӧ. Стачкајас велӧԁісны уҗалыԍ јӧзӧс, кыԇі перјыны колантор аслыныс, меԁым ԁорјыны аԍнысӧ преԁпріԋімаԏеԉ нарԏітӧмыԍ. Стачка пыр вермаԍӧм отсаліс робочӧјјаслы ӧтувтчыны оргаԋізаціјајасӧ.
 
Робочӧјјаслӧн сојузјас.
 
Меԁым бурҗыка нуӧԁны забастовка ԁа сыыԍ боԍтны ыҗыԁҗык пӧԉза, колӧ вӧлі робочӧј оргаԋізаціјајас. Нырнуӧԁыԍтӧг, веԍкӧԁлытӧг вермаԍӧм стачкајас, ез вермыны лоны,& ӧтсӧглас, ӧткывсорыс. Робочӧјлы быԏ лоі ӧтувтчыны, меԁым бурҗыка сувтны кӧԅајевалы паныԁ. 18 ԋемын-на
 
 
мӧԁісны оргаԋізујтчавны робочӧј сојузјас, кӧні вӧлі пуктӧма меԁԍасӧ могӧн — ӧтвылыԍ нуӧԁны стачкајас.
Стачка воԇвылын робочӧјјас кущӧм-кӧ тракԏірын вӧчлывлісны скоԁјас, сэні бӧрјылісны стачечнӧј коміԏет, стачкајаснас вескӧԁлыны, взносјас ӧктыны ԁа кӧԅајевакӧԁ ԍорԋі нуӧԁны.
Кор стачкајас ыҗыԁҗыка паԍкалісны, мукӧԁ ортча преԁпріјаԏԏӧса робочӧјјас сек ӧтувтчывлісны ӧԏі сојузӧ ԁа бӧрјывлісны ӧтувја стачечнӧј коміԏет.
Кор забастовка бурӧн помаԍԍіс: ез уԁајтчы арестујтавны ԁа віјавны јурнуӧԁыԍјасӧс, — робочӧј сојузјас јонмісны ԁа воԇӧ нуӧԁісны асԍыныс уҗсӧ. Кор забастовка вӧлі помаԍԍас омӧԉа, нырнуӧԁыԍјасӧс бырӧԁасны, сојузјас сек унҗыкыԍсӧ бӧр кіԍԍылісны мӧԁ забастовкаӧԇ.
 
Сојузјас јылыԍ закон.
 
Ыҗыԁалыԍ класс вӧлі аԁԇӧ, мыј робочӧј оргаԋізаціјајас вермасны вајӧԁны ревоԉуціјаӧԇ, кыԇ Франціјаын сіјӧ каԁас муніс ревоԉуціја. Та вӧсна 1799 — 1800 војасӧ правіԏеԉство леԇіс закон, бырӧԁны став робочӧј оргаԋізаціјајас. Ԏурмаӧ јӧрталӧмӧн ԁа ԍӧкыԁ катарга уҗӧн кывзытӧмјасӧс повԅӧԁліс правіԏеԉство.
Тајӧ закон бӧрын унҗык робочӧј сојузјасын нырнуӧԁыԍјас ԇебԍалісны правіԏеԉство ԍін улыԍ, мӧԁісны гуԍӧн, ас кежын уҗ нуӧԁны. Сојузјас лоісны гуԍаӧн. Тајӧ гуԍа сојузјаслы лоӧ вӧлі вӧчны собраԋԋӧјас кӧн-кӧ вӧрын, ԉібӧ мукӧԁ ԍуртӧмінјасын, а собраԋԋӧвывса гіжӧԁ ԁа ԍпісокјас пыԁӧ ԇеблавны. Быԁ морт, коԁі пыріс сојузӧ, воԇвылыԍ ԍетіс кыв, ԋекоԁлы ԋе ерԁјавны тајӧ гуса сојуз уҗ јылыԍ ԁа боԍтіс ас вылӧ кущӧмкӧ уҗ.
Гуԍа сојузјас нуӧԁісны сещӧм-җӧ уҗ, кущӧмӧс воԇҗыксӧ ерԁја робочӧј сојузјас. Најӧ веԍкӧԁлісны стачкајасӧн, ԁорјісны уҗалыԍ јӧзлыԍ колан могјассӧ капітаԉіст преԁпріԋімаԏеԉыԍ. Но тајӧ закон бӧрын уҗавны сојузјаслы лоі вывті ԇескыԁ. Стачка, забастовка вӧчӧмыԍ чорыԁа мыжԁісны ԁај гуԍӧн уҗ нуӧԁігӧн пыр лоі повны ерԁјаԍӧмыԍ.
Тащӧм условіјӧын уҗалігӧн рабочӧјјаслы лоі уԍкӧԁчывны ԁа ԋеуна повԅӧԁыштны капітаԉістјасӧс. Кор ԍурӧ фабрікантјасӧс кощкӧԁлісны, віјавлісны, коԁ вылӧ торја ԋін јона лӧгныс петіс. Забастовкајас ԁырјы& сотав-
 
лісны фабрічнӧј зԁаԋԋӧјас, уҗаліг щыкӧԁавлісны машінfјас, а мукӧԁ ԁырјіыс веԍіг фабрікасӧ ԇоԋнас взорвітавлісны, лептывлісны щынјылӧ.
Сіԇ-жӧ робочӧјјас вермаԍісны шпіонјаскӧԁ ԁа преԁаԏеԉјаскӧԁ, кӧԏ најӧ і ас костыԍ вӧліны. Мукӧԁ ԁырјі ӧшӧԁлісны повԅӧԁчан објавԉеԋԋӧјас, ԉок нога ԍерпасјас. Шуам, тащӧм гіжӧԁӧн: „Мі ставӧн шуім, ӧшлыны ԍур јылӧ ԍӧлӧмјас став шпіонјаслыԍ, преԁаԏеԉјаслыԍ ԁа куԅ кывја војтырлыԍ. Меԁ тӧԁӧны, мыј најӧ вітчыԍӧ воԇын. Сещӧм војтырсӧ мі ставсӧ тӧԁам ӧԏітӧг...
 
Сојузјас јылыԍ закон вежӧм.
 
20 војасӧ Ангԉіјаын лоі сещӧм каԁ, мӧԁіс кыптыны промышԉенноԍт, став фабрік-завоԁјас тырісны заказјасӧн. Тајӧ каԁо куԅ стачкајас ԁа забастовкајас ез во ԍӧлӧм вылас, буржуаԅіјалы. Та бӧрын уна преԁпріԋімаԏеԉ-фабрікант мӧвпалісны вӧчны ԋеыҗыԁ уступкајас робочӧјјаслы 1825 воӧ меԁ бӧрԏі леԇісны закон, коԁ ԍерԏі ԍетчӧ вӧлі вӧԉа робочӧј сојузјаслы ерԁын јҗ нуӧԁны. Но правасӧ налы ԍетісны зев ічӧтӧс. Сојузјас вермісны сӧмын ԍорԋітны уҗалан ԁон јылыԍ ԁа уҗалан лун јылыԍ. Поԉіԏіка јылыԍ ԍорԋітны ԁа вермаԍны ԋӧԏік ез поԅ. Тајӧ закон серԏі-жӧ робочӧјјас ез лыԍтны уҗалан-ԁон соԁтӧм перјыны ԍілаӧн, повԅӧԁлӧмӧн, грӧԅітчӧмӧн. Кӧԏ і ԇоԉа права вӧлі сетӧма сојузјаслы, но тајӧ закон бӧрԏі мӧԁісны быԁмыны робочој профеԍԍіонаԉнӧј сојузјас — „треԃјуԋіонјас“. Робочӧј ԁвіжеԋԋӧ петіс ерԁвылӧ поԁпоԉјӧыԍ. Но тајӧ оргаԋізаціјајас ас вылӧ робочӧјјас пуктісны зев ыҗыԁ наԃеја. 1825 во бӧрын быԁ во вӧліны стачкајас. Выԉ профсојузјас частӧ сіԇ жӧ раԅԍывлісны. Робочӧіјас кӧԇалісны, уԍлісны ԍӧлӧмӧн, мыј немтор бурторсӧ прсфсојузјас оз ԍетны. Та бӧрын сеԍԍа боԍтчылісны поԉіԏіческӧј могјас вӧсна вермаԍны. Таԇік Ангԉіјаса робочӧјјас еновтісны куш уҗԁон јылыԍ ԁа уҗалан лун јылыԍ ԍорԋітны, ԁа мӧԁісны кутчыԍны поԉіԏіческӧј могјас вӧсна вермаԍны.
 
"Гӧԉ јӧз јылыԍ закон“ (закон о бедных).
 
Воԇҗыксӧ 16-ӧԁ ԋемԍаԋ-на Ангԉіјаын законјас серԏі пріхоԁјас вӧлі ԍетӧны отсӧг — пособіјӧ гӧԉјӧзлы: уҗавны вермытӧмјаслы, уҗтӧм јӧзлы, веԍіг пособіјӧ ԍетӧны вӧлі сещӧм јӧзлы, коԁлӧн ічӧтҗык нажӧтка.
Мірӧвӧј суԃԃајас места вылын урчіталісны, ыҗыԁӧс-ӧ ԍетны пособіјӧ. Рӧзӧрітчан каԁӧ, кор промышԉеннӧј крпітаԉізм таԉаліс креԍԏаԋінӧс, ремеԍԉеԋԋікӧс ԁа кустарӧс, тајӧ пособіјӧјасыс вӧлі ԋеыҗыԁ отсӧг ԍетӧны щыглы кулӧмыԍ.
Но буржуаԅіјалы тащӧм, гӧԉ јӧзӧс пӧтачітан законјас зев ез во ԍӧлӧм вылас. Буржуазнӧј іԃеологјас тӧлкујтісны, мыј „закон гӧԉ јӧз јылыԍ“ колӧ бырӧԁны, а пособіјӧјас ԍеталӧмыԍ ԁугԁыны. Мыј пособіјӧ ԍеталӧмӧн гӧԉјӧзӧс сӧмын пӧтачітӧм, ԁышмӧԁӧм лоӧ. Буржуаԅіја, ԃерт, ԋекыԇ сеԍԍа мӧԁног ез вермы тӧлкујтны та јылыԍ. Мыј јонҗыка рӧзӧрітчӧ креԍԏаԋін, ремеԍԉеԋԋік ԁа кустар, — буржуаԅіјалы сіјӧ бурҗык: ԁонтӧг уҗавны меԁаԍыԍ унҗык, уҗӧн бӧрјыԍыԍ ещаҗык. Со мыј вӧсна буржуаԅіјалы ковміс бырӧԁны важ закон „гӧԉјас јылыԍ“ ԁа сіјӧ мӧԁногӧн вӧчны. 1834 воԍа закон бырӧԁіс пособіјӧјас, буржуаԅіја корӧм ԍерԏі: вежіс Ангԉіјаса парламент гӧԉјасӧс „пӧтачітан закон".
 
Кріԅісјас Англіјаын.
 
Робочӧј класслӧн вӧлі ԇоԉа нажетка куԅ уҗалан лун (18-20 час суткінас), уҗ вылӧ інаԍтӧм, вывті уна лоі уҗтӧм јӧзыс-ԁа. Сіјӧ каԁӧ Ангԉіјаын уҗ корԍны локтыԍ луныԍ-лун соԁіс фабрік-завоԁјас гӧгӧр.
Му вылыԍ вӧтлӧм креԍԏаԋін ԁа рӧзӧрітчӧм кустар-ремеԍԉеԋԋікјас, тувсоз шор моз, візувтісны карјасӧ нажетка корԍӧм могыԍ. Ставлы уҗ фабріка ԍетны ез вермы. Робочӧјјаслӧн нӧшта ԋін омӧԉтчіс олӧмыс: соԁісны уҗтӧм јӧз ԁа уҗалан ԁон чінтісны. Но меԁԍасӧ ԁојԁіс робочӧјјасӧс промышԉеннӧј кріԅісјас, ԋаԋтӧм војас. Промышԉеннӧј кріԅісјас ԁырјі фабрікант проізвоԁство чінтіс, ԉібӧ ԇікӧԇ пӧԁлаліс фабрікјас, робочӧјјасӧс шыбытіс ывлаӧ. Нажетка ез ло, соԁіс щыгјалӧм.
Мыј лоӧ кріԅісыс ԁа мыјла кріԅісјасыс овлӧны. Кріԅісјаслӧн меԁԍа ԍінулӧ уԍанторјыс (отԉічіԏеԉнӧј черта): рынокјас тӧварјасӧн тырӧны, тӧварлы мунан туј оз ло, вузаԍӧм-ԋӧбаԍӧм чінӧ, фабрік-завоԁјас сувталӧны. Робочӧјјӧс& ԍурсјасӧн преԁпріјаԏԏӧјасыԍ вӧтлӧны. Соԁӧ уҗтӧм робочӧј лыԁ. Ԇоԋ преԁпріјаԏԏӧјас, гырыԍ фабрік-завоԁјас, банкјас, тӧвар ԋӧбан-вузалан оргаԋізаціјајас кіԍԍӧны-рӧзӧрітчӧны.
 
Тӧварӧн рынок тырӧ, но тӧвар боԍтны-ԋӧбны оз вермы тӧварԋӧбыԍ. Оз пӧԅ таԇ гӧгӧрвоны, мыј тӧварԋӧбыԍ тӧварнас тырӧма, тӧварыс, сылы оз-ԋін ков. Тан ԇік мӧԁарӧ, капітаԉіԍԏіческӧј обшществоын рӧзӧрітчӧм тӧвар ԋӧбыԍыслӧн боԍтан-ԋӧбан возможноԍтыс бырӧ. Капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствоын меԁԍа тӧвар ԋӧбыԍыс — робочӧј ԁа креԍԏаԋін. Капітаԉізм быԁмӧ паԍкӧԁчӧ робочӧјӧс ԁа креԍԏаԋінӧс рӧзӧрітчӧм вылын. Капітаԉіԍԏіческӧј хоԅајство паԍкалӧ, а робочӧј ԁа креԍԏаналӧн уҗԁоныс оз соԁ, а чінӧ. Сы понԁа тӧвар лыԁ вӧчӧмыслӧн ԋӧбаԍан возможноԍтыскӧԁ торјалӧмыс-пыр паԍкалӧ. Капітаԉіԍԏіческӧј хӧԅајство ԇугԍӧ ас пыщкӧсса проԏіворечіјӧас і сеԍ мынны ԋекыԇі оз вермы.
Тајӧ капітаԉізмлӧн ԇугԍанторјыс (проԏіворечіјӧыс) абу кыԍкӧ бокыԍ ӧшјӧм тор, коԁӧс поԅӧ вуштыштны шыбытны, а капітаԉізмыскӧԁ аскӧԁыс ӧтщӧщ чужӧма, ԇоԋнас капітаԉізм ԍіԍԏемаас вужјаԍԍӧма. Тајӧ проԏіворечіјӧыс артмӧ сы вӧсна, мыј капітаԉіԍԏіческӧј обшществоын уҗпроізвоԁствоыс — обшщественнӧј,& харакԏера, а ембур јукӧмыс (прісвоеԋіјӧыс) — частно-капітаԉіԍԏіческӧј. Ыҗыԁ барышјас бӧрԍа вӧтчӧм могыԍ, капітаԉістјас ыҗԁӧԁчӧны-паԍкӧԁчӧны фабрік-завоԁјасӧн, вӧчӧны, мыј поԅӧ унҗык тӧвар, меԁ бӧрԏі, сымын ԁа тӧвар чукӧрмӧ рынок вылын, мыј озін& ԋекытчӧ тӧварыс. Капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁство завоԃітчӧ уԍны. Кіԍԍӧны ԇоԋнасӧн посԋіҗык преԁпріјаԏԏӧјас капітаԉіԍԏіческӧј објеԃіԋеԋԋӧјас, соԁӧ уҗтӧм јӧз, омӧԉтчӧ став уҗалыԍ јӧзлӧн олӧмыс, а сек-жӧ мунӧ ԋекымын гырыԍ капітаԉіԍԏіческӧј објеԃіԋеԋԋӧјаслӧн паԍкӧԁчӧм, капіталсӧ чукӧртӧм (концентраціја капітала) гырыԍ капітаԉіԍԏіческӧј објеԃіԋеԋԋӧјас тӧвар сотӧмӧн, мореӧ шыблалӧмӧн ԁа с. в. кріԅіс ԁырјі старајтчӧны кутны тӧвар ԁон уԍӧмыԍ. Кріԅіс бӧрын ԋӧжјӧԋік завоԃітчӧ бӧр, „промышԉеннӧј поԁјомӧ" — Капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁство завоԁітчӧ кыптыны. „Промышԉеннӧј поԁјом“ каԁӧ јешщӧ чорыԁа завоԃітӧны ыҗԁӧԁчыны паԍкӧԁчыны капітаԉіԍԏіческӧј преԁпріјаԏіјӧјас, выԉ кріԅіс лотӧԇ. Кріԅіс воԇыԍ-воԇӧ нӧшта чорыԁа увлаԋ уԍкӧԁӧ, јонҗыка пыркԋітӧ, сіԍтӧ капітаԉізмлыԍ поԁувсӧ. Кріԅісјас вермасны сӧмын сек бырны, кор капітаԉізм
проізвоԁствоыс ԇоԋнас лоӧ бырӧԁӧма. Кріԅісјас оз овлы ԁај оз вермы лоны план ԍерԏі оргаԋізујтӧм. Соціаԉіԍԏіческӧј хоԅајствоын — Сӧвет Сојузын. Міјан бырӧԁӧма основнӧј проԏіворечіјӧјсӧ капітаԉізмлыԍ, — міјан і проізвоԁствоыс і јуклӧмыс общественнӧј харакԏераӧԍ, міјан проізвоԁство кыптӧмыс бурмӧԁӧ оласногсӧ ԋе ӧԏі кущӧмкӧ капітаԉістлыԍ, ԉібӧ капітаԉіԍԏіческӧј објеԃіԋеԋԋӧлыԍ, а став уҗалыԍ јӧзлыԍ.
Ӧніја кріԅісјас капітаԉіԍԏіческӧј обществоын — мірӧвӧј кріԅісӧ пӧрӧны. Кріԅісјас каԁӧ зев чорыԁа кыԍӧ& классӧвӧј тыш капітаԉістјас ԁа робочӧјјас костын, робочӧјјас јонҗыка ревоԉуціоԋіԅірујтчӧны, оргаԋізујтчӧны тајӧ каԁас ыҗыԁалыԍ классјаслы паныԁ.
Меԁԍа-ԋін ԍінулӧ уԍана, ыжта ԍерԏіԍыс, ԁа кіԍтан вын ԍерԏіыс-ӧніја& мірӧвӧј кріԅіс. Завоԃітчіс 1928 воԍаԋ, кыԍԍӧ-ԋін ԋоԉӧԁ во, 40 міԉԉон сајӧ уҗтӧм јӧз став уҗалыԍ јӧзлӧн олӧмыс луныԍ-лун омӧԉтчӧ јона гырыԍ банкјас, трестјас, акціоԋернӧј обществојас луныԍ-лун кіԍԍӧны, кріԅіслӧн ԁугԁан помыс ԋекӧн оз тыԁав, а јешщӧ-на чорыԁа боԍтчӧ, јешщӧ-на чорыԁа гуԁыртӧ капітаԉіԍԏіческӧј обществолыԍ поԁувсӧ. Ӧԏі туј мувывса проԉетаріатлы тајӧ кріԅісыԍ петны — вӧчны, Роԍԍіјаса рабочӧјјас-моз, Соціаԉіԍԏіческӧј ревоԉуціја.
Ԃерт, ыҗтаӧн ез вӧвны та ыҗта промышԉеннӧј капітаԉізм кыптан каԁӧ кріԅісјас, шуам сіјӧ-жӧ Ангԉіјаын 19 немын, но кріԅісјас завоԃітчісны капітаԉізм чужӧмкӧԁ ӧтщӧщ, сыыԍ ԋекор ез торјавлыны і оз вермыны торјавны. Кріԅісјас овлӧны быԁ капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствојасын. Первој чорыԁ Ангԉіјаын кріԅісјас вӧліны 1825, 1836, 1847 војасын. Карл Маркс гіжліс Ангԉіјаса кріԅісјас јылыԍ, мыј 1815-ԍаԋ 1863 војасӧԇ 48 во піыԍ 28 воыс кріԅіса војас.
 
Јӧз госуԁарствоыԍ ԋаԋ вајӧм јылыԍ закон (хлебный закон)
 
Ангԉіјаса парламент, меԁым помешщікјаслы ԋаԋӧн вузаԍӧмыԍ,& ԍетны ыҗыԁҗык барыш, 1814 воӧ ыҗыԁ таможеннӧј пошԉінајас урчітіс мукӧԁ госуԁарствоыԍ вајӧм ԋаԋ вылӧ. Ԁонтӧм ԋаԋ мукӧԁ госуԁарствоыԍ ез вермы пырны Ангԉіјаӧ тајӧ закон ԍерԏі. Тајӧ закон леԇӧм бӧрас Ангԉіјаса помещікјаслы лоі вӧԉа, ԋаԋ ԁон лептыны. Збыԉыԍ помешщікјас, 1814 воԍа „ԋаԋ закон"
 
бӧрԏі, ԋаԋ ԁон зез чорыԁа лептісны. Тајӧ, ԃерт, меԁԍа чорыԁа інміс бара-жӧ робочӧјлы, но інміс і буржуаԅіја ԅептӧ щӧщ: ԋаԋ ԁонԍалӧм бӧрын, лоіс уҗԁон робочӧјлы соԁтыштны. Тајӧ чінтіс прібыԉ капітаԉістлыԍ.
 
Мыјла ремеԍԉеԋԋік ԁа кустар ревоԉуціоннојӧԍ вӧліны?
 
Мі тӧԁам, мыј машіна рӧзӧрітны мӧԁіс кустарӧс ԁа ремеԍлеԋԋікӧс. 19 нем завоԃітчігӧн кустар ԁа ремеԍԉеԋԋік кутчісісны на ремесло берԁӧ, кыԇ шуасны ,,піԋӧн і гыжјӧн" крепітчісны. Но посјыԍны фабріка конкуренціјакӧԁ ічӧт проізвоԁство кустар ԁа ремеԍԉеԋԋіклӧн ԋекыԇ ез вермы. Фабріка помӧԇ рӧзӧрітіс најӧ. Тајӧ табԉіцајас петкӧԁлӧны, коԁі коԁӧс верміс: Кыԇ фабріка кустарӧс верміс:
Табԉіца № 1
ЧӦРС ЛЫԀ Машінаӧн уҗалан станокјас лыԁ Кіӧн уҗалан станокјас лыԁ
1831 воӧ 10.000 000 80.000 220.000
1856 „ 28 000.000 298.847 Ԋекымын
1885 „ 45.000.000 560.955 ԍурс ԋекымын ԍо.
Соԁтӧԁ: віԇӧԁ табԉіца №2 86 лістбокыԍ
 
Госуԁарственнӧј влаԍт Англіјаын кущӧм классјаслы сіјӧ служітіс 19 нем завоԃітчігӧн.
 
Буржуаԅіја влаԍт вермӧ боԍтны быԁԍама пӧлӧс госуԁарственнӧј строј пыр. Но меԁ бур влаԍт форма буржуаԅіјалы, ԃерт, парламент. Парламент пыр буржуаԅіја, аслас преԁставіԏеԉјас пыр, вермӧ лӧԍӧԁны аслыс колана законјас. А мӧԁног-кӧ, парламент пыр пемыԁ јӧзӧс поԅӧ зев лӧԍыԁа ылӧԁлыны. Парламентӧ, віԇӧԁнысӧ, бӧрјӧм преԁставіԏеԉјасӧс пукԍӧԁӧма, быԏԏӧкӧ сіјӧ і збыԉыԍ нароԁлӧн влаԍт. Сӧмын збыԉыԍсӧ парламентын јур нуӧԁыԍјасыс, закон лӧԍӧԁыԍјасыс, буржуаԅіјалӧн преԁставіԏеԉјас. Ангԉіјаын парламент формаа влаԍт чужі промышԉеннӧј капітаԉізмыԍ на воԇҗык, 1815 воԍаԋ. Но парламент вӧлі 19 ԋемӧԇ помешщікјас ԁа купечјас кіын. Сӧмын тајӧ кык группаыслы кыптӧм
 
Табԉіца № 2
Воԍа пріхоԁ ԁа расхоԁ Ангԉіјаса ткачјаслӧн.
Војасӧ Воԍа ԁохоԁ ставыссӧ Вогӧгӧрја расхоԁ: паԏера, пес, ԍојӧм, станокјас вӧчӧԁӧм Мукӧԁ роскоԁ вылӧ
франк шіԉлінг пенс шіԉԉінг франк пенс франк шіԉлінг пенс
1820 63 13 4 38 7 — 22 6 4
1822 59 9 6 34 13 4 24 16 2
1823 54 2 — 37 18 4 16 33 8
1824 49 14 б 38 4 10 11 9 8
1827 38 — 6 34 19 10 3 — 8
1830 35 2 — 34 13 4 — 8 8
1832 30 14 3 30 6 ’ 8 — 7 7
1833 31 4 — 31 4 — — — —
вылӧ ԁа на колӧм ԍерԏі петісны законјас парламентыԍ 1832 воӧԇ. Промышԉеннӧј буржуаԅіја Ангԉіјаын ез-на вӧв влаԍт берԁӧ ԍібалӧма прамӧја, а сы вӧсна зев зіԉа кутчіԍіс 1820 војасԍаԋ парламент боԍтны ас кіас, купечестволыԍ ԁа помешщікјаслыԍ влаԍтсӧ чінтыштны. Меԁԍа-ԋін ез во буржуаԅіјалы парламентӧ преԁставіԏеԉјасӧс бӧрјан важ нога ԍіԍԏема. Парламентӧ преԁставіԏеԉјасӧс бӧрјан округјас век-на коԉі важ нога, коԁӧс вӧлі лӧсӧԁӧма ԋекымын ԍо во сајын.
Выԉ промышԉеннӧј карјас, коԁјас кыптісны промышԉеннӧј переворот бӧрын, ез пырны сіјӧ ізбіраԏеԉнӧј округјасас, ез вермыны бӧрјыны асԍыныс преԁставіԏеԉјасӧс парламентӧ. Сіјӧн буржуаԅіјалӧн преԁставіԏеԉјас ез вӧвны парламентын 1832 војасӧԇ. 1801 воԍаԋ 1824 воӧԇ промышԉеннӧј карјасын олыԍ јона зев соԁіс:
Ԉіԁс карын — 53 ԍурсԍаԋ 84 ԍурсӧԇ, Манчеԍԏерын — 77 ԍурсԍаԋ 129 ԍурсӧԇ. Бірмінгемын — 71 ԍурсԍаԋ
102 ԍурсӧԇ. Но тајӧ карјас ізбіраԏеԉнӧј округјасӧ ез пыр-ны, ез вермыны мӧԁӧԁны преԁставіԏеԉјасӧс парламентӧ ԋіӧԏікӧс. Мукӧԁ важ округјасыс, кӧні олісны унҗык помешщікјасыс, кӧні ԇік еща вӧлі олыԍ, мукӧԁлаас помешщікјас імеԋԋӧ гӧгӧрын, креԍԏаԋінӧс вӧтлӧм бӧрын, скӧԋ олыԍ ез коԉ, округјас пустујтісны, а сещӧм округјасԍыс мӧԁӧԁісны парламентӧ преԁставіԏеԉјасӧс важмоз-на. Тащӧм тыртӧм — пустујтан округјассӧ ԋімтісны „Сіԍмӧм інјасӧн" (гԋілыје меԍԏечкі).
1821 воӧ Лонԁон кар 1.379,000 олыԍ лыԁ піыԍ ыстіс парламентӧ 4 преԁставіԏеԉӧс. А сіјӧ-жӧ воас комын „Сіԍмӧм округјасыԍ" 375,000 олыԍ лыԁ піыԍ, бӧрјісны ԁа мӧԁӧԁісны парламентӧ 60 преԁставіԏеԉӧс. Вот мыј вӧсна буржуаԅіјалы мешајтіс 1820 војасӧ ,,Сіԍмӧм округјас“ ԁа важ нога бӧрјыԍан законјас.
Ангԉіјаса буржуаԅіја ԋужӧԁчіс, кыскыԍіс парламент берԁӧ. 1820 воԍаԋ-ԋін, коріс сіјӧ вежны, парламентӧ преԁставіԏеԉјасӧс бӧрјан важ нога закон, бырӧԁны „Сіԍмӧм інјас“, лӧԍӧԁны выԉногӧн бӧрјыԍан округјас, меԁым буржуаԅіјалӧн преԁставіԏеԉјас щӧщ вермісны парламентӧ веԍкавны.
Меԁԍасӧ буржуаԅіјалы сіјӧ каԁас колӧ вӧлі бырӧԁны:
1) гӧԉ јӧзӧс пособіјӧӧн ,,пӧтачітан“ закон
2) ԁа помешщікјасӧс кыпӧԁан 1814 воԍа ԋаԋ закон, коԁі буржуаԅіјалы ԅептас чорыԁа коԃ щӧщ інміс. Парламентӧ-кӧ уԁајтчас веԍкавны, ԃерт, буржуаԅіја пырыԍ пыр тајӧ кык ковтӧм торсӧ чужјыштас ԁа аслыс колана законјас парламент пыр вермас шеԁӧԁны.
 
Кыԇ буржуаԅіја робочӧј отсӧгсн боԍтіс влаԍт
 
Капітаԉістјас быԁног зіԉісны ԍібӧԁчыны влаԍт берԁӧ, а помешщікјас бурӧн ез леԇны буржуаԅіјаӧс парламентӧ. Буржуаԅіја повԅӧԁліс короԉӧс і парламентӧс, мыј оз-кӧ ло парламентӧ бӧрјыԍан выԉнога закон ԍетӧма ԁа уступка вылӧ-кӧ оз мӧԁ правіԏеԉство, — став промышԉеннӧј карјассӧ лоӧ лептӧма бунт вылӧ. Помешщік ԁор сулалыԍ парламент чӧв оліс. Но буржуаԅіја ез лаԋт, сіјӧ зев бура гӧгӧрвоіс, мыј колӧ робочӧјјасӧс отсӧг вылӧ боԍтлыны ԁа кыпӧԁлыны, правіԏеԉствоӧс повԅӧԁӧм могыԍ. Робочӧјӧс сіјӧ каԁӧ бунтујтны петкӧԁны вӧлі зев кокԋіԁ: щыглы кулыԍ, нарԏітӧм уҗалыԍ, кӧԏ ез-на пра-
 
меја гӧгӧрвоны асԍыныс классӧвӧј могјассӧ, но зез бура ас гӧрб выланыс кылісны ԉок олӧмлыԍ кӧрсӧ ԁа щыглунсӧ. Буржуаԅіјалӧн агітаторјас мӧԁісны 1830 војас гӧгӧрын робочӧјјас пӧвстын тащӧм ԍорԋіјас нуӧԁны, мыј ԉок олӧм-кӧ бырӧԁны, колӧ правіԏеԉство ас кіӧ боԍтны, парламентӧ ас піыԍ ԃепутатјасӧс бӧрјыны, парламент-кӧ ас кіын лоӧ, сеԍԍа быԁ колан законјас вермам чуктӧԁны, олӧм бурмӧԁны.
Таԇі буржуаԅіјалы уԁајтчіс правіԏеԉствоӧс робочӧјјас кыпӧԁчӧмӧн повԅӧԁны.
Збыԉыԍ промышԉеннӧј карјасын ыҗыԁ волԋеԋԋӧјас кыпавны мӧԁісны. Брістоԉ карын робочӧјјас ԏурма пазӧԁлісны ԁа став арестантсӧ вӧԉа вылӧ леԇісны. Ніԏінген карын меԁ озыр помешщіклыԍ ԁворечсӧ сотісны, веԍіг Лонԁон стоԉіцаын ӧԏі лунӧ, став помешщік ԁворечјасыԍ ӧшіԋјас жугӧԁлісны. Робочӧјјаслӧн кыпӧԁчӧм мӧԁіс паԍкавны зев ыҗыԁа. Повԅіс помешщік ԁор сулалыԍ парламент, 1832 воӧ вежіс парламентӧ бӧрјыԍан важ нога законсӧ, бырӧԁіс „Сіԍмӧм інјас“ ԁа выԉногӧн бӧрјыԍан округјас лӧԍӧԁіс. Вӧԉіԍԏі 1832 воӧ буржуаԅіјалы уԁајтчіс влаԍт ас кіӧ боԍтны. Буржуаԅіјалӧн ревоԉуціја туј тајӧн помаԍіс. Робочӧј класс Ангԉіјаын отсаліс буржуаԅіјалы влаԍт чуктӧԁны. Но буржуаԅіја отсалӧм пыԃԃі сещӧма „аԏԏӧаліс" отсаԍыԍӧс, мыј первој воԍковԍаԋыс на буржуаԅіја 1834 воӧ бырӧԁіс гӧԉјасӧс „пӧтачітан" закон (закон о беԁных) ԁа выԉ ногӧн сіјӧ гіжіс. Став гӧԉ, уҗтӧм јӧзсӧ сіјӧ законын вӧлі щӧктӧма гіжны ԁа јӧртавны „робочӧј ԁомјасӧ“ ԁа сы пыр уҗӧԁны. Но „робочӧј ԁомјас“ ԏурмаыԍ ԏурма лоіны. Прӧста аԍныс робочӧјјас тајӧ „робочӧј ԁомјассӧ" абу шулӧмаӧԍ ,,Баԍԏіԉіјаӧн“ *. Збыԉыԍ тајӧ робочӧј ԁомјасын ԇік ԏурмаса режім вӧлі: арестанскӧј халатӧн віԇісны& меԁԍа ԉок уҗсӧ уҗӧԁісны, щыглы віԇісны, веԍіг рӧԁвужкӧԁ аԁԇыԍлыны ез леԇны. Біыԍ моз полісны уҗтӧм јӧз „робочӧј ԁомӧ“ шеԁӧмыԍ.
 
* Баԍԏіліја — франціјаын ԏурма.
 
Робочӧјлӧн олӧм первој пеԏіціја воԇвылын.
 
1832 воԍа выԉнога бӧрјыԍан закон ԋемтор ез ԍет робочӧјлы, сіԇ-жӧ ез ԍібӧԁ робочӧјјаслыԍ преԁставіԏеԉјассӧ парламентӧ. Мыјӧн буржуаԅіја пукԍіс парла-
 
ментӧ, 1814 воԍаԋ-жӧԍ& бырӧԁіс „гоԉјӧзлы пособіјӧ ԍеталан закон“ ԁа лӧԍӧԁіс „робочӧј ԁомјас“. Тајӧ јонҗыка омӧԉтчӧԁіс робочӧјлыԍ олӧмсӧ. Робочӧј ԇӧԉа нажетка вылын, кор ԍојан-јуан тӧвар ԁонԍалісны, ез вермы щыглуныԍ уԃітны, луныԍ-лун поліс уҗ вылыԍ вӧтлӧмыԍ, меԁ еԍкӧн уҗтӧм ез ло, „робочӧј ԁомӧ" ез веԍкав. Нӧшта омӧԉ вӧлі нывбабалӧн уҗ, уҗԁон сылы мынтісны ԋоԉ раз ещаҗык верԍԏӧ мужічӧј уҗалыԍ ԍерԏі. Меԁԍа еща уҗԁон ԍетісны чеԉаԃ уҗалыԍјаслы. А чеԉаԃ уҗалыԍ быԁлаын вӧліны. Шахтајасын уҗалісны 4 арӧса чеԉаԃјас щӧщ верԍԏӧ јӧзкӧԁ раԁын. Зев бур еԍкӧн, уҗ-кӧ шеԁі кокԋіԁа, но сіјӧ і вӧлі ԉокторјыс, мыј быԁсӧнлы уҗ ез вермы шеԁны: уҗтӧм јӧз луныԍ-лун, воыԍ-во пыр соԁі. Рӧзӧрітчӧм креԍԏаԋін ԁа ремеԍԉеԋԋік соԁтісны, уҗтӧм јӧзлыԍ лыԁсӧ. Тащӧм ԉок олӧм робочӧјлӧн јешщӧ јона омӧԉтчіс, кор таԉалісны промышԉеннӧј кріԅісјас.
 
Машінакӧԁ тышкаԍӧм
 
Ԍіԏеч вӧчан проізвоԁствоыԍ машіна 1838 војасӧԇ ԇікӧԇ рӧзӧрітіс кустарјасӧс (печкыԍјасӧс ԁа ткачјасӧс). Уна кустар ԍемјајаснас кулалісны, ԉібӧ муртса кутчыԍісны кулӧмыԍ 2 1/2 пес& — лунја нажетка вылын. Машінаыԍ кустар-ремеԍеԍԉеԋԋік&, робочӧј ез аԁԇыны буртор, тӧлкујтісны сіԇ, мыј став ԉок олӧмыс тајӧ лоі машіна вӧсна. Кор машіна ез вӧв, сек нажетка вӧлі ԍурӧ, быԁсӧнлы кынӧмпӧт шеԁіс. Машіна лоіс,-ԁа ԍојан ԋаԋ мырԁԃіс. Зев частӧ овлісны Ангԉіјаын тащӧм торјас, машінајас пазӧԁлісны, а фабрікјас щын јылӧ лептывлісны. Меԁ бӧрԏі парламент пыр лоі закон леԇны 1782 воӧ, меԁым машіна жугӧԁлӧмјас ԁугӧԁны. Меԁԍа ԋін пазӧԁлісны кыан-печкан мехаԋіческӧј станокјас. Правіԏеԉстволы лоі леԇны 1810 воӧ мӧԁ закон, коԁ ԍерԏі, машіна пазӧԁлыԍјасӧс каԅԋітны вӧлі шуӧма. 1820-30 војасӧ мі аԁԇам, мыј парламентӧс тыртісны прошеԋԋӧјасӧн (пеԏіціјаӧн), меԁым машіналыԍ-лыԁ чінтыны, кустар-ремеԍԉеԋԋіклы ԍетны условіјӧ бӧр маԍԏерскӧјјас воԍтавны. Рӧзӧрітчӧм креԍԏаԋінӧс ԁа кустарос кыскіс бӧр важ олан каԁӧ: рӧзӧрітчӧм овмӧсӧ ԁа маԍԏерскӧјјасӧ. Тащӧм ногӧн робочӧј тӧлкујтіс, мыј сылӧн враг — машіна, а абу капітаԉіԍԏіческӧј стројыԍ ԇоԋнас. Лӧԍыԁ, кокԋыԁ олӧм, 30-40 воԍа робочӧј Ангԉіјаын аԁԇіс бӧрвылыԍ, а ез воԇыԍ.
 
 
Меԁвоԇԇа пеԏіціја (прошеԋԋо) робочӧјјаслӧн.
 
Ангԉіјаса робочӧјјас мӧвпалісны, мыј став коланторсӧ, олӧм бурмӧԁӧм могыԍ, поԅӧ парламент пыр шеԁӧԁны. Парламентӧ-кӧ уԁајтчас пукԍӧԁны асԍыс робочӧј ԃепутатјасӧс, быԁсӧн сек поԅас вӧчны, олӧм бурмӧԁан законјас чуктӧԁны. Меԁым вооружоннӧј восстаԋԋӧ вӧчны, сещӧм мӧвпјасыԍ ангԉіјаса робочӧјјас сіјӧ каԁӧ зев-на вӧлі ылынӧԍ. Сіԇ-жӧ став нырнуӧԁыԍјасыс налӧн мӧвпалісны, мыј віркіԍттӧг, чӧв-лӧԋӧн поԅас тајӧ став могјассӧ перјыны. 1832 воӧ робочӧјјас отсалісны буржуаԅіјалы парламентӧ пукԍыны ԁа влаԍт боԍтны. Ԃерт, 1832 воӧ чорыԁа пӧрјаԍԍыс& робочӧј класс. Парламентӧ робочӧј преԁставіԏеԉјаслы ез уԁајтчы, но ԋаԃеја ез вош, мыј коркӧ уԁајтчас-жӧ чуктӧԁны робочӧјлы ізбіраԏеԉнӧј правасӧ ԁа места робочӧј ԃеԉегатјаслы парламентӧ.
1837 воӧ промышԉеннӧј кріԅіс сувтӧԁіс капітаԉіԍԏіческӧј фабрікајас. Робочӧјјасӧс ԍојасӧн ԁа ԍурсјасӧн мӧԁісны фабрікајасыԍ шыблавны ывлаӧ. Тајӧ щыгӧм војасас кыптіс робочӧјјаслӧн оргаԋізаціја (1836 воӧ) „Лонԁонскаја Ассоціаціја рабочіх". Ассоціаціја уставын вӧлі гіжӧма: „колӧ став ебӧсӧн, законнӧј тујӧн, законјас ԍерԏі, бурмӧԁны став классјаслыԍ олӧмсӧ". Тајӧ Ассоціаціја руковоԁство пыр, 1838 воӧ, Ловвет гіжіс парламентӧ пеԏіціја (прошеԋԋӧ) робочӧјјас ԋімԍаԋ. Мӧԁ ногӧн-кӧ шуԍыс ,,харԏіјаӧн“ ԉібӧ „чарԏерӧн". Та ԍерԏі ԇоԋԋас робочӧј ԃвіжеԋԋӧыс сеԍԍа шуԍыс — „чарԏізмӧн".
Чарԏер — пеԏіцііа кырымалісны 1.283.000 морт.
Пеԏіціјаын вот мыј корісны робоччӧјјас парламентлыԍ:
1. Став јӧзлы ԍетны ізбіраԏеԉнӧј права.
2. Меԁым ез вӧз ізбіраԏеԉнӧј права ԍетӧма озырлун ԍерԏі ԁа овмӧс вын ԍерԏі, а быԁсӧнлы. Та ԍерԏі бырӧԁны гӧԉ јӧзлы ізбіраԏеԉӧ тупкан тујсӧ — „імушщественныј ценз“.
3. Меԁым ізбіраԏеԉнӧј округјас вӧліны лӧԍӧԁӧмаӧԍ ставыс ӧтыжтаӧԍ, војтыр лыԁ ԍерԏі.
4. Меԁым ԃепутатјасӧс бӧрјігӧн, гӧлӧсујтӧм вӧлі гуԍа.
5. Меԁым парламент бӧрјыԍԍіс сӧмын ӧԏік во кежлӧ: быԁ во піын меԁ перевыборјас вӧліны.
 
6. Меԁым робочӧј ԃепутатјас парламентын вӧліныс жаловаԋԋӧ вылын. А озыр ԃепутатјас, кыԇ налӧн уна озырлун, меԁ жаловаԋԋӧ парламентын ԃепутаталӧмыԍ ез боԍтны.
Асԍыныс могјассӧ — ԇоԉа нажетка јылыԍ, куԅ уҗалан лун јылыԍ, ԋемтор ез вӧв гіжӧма, сы вӧсна, мыј робочӧјјас аԍныс таԇ мӧвпалісны, воԇҗык колӧ ізбіраԏеԉнӧј права чуктӧԁны, а сеԍԍа мукӧԁ могјас-ԋін аԍныс-артмасны та бӧрын. Јуԋ 14-ӧԁ лунӧ 1839 воӧ зев гажа пырыԍ, ԍылігтыр, музыкаӧн нуісны пеԏіціја робочӧјјас парламент ԁорӧԇ. 12 преԁставіԏеԉ, — нарошнӧ бӧрјӧм јӧз пыртісны пеԏіціја парламентӧ. Парламент ез віԁлав весіг пеԏіціјасӧ, ӧтказ ԍетіс робочӧј пеԏіціја вылӧ.
Націонаԉнӧј конвент, коԁі нырнуӧԁыԍ пыԃԃі вӧлі, ез куж оргаԋізујтны воԇӧ массасӧ. Вооружоннӧј кыпӧԁчӧмыԍ чарԏістскӧј ԁвіжеԋԋӧӧн руковоԃіԏтеԉ — Ловетт, быԁ-ног ӧлӧԁіс, меԁым вір кіԍтӧмӧԇ оз вӧв воштыԍӧма.Сеԍԍа Націонаԉнӧј конвент вӧлі бокын робочӧј центрјасыԍ — Лонԁонын. Бірмінгамса робочӧј центрын нырԁуӧԁыԍ — О‘Коннор агіԏірујтіс робочӧјјас пӧвстын, мыј колӧ вооружоннӧј ԍілаӧн права чуктӧԁны. Конвент вооружоннӧј восстаԋԋӧ јылыԍ коркӧ мӧвпыштіс, сеԍԍа "обрашщеԋԋӧ“ гіжіс нароԁлы, поԅӧ оз вооружоннӧј восстаԋԋӧсӧ вӧчны.
Конвент спорујтіг, кӧсјыԍыг кості, правіԏеԉство вевјаліс унҗык нырнуӧԁыԍјассӧ робочӧјјаслыԍ ԏурмајасӧ пукԍӧԁавны. Бірмінгамса робочӧјјасӧс правіԏеԉство вӧјска& ԍілаӧн лаԋтӧԁіс. Боԍтчылісны-жӧ еԍкӧн промышԉеннӧј карјасын тӧлыԍ кежлӧ забастовка вӧчлыны (ԍвјашщеннӧј меԍац), но ез уԁајтчы. Меԁԍаыс сеԍԍа промышԉеннӧј кріԅіс помаԍԍыны мӧԁіс. Робочӧјјас еновтчыны мӧԁісны ревоԉуціја уҗыс, кор уҗ вылӧ бӧр мӧԁісны боԍтны. Тајӧ петкӧԁлӧ, мыј ангԉіјаса робочӧјјас костын ез-на вӧв бур оргаԋізаціјаыс.
 
Мӧԁ пеԏіціја.
 
1841-42 војасӧ бара таԉаліс промышԉеннӧј кріԅіс. Мукӧԁ інас, кріԅіс вӧсна којмӧԁ пај фабрікыс сувтісны. Уҗтӧм јӧз луныԍ лун соԁісны. Уҗалыԍ робочӧјјлӧн уҗалан ԁон уԍі 50%-ӧԇ. Тајӧ щыгӧм каԁ бара кыпӧԁіс чарԏістјасӧс. Завоԃітчісны забастовкајас. Ловетт, ԏурмаыԍ петӧм бӧрын јешщӧ
 
чорыԁа јӧзӧс ревоԉуціја тујыԍ мӧԁіс бӧрыԋтны, мыј робочӧјјаслы колӧ школајас, бібԉіоԏекајас воԍтавны, ещаҗык віна јуны. Прамејҗык нырнуӧԁыԍ пыԃԃі ӧні вӧлі ОʼКоннор.
1842 воӧ парламентӧ мытчісны мӧԁ пеԏіціја, коԁӧс вӧлі кырымалӧма 3.315.752 морт. Тајӧ пеԏіціја вӧлі-ԋін мӧԁнога ԋеуна, воԇԇа пеԏіціја ԍерԏіыс. Татчӧ вӧлі урчітӧма меԁԍа колан могјассӧ робочӧјјаслыԍ:
1. Бырӧԁны 1834 воԍа закон гӧԉ јӧз јылыԍ.
2. Лӧԍӧԁны фабрікын 10 часа уҗалан лун.
3. Выԉ ногӧн налогјас лӧԍӧԁны, меԁым гӧԉ јӧзӧс налог ез ԁојԁ. Сен-жӧ вӧлі гіжӧма, мыј уҗалыԍјас ԍурсјасӧн кулӧны щыг вӧсна. Мыј робочӧј, ԍемја вылӧ, нажевітӧ сӧмын кык пенсӧн лун, а короԉ ӧԏі луннас рӧскоԁ вӧчӧ -164 фунт, 17 шіԉԉінг, 60 пенс, а архіјепіскоп — луннас рӧскоԁ вӧчӧ 52 фунт 10 шіԉԉінг ԁон. Тащӧм вӧлі мӧԁ пеԏіціја.
Парламент бара ез віԁлы пеԏіціјасӧ.
Робочӧјјас промышԉеннӧј центрјасын. Манчеԍԏерын, Јоркын, Страффорорԁын завоԃітісны бастујтны. Бара објавітісны тӧлыԍ кежлӧ забастовка (священный месяц). Забастовка нуӧԁан коміԏетјас уналаын оргаԋізујтчісны. Нырнуӧԁыԍјас ез нырнуӧԁны, ез веԍкӧԁлыны, а масса бӧрас аԍныс кыскыԍысны&. Забастовка ез уԁајтчы, щыглун вӧсна робочӧјјаслы лоіс бӧр уҗӧ кутчіԍны. Правіԏеԉство ез уԅ, кор гӧгӧрвоіс, мыј ԍіла чарԏістјаслӧн чегны мӧԁіс, збојҗыка кутчіԍіс: нырнуӧԁыԍјасӧс ԏурмаӧ ԍујіс 1843-46 војасӧ промышԉенноԍт бара лаԁ вылӧ воіс, кріԅісыԍ петіс. „Націонаԉнӧј робочӧј ассоціаціја" сојузын шԉенјас сывны мӧԁісны: 40000 мортыԍ регыԃікӧн коԉі сӧмын 3000 морт. Оз поԅ шуны, мыј ԇік веԍ воші чарԏістјаслӧн мӧԁыԍ кыпӧԁчылӧм. 1843 воӧ петіс закон, коԁ ԍерԏі вӧлі ԁугӧԁӧма шахтајасын уҗӧԁны нывбабаӧс ԁа 10 арӧсӧԇ чеԉаԃӧс, 1847 воӧ вӧлі урчітӧма 10 часа уҗалан лун.
О'Коннор ԁа Бріенн боԍтԍісны прамӧј программа лӧԍӧԁны робочӧј ԃвіжеԋԋӧлы. Кор кутчіԍісны программа берԁӧ, вӧԉіԍԏі тыԁовтчіс, мыј кыкнаныс вӧлӧм зев ылынӧԍ робочӧј класс могјасыԍ. Та ԍерԏі-жӧ поԅӧ тӧлкујтны, кущӧм вӧлӧм сіјӧ каԁас робочӧјјаслӧн мӧвпјасыс.
Кыкнаныс Коннор і Бріенн тӧлкујтісны, мыј робочӧјлы колӧ еновтны фабрік-завоԁјас ԁа му берԁӧ бӧр кутчіԍны. Најӧ ез воԇлаԋ нуӧԁны, а бӧрвыв кыскісны ревоԉуціјасӧ.
 
Којмӧԁ пеԏіціја
 
1818 воӧ промышԉеннӧј кріԅіс бара чорыԁа таԉаԉіс. Тајӧ кріԅіс нӧшта чорыԁа ԁојԁіс Ангԉіјаса робочӧјӧс.
1848 воын Франціјаын кыптіс ревоԉуціја. Ӧні чарԏістјас збојҗыка кутчыԍісны уҗ берԁӧ. Лӧԍӧԁісны којмӧԁ пеԏіціја 5.700.000 кырымӧн.
Тајӧ пеԏіціја ԍетігӧн, чарԏістјаслӧн нырнуӧԁыԍіас лӧԍӧԁчісны парламент ԁорын зев ыҗыԁ ԃемонстраціја ԁа міԏінг вӧчны, меԁым повԅӧԁны правіԏеԉствоӧс. Апреԉ 10 лунӧ 1848 воӧ вӧлі шуӧма тајӧ міԏінгсӧ вӧчны. Но ԃемонстраціја вӧчны ез уԁајтчы, правіԏеԉство гӧгӧрвоіс планјас чарԏістјаслыԍ ԁа војеннӧј ԍіла лӧԍӧԁіс, сіјӧ лун кежлас. Чарԏістјаслӧн ԃемонстраціја ез ԍібавлы парламент ԁорӧԇ. Лоі Коннорлы ӧтнаслы нуны пеԏіціјасӧ парламентӧ.
Парламент бара ез віԁлы пеԏіціја. Коннор ачыс меԁ воԇ повԅіс, веԍкӧԁлыны ез вермы воԇӧ. 1850 војасӧ чарԏізм уԍны мӧԁіс ԇікӧԇ увлаԋ. „Націонаԉнӧј ассоціаціја робочӧј“ жебміс, лыԁӧн чіні. 1850 воԍаԋ промышԉенноԍԏ бара мӧԁіс кыпавны зев ӧԁјӧн. Тајӧ-ԋін ӧкӧверт уԍкӧԁіс, ԇікӧԇ бырӧԁіс чарԏістјаслыԍ ревоԉуціја уҗ вын.
 
Коԁјас вӧліны нырнуӧԁыԍјас 19 ԋем первој җынјын Ангԉіјаын.
 
Роберт Оуен 19 ԋем первој помԍаԋыс на ыҗыԁа ԋімаліс Аніԉіја паԍтала щӧщ мукӧԁ госуԁарствојасын. Оуен, кыԇ ачыс фабрікант, аԁԇіс щыгӧм олӧм робочӧјлыԍ і кӧсјыс бурмӧԁны налыԍ олӧмсӧ. Ас фабрікаас лӧԍӧԁіс 10 1/2 часа уҗалан лун, чеԉаԃӧс фабрікаын уҗӧԁны ԁугӧԁіс, воԍталіс школајас, боԉԋічајас, ԁонтӧм тӧварӧн вузаԍан лавкајас, пенԍіја сеталан кассајас віԍыԍлы ԁа пӧрыԍлы. Тајӧ ставсӧ вӧчіс ас фабріка берԁас, ас шщӧт вылас. 1806 воԍа кріԅіс ԁырјі уҗтӧм јӧзлы мынтіс ԍӧмӧн. Оуен тӧлкујтіс, мыј ас прімерӧн поԅас мукӧԁ капітаԉістјасӧс ԁа буржуазнӧј парламентӧс тащӧм туј вылӧ јӧткыны.
Но ԋемтор ез уԁајтчы. 1815 војасԍаԋ Роберт Оуен лӧԍӧԁіс асԍыс план, кыԇ капітаԉіԍԏіческӧј обшщество
 
 
піын-жӧ, тыштӧг, коԍтӧг классјас костын лӧԍӧԁны коммуԋізм нога оланног, меԁым ез вӧв експлоатаціја, собственноԍт. Та ԍерԏі мӧвпаліс лӧԍӧԁны му уҗалан коммунајас, кӧні меԁԍа уҗыс лоӧ віԇму берԁын.
Тащӧм коммуннаын уҗавны мӧԁасны ӧтвылыԍ, јукны проԁуктјас уҗ ԍерԏі. Меԁым уҗалан лун ез вӧв унҗык 4 — 5 часыԍ суткінас, меԁым сещӧм коммунајасын вӧліны бібԉіоԏекајас, ӧтувја сојан інјас (столовкајас). Первојсӧ мӧвпаліс Оуен, мыј тащӧм му-віԇ уҗалан коммунајас колӧ лӧԍӧԁны безработнӧјјасӧс бырӧԁӧм могыԍ, госуԁарство шщӧт вылӧ. Но бӧрынҗык мӧԁіс тӧлкујтны, мыј таԇ поԅӧ став капітаԉіԍԏіческӧј обшществосӧ вежны. Коммуна ас бур прімернас бырӧԁас капітаԉіԍԏіческӧј фабріка, мувылӧ собственноԍт, вежас сіјӧ соціаԉіԍԏіческӧј проізвоԁствоӧн.
1820 воӧ Р. Оуен муніс Амерікаӧ тащӧм коммунасӧ воԍтыны. Ас план ԍерԏі Амерікаын оргаԋізујтіс „Новаја гармоԋіја" ԋіма коммуна. Но тӧлк таԍ ез боԍт, коммуна кіԍԍіс, ачыс рӧзӧрітчіс, ԁа ԋекыԇ сіјӧ ез і вермы лоны, меԁ тащӧм ногӧн капітаԉізм бырӧԁны. Оуен вітчыԍіс, мыј капітаԉістјас гӧгӧрвоасны тащӧм буртор ԁа отсаласны ԍӧмӧн ԁај аԍныс тащӧм торјӧ кутчыԍасны.
Оуен пӧшта на којмӧԁ ног завоԃітчыліс капітаԉізм пыщкын, капітаԉізмсӧ вӧрԅӧԁтӧг, бурмӧԁны олӧмсӧ гӧԉјӧзлыԍ, лӧԍӧԁны коопераԏівјас моԁаа оргаԋізаціјајас. Оуен гӧгӧрвоіс, мыј став омӧԉ торјыс капітаԉізм ԁырјі
15-ӧԁ ԍерпас. Роберт Оуен.
абу проізвоԁствоын, а ембурсӧ ԋеногӧн јуклӧмын, ԃеԋгаын. Та ԍерԏі, Оуен лӧԍӧԁны мӧвпаліс потребіԏеԉскӧј коопераціја моԁаа оргаԋізаціјајас. Меԁым тӧвар вӧлі ԍетӧма сіјӧ-жӧ ԁоннас, мыј сулалӧ сіјӧ фабрікаыслы. Быԁ уҗалыԍ меԁ, уҗ пыԃԃі боԍтіс гіжӧԁ ԃеԋга пыԃԃі, кытчӧ гіжӧма уна-ӧ уҗалӧма, а та ԍерԏі меԁ быԁ тӧвар сеԍԍа верміс боԍтны „вежлаԍан базарјас“ вылыԍ. Мыј ԃеԋгаыԍ та ногӧн-кӧ ԋінӧм, сіјӧ колӧ бырӧԁны, ԁа чекјасӧн вежны. Меԁ ставнас тајӧн вӧрӧшітчіс ,,Вежлаԍан (меновӧј) банк“. Таԇ меԁ бӧрын мӧвпаліс Р. Оуен, мыј та вылӧ капітаԉістјас і сарјас сӧглас ԍетасны. 1818 воӧ мукӧԁ госуԁарствоса сарјаслы гіжліс, меԁым најӧ отсӧг ԍетасны. Но прӧста віԁчыԍіс, наԃејтчіс Оуен.
Оуен кӧсјіс соціаԉізм нога олан ног лӧԍӧԁны капітаԉізм пазӧԁтӧг, коԍтӧг, ревоԉуціјатӧг. Сіјӧ мӧвпаліс, мыј прамејҗык-кӧ ԁа јураҗык морт бур олӧм бурмӧԁан план лоӧ став олӧмыс мӧԁногӧн бергӧԁчас. Мыј капітаԉістјас гӧгӧрвоасны ԁа аԍныс тајӧ план ԍерԏіыс олӧмсӧ бурмӧԁасны. Став плансӧ асԍыс Р. Оуен кӧсјіс олӧмӧ пӧртны чӧвлӧԋӧн, тыштӧг.
Классјас костын тыш јылыԍ, ԃерт, ԋекущӧма ез мӧвпыштлы. Робочӧјјасӧс Оуен ӧлӧԁіс стачкајасыԍ ԁа ізбіраԏеԉнӧј права корӧмыԍ Чарԏізм кыптылан каԁӧ. Оуен Чарԏізм ԃвіжеԋԋӧ ԁырјі бӧкын сулаліс. Р. Оуенлӧн велӧԁӧм лоі олӧмӧ пӧртны, поԅтӧмтор (утопіја). Та ԍерԏі Р. Оуенӧс лыԃԃӧны соціаԉіст-утопістӧн, а сылыԍ велӧԁӧмсӧ утопіческӧј (олӧмӧ пӧртны поԅтӧм) соціаԉізмӧн.
 
Ловетт.
 
Ԍекретар &Націонаԉнӧј робочӧј ассоціаціјаын“. Воԇԇа пеԏіціја мытчігӧн нырнуӧԁіс чарԏістјас пӧвстын. Планјас сылӧн вӧлі — тыштӧг чӧвлӧԋӧн парламентӧ пыртӧԁны робочӧј ԃепутатјасӧс, а сеԍԍа лӧԍӧԁны робочӧјлыԍ олӧм кокԋӧԁан законјас. Ловетт ревоԉуціјаыԍ, восстаԋԋӧыԍ поліс, ӧлӧԁіс робочӧјјасӧс.
Та вӧсна Ловеттлыԍ парԏіјасӧ ԋімтісны „Парԏіја мораԉнӧј ԍілы“-ӧн. 1841 војасӧ Ловетт, ԏурмаыԍ петӧм бӧрын, вежіс асԍыс плансӧ і мӧвпјассӧ, мыј, ізбіраԏеԉнӧј права перјӧм ԁорыԍ, бурҗык робочӧјјас пӧвстын восттаԏеԉнӧј&, уҗ нуӧԁны, беԍеԁајас пыр, бібԉіоԏека пыр ԁа робочӧјјаслы олӧм бурмӧԁӧм пыԃԃі, ещаҗык віна
 
щӧктіс јуны. Меԁ бӧрын ԇікӧԇ ревоԉуціја уҗ вылыԍ вешјіс бокӧ.
 
О'Коннор
 
Чарԏізм завоԃітчігӧн вӧлі мӧвпалӧ, мыј колӧ ԍілаӧн чуктӧԁны права, оз ко уԁајтчы пеԏіціјаӧн. Сылыԍ парԏіјасӧ ԋімтісны: „Парԏіја фіԅіческӧј ԍілыӧн". Робочӧј центрјасын нырнуӧԁіс,& Чарԏізм кыпӧԁчан каԁӧ, меԁԍасо О'Коннор. Коммуԋізм О'Коннор ез гӧгӧрво. Кыскіс важ пӧраӧ робочӧјјассӧ му-віԇ берԁӧ бӧр. 0‘Коннор вӧлі:& рӧзӧрітчӧм креԍԏаԋінлӧн іԃеолог. Коннор ачыс ас јывԍыс віԍталіс: „Ме абу коммуԋіст. Коммунізм бырӧԁӧ собственноԍт. Ме ногӧн колӧ, меԁ быԁ робсчӧјлӧн вӧлі аслас му, мӧс, ыж, рыныш, амбар, пішщаԉ. Коммуԋізм ԁышмӧԁас мортӧс, ас овмӧсас мортыс меԁԍа бура, ԍӧлӧмԍаԋыс уҗалас“. Та ԍерԏі ОʼКоннор мӧвпаліс правіԏеԉстволыԍ корны му-віԇ ԁа быԁ робочӧј костын јуклыны, таԇік олӧм-вылӧм бурмӧԁны.
 
Ԍԏефенс.
 
О'Коннор віԇӧԁласа-җӧ кымын. Ланкашірса робочӧјјас пӧвстын нырнуӧԁыԍ вӧлі — поп Стефенс. Меԁԍасӧ сіјӧ горзіс выԉ „гӧԉјас закон" лӧсӧԁӧм јылыԍ. Сԏефенс чуксаліс јӧзӧс вооружоннӧј восстаԋԋӧ вылӧ, сеталӧмӧн, ԍілаӧн — закон чуктӧԁны. Воԇӧ вылӧ план Ԍԏефенслӧн нӧшта-на реакціоннӧј вӧлі, ОʼКоннор план ԍерԏі. Сіјӧ чуксаліс капітаԉіԍԏіческӧј фабрік-завоԁјас бырӧԁны, робочӧјјаслы разӧԁчыны ԃеревԋајасӧ віԇ-му ԁінӧ, сещӧм важ нога олӧм лӧсӧԁны, меԁ влаԍт ԁорын вӧліны ԁворана ԁа ԁуховенство. Кыскіс Ԍԏефенс бӧр феоԁаԉізмлаԋ олӧмсӧ. Тајӧ, О'Коннор моз-жӧ, вӧлі рӧзӧрітчӧм креԍԏаԋінлӧн іԃеолог.
 
Харнеј.
 
Прамӧјҗыка гӧгӧрвоіс О'Коннор, Ловетт ԁа Сԏефенс ԍерԏі, робочӧј ԁвіжеԋԋӧ — Харнеј, коԁі ԇоԉаԋԇік робочӧј котырӧн руковоԃітіс. Харнеј кӧсјіс бырӧԁны неравенство јӧз костыԍ, меԁым ставлы вӧлі ӧткоԃ бур олӧм. Чарԏізм ԁырјі Харԋеј чуксаліс коԍ нуӧԁны 8 часа уҗалан лун вӧсна ԁа чеԉаԃӧс фабрік-завоԁ уҗыԍ мезԁӧм вӧсна. Харнеј гӧгӧрвоіс, мыј ԍілатӧг, чӧвлӧԋӧн некущӧм закон чуктӧԁны оз поԅ правіԏеԉстволыԍ. Сіԇ-жӧ гӧгӧрвоіс, мыј буржуаԅіја кӧсјыԍӧм вылӧ оз поԅ ескыны, кор быԁ воԍколын капітаԉістјас пӧрјаԍӧны, мыј пеԏіціја пыр вермаԍӧмӧн робочӧјлы тӧлк
 
 
оз боԍт. Колӧ вооружоннӧј восстаԋԋӧ кыпӧԁны. Оз-кӧ бурӧн ԍетны робочӧјјаслы ізбіраԏеԉнӧј права, колӧ војеннӧј ԍілаӧн боԍтны Лонԁон ԁа ас наукӧн робочӧј парламент лӧԍӧԁны. Но робочӧјјас пӧвстын зев еща вӧлі на Харнеј ног тӧлкујтыԍ. Вооружоннӧј восстаԋԋӧӧ јона пӧгібӧ воӧм іныԍ-ԋін сӧмын кутчіԍісны. Унҗыкыԍсӧ кутчіԍісны пеԏіціја берԁӧ, чӧвлӧԋӧн олӧм лӧԍӧԁан туј вылӧ. Робочӧј класс Ангԉіјаын сіјӧ каԁас Харԋеј моз тӧлкујтны ез на ԍаммы, томҗык на вӧлі. Вот мыј вӧсна Харԋејлы еща јортјасыс ԍурісны сы інԁӧм тујті муныԍјас.
 
Чарԏізмлӧн кусан помка.
 
Чарԏістјаслыԍ кыпӧԁчӧм правіԏеԉство верміс бырӧԁны сіјӧн, мыј сіјӧ каԁас робочӧј класс муртса на мӧԁіс оргаԋізујтчыны классӧ. Унҗыкыԍсӧ ӧкмыліс рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋік піыԍ ԁа креԍԏана піыԍ, коԁјаслӧн ез вӧв-на прамӧј, проԉетаріат нога классӧвӧј мӧвпјас. Сӧмын-ԋін пӧгібӧ воӧм мыԍԏ петлісны ревоԉуціја туј вылӧ. Сещӧм мӧвпјас, меԁ ревоԉуціја пыр ԇікӧԇ мезԁыԍны ыҗыԁалыԍ классјасыԍ — капітаԉізмыԍ. Меԁԍа јона кыпӧԁчывлісны кріԅіс војасӧ ԁа уҗтӧм, нажеткатӧм каԁӧ, кор вывті-ԋін чорыԁа воԁіс ԍӧкыԁлуныс на мышку вылӧ. Сіјӧ каԁӧ робочӧјјас ез на кужны пуктыны, меԁым асԍыныс могјас чуктӧԁны ревоԉуціја пыр, унҗыкыԍсӧ тајӧ могјасԍыс сувтісны бокӧ, вермаԍісны, ԉібӧ буржуаԅіја могјас вӧсна, ԉібӧ посԋіҗык могјас вӧсна, ԉібӧ ԇікӧԇ веԍкыԁ тујыԍ бокӧ кежлісны.
Чарԏістјас, а сіԇ-жӧ-і став робочӧј массаыс ез прамеја гӧгӧрвоны, мыј уԁајтчас-кӧ робочӧј преԁставіԏеԉјасӧс парламентӧ пукԍӧԁны, ԋемтӧр бурторјыс татыԍ оз-жӧ ло, сіԇ-жӧ ез гӧгӧрвоны, мыј капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁство ԇоԋнасӧн колӧ бырӧԁны. Унҗык вожԃјасыс ез тӧжԁыԍны соціаԉіԍԏіческӧј пӧраԁокјас лӧԍӧԁӧм восна, а кыскісны бӧрвыв, важ олӧмлаԋ, ас овмӧсӧ ԁа ас маԍԏерскӧјӧ. Секԍа робочӧј класс унҗыкыԍсӧ мӧвпаліс бӧр разӧԁчыны ԍіктјасӧ, лӧԍӧԁны мутор, овмӧстор ԁа быарӧԁны& фабрікајас, карјас. Сіјӧн ОʼКоннор, — меԁԍа ԋімалыԍ вожԃыс робочӧјјаслӧн шуліс: „Быԁӧнлӧн-кӧ вӧлі &слас жыԏԋік, аслас мутор, аслас рыныш, керка, пішщаԉ — сек еԍкӧ ез вӧв робочӧјјас јылыԍ ԍорԋі". Сӧмын ԇоԉӧԋԇік котыр чарԏістјас піыԍ гӧгӧрвоісны, мыј робо-
 
чӧј классӧс тајӧ фабрік-завоԁјасыԍ і мезԁасны, кор најӧ пӧрӧны обшщественнӧј собственноԍтӧ.
Сіԇ-жӧ омӧԉтор вӧлі чарԏізм кыптылігӧн сіјӧ, мыј на костын вӧлі уна ԍікаса мӧвпјаса јӧз. Војвывса промышԉеннӧј рајонса робочӧјјаскӧԁ, коԁјаслӧн вӧлі вывті ԍӧкыԁ олӧмыс, вӧліны мелкӧј буржуаԅіја мӧвпјаса ремеԍԉеԋԋікјас, Лонԁонса ыҗыԁ кваԉіфікаціјаа робочӧјјас, коԁјас боԍтісны бур нажетка, лӧԍыԁҗыка олісны. Вот кущӧм вӧлі чарԏістјаслӧн составыс. Сіјӧн чарԏістјас пӧвстын уна ног ԍорԋітісны, торја могјас сувтӧԁісны быԁсӧн аслыс ногӧн. Чарԏістјаслӧн ԋекымын нырнуӧԁыԍјас, коԁјаслӧн мӧвпјасыс матыԍмісны војвывса ревоԉуціоннӧј робочӧј мӧвпјаскӧԁ, корісны мырԁӧн вооружоннӧј восстаԋԋӧ пыр чуктӧԁны права. Најӧ шуԍісны; „Парԏіја фіԅіческӧј ԍілы"-ӧн. Ԍорԋітісны најо сіԇі, мыј правіԏеԉство-кӧ оз ԍет бурӧн права робочӧјлы, колӧ мырԁӧн, ԍілаӧн сіјӧ бӧԍтны, враг ԍілалы колӧ сувтны паныԁ ԍілаӧн-жӧ.
Мукӧԁ нырнуӧԁыԍјас мӧвпалісны, мыј бурӧн, чӧвлӧԋӧн, агітаціја-пропаганԁаӧн правіԏеԉствоса шԉенјасӧс ас ԁор бергӧԁӧмӧн правіԏеԉстволыԍ корны выԉ робочӧј законјас. Тајӧ парԏіја шуԍіс „Парԏіја мораԉнӧј ԍілы"-ӧн. На ногӧн масса верміс перјыны правіԏеԉстволыԍ сӧмын ԍорԋітӧмӧн ԁа лаԁмӧԁчӧм, (пеԏіціјајасӧн), мыј смутаӧн ԁа безпораԁокӧн массалӧн вын чінӧ. Сеԍԍа чарԏістјаслӧн ез вӧв ԋекущӧм поԉіԏіческӧј программа, сы вӧсна ез ӧԏі кывјӧ воны ас костын, кущӧм ногӧн вермаԍны правіԏеԉствокӧԁ.
 
Мыј буртор, омӧԉтор петкӧԁлӧ чарԏізм
 
Ԃерт, чарԏістјас кыпӧԁчылӧмын вӧлі уна тырмытӧмтор. Тајӧ вӧлі меԁвоԇԇа оргаԋізаціја, коԁі сувтіс робочӧј могјас вӧсна. Тајӧ ԁвіжеԋԋӧын вӧлі сувтӧԁӧма поԉіԏіческӧј могјас, чуктӧԁны правіԏеԉстволыԍ бӧрјыԍан права, поԉіԏіческӧј влаԍт, меԁым сеԍԍа робочӧјлыԍ бурмӧԁны олӧмсӧ.
Чарԏістјас лӧԍӧԁісны меԁвоԇԇа поԉіԏіческӧј парԏіја. Тајӧ поԉіԏіческӧј парԏіја шуԍіс „чарԏісткӧј& ассоціаціјаӧн". Сылӧн вӧлі аслас коміԏет, агітаторјас, парԏіјаса шԉенјас костын вӧлі первој лӧԍӧԁӧма шԉенскӧј взносјас. Ревоԉуціја кыптылан војасӧ тајӧ парԏіјаас вӧлі шԉеныс 40 ԍурс мортӧԇ.
 
ВЫВОԁЈАС
 
Ангԉіја овмӧс ԋеԉамынӧԁ во помјасӧ-ԋін ԇікӧԇ вуҗіс мелкӧј проізвоԁствоыԍ гырыԍ промышԉенноԍт поԁвылӧ. Ангԉіја лоі меԁԍа ыҗыԁ, меԁԍа јон промышԉеннӧј капітаԉізм поԁула госуԁарствоӧн. Промышԉеԋԋікјас, капітаԉістјас боԍтісны ыҗыԁ барышјас, мукӧԁ госуԁарствојас ԍерԏі сіјӧн, мыј Ангԉіјаын ԏехԋіка муніс јона воԇын. Мі тӧԁам, мыј Ангԉіја меԁ војԁӧр вуҗіс кі пома уҗыԍ машіна уҗ вылӧ.
Ангԉіјаса промышԉеԋԋікјас барышјасыԍ ічӧԏік пај ԍетыштісны робочӧјјаслы, уҗԁон ыҗԁӧԁыштӧмӧн, ԃерт, велӧԁчӧмаҗык робочӧјјаслы сӧмын, кваԉіфіцірованнӧј робочӧјлӧн вӧлі бурҗык условіјӧыс, мукӧԁ, робочӧјјас ԍерԏіыс. Сеԍԍа уҗтӧм, нажеткатӧм јӧз ещаҗык лоіс 1850 војасын. Уна робочӧјӧс мӧԁӧԁісны Австраԉіјаӧ ԁа Каԉіфорԋіјаӧ зӧлӧта корԍны, бурӧщ тајӧ каԁасӧ вӧлі воԍтӧма сещӧм уҗјассӧ.
Таԇ робочӧјјаслӧн, квајтымынӧԁ војас завӧԃітчіг, олӧм тӧԁтчымӧн бурмыштіс. 1850 воӧ-кӧ печкыԍјас боԍтісны вежонја уҗԁон 18 шіԉԉінг мыԁта, 1860 воӧ соԁіс 20 шіԉԉінгӧԇ. Кыыԍјас 1850 воӧ боԍтісны уҗԁон 13 шіԉԉінг, а 1860 воӧ ԋін 15 шіԉԉінг. 1850 воӧ стоԉар боԍтіс 20 шіԉԉінг, а 1860 воӧ 25 шіԉ. Камеԋшщік 1850 воӧ — 23 шіԉԉінг, а 1860 воӧ — 30 шіԉԉінг.
Ԋеуна олӧм бурмыштӧм вӧсна, прамеја оргаԋізујтчытӧм робочӧјјас, кежісны ревоԉуціоннӧј могјасыԍ, кіԍԍіс ревоԉуціоннӧј чарԏізм.
 
ЈУАԌАНЈАС
 
1. Кущӧм лоі олӧм-вылӧм Ангԉіјаса робочӧјјаслӧн ԁа беԁноталӧн промышԉеннӧј переворот бӧрын?
2. Кыԇі первој каԁӧ робочӧјјас венԍісны преԁпріԋімаԏеԉјаскӧԁ ас могјас вӧсна?
3. Кыԇі правіԏеԉство робочӧјкӧԁ воԇсаԍіс?
4. Мыјла робочӧјјаслы 1825 војас бӧрын ԍетісны вӧԉа бӧр сојузјас воԍтны. Кыԇі тајӧ колӧ гӧгӧрвоны?
5. Ангԉіјаса парламент 19 ԋем завоԃітчігӧн кущӧм классјаслыԍ могјас меԁԍасӧ могмӧԁіс?
6. Мыјла буржуаԅіја сещӧма сујԍіс парламентӧ?
7. Мыјла буржуаԅіјалы мешајтчіс "Ԋаԋ закон“ ԁа „гӧԉ јӧз јылыԍ закон“?
8. Кущӧм вӧлі олӧм кустарлӧн ԁа робочӧјлӧн. Мыјӧн меԁԍасӧ налӧн омӧԉтчіс олӧмыс?
9. Мыјла буржуаԅіја восстаԋнӧ вылӧ мӧԁіс „ызјӧԁны" робочӧјјасӧс щӧщ. Кущӧм сылӧн та ԍерԏі вӧліны мӧвпјас?
10. Мыј ԍетіс буржуаԅіја проԉетаріатлы, влаԍт ас кіӧ ԍурӧм бӧрын, кущӧм законјас?
11. Кыԇ колӧ гӧгӧрвоны „Сіԍмӧм бӧрјыԍан округјассӧ“ (гԋілые меԍԏечкі). Кыԇі најӧ артмісны?
12. Мыјла робочӧјјас мӧԁісны вермаԍны „вԍеобшщӧј ізбіраԏеԉнӧј права вӧсна.“ Кыԇ најӧ та јылыԍ тӧлкујтісны?
13. Кыԇ колӧ ԁонјавны меԁ воԇԇа пеԏіціја. Мыјла сетчӧ уҗалӧм ԁон јылыԍ, уҗалан лун јылыԍ ез вӧв ԋемтор гіжӧма?
14. Мыјӧн торјалӧ мӧԁ пеԏіціја воԇԇа пеԏіціјаыԍ?
15. Мыј јылыԍ спорӧ воісны чарԏістјаслӧн руковоԃіԏеԉјас Ловетт ԁа Оконнор ас костын. Кыԇ тајӧ спор массаыслы інміс?
10. Мыјла еа уԁајтчы којмӧԁ пеԏіціјаыԍ ԋемтор?
17. Мыј меԁԍа ыҗыԁ ӧшыбкајасыс, гӧгӧрвотӧм торјыс вӧлі чарԏістјаслӧн?
18. Мыјла 1840-50 воԍа ревоԉуціоннӧј ԃвіжеԋԋӧ Ангԉіјаыԍ ԋімтӧмӧԍӧ& „Чарԏізмӧн"?
19. Ԁонјалӧ, кущӧм ӧшыбкајас вӧчісны, Роберт Оуен, Ловетт, Ԍԏефенс, О'Коннор, сеԍԍа та ԍерԏі вӧчӧ вывоԁјас, верміс-ӧ робочӧј ԃвіжеԋԋӧ веԍкыԁ туј вылӧ сувтны?
20. Кыԇік чарԏістјас мӧвпалісны олӧм бурмӧԁны. Кыԇік плансӧ налыԍ ԋекымын кылӧн віԍтавны?
21. Мыјла „Чарԏізм" бырі ԇікӧԇ?
22. Кущӧм омӧԉтор, буртор петкӧԁліс чарԏістјаслӧн кыпӧԁчылӧм воԇӧ кежлӧ проԉетаріатлы?
„РЕВОԈУЦІЈАЛӦН ТУЈ ФРАНЦІЈАЫН 1848 ВОЈАСӦԆ"
 
Воԇԇа ԏемајаскӧԁ јітӧԁ.
 
Мі воԇԇа урокјасын велӧԁім 18 нем помса ревоԉуціја Франціјаыԍ — Веԉікӧј Французскӧј ревоԉуціја. 18 нем помса ревоԉуціјалӧн вӧлі сувтӧԁӧма мог воԍтыны туј промышԉеннӧј капітаԉізмлы. Ԇескӧԁан торјассӧ коԁјас вӧлі тупкӧны туј капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁстволы, буржуаԅіја влаԍт берԁӧ суԇӧԁчӧмлы, 18 нем помса ревоԉуціја путкыԉтіс, чышкыштіс, воԍтіс быԁман туј промышԉеннӧј капітаԉізмлы. 1789 — 92 војасын буржуаԅіја, кор вермаԍіс ԁуховенствокӧԁ, ԁворанствокӧԁ ԁа ԁворанскӧј короԉкӧԁ щӧщ кыпӧԁіс увԍаԋ нарԏітӧм классјасӧс ревоԉуціја туј вылӧ — мелкӧј буржуаԅіјаӧс, робочӧјјасӧс. Мелкӧј буржуаԅіја сеԍԍа ачыс вӧчіс ревоԉуціја, мырԃԃіс промышԉеннӧј буржуаԅіјалыԍ влаԍтсӧ (1792 — 94 в.в.). Промышԉеннӧј буржуаԅіја сещӧм-жӧ ԉокыԍ, кыԇік і важ пӧраԁок вылӧ, уԍкӧԁчіс мелко-буржуазнӧј ревоԉуціја вылӧ ԁа вірӧн пӧԁтіс сіјӧ, 1791 воын, мелко-буржуазнӧј респубԉіка і став законјассӧ сылыԍ 1794 воԍаԋ промышԉеннӧј буржуаԅіја бырӧԁіс ԁа лӧԍӧԁіс гырыԍ буржуаԅіја могјас ԍерԏі респубԉіка формаа-жӧ влаԍт — „ԃіректоріја". Ԃіректоріја воԇын первојԍаԋ сувтісны могјас, меԁым промышԉеннӧј буржуаԅіјалыԍ ревоԉуціја пыр шеԁӧԁӧм влаԍт, бура віԇны ӧԏі ногӧн важ пӧраԁок кыпӧԁчӧмыԍ (ԁворанствоыԍ ԁа ԁуховенствоыԍ), а сіԇ-жӧ мелкӧј буржуаԅіја кыпӧԁчӧмыԍ. Чорыԁа јіҗіс промышԉеннӧј буржуаԅіјалы мелкӧј буржуаԅіјалӧн 1792 — 94 воԍа кыпӧԁчылӧм.
 
Респубԉікаԍаԋ імперіјаӧԇ
 
Колӧ вӧлі та ԍерԏі-кӧ буржуаԅіјалы кутны асԍыс завојеваԋԋӧјас, меԁ вӧлі чорыԁ, крепыԁ госуԁарственнӧј влаԍт Респубԉіка формаа влаԍт — ԃіректоріја (1795-99 в.в.) ез вермы тащӧм могјассӧ буржуаԅіјалыԍ могмӧԁны. Бур-
 
 
жуаԅіја ӧні ачыс-ԋін поліс респубԉікаыԍ, мыј респубԉіка формаа влаԍтыс быԁԍама пӧлӧс смутајасыс артмӧны. Буржуаԅіја ӧні гӧтов вӧлі вежны респубԉіка монархіја вылӧ, крепыԁ војеннӧј ԃіктатура формаа влаԍт вылӧ, сӧмын меԁым тајӧ влаԍтыс кужіс віԇны буржуаԅіјалыԍ завојеваԋіјӧјассӧ ԁа увԍаԋ ревоԉуціја кыптӧм ԁугӧԁны. Буржуаԅіја ачыс лӧԍӧԁчыс ԁонтӧм ԁоныԍ, ыҗыԁ ԁонӧн перјӧм респубԉіка,& вузавны, вежны монархіја вылӧ. Сӧмын колӧ вӧлі корԍны прамӧјҗык, чорыԁҗык кіја мортӧс, коԁі еԍкӧн верміс тајӧ буржуаԅіја могјасӧн справітчыны ԁа коԁлы поԅӧ госуԁарственнӧј влаԍт ԍетны.
 
Напоԉеон Бонопартлӧн& Імперіја (1799 — 1814 в.).
 
Корԍыԍны ԁыр ез ков. Франціјаса буржуаԅіјалы тащӧм чорыԁ кіа (војеннӧј шпага), госуԁарствоӧн нырнуӧԁыԍ, ԍурі јона корԍыԍтӧг — Напоԉеон Бонопарт. Напоԉеон ԋімаліс ревоԉуціја војасԍаԋ-на, кыԇ бур геԋерал — полковоԃец, ԋе ӧтпыр вӧтлыліс ԋепріјаԏеԉӧс ревоԉуціја војасӧ Франціјаыԍ ԁај мукӧԁ госуԁарствојаслыԍ щӧщ сӧрвітіс ԏерітӧріјајас. Вот мыјла буржуаԅіја Напоԉеӧн& Бонопарт вылӧ кутіс ыҗыԁ наԃеја, мыј сіјӧ вермас буржуаԅіјалыԍ могјас олӧмӧ пӧртны. Нојабр 9 лунын (18 брюмера) 1799 воын Напаԉԉон Бонопарт, Јегіпетскӧј војна помаԍӧм бӧрын, воіс Паріжӧ арміјаӧн ԁа вӧчіс переворот. Ԃіректоріјаӧс бырӧԁіс ԁа влаԍт ԍетіс Франціјаӧн вескӧԁлыны& 3 консуллы. Ачыс пукԍіс меԁыҗыԁ консул-пыԃԃіыс. Таԇі ԃіректоріја местаӧ лоі „Консуԉство“ ԋіма влаԍт. Гырыԍ промышԉеннӧј буржуаԅіја ез паныԁ мун переворотлы, а раԁліс, ԍӧмӧн отсаліс Напоԉеонлы переворот вӧчны. 1804 воӧ Напоԉеон бырӧԁіс „Консуԉство“ влаԍт ԁа аԍсӧ јавітіс, імперјаторӧн. Бонопарт зев бура служітіс буржуаԅіјалы, сылыԍ завојеваԋіјӧјас ез пом, а воԇлаԋ нуӧԁіс, буржуаԅіја фабрік-завоԁјаслы туј воԇӧ воԍтіс.
1. Уна пӧлӧс војнаын Напоԉеон поԁчіԋітіс пӧшԏі став Јевропаса ԃержавасӧ војеннӧј ԍілаӧн. Татчӧ туј воԍԍіс Франціјаса тӧварјаслы.
2. Напоԉеон тупкіс Ангԉіја конкурентлыԍ туј Јевропаса гусуԁарствојасӧ тӧварјас вајӧмыԍ, лӧԍӧԁіс быԁ пӧкӧрітӧм госуԁарствоӧ, „Коԋԏіԋентаԉнӧј блокаԁа" за-
 
кон, коԁ ԍерԏі ез поԅ тӧргујтны Ангԉіјакӧԁ, ԁа тӧварјас сеԍ вајны.
3. Сіԇ-жӧ Напоԉеон Бонопарт увԍаԋ ревоԉуціја кыптан туј зев бура тупкіс. Креԍԏаԋінлыԍ, ревоԉуціја војасӧ боԍталӧм мујас, ез мырԃԃы, а ԇоԋнас коліс& на кіӧ. Та ногӧн креԍԏанствосӧ ас берԁас матыԍтіс, 1803 воӧ робочӧјјаслыԍ ревоԉуціја туј тупкіс: сојузјас оргаԋізаціјајас налыԍ бырӧԁіс.
Напоԉеон ԁырјі ӧԁјӧн кыптіс капітаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍт. Націонаԉнӧј выставка вылын 1801 воӧ фабрік-завоԁјасԍаԋ вӧлі 229 експонат вајӧма, а 1806 воӧ — 1422 експонат.
„Коԋԏіԋентаԉнӧј блакаԁа" ԁа војнајас зев вӧлі ківыв Франціјаса буржуаԅіјалы.
Напоԉеон вермӧм госуԁарствојасыԍ бырӧԁіс „важ пӧраԁок", лӧԍӧԁіс мукӧԁ Јевропаса госуԁарствојасӧ буржуаԅнӧј пӧраԁокјас.
Но Франціјалы ез уԁајтчы вежны Ангԉіјаӧс, војнајас пыр, ԋі „коԋԏіԋентаԉнӧј блокаԁа" пыр. Море вылын Ангԉіја ебӧсаҗык пыр вӧлі, унҗык колоԋіјајассӧ Франціјалыԍ мырԃԃаліс, кор Напоԉеон јевропаын „мырԍіс". Мӧԁ ногӧн-кӧ „конԏіԋентаԉнӧј блокаԁа" сорны мӧԁіс вузаԍан-тӧргујтан уҗ: колан сырјо быԏ ковміс вајны море, океанјас сајыԍ, а Ангԉіја ас ыҗыԁ војеннӧј карабјасӧн пощіс гӧгӧрбок. Ԁа і ԁона сырјо бокыԍ вајӧм ԁонԍӧԁіс тӧвар капітаԉістлыԍ. Тӧргӧвӧј оборот 1806 воԍаԋ 1812 воӧԇ 933 міԉԉон шајтԍаԋ уԍі 640 міԉԉонӧԇ, кыптӧм пыԃԃі.
Пӧкӧрітӧм госуԁарствојасын французскӧј капітаԉістјас лоісны монопоԉіјајасӧн, ез ԍетны кыптыны сетчӧс капітаԉіст фабрік-завоԁјаслы. Вывті чорыԁа зелӧԁіс Напоԉеонлӧн поԉіԏіка пӧкӧрітӧм госуԁарствојасыԍ промышԉенноԍт. Пӧкӧрітӧм госуԁарствојас вітчіԍісны каԁ, кор поԅас Франціја кабыр улыԍ мынтӧԁчыны.
22 воԍа помтӧм војна вывті ԁонӧ ԍувтіс. 3 1/2 міԉԉона арміјаыԍ 1750000 морт уԍі, промышԉенноԍт сувтны мӧԁіс, банкірјаслӧн, ԅемԉевлаԃеԉечјаслӧн 50% мынԁта ԁокоԁныс уԍі. Меԁым ԁокоԁ соԁтыны војна рӧскоԁјас вылӧ — налогјас кык мынԁа соԁіс. Меԁԍа-ԋін Бонопартыс& буржуаԅіја кӧԇаліс, „кор 1812 воын Роԍԍіја-
кӧԁ војујтігӧн став 600000 лыԁ арміјасӧ воштіс, ԁа став важ завојеваԋԋӧјас „ворсӧԁіс". Напоԉеон ез вермы воԇӧ служітны буржуаԅіјалы, сіјӧн буржуаԅіја сіјӧс еновтіс, креԍԏаԋін ԁӧзміс помтӧм војнаыԍ.
 
Напоԉеонлӧн уԍом ԁа Бурбонјасӧс пукԍӧԁӧм (реставраціја).
 
Кор Напоԉеонӧс верміс Роԍԍіја Ангԉіјакӧԁ, Ангԉіја ԍамміс став важ сојузԋікјассӧ Франціјалыԍ торјӧԁны ԁа ас ԁорас кыскыны. Австріја, Пруԍԍіја, Ітаԉіја, Іспаԋіја — ставыс ӧтувтчісны ԁа ыҗыԁ војскаӧн пазӧԁісны Напоԉеонлыԍ арміјасӧ. 1814 воӧ Паріжсӧ боԍтісны. Напоԉеонӧс імператорыԍ чӧвтісны, сы пыԃԃі пукԍӧԁісны ԁворанскӧј короԉӧс Ԉуԁовік XVIII Бурбонӧс, 1792 воӧ каԅԋітӧм короԉ Ԉуԁовік ХVІ-лыԍ рӧԁсӧ. Франціјаса буржуаԅіја ез окоԏіт Бурбонӧс, поліс мыј Ԉуԁовік XVIII-кӧԁ щӧщ локтас бӧр влаԍт берԁӧ ԁворанство, ԁуховенство ԁа став важ пӧраԁокыс. Но вӧчны ԋемтор ез вермы. Бурбонӧс пукԍӧԁісны мукӧԁ госуԁарствоса штык ԍілаӧн. Вермыԍјас лӧԍӧԁчісны бырӧԁны Франціјаыԍ ревоԉуціја поз, сіјӧн і важ пӧраԁоксӧ лӧԍӧԁісны мырԁӧн Франціјаын. 1789 воԍаԋ буржуаԅіја 25 во коԍ нуӧԁіс Бурбонјаскӧԁ, важ пӧраԁоккӧԁ, но меԁ бӧрԏі бӧр пукԍӧԁісны Бурбонјасӧс влаԍт берԁӧ ԁа ԍетісны важ права ԁворанстволы ԁа ԁуховенстволы.
Бурбон короԉлы ез уԁајтчы, ԃерт, бырӧԁны буржуаԅіјалыԍ 25 воԍа завојеваԋԋӧјассӧ ԇікӧԇ ԁа лӧԍӧԁны сещӧм пӧраԁок, кущӧм вӧлі Франціјаын 1789 воӧԇ. Короԉ Бурбон 1814 воӧ ԍетіс конԍԏітуціја, коԁ ԍерԏі влаԍт ԁорӧ вермісны ԍібавны ԁворанство ԁа гырыԍ промышԉеԋԋікјас сӧмын. Тајӧ конԍԏітуціја ԍерԏі вермісны бӧрјыԍԍыны „увса палатаӧ" ԃепутатӧн сещӧм јӧз, коԁјас мынтӧны налог 1000 франкыԍ ԋеещаҗык вонас, коԁлы тырӧма 40 ар. Ԃерт, та ногӧн мелкӧј, среԁԋеј буржуаԅіја влаԍт берԁӧ ез вермы ԍібавны. Ревоԉуціја војасӧ ӧбӧԃітӧм ԁворанстволы ԁа ԁуховенстволы первој воԍковԍаԋ мӧԁіс короԉ Бурбон пӧтачкајас ԍетны. Кор ԋаԋ ԁон уԍны мӧԁіс, правіԏеԉство лӧԍӧԁіс „ԋаԋ закон“ (хлебный закон) тащӧмӧс: ыҗыԁ пошԉінаӧн пошԉінаавны бокыԍ вајӧм ԋаԋ, меԁым кыпӧԁны ԋаԋ ԁон ԁа барышјас ԁворанстволыԍ. Ԁуховенство коріс лӧԍӧԁны
 
важ пӧраԁок бӧр. 10000 гӧԉмӧм ԁворанство, ревоԉуціја војасӧ пышјалыԍјас, корісны пенԍіјајас. 20 міԉԉон шајт ԁон быԁ во лоі мынтыны ԁворанстволы пенԍіјајасӧн ԁа мукӧԁ ногӧн. Ԁворанство, ревоԉуціја војасӧ налыԍ віԇмујас мырԃԃӧм пыԃԃі, кԉаԋчітіс госуԁарстволыԍ міԉԉарԁ шајт ԃеԋгаӧн. Ԁворанство наԇӧԋікӧн „чуктӧԁаліс“ правіԏеԉстволыԍ, ревоԉуціја војасӧ воштӧм правајассӧ. воԇӧс косӧԁаліс коԁлы ԍурӧ. Ревоԉуціја каԁӧ, меԁым буржуазнӧј фабріка сувтӧԁны, ебӧс капітаԉістјаслыԍ чінтыштны, кӧсјылісны цехӧвӧј законјас бӧр лӧԍӧԁны, но ез уԁајтчы. Гырыԍ промышԉеԋԋікјас реставраціја каԁӧ ез коԉны пајтӧм Макарӧн. Госуԁарство щӧщ на могјасӧн лыԃԃыԍіс, меԁым Ангԉіјаса конкуренціјаыԍ віԇны, правіԏеԉство лӧԍӧԁіс гырыԍ пошԉінајас Ангԉіјаыԍ вајӧм тӧварјас вылӧ:
1. Чугун тӧвар вылӧ ... ...............70%
2. Кӧрт вылӧ................................101%
3. Сакар вылӧ...............................50%
4. Вурун вылӧ........................ . 400 %
Ангԉіјаыԍ парӧвӧј машінајас вајігӧн таможԋаын урчітісны 7000 франк ӧԏік машіна вылассӧ. Ԃерт шуам, Бурбонјас ԁырјі влаԍт ԁорӧ ез ԍібав буржуаԅіја, но буржуаԅіја фабрік-завоԁлы кыптыны туј ез тупкыԍ, а зев бур туј воԍԍіс.
1825 воын чугун вӧчӧма 142000 тонна.
„ — „ „ — „ „ кӧрт 140000 тонна.
1828 воын перјӧма ізшом 1774.000. тонна.
1814 воӧ вӧлі стаԉ-кӧрта кӧлуј вӧчӧма 72000 лыԁӧн, а 1834 воӧ-ԋін лыԁ соԁӧ 300.000-ӧԇ.
Робочӧјлӧн олӧм тајӧ каԁӧ вӧлі ԋекытчӧ тујтӧм. Сојузјас оргаԋізујтӧмыԍ, стачкајас вӧчӧмыԍ правіԏеԉство робочӧјјасӧс ԇікӧԇ ԇескӧԁіс чорыԁ законјасӧн.
Тајӧ-жӧ каԁас Франціјаын пырісны проізвоԁствоӧ машінајас, уналыԍ уҗ мырԃԃісны. Уҗтӧм јӧз луныԍ-лун соԁіны. Уҗалан ԁон 1792 воԍаԋ робочӧјлӧн, лыбӧм пыԃԃі, уԍі 55%-ӧԇ. Ангԉіјаын моз-жӧ рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋікыԍ ԁа кустарыԍ артмӧм робочӧјјас мӧвпалісны, мыј меԁԍа ыҗыԁ вӧрӧгыс налӧн — машіна. Сіјӧн частӧ жугӧԁлісны выԉ лӧԍӧԁӧм машінајассӧ фабрікајасыԍ. 1816, 1821 војасын Ԉіон карын мӧԁліс кыптыны
вооружоннӧј восстаԋԋӧ. 1824 — 1830 воӧԇ влаԍт вуҗіс Франціјаын Карл X Бурбонлы. Первој воԍковјасԍаԋ-жӧ сіјӧ мӧԁіс отсавны ревоԉуціја војасӧ пышјалыԍ ԁворанстволы ԁа ԁуховенстволы. Короԉ щӧктӧм ԍерԏі регыԁ, палата ԃепутатовӧ і міԋістрјасӧ веԍкалісны ԁворанство ԁа ԁуховенствоыԍ, коԁјас ԋещкыԍісны воԇӧс косӧԁны ԁа важ пӧраԁок лӧԍӧԁны бӧр Франціјаын. Тајӧ важ пӧраԁокӧ кыскыԍан парԏіјаыс шуԍіс: „Уԉтраројаԉістјасӧн". Поԅӧ гӧгӧрвоны, кытчӧ кыскыԍісны уԉтраројаԉістјас тајӧ возваԋԋӧ ԍерԏіыс:
„Ізбіраԏеԉјас мыј шуанныԁ правіԏеԉство-кӧ тащӧм закон вочас: 1. став олӧм бӧрԍа Франціјаын наԁзор ԍетны ԁуховенстволы. Школајас, велӧԁчанінјас ԁуховенстволы-жӧ. 2. Лӧԍӧԁны важ моз цехјас. 3. Ԇӧԉԁӧԁны купечестволыԍ поԉіԏіческӧј влаԍт 4. Отсавны ԁворанстволы бӧр кыпӧԁчыны, госуԁарство шщӧт вылӧ 5. Мынтыны ԃеԋгаӧн ԁворанстволы ԁа ԁуховенстволы ревоԉуціја каԁӧ віԇ-мујас мырԃԃӧмыԍ. Та ԍерԏі поԅӧ гӧгӧрвоны, кытчӧ кыскіс Бурбон Карл, кущӧм класслы служітіс.
 
Јуԉса ревоԉуціја 1830 воын.
 
Карл Бурбон ӧтувтчіс уԉтра ројаԉістјаскӧԁ ԁа вӧтліс „палата ԃепутатовыԍ“' буржуаԅіјалыԍ ԃепутатјасӧс. Бӧрјыԍан закон лӧԍӧԁіс выԉ ногӧн, меԁым буржуаԅіјаыԍ ԋеӧԏі морт ез веԍкав „палата ԃепутатовӧ". Буржуазнӧј гаԅетјаслыԍ меԁ вӧԉа еҗмӧԁны&, наԁзор гаԅетјас вылӧ ԍетісны ԁворанстволы ԁа „уԉтра ројаԉістјаслы". Буржуаԅіја поліс восстаԋԋӧ вӧчны, но меԁ бӧрын лоі-жӧ кутчіԍны восстаԋԋӧ берԁӧ. Буржуаԅіјалӧн нырнуӧԁыԍ — Ковеԋјак вооружітіс 10 ԍурс стуԃентӧс. Накӧԁ-жӧ ӧтувтчісны пӧԁлалӧм гаԅет реԁакціјајасыԍ уҗтӧм робочӧјјас, лавочԋікјас, ремеԍԉеԋԋікјас і став, коԁлӧн вӧлі лӧгыс петӧ Бурбон влаԍт вылӧ. Буржуаԅіја кыпӧԁіс щӧщ робочӧјјасӧс, кӧсјыԍіс уҗавтӧм лунјасыԍ восстаԋԋӧ каԁӧ мынтыԍны ԍӧмӧн.
Јуԉ 27 лунӧ став Паріжыс лоі ревоԉуціја масса кіын. Правіԏеԉстволӧн вӧлі сӧмын 14 ԍурс салԁат. Унҗык салԁатыс ԁорјыны короԉӧс ез мӧԁ, вуҗіс ревоԉуціја вӧсна ԁорјыԍны. Кујім лун муніс Паріжын коԍ. Којмӧԁ лунас ревоԉуціјалӧн војска боԍтіс короԉлыԍ ԁво-
 
речсӧ. Ревоԉуціја помаԍны мӧԁіс, короԉ Бурбон пышјіс. Респубԉіка формаа влаԍтлы Франціјаын бара туј воԍԍіс, но гырыԍ буржуаԅіја повԅіс, мыј респубԉіка пыр бара быԁԍама смутајас вермасны лоны, термаԍӧмӧн бӧрјіс короԉӧс бӧр. Сӧмын сещӧм короԉӧс, меԁ ез вӧв вывті асныра ԁа буржуаԅіјалыԍ кывзіс. Меԁԍа-ԋін гырыԍ промышԉеннӧј буржуаԅіја ԁа банкірјас таԇісӧ зіԉісны. Ревоԉуціјасӧ вӧчіс нароԁ, пӧԉзасӧ боԍтісны ревоԉуціјаыԍ гырыԍ промышԉеннӧј бурҗуаԅіја ԁа банкірјас. Најӧ пукԍӧԁісны аслыныс колан мортӧс короԉӧ — Луі-Фіԉіпп Орԉеанскіјӧс. Выԉ короԉ кӧсјыԍіс правітны конԍԏітуціја ԍерԏі нароԁнӧј преԁставіԏеԉјаскӧԁ. Но ізбіраԏеԉнӧј законӧн сещӧма коԇіс меԁ бӧрын, мыј палата ԃепутатовӧ ԍібалісны, кыԇік короԉ Бурбонјас ԁырјі, меԁԍа гырыԍ фінанԍістјаслӧн ԁа банкірјаслӧн вороԏілӧјас. Среԃԋеј, мелкӧј буржуаԅіја& а сіԇ-жӧ і креԍԏанство, ремеԍԉеԋԋікјас ԁа робочӧјјасӧс — бокӧ коԉісны. Увԍаԋ грӧԅітны мӧԁісны выԉ ревоԉуціјаӧн, но ез уԁајтчы. Тајӧ выԉ влаԍтыс шуԍіс „јуԉса монархіјаӧн", сулаліс Франціјаын 1830 воԍаԋ 1848 воӧԇ. Став госуԁарствоӧн і поԉіԏікаӧн „вӧрӧшітіс“ фінансовӧј буржуаԅіја, банкірјас, а меԁԍа вылын пукаліс меԁыҗыԁ банкірыс — короԉ Луі-Фіԉіпп Орԉеанскіј. Кор ԍујԍіс влаԍт берԁӧ фінансӧвӧј буржуаԅіја, ԍамміс, лыԍтан мӧскӧс моз, госуԁарственнӧј казнаӧс лыԍтыны. Правіԏеԉство уҗԁыԍыс ԍӧм банкірјаслыԍ, гырыԍ прӧчентјас мынтіс налы. Тајӧ гырыԍ прӧчентјас мынтӧм вӧсна, ковміс ыҗԁӧԁны налогјас. А налогјас воԁісны креԍԏанство ԁа робочӧј мыш вылӧ.
Вот кытыԍ кыскісны озырлун банкірјас „Јуԉскӧј монархіја" ԁырјі.
Креԍԏаԋінлы, гырыԍ налогјас вӧсна, лоі заклаԁӧ пуктыны овмӧссӧ, мујассӧ, меԁым мынтыны налогјас. Јуԉскӧј монархіја рӧзӧрітіс мелкӧј буржуаԅіјаӧс, креԍԏанствоӧс. Нӧшта ԉок олӧм вӧлі робочӧјлӧн: 15-18 час куԅта уҗаланлун. А выԉ машінајас лӧԍӧԁӧм бӧрԏі уҗтӧм јӧз соԁіны. Уҗԁон увлаԋ уԍі. Выԉ машінајас тајӧ каԁӧ јона лӧԍӧԁісны капітаԉістјас. Машіна щыгјӧн віԇіс робочӧјјасӧс, мырԃԃіс налыԍ нажетка.
Правіԏеԉство оружјӧӧн пӧԁтіс робочӧјјаслыԍ стач-
кајас, забастовкајас. 1835 воԍаԋ 1847 воӧԇ суԃітӧма вӧлі 7000 мортӧс забастовка вӧчӧмыԍ.
 
Первој Ԉіонса восстаԋԋӧ
 
Робочӧј мӧԁіс меԁ бӧрын гӧгӧрвоны, мыј колӧ права шеԁӧԁны налы ԍілаӧн, оружјӧӧн.
1831 воын Ԉіон карын лоіс тащӧм восстаԋԋӧыс, шӧвк печкыԍјас пӧвстын. Воԇҗыксӧ 1830 војасӧԇ став уҗсӧ вӧчлісны кіпомыԍ печкыԍјас, ткачјас пыр& 1831 војасԍаԋ Ангԉіјаыԍ вајӧм станокјас, машінајас мырԃԃісны нажетка, чінтісны уҗалыԍ лыԁ... Машіна мӧԁіс ԁонтӧгҗык вӧчны шӧвк тӧвар. Кіпомыԍ уҗалыԍјас, ткачјас ез вермыны машінакӧԁ вӧтчыны уҗӧн, ԋі тӧвар ԁонӧн. Робочӧј ткачјас мӧԁісны корны уҗ ԁон соԁтыны. Капітаԉістјас первојсӧ кӧсјыԍісны, но соԁтыны ԋӧԏі ез соԁтыны. Робочӧјјас-ткачјас вӧчісны ԃемонстраціја, петкӧԁлісны асԍыныс оргаԋізованноԍтсӧ. Кор ԃемонстраціја матыстчыны мӧԁіс фабрікјас ԁорӧ, капітаԉістјас ԍетісны пріказ карса влаԍтјаскӧԁ, лыјлыны робочӧј ԃемонстраціјаӧс. Тајӧ вӧԉіԍԏі ӧзтіс прамӧј восстаԋԋӧсӧ Ԉіон карын. Робочӧјјас та бӧрԏі вооружітчісны ԁа баррікаԁајас мӧԁісны стрӧітны. Петісны коԍ вылӧ тащӧм лозунгјасӧн: „Овны-кӧ, меԁ уҗ вӧлі, а кувны-кӧ коԍ вылын!" Робочӧјјаслы уԁајтчіс ԋекымын пушка мырԃԃыны, сеԍԍа меԁбурінјассӧ боԍтны карыԍ ас кіӧ. Правіԏеԉстволӧн војска, мыј ез мырԍы, вӧчны ԋемтор ез вермы, лоі еновтны Ԉіон кар робочӧјјас кіӧ. Ԁас лун робочӧјјас кіын вӧлі Ԉіон кар. Но влаԍт вӧчны ас ногӧн, мыј воԇӧ керны восстаԋԋӧ бӧрын, — ез ԍаммыны. Коԉісны влаԍт берԁӧ бӧр важ чіновԋікјассӧ. Буржуазнӧј пӧраԁок, буржуаԅіјалыԍ собственноԍт ез вӧрԅӧԁны, сіԇік і коԉісны важ мозыс. Ԉіонса ткачјас вӧліны аԍныс посԋі собствеԋԋікјас, собственноԍтлы паныԁ сувтны сіјӧн ез лыԍтны. Веԍіг ас уҗалан ԁонсӧ аслыныс, мыј вӧсна восстаԋԋӧ вылассӧ петісны, выԉ ног ез лӧԍӧԁны.
Влаԍт вежӧм јылыԍ ԁа выԉ влаԍт лӧԍӧԁӧм јылыԍ Ԉіонса робочӧјјас ез-жӧ гӧгӧрвоны бурасӧ, унҗыкыс мӧвпалісны, мыј монархіја — меԁ бур влаԍт. Кор ԋекымынӧн мӧԁісны тӧлкујтны „карса ԁумаын", мыј колӧ Луі — Фіԉԉіпп& короԉӧс чӧвтны ԁа респубԉіка лӧԍӧԁны, тащӧм ԍорԋіјасыԍ респубԉікаԋечјасӧс вӧтлісны робочӧјјас „кар-
 
са ԁумаыԍ". Восстаԋԋӧ бӧрын робочӧјјас воԇӧ ез нуӧԁны ревоԉуціја, а чӧв олісны, чуԋ пырыс віԇӧԁлісны, кыԇ буржуаԅіја на ԍінвоԇаныс-жӧ лӧԍӧԁіс вооружоннӧј ԍіла. Сеԍԍа воіс правіԏеԉстволӧн војска ԁа вірӧн пӧԁтіс восстаԋԋӧ. 10 ԍурс робочӧјӧс бунтујтчӧмыԍ ссылкаӧ ыстісны.
 
Мӧԁ ԉіонса восстаԋԋӧ.
 
Ԉіонын-жӧ кыпті мӧԁ восстаԋԋӧ. 1834 воԍа кріԅіс чорыԁа вӧрԅӧԁіс, омӧԉтчӧԁіс олӧм уҗалыԍјаслыԍ.
1832 воԍа кыпӧԁчылӧм бӧрԏі, ԉіонса робочӧјјас бурҗыка вермісны гӧгӧрвоны, мыј омӧԉ оргаԋізаціјаӧн ԋемтор он вермы капітаԉістјаслыԍ чуктӧԁны. Восстаԋԋӧ пӧԁтӧм бӧрын, чорыԁҗыка мӧԁіс імітны робочӧј пӧвстын ревоԉуціоннӧј пропоганԁа. Сіјӧ војасас-жӧ артмісны робочӧјјас пӧвстын гуԍа сојузјас, обшществојас. 1832 воԍа кріԅіс бӧрԏі промышԉенноԍт быԏԏӧкӧ бӧр кокјылӧ сувтліс, но 1834 воӧ промышԉеннӧј кріԅіс бара сещӧм чорыԁа пыркԋітіс капітаԉіԍԏіческӧј промышленноԍтӧс, мыј Ԉіонса преԁпріԋімаԏеԉјас 50% уҗԁон леԇісны робочӧјјаслыԍ, унаӧс вӧтлісны уҗ вылыԍ. Поԁмаԍԏерјӧјас, уҗалыԍјас, гуԍа обшществојас щӧктӧм ԍерԏі, вӧчавны мӧԁісны забастовкајас, ӧтувја оргаԋізованнӧј проԏестјас гіжавны, преԁпріԋімаԏеԉјаслы грӧԅітны восстаԋԋӧӧн.
Правіԏеԉство леԇіс сещӧм закон, меԁым став робочӧјјаслыԍ сојузјас, обшществојас бырӧԁны, а сіԇ жӧ скоԁјас, собраԋԋӧ вӧчӧмјасыԍ — чорыԁа мыжԁыны, суԃітны. Тајӧ, кыԇ шуны, порок бӧчкаӧ ӧгыр шыбытӧм моз-жӧ, ӧзтіс ревоԉуціја, кыпӧԁіс бунт вылӧ ԉіонса поԁмаԍԏерјӧјасӧс ԁа робочӧјјасӧс. Правіԏеԉство воԇвылыс тӧԁіс, мыј лоӧ восстаԋԋӧ, сы вӧсна Ԉіон кар војскаӧн тыртіс. Воԇԇа восстаԋԋӧын моз-жӧ Ԉіонса уҗалыԍјас„Рыжіј крест" преԁмеԍԏԏӧ пощісны гӧгӧрбокԍаԋ баррікаԁајасӧн ԁа мӧԁісны ас вӧчӧм шыјасӧн, сабԉајасӧн воԇсаԍны правіԏеԉство војскакӧԁ. Квајт лун муніс коԍ Ԉіонса уҗалыԍјаслӧн. Правіԏеԉстволӧн војска меԁ бӧрын верміс-жӧ. 1200 морт уԍі восстаԋԋӧ вылӧ кыпӧԁчыԍјасԍаԋ.
Тајӧ мӧԁ Ԉіонса восстаԋԋӧ петкӧԁлӧ, мыј робочӧі Франціјаын ԋеуна воԇлаԋ-ԋін воԍковтіс, кыптыштіс сылӧн классӧвӧј самосознаԋԋӧыс. Ԉіонса робочӧјјас чорыԁа ӧні урчітісны: 1) меԁым налы вӧлі ԍетӧма вӧԉа
 
поԉіԏіческӧј оргаԋізаціјајас, робочӧј сојузјас воԍтны, 2) меԁым чӧвтны монархӧс (короԉӧс) ԁа лӧԍӧԁны респубԉіка формаа влаԍт Франціјаын.
 
[Шарԉ Фурје]
 
Мӧԁ восстаԋԋӧ Ԉіонса робочӧјјаслӧн ыҗыԁҗык грӧз петкӧԁліс. Но прамӧј восстаԋԋӧыс, прамӧј классӧвӧј тышкыс Франціјаса проԉетаріатӧс воԇын-на віԁчыԍіс — 1848 воӧ матыԍміг.
 
Ԏеоріја ԁа планјас, кыԇік олӧм гӧԉ јӧзлыԍ бурмӧԁны промышԉеннӧј капітаԉізм быԁман каԁӧ.
 
Капітаԉіԍԏіческӧј строј аскӧԁыс вајіс щыглун, гӧԉлун, корыԍлун ремеԍԉеԋԋіклы, кустарлы& робочӧјјаслы, озырмӧԁіс, кыпӧԁіс вывлаԋ капітаԉістјасӧс.
Кіӧн кыан-печкан уҗ берԁыԍ мехаԋіческӧј станокјас мырԃԃісны уҗ кустарлыԍ ԁа ремеԍԉеԋԋіклыԍ, рӧзӧрітӧм бӧрԏі вӧтліс најӧс фабрікајасӧ уҗавны.
Но і фабрікаын буртор ез віԁчыԍ уҗалыԍӧс: 18 часса уҗаланлун, еща уҗԁон, коԁ вылын ԍемја оз пӧт. Сіјӧ-жӧ воыԍ во увлаԋ кыскісны уҗԁон уҗтӧм јӧз. Уҗԁон 1792 воԍаԋ 1824 војасӧԇ 2 раз чіні франціјаын&.
Та кыԋԇі нывбабалӧн ԁа чеԉаԃлӧн уҗ мырԃԃӧм верԍԏԏӧ мужічӧј уҗалыԍлыԍ, мукӧԁторјӧн нарԏітӧм капітаԉістјаслӧн — поԅтӧма омӧԉтчӧԁіс олӧм робочӧј касслыԍ. Вот кыԇ промышԉеннӧј капітаԉізм кыптан каԁыс јіҗіс увса классјаслы (креԍԏаԋінлы, кустарлы, ремеԍԉеԋԋіклы ԁа робочӧјлы). Тајӧ каԁас артмісны уна нога ԏеоріјајас, планјас, кыԇік бырӧԁны гӧԉлун, лӧԍӧԁны бур олӧм, бырӧԁны експлоатаціја. Ԃерт, тајӧ планјасын, ԏеоріјајасын вӧлі уна олӧмӧ пӧртны поԅтӧмтор, уна гӧгӧрвотӧмторјас.
Франціјаын меԁԍасӧ вӧлі сіјӧ каԁӧ ԋімалӧ велӧԁӧм Шарԉ-Фурјелӧн, Кабелӧн, Луі-Бланлӧн, Огјуст-Бланкілӧн.
 
Шарԉ-Фурје (1772-1837 вв.)
 
Фурје ԍін воԇті муніс „Веԉікӧј французкӧј& ревоԉуціја" і „промышԉеннӧј переворот" Франціјаын. Тајӧ кык торԍыс сіјӧ вӧчіс вывоԁјассӧ, асԍыс ԏеоріјасӧ лӧԍӧԁіс. Ревоԉуціја вылӧ Фурјелӧн лӧгыс петіс, бергӧԁчіс сыыԍ мӧԁӧрлаԋ, а промышԉеннӧј переворот ԏерпітны ез вермы. Фурје 1822 воӧ гіжіс ԋіга: „Трактат о ԁомашԋеј і земԉеԃеԉческӧј ассоціаціі“. Тајӧ ԋігаын поԅтӧма “крӧԏітіс" — кріԏікујтіс капітаԉіԍԏіческӧј стројсӧ ԇоԋнасӧн.
„Кущӧм гажа, бур пӧраԁок. Оԏік& ԍікас јӧз озырлунӧн тырӧны, гожјалӧны, веԍ олӧны, а мӧԁ ԍікас јӧз щыг&кулӧны, сојны& оз вермыны, нажӧвітны. Ԋекущӧм права ԋі закон абу нарԏітӧм јӧзлӧн“.
 
 
Сіԇ-жӧ Фурје кріԏікујтіс капітаԉіԍԏіческӧј строј, мыј ставыс сен ԋеногӧн лӧԍӧԁӧма, а сывӧсна кріԅісјас, капітаԉістјас јӧз уҗвылын кыпалӧны.
Меԁԍа-ԋін Фурје уԍкӧԁчіс купеч тӧргӧвӧјјас вылӧ, мыј најӧ обшществоын — меԁԍа ковтӧм јӧзыс, меԁԍа горш војтырыс.
Ставсӧ сіјӧ каԁԍа коԍсӧ, венԅӧмсӧ капітаԉіст ԁа робочӧј костыԍ аԁԇыс& Фурје, сеԍԍа гіжіс асԍыс план, кыԇ бурмӧԁны олӧм.
Со кущӧм вӧлі план Фурјелӧн:
1. Меԁым бурмӧԁны олӧм, выԉног лӧԍӧԁны, — коло бырӧԁны собственноԍт ԁа експлоатаціја.
2. Вӧчны тајӧ ԋе ревоԉуціја пыр, восстаԋԋӧјас пыр ԁа классӧвӧј тыш пыр, а бурӧн лаԁмӧԁчӧмӧн, лӧԍӧԁчӧмӧн. Лӧԍӧԁны бур олӧмԍам вежан план, петкӧԁлыны бур прімер, кыԇік вежны оланԍамсӧ, а сеԍԍа капітаԉістјас, помешщікјас гӧгӧрвоасны ԁа, аԍныс еновтчасны ас собственноԍтыԍ, лӧԍӧԁасны выԉ оланногсӧ.
3. Меԁым прімерсӧ петкӧԁлыны, Фурје лӧԍӧԁны мӧвпаліс коммуԋіԍԏіческӧј обшщінајас — „фалангајас" 1500 — 2000 мортӧс сетчӧ ӧтувтӧмӧн. Стрӧітны ӧтувја гырыԍ ԁомјас — „Фаланԍԏерјас". „Фалангаын" уҗавны ӧтвылыԍ. Машінајас мӧԁасны отсаԍны. Уҗ лоӧ 1 1/2 — 2 час сӧмын луннас. Секі бырӧ гӧԉлун і щыглун ԇоԋнас.
4. Вузаԍӧм-тӧргујтӧмыԍ сеԍ лоӧ-ԋінӧм. Сы пыԃԃі став ԍојан, кӧмаԍан, паԍтаԍан кӧлуј мӧԁас јуклыԍԍыны „Фаланга" пыщкын.
5. Но ԁокоԁ јуклыԍӧм зев аслыс нога Фурјелӧн: Собственноԍт ԇікӧԇ оз быр, а коԉӧ-на коммуԋіԍԏіческӧј обшществоын. Капітаԉістлӧн капітал мӧԁас прӧчент вајны кӧԅаінлы быԁво.
Ԁокоԁ таԇ мӧԁас јуклыԍны „Фаланга“ пыщкын: 5/12 пај став ԁокоԁԍыс јукны уҗ ԍерԏі — уҗалыԍјаслы, 4/12 пајсӧ ԍетны капітал вылӧ, коԁлӧн ԃеԋга пуктӧма, а 3/12 пајсӧ ԁокоԁыԍ ԍетны учонӧјјаслы ԁа ізобретаԏеԉјаслы.
Фурје мӧвпаліс, мыј тащӧм „Фалангајас" зев кокԋіԁа артмасны. Кущӧмкӧ капітаԉіст-кӧ міԉԉарԁ шајт „жертвујтас", ԉібӧ госуԁарство-кӧ отсалас, сеԍԍа прімер петкӧԁлыны поԅас. А сек-ԋін сеԍԍа капітаԉістјас бурторсӧ аԍныс аԁԇасны. Фурје завоԃітчыліс „фаланга"
оргаԋізујтны, чукӧстчыліс капітаԉістјаслы, госуԁарстволы, вітчіԍыԍ, кыԇ міԉԉонјасӧн мӧԁасны капітаԉістјас „зерны“, но ԃеԋга „жертвујтыԍ" ԋекоԁ ез ло. „Фалангаыс" Фурјелӧн кіԍԍіс. Вот мыјла Шарԉ-Фурјелӧн соціаԉізм лоі олӧмӧ пӧртны поԅтӧм (утопічнӧј) і ачыс коԉі утопіст-соціаԉістӧн.
Фурје ез вермы прамеја гӧгӧрвоны капітаԉізмлыԍ законјассӧ, а сіԇ-жӧ капітаԉізмыԍ коммуԋізмӧ вуҗан тујсӧ, вуҗан ногјассӧ.
1. Сы ногӧн-кӧ, капітаԉізм пазӧԁтӧг, чӧв-лӧԋӧн, ревоԉуціјатӧг, — поԅас лӧԍӧԁны коммуԋізм нога строј.
2. Вӧчны тајӧ ԋе проԉетаріатлы, а аслыныс капітаԉістјаслы.
3. Ԁа і коммуԋізм јывԍыссӧ Фурјелӧн зев аслыс ԍама мӧвпјасыс — собственноԍт капітаԉістјаслӧн оз быр, а коԉӧ-на коммуԋізм ԁырјі.
Фурјелӧн мӧвпјас, велӧԁӧм 1830 — 40 војасӧ Франціјаын, кор ез-на вӧв робочӧј класслӧн прамеј классӧвӧј самосознаԋіјӧыс, пукԍіс робочӧјлы јурас, кежӧԁіс сіјӧ веԍкыԁ туј вылыԍ, ӧлӧԁіс классӧвӧј тышыԍ. Сӧмын 1850 војасӧ Маркслӧн ԁа Енгеԉслӧн ревоԉуціоннӧј ԏеоріја верміс сувтӧԁны робочӧј классӧс веԍкыԁ туј вылӧ, інԁыны прамеј туј коммуԋізмлаԋ. (Віԇӧԁ Маркс ԁа Енгеԉсјылыԍ § „1848-ԍа ревоԉуціја Гермаԋіјаын" ԏемаыԍ).
 
Луі Блан (1811 — 1882 в. в.)
 
Кыԇ-ԋін воԇҗыксӧ лоі віԍталӧма, мыј Франціјаын проԉетаріатлӧн ез-на вӧв прамеј классӧвӧј самосознаԋіјӧ. Робочӧјлӧн могјас кыԍіс, сораԍԍіс рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋік, кустар могјаскӧԁ. Тајӧ каԁас вермісны вужјаԍԍыны аслыс ԍама олӧм бурмӧԁан планјас, аслыс ԍама нырнуӧԁыԍјас петны. Тащӧм ӧԏік аслыс ԍама нырнуӧԁыԍкӧԁ — утопіст Фурјекӧԁ лоі-ԋін тӧԁмаԍӧма. Но Фурје-коԃ утопістјасӧс, мі Франціјаыԍ і мукӧԁӧс-на аԁԇам. 1840 војасын ԋімаліс Франціјаын Луі-Блан аслас гӧԉ јӧзлыԍ олӧм бурмӧԁан планјасӧн. 1840 воӧ Луі-Блан гіжіс ԋіга „Оргаԋізаціја труԁа“. Тајӧ ԋігаын чорыԁа кріԏікујтіс, Фурје моз-жӧ, капітаԉіԍԏіческӧј стројсӧ. „Капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствоын ӧԏі ԍікас војтыр мӧԁ ԍікас јӧзӧс чорыԁа експлоаԏірујтӧны, сы вӧсна кысԍӧны, панԍӧны классӧвӧј коԍјас. Промышԉеннӧј кріԅісјас, војнајас ԇікӧԇ орӧԁӧны,
 
рӧзӧрітӧны гӧԉ јӧзӧс і став олӧм-вылӧмсӧ налыԍ раԅӧны“. Тајӧ лӧԍӧԁӧм могыԍ колӧ:
1. Меԁым госуԁарство кутчыԍіс ачыс робочӧјјаслыԍ олӧм бурмӧԁны, уҗјас лӧԍӧԁны робочӧјјаслы, ԇоԋнасӧн проізвоԁствосӧ, ԋӧбаԍан-вузаԍан уҗсӧ, лаԁмӧԁны госуԁарство законјас пыр. Бырӧԁны конкуренціја промышԉеԋԋікјас костын і сіԇ-жӧ чорыԁа торјалӧм озыра-гӧԉјӧза костыԍ бырӧԁны. Мӧԁногӧн-кӧ шуны, лӧԍӧԁны госуԁарство кіпыр став проізвоԁствосӧ план ԍерԏі.
2. Тајӧ меԁым вӧчны, меԁ госуԁарство вӧлі нароԁ преԁставіԏеԉјас кіын.
3. Влаԍт кор лоӧ нароԁнӧј преԁставіԏеԉјас кіын, воԍтны госуԁарство шщӧт вылӧ „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас“& „мувіԇ уҗалан обшществојас“, кӧні лӧԍӧԁны уҗ чорыԁ план ԍерԏі. Капітаԉістјас сіԇік і коԉӧны первојсӧ, но бӧрынсӧ, госуԁарство чорыԁ отсӧг пыр, „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас" јонмасны ԁа конкуренціјаӧн венасны промышԉеԋԋікјаслыԍ фабрік-завоԁјассӧ. Частнӧј капітал ачыс наԇӧԋік бырӧԁттӧг бырӧ, мӧвпаліс Блан.
4. Луі-Блан кӧсјіс тајӧ ставсӧ ревоԉуціјатӧг, чӧв-лӧԋӧн вӧчны. Кор панԍіс 1848 воын ревоԉуціја ԁа лоі „Временнӧј правіԏеԉство", Луі-Блан щӧщ пыріс правіԏеԉствоӧ. Буржуаԅіја, меԁым робочӧјлыԍ ԍін тупкыны, ӧлӧԁны сіјӧ ревоԉуціјаыԍ, ԍетліс вӧԉа ԋеԁыр кежлӧ Луі-Бланлы „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас" воԍтавны. Ез поԅ, ԃерт, ԋемтор ԁумајтны, меԁым „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјасӧн“ бырӧԁны капітаԉіԍԏіческӧј проізвоԁство, классӧвӧј коԍтӧг. Ԋоԉ тӧлыԍ мыԍԏі став "Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас" бырӧԁіс буржуаԅіјалӧн „Временнӧј правіԏеԉство", а Паріжса проԉетаріатлыԍ кыпӧԁчылӧм вірын пӧԁтіс. Вот кущӧм чӧвлӧԋӧн, классӧвӧј тыштӧг — капітаԉіԍԏіческӧј строј бырӧԁӧмыԁ.
Бура еԍкӧн Луі Блан ез чуксав массаӧс восстаԋԋӧ вылӧ петны, но буржуаԅіјалӧн правіԏеԉство щӧктіс ,,уберітны“ &Ԉуі-Бланӧс. Муртса вевјаліс пышјыны Блан Ангԉіјаӧ.
Луі Бланлӧн „1848 воԍа ревоԉуціја" ԁырјі соравліс робочӧјјасӧс ревоԉуціоннӧј коԍ нуӧԁӧмыԍ, кежӧԁіс ас „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјаснас" проԉетаріатӧс веԍкыԁ туј вылыԍ.
Луі Бланлӧн сіјӧ каԁас вӧліны јортјас, уна кывзыԍ-јӧз — сы інԁӧм тујӧԁ муныԍјас.
 
[Луі Блан]
 
Огјуст Бланкі (1805-1881 в.в.)
 
Восстаԋԋӧјас кыптан каԁӧ, кор буржуаԅіја ԁа проԉетаріат костын ӧјзыны мӧԁіс чорыԁ классӧвӧј тыш, петіс Луі-Блан ԍерԏі ԁа Фурј ԍерԏі, мӧԁ ԍамаҗык ревоԉуціоԋер — Огјуст-Бланкі. Бланкі 1830 војасԍаԋ 1871 војасӧԇ быԁ ревоԉуціјаын, быԁ кыпӧԁчылӧмын ез вӧв прӧстӧј учаԍԏԋікын, а пыр нырнуӧԁыԍын. 37 во пукаліс ԏурмајасын, кыкыԍ каԅԋітны суԃітлісны. Та ԍерԏі-веԍіг& ԋімтісны„вечнӧј ԏуремщікӧн", „свјатӧј ревоԉуціоԋерӧн". Ремеԍԉеԋԋікјас ԁа робочӧјјас пӧвстын оргаԋізујтіс Бланкі,& гуԍа „Обшщество времен гоԁа“ ԋіма оргаԋізаціја.
Ԉіонскӧј восстаԋԋӧјас бӧрын Бланкі гӧгӧрвоіс, мыј проԉетаріатлы колӧ чорыԁ классӧвӧј тыш пыр олӧм ԁурмӧԁны, бырӧԁны капітаԉістјасӧс.
Ԋекымын кылӧн-кӧ віԍтавны Бланкілыԍ ревоԉуціја планјас, со кыԇік сіјӧ колӧ гӧгӧрвоны:
1. Став ԉок олӧмсӧ кутыԍыс ԁа пыкыԍыс капітаԉіԍԏіческӧј обществоын — абу сӧмын капітаԉістјас ӧтнаныс, а ԇоԋнас госуԁарствоыс капітаԉістјаслӧн, госуԁарственнӧј влаԍтыс меԁԍасӧ. Сы вӧсна колӧ бырӧԁны буржуаԅіјалыԍ госуԁарственнӧј аппаратсӧ меԁвоԇ, пазӧԁны сіјӧ ԇоԋнас.
2. Тајӧ могјас суԇӧԁны ревоԉуціја, восстаԋԋӧ пыр, влаԍт ԇоԋнас аскіӧ боԍтӧмӧн.
3. Ревоԉуціјасӧ ԋепроԉетаріат масса ԍілаӧн, а ԍмел војтыр чукӧрӧн (заговорӧн) вӧчны. Сы бӧрын сеԍԍа вӧԉіԍԏі ԍетны влаԍт проԉетаріатлы.
4. Бланкілӧн меԁԍа ыҗыԁ наԃеја вӧлі ревоԉуціонној іԋԏеԉԉегенціја вылӧ, тӧлка, ԍмел војтыр вылӧ, а ез проԉетаріат класс вылӧ.
5. Ревоԉуціја вӧчӧм бӧрын лӧԍӧԁны ревоԉуціоннӧј правітеԉство, вооружітны робочӧјјасӧс, бырӧԁны важнога арміја, — сы пыԃԃі лӧԍӧԁны „Робочӧј націонаԉнӧј гварԃіја“.
 
 
6. Мырԃԃыны буржуаԅіјалыԍ гражԁанскӧј права, бырӧԁны буржуаԅіјалыԍ гаԅетјас, чӧвтны став важ чіновԋікјассӧ служба вылыԍ, мырԃԃыны вічкојаслыԍ, попјаслыԍ, манастырјаслыԍ став овмӧснысӧ. Попјасӧс, манакјасӧс — ставсӧ вӧтлыны Франціјаыԍ.
7. Капітаԉістјаслӧн фабрк-завоԁјас, Бланкі ԍерԏі, коԉӧны капітаԉістјас кіӧ, сӧмын меԁым капітаԉістјас бура уҗалісны ԁа робочӧјӧс ез експлоаԏірујтны, — лӧԍӧԁны та ԍерԏі „Коміԏет“, коԁі мӧԁас контроԉірујтны ԁа віԇӧԁны капітаԉістјас бӧрԍа.
Бланкі, кыԇ ревоԉуціоԋер, бурҗыка гӧгӧрвоіс ревоԉуціјалыԍ туј, Блан ԁа Фурје ԍерԏі, ревоԉуціја пыр, чорыԁ тышкӧн проԉетаріатлы вылӧ боԍтны влаԍт аскіӧ, жугӧԁны буржуаԅіјалыԍ госуԁарственнӧј аппаратсӧ. Но такӧԁ щӧщ, уна тор ез вермы гӧгӧрвоны Бланкі. Кӧсјіс, ез масса ревоԉуціја пыр, а ԍмел војтыр чукӧрӧн вӧчны ревоԉуціја, буржуаԅіјалы ревоԉуціја бӧрын коԉны ас кіас фабрік-завоԁјас. Тащӧм ошыбкајас вӧсна, кымыныԍ Бланкі ез кыпӧԁчыв ревоԉуціја вылӧ, ԋекор ез уԁајтчыв сылы влаԍт бостны. 1839 воын вӧчіс восстаԋіјӧ, но масса ез отсав. 1848 воын арестујтліс буржуазнӧј „Временнӧј правіԏеԉствоӧс", но масса бара-жӧ ез отсав. Масса вылӧ вывті ыҗыԁ наԃејтчӧм ез і вӧв Бланкілӧн, сіјӧ пырҗык ревоԉуціја вылӧ кыпӧԁчіс ԍмел јӧз котыр вылӧ наԃејаӧн. Огјуст Бланкілӧн, Луі Блан ԁа Фурје ԍерԏі, зев ыҗыԁ вӧлі значеԋԋӧ Франціјаса проԉетаріат классӧвӧј тышкын. Карл Маркс таԇік ԁонјаліс сіјӧ „Бланкі вӧлі меԁвоԇԇа прамејҗык вожԃ проԉетаріатлӧн".
 
ЈУАԌАНЈАС
 
1. Кыԇік бырі буржуаԅіјалӧн респубԉіка форма влаԍт ԁа влаԍт ԁорӧ воіс імператор Напоԉеон Бонопарт 1-ој?
2. Кущӧм классјаслыԍ могјас могмӧԁіс Напоԉеонлӧн власт?
3. Кыԇік влаԍт ԁорӧ бӧр воісны короԉ Бурбонјас ԁа кущӧм классјас вӧсна најӧ меԁԍасӧ тӧжԁыԍісны?
4. Коԁі вӧчіс 1830 воԍа јуԉскӧј ревоԉуціја ԁа кущӧм классјасӧс вајӧԁіс влаԍт берԁӧ?
5. Мыјла буржуаԅіјалы ез во ԍӧлӧм вылас короԉ Луі-Фіԉіпплӧн влаԍт, мыј налы ез тырмы?
6. Кущӧма кыптіс, быԁміс франціјаын& промышԉеннӧј капітаԉізм 1930& војасӧԇ, 1830 војас бӧрын?
 
7. Кущӧм вӧлі олӧм робочӧјјаслӧн, ремеԍԉеԋԋікјаслӧн, кустарјаслӧн, мыјӧн меԁԍасӧ ԁојмісны најӧ?
8. Кущӧм вӧлі мӧвпјас робочӧјјаслӧн, ремеԍԉеԋԋікјаслӧн ԁа кустарјаслӧн і мыј вӧсна најӧ пешщітчісны меԁԍасӧ? Мыјӧн сіјӧ каԁԍа мӧвпјас робочӧјлӧн торјалӧны, ӧніја каԁԍа проԉетаріат мӧвпјасыԍ.
9. Вӧліны-ӧ ез кущӧм-кӧ оргаԋізаціјајас, сојузјас, парԏіјајас робочӧјјаслӧн сіјӧ каԁас?
10. Мыј вӧсна лоі Ԉіонса восстаԋԋӧ& коԁі сіјӧ вӧчіс? Кущӧм ԍікас јӧз сен нырнуӧԁісны меԁԍасӧ. Поԅӧ оз тајӧ шуны робочӧј восстаԋԋӧӧн?
11. Мыј буртор, омӧԉтор петкӧԁлісны воԇӧ вылӧ Ԉіонса восстаԋԋӧыс?
12. Кущӧм туј інԁіс, кущӧм туј вылӧ петкӧԁліс Фурје нарԏітӧм јӧзӧс? Мыј сы велӧԁӧмын буртор, омӧԉтор?
13. Кущӧм вӧлі планјас Луі Бланлӧн? Кущӧм сылӧн ӧшыбкајасыс?
14. Коԁјас і мыјла шуԍісны „утопістјасӧн“?
15. Кущӧм вӧлі ԏеоріја Огјуст Бланкілӧн, Блан ԁа Фурје ԍерԏі? Кущӧм сылӧн меԁԍа гырыԍ ӧшыбкајас лоісны ас велӧԁӧмас?
16. Кущӧм вывоԁјас колӧ вӧчны Фурје, Луј Блан ԁа Огјуст Бланкі велӧԁӧмјас ԍерԏі, вермісны-ӧ робочӧјјас тащӧм нырнуӧԁыԍјаскӧԁ асԍыныс олӧм бурмӧԁны?
17. Кущӧм обшщественнӧј классјас, группајас вермісны петны ревоԉуціјаӧн Луі-Фіԉіпп правіԏеԉстволы паныԁ?
1848 ВОԌА РЕВОԈУЦІЈА ФРАНЦІЈАЫН
 
КУЩӦМ КЛАССЈАС, КУЩӦМ МОГЈАСӦН ПЕТІСНЫ РЕВОԈУЦІЈА
ВЫЛӦ 1848 ВОӦ
 
Воԇԇа урокјасын-на тӧԁмаԍім, мыј Франціјаса „јуԉскӧј монархіја“ вылӧ ԋе сӧмын проԉетаріат, но і среԃԋеј, мелкӧј буржуаԅіја щӧщ лӧгаліс. Фінансӧвӧј буржуаԅіјалӧн ыҗыԁалӧм, ԃеԋгаӧн којаԍӧм, каманԁујтӧм — зев ез во ԍӧлӧм вылас промышԉеннӧј буржуаԅіјалы, коԁлыԍ-бырӧԁісны-жӧ бӧрјыԍан права (1830 воӧ) ыҗыԁ бӧрјыԍан цензӧн, бӧрыԋтісны сіјӧс поԉіԏіка берԁыԍ. Ставӧн, коԁлы ез во ԍӧлӧм вылас, корісны вежны бӧрјыԍан закоксӧ. Но тајӧјаслӧн корӧмјас ез вӧвны ԇік ӧткоԃӧԍ сы вӧсна, мыј на костын вӧліны уна ԍікаса соціаԉнӧј группајас, коԁјаслӧн коланлуныс, могјасныс ез вӧвны ӧтԍамаӧԍ. Гырыԍ промышԉеннӧј буржуаԅіјалӧн „закон лӧԍӧԁан палатаын" вӧлі выныс ԇӧԉа, мукӧԁ группајас ԍерԏі, но сіјӧ сувтіс чорыԁ оппоԅіціјаӧ. Тајӧ оппоԅіціја группалӧн вывті ыҗыԁ ревоԉуціоннӧј мӧвпјас ез вӧвны, најӧ вӧлі пырыԍ-пыр-жӧ кӧԏ ӧтувтчасны Ԉуԁовік Фіԉіппкӧԁ, меԁым сӧмын чінтыштіс бӧрјыԍан ценз ԁа матыԍтіс сіјӧс влаԍт ԁорӧ. Шӧркоԃԃем буржуаԅіја, меԁым ештӧԁны „јуԉскӧј монархіјаӧс", зіԉіс респубԉікалаԋ, но ԋекущӧм мукӧԁ реформајас јылыԍ ез-жӧ вӧвны прамӧј планјас сылӧн. Шујгавыв кыскісны којмӧԁ ԍікас буржуаԅіјалӧн оппоԅіціја — „ԃемократ-респубԉікаԋечјас“. Но тајӧјас ас могјаснас вывті јона торјалісны робочӧј могјасыԍ. Вожԃ пыԃԃі тајӧ группалӧн вӧлі Ԉеԁрју Роԉԉен, бӧрын міԋістрӧԇ воіс. Сіјӧ асјывԍыс гіжіс: „Ме абу коммуԋіст. Коммуԋізм јылыԍ кывзыны ог вермы, коммуԋістјас меным оз воны ԍӧлӧм вылӧ".
Ԃемократ-респубԉікаԋечјас 1793 воԍа конԍԏітуціја лӧԍӧԁӧм јылыԍ тӧжԁыԍісны, корісны вӧчны соціаԉнӧј
реформа, меԁым бурмӧԁны олӧм увтыртӧм классјаслыԍ, но меԁым „свјашщеннӧј право собственноԍԏі" коԉіс вӧрԅӧԁтӧм важ мозыс-жӧ. 1839 воын кыптыліс восстаԋԋӧ ремеԍԉеԋԋікјаслӧн ԁа робочӧјјаслӧн, но тајӧ ез уԁајтчы. Та бӧрын лаԋталісны восстаԋԋӧјас, заговорјас ԋеԁыр кежлӧ. Вожԃјасӧс арестујтӧм бӧрын фабрічнӧј ԁа ремеԍԉеннӧј
 
[Ревоԉуціја лунӧ уԍом јӧзлыԍ шојассӧ вӧԃітӧны Паріж куԅта]
 
проԉетаріат коԉі нырнуӧԁыԍтӧг. Міԋіԍԏерствоын јуралыԍ — Гізо кык воӧн воԇ „февраԉԍа ревоԉуціјаыԍ", зев гораа јавітіс: „Пӧраԁок ӧні куԅа кежлӧ лоі лӧԍӧԁӧма, Франціјаын гӧгӧр чӧв-лӧԋ, кыԇ тӧвԍа војын“. Но робочӧј пӧвстын кыптіс выԉ ревоԉуціоннӧј ԍіла. Мӧԁіс јона разавны Луі Бланлӧн ԁа Кабелӧн іԃејајас. Гуԍа скӧрлун луныԍ-лун кыптіс, ыҗԁіс, меԁԍасӧ робочӧјјасԍаԋ ԁа рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋікјасԍаԋ і буржуаԅіјаԍаԋ щӧщ, Ԉуԁовік Фіԉіпп правіԏеԉство вылӧ. 1845-ӧԁ воын лоі ԋеурожај, мӧԁ вонас бара-жӧ ԋеурожај. Тајӧ ԇікӧԇ омӧԉтчӧԁіс олӧм. Кык воԍа ԋеурожај ԁінӧ соԁіс сетчӧ-жӧ щӧщ картупеԉлы ԋеурожај. А картупеԉ вӧлі сіјӧ каԁас карса гӧԉ војтырлӧн — меԁԍа бур, ԁонтӧм ԍојаныс. Кӧн ԍурӧ
Франціјаын кыптісны щыг бунтјас. Правіԏеԉство щыгјалыԍјасӧс сӧмын „каԅԋјасӧн верԁіс". 1847 воын став Јевропаын паԍкалі промышԉеннӧј кріԅіс, коԁі ԇікӧԇ пыркԋітіс, сіԇ-ԋін лок& олӧм проԉетаріатлыԍ. Промышԉеннӧј буржуаԅіјалы, ԃерт, щӧщ інміс тајӧ кріԅісыс. Вот мыјла меԁԍасӧ-ԋін ставлӧн соԁі скӧрлун фінансӧвӧј буржуаԅіја правіԏеԉство вылӧ. Робочӧјјаслӧн ԁа гӧԉ јӧзлӧн бунтјас, збојмӧԁіс щӧщ буржуаԅіјаӧс. Правіԏеԉствоӧс ӧні чорыԁҗыка повԅӧԁны поԅіс, накӧԁ-кӧ щӧщ јітчыны. А мӧԁарӧ-кӧ, ачыс чорыԁа поліс, меԁым увтыртӧм јӧзлӧн кыпӧԁчӧм ез-жӧ вајӧԁ ыҗыԁ ревоԉуціјаӧԇ. Та вӧсна сіјӧ выԉ пӧв-на завоԃітчыліс Ԉуі& Фіԉіпплыԍ корны вежны бӧрјыԍан закон, меԁ уԃітӧԁчыны ыҗыԁ ревоԉуціјалыԍ. Міԋіԍԏерствоын јуралыԍ — Гізо, буржуаԅіја мог вылӧ ӧтвет віԇіс: „озырмӧԁчӧ, уҗалӧ, мынтӧ вотнытӧ — ті щӧщ лоанныԁ бӧрјыԍыԍјасӧн коркӧ“. Правіԏеԉство пыр аслыс ныраліс, буржуаԅіјалы лоі кыпӧԁчыны, боԍтны отсӧг вылӧ робочӧјјасӧс. Буржуаԅіја ревоԉуціјатӧг-на кӧсјыс повԅӧԁны правіԏеԉствоӧс, лӧԍӧԁіс банкетјас та вӧсна, обшщественнӧј ӧбеԁјас, кӧні јона ԍорԋітісны поԉіԏіка јылыԍ. А робочӧјлы ԁа мелкобуржуазнӧј массалы щӧктісны вӧчны чӧвлӧԋіԋԇіка маԋіфестаціјајас. Парламентын пукалыԍ буржуаԅіја оппоԅіціјалы ез ков вывті респубԉіка-ԋі ревоԉуціја, а сӧмын вӧлі колӧ муртса вежыштны „бӧрјыԍан закон“. Ревоԉуціоннӧј мӧвпјас чорыԁа паԍкалісны Франціја паԍтала, а короԉ, міԋістрјас пыр, кыскіс важлаԋ.
 
Февраԉса ревоԉуціја.
 
Февраԉ 22 лунӧ Паріжын вӧлі шуӧма лӧԍӧԁны банкет ԁа ыҗыԁ ԃемонстраціја уҗалыԍ јӧзкӧԁ, велӧԁчыԍ том војтыркӧԁ. Но правіԏеԉство ԁугӧԁіс банкет. Буржуаԅіјалы лоі кывзыны правіԏеԉстволыԍ сіјӧн, мыј паныԁ мунӧмӧн лоӧ сувтӧма ревоԉуціја туј вылӧ. Банкет лӧԍӧԁыԍјас, на костын щӧщ вӧліны Ԉеԁрју — Роԉԉен ԁа Луі Блан, шыаԍісны Паріжса массалы — еновтчыны ԃемонстраціјаыԍ. Банкет кӧԏі ез артмы, а робочӧјјаслӧн ԁа ремеԍԉеԋԋікјаслӧн ԃемонстраціја артміс. Асыввоԇын февраԉ 22 лунӧ тыріны Паріжса уԉічајас јӧзӧн. Стуԃентјас, велӧԁчыԍ јӧз нырнуӧԁісны робочӧј ԁа ремеԍԉеԋԋікјас пӧвстын. Горзіг тыр ԃемонстраціја „ԁолој Гізо ԁа зԁравствует реформа",
 
мӧԁӧԁчісны Паріж центрлаԋ. Ԃемонстраціја регыԁ вочааԍіс правіԏеԉство војскакӧԁ. Робочӧјјас уԍкӧԁчісны ӧружјӧ лавкајас ԁінӧ, кутчыԍісны ӧружјӧӧ. Рытын робочӧј олан уԉічајасын термаԍӧмӧн лӧԍӧԁалісны баррікаԁајас, мӧԁлуннас бара сувтісны војскалы паныԁ. Правіԏеԉство, аԍсӧ ԁорјӧм могыԍ, чукӧртіс „Націонаԉнӧј гварԃіја" шӧркоԃԃем ԁа гырыԍ буржуаԅіја костыԍ. Но „Націонаԉнӧј гварԃіја“ восстаԋԋӧ кусӧԁны ез кутчыԍ, ӧтлааԍіс робочӧјјаскӧԁ.
 
Баррікаԁнӧј бој робочӧјјас ԁа правіԏеԉство војска костын јуԋ 1848 воын.
 
Ԉуԁовік Фіԉіпп повԅіс ԁа чӧвтіс Гізоӧс міԋістрыԍ. Тајӧ јуӧр уԍкӧԁіс ӧԁ ревоԉуціјалыԍ. Тышкаԍӧм ԁугӧԁісны, рытнас-ԋін робочӧјјас „Марԍеԉјеза" * ԍылігтырјі ветлісны кар куԅа. Но правіԏеԉство лӧԍӧԁіс охрана, ԁвореч ԁорӧ тупкіс туј нароԁлы. Нащаԉԋікыскӧԁ, ԍорԋітіг кості, коԁкӧ лыјіс. Та бӧрԏі правіԏеԉстволӧн војска лыјліс залпӧн војтырлы. Тајӧ вӧԉіԍԏі ӧзтіс прамӧј ревоԉуціјасӧ. Војӧԇ горзісны уԉічын робочӧјјас, ремеԍԉеԋԋікјас — грӧԅітісны короԉлы. Мӧԁлун асыввоԇын став уԉічајас Паріжын тыріны баррікаԁајасӧн. Кӧн ԍурӧ лыјԍӧмӧԇ
 
*Марԍеԉјеза -ревоԉуціја ԍыланкыв.
воісны војскакоԁ. Ревоԉуціоннӧј нароԁ лыјԍӧмӧн матыԍтчіс Ԏуірԉіјскӧј короԉ ԁвореч ԁінӧ. Короԉ муртса вевјаліс кырымавны престолыԍ чӧвтчӧм јылыԍ акт ԁа ԁворечса саԁ пыр уԃітіс пышјыны. Нароԁ боԍтіс ԁвореч. Баԍԏіԉіја плошщаԃ вылын ԍераԉігтыр сотісны короԉлыԍ тронсӧ, 1830 воын-моз-жӧ, буржуаԅіја ӧні термаԍіс ԁугӧԁны ревоԉуціја, боԍтны ас кіӧ влаԍт ӧԁјӧнҗык.
 
Временнӧј правіԏеԉство артмӧм.
 
Вооружітчӧм проԉетаріатлӧн кыпӧԁчӧм шыбытіс Луі Фіԉіпплыԍ монархіја, но буржуаԅіја ез уԅ, пырыԍ-пыр-жӧ лӧԍӧԁіс ас јӧз піыԍ „Временнӧј правіԏеԉство". Робочӧјјасӧс, меԁым пӧрјавны ԁа ԁугӧԁны ревоԉуціјаыԍ, на пӧвстыԍ ԍуіс щӧщ правіԏеԉствоӧ кык преԁставіԏеԉӧс: Луі Бланӧс ԁа робочӧј Аԉберӧс. Та ԍерԏі-кӧ, коԁі перјіс побеԁасӧ, коԁі ревоԉуціјасӧ збыԉыԍ вӧчіс, сылы шеԁі правіԏеԉствоӧ сӧмын кык места, ԁаскык піыԍ. Тајӧ вӧлі меԁ воԇԇа пӧрјӧг буржуаԅіјаԍаԋ февраԉса побеԁаын. Та бӧрын, ԃерт, лыԁтӧм — шщӧттӧм& раз-на пӧрјавліс буржуаԅіја проԉетаріатӧс.
Ԃерт, Временнӧј правіԏелство& ԇоԋнасӧн ӧні вӧлі промышԉеннӧј буржуаԅіја кіын, но первој каԁӧ, кор масса оружјӧӧн сулаліс, соглашајтчыны лоіс ԋеуна проԉетаріат могјаскӧԁ. Буржуаԅіја зев бура аԁԇіс проԉетаріатлыԍ вооруҗеннӧј вынсӧ. Та вӧсна Временнӧј правіԏеԉствоын јонҗыкасӧ веԍкӧԁлісны первојсӧ мелкӧј буржуаԅіјалӧн вожԃјас најӧ ез јона повԅӧԁчыны, ӧткыв ԍерԏі первој воԍковԍаԋ мӧԁісны уҗавны гырыԍ буржуаԅіјакӧԁ.
 
Гуԍа вен буржуаԅіја ԁа проԉетаріат костын
 
Февраԉ 1848 воԍаԋ, кӧԅајова пыԃԃі Паріжын вӧліны первој каԁӧ робочӧјјас, коԁјас вооружоннӧј отраԁјасӧн віԇісны Временнӧј правіԏеԉстволыԍ ԁворечсӧ. Најӧ віԁчыԍісны, кор Временнӧј правіԏеԉство респубԉіка лӧԍӧԁас. Но буржуаԅіја сӧмын ԋужӧԁчіс. Сек Паріжса проԉетаріатлӧн вожԃ — Рајспаԉ проԉетаріат ԋімԍаԋ уԍкӧԁчіс ԁвореч пыщкӧ ԁа грӧԅітны мӧԁіс Временнӧј правіԏеԉстволы, меԁым пырыԍпыр-жӧ вӧлі јавітӧма респубԉіка, мӧвпыштны та јылыԍ ԍетіс правіԏеԉстволы, кык час срок. Воԇӧ-кӧ ԋужӧԁчыны мӧԁас правіԏеԉство, грӧԅітіс Рајспаԉ кыпӧԁны 200 ԍурс воружоннӧј робочӧјӧс. Тајӧн вӧԉіԍԏі повԅӧԁіс буржуаԅіјаӧс, термӧԁыштіс ԋеуна. Кык часыс
 
 
ез-на уԃіт коԉны, быԁ ԍԏенын-ԋін ӧшалісны возваԋԋӧјас: „Французскӧј респубԉіка!" „Свобоԁа! Равенство! Братство!,,& Таԇік вӧԉіԍԏі верміс Временнӧј правіԏеԉство, чорыԁа повԅӧм мыԍт, лӧԍӧԁны респубԉіка ԁа вԍеобшщӧј ізбіраԏеԉнӧј права. Но кущӧм респубԉіка лоі? Лоіс ԃерт, буржуаԅнӧј: фінансовӧј арістокраԏіја кіыԍ влаԍт,& вуҗіс буржуаԅіја кіӧ. Сіјӧ жӧ лунӧ, кор јавітісны республіка, вооружітчӧм војтыр гӧрԁ плагјасӧн, гӧрԁ ԉенточкајасӧн локтісны правіԏеԉство ԁвореч ԁінӧ. Кујім цвета госуԁарственнӧј плаг, гӧрԁ плаг вылӧ вежны щӧктыны мӧԁісны. Временнӧј правіԏеԉство бура гӧгӧрвоіс, кытчӧ тајӧ ревоԉуціја кыскыԍӧ, баррікаԁа вывса гӧрԁ плагӧн. Вооружітчӧм робочӧјјас корісны Временнӧј правіԏеԉстволыԍ, меԁ ставлы вӧлі ԍетӧма уҗ, нажетка. Правіԏеԉстволы меԁ бӧрын лоі ԍетны кыв — ставӧс інԁыны уҗ вылӧ ԁа лӧԍӧԁны „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас". Робочӧјјас корісны, Луі Блан інԁӧԁјас ԍерԏі лӧԍӧԁны: „Міԋіԍԏерство труԁа“, „ԁас часа уҗалан лун“, бырӧԁны експлоатаціја"& Временнӧј правіԏеԉство, меԁым торјӧԁчыны ԁа мынтӧԁчыны регыԁҗык ревоԉуціоннӧј масса команԁујтӧмыԍ, „міԋіԍԏерство труԁа“ пыԃԃі лӧԍӧԁіс правіԏеԉственнӧј коміԍԍіја. Сіјӧ нарошнӧ торјӧԁіс Временнӧј правіԏеԉствоыԍ мӧԁлаӧ, Ԉукԍембургскӧј ԁворечӧ, сіјӧн тајӧ коміԍԍіјаыс і шуԍіс воԇӧ „Ԉукԍембургскӧј коміԍԍіјаӧн“. Татчӧ пукԍӧԁісны Аԉбертӧс ԁа Луі Бланӧс. Ԉукԍембургскӧј коміԍԍіјаын щӧктіс временнӧј правіԏеԉство став робочӧј законјассӧ лӧԍӧԁны Луі Бланлы. Ӧні лоі зев лӧԍыԁ временнӧј правіԏеԉстволы ыстыԍны „Ԉукԍембурскӧј коміԍԍіја" вылӧ ԁа Луі Блан вылӧ, выԉ законјас лӧԍӧԁӧм ԍерԏі. Временној правіԏеԉстволы, вооружітчӧм проԉетаріатыԍ полӧмла, быԏ лоі уступка вылӧ мунны. Вот мыјла лоі лӧԍӧԁӧма „ԉукԍембургскӧј коміԍԍіја“. Сіјӧ-жӧ уступканас Временнӧј правіԏеԉство зев чорыԁа пӧрјаліс пролетаріатӧс. Јуралыԍ пыԁі „ԉукԍембургскӧј коміԍԍіјаӧ& пукԍӧԁіс робочӧјјаслыԍ вожԃјассӧ. Луі Бланӧс ԁа Аԉберӧс.
А мі воԇԇа урокјас ԍерԏі зев бура тӧԁам, кущӧм вӧлі „ревоԉуціоԋер" Луі-Блан ԁа і „Ԉукԍембургкскӧј коміԍԍіјалӧн" выныс вӧлі кабала вылын сӧмын, а збыԉыԍсӧ сы орԁын ԋекущӧм ԃеԋга ԋі казна ез вӧв. Луі Блан,
 
борԁтӧм лебачмоз, тура-тара кыліс, мырԍіс асԍыс ԏеоріја олӧмӧ пӧртны — „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас" воԍтыны (віԇӧԁ Луі Блан ԏеоріја јылыԍ воԇԇа урокыԍ). К. Маркс тајӧ Ԉукԍембургскӧј коміԍԍіја јывԍыс гіжіс: „Налӧн ез вӧв ԋекущӧм ісполԋіԏеԉнӧј влаԍт, ԋекущӧм бјуԁжет. Тајӧн і торјаліс гӧсуԁарственнӧј влаԍтыԍ“. Тајӧ коміԍԍіјанас буржуаԅіја сӧмын бӧрыԋтіс робочӧјјаслыԍ преԁставіԏеԉјассӧ Временнӧј правіԏеԉствоыԍ. Ԉукԍембургскӧј коміԍԍіја пыр уԍкӧԁісны проԉетаріатлыԍ ревоԉуціоннӧј настројеԋԋӧсӧ сіјӧн, мыј проԉетаріат, та вылӧ наԃејаӧн, ылаліс ревоԉуціја тујыԍ. Проԉетаріатлы паныԁ-жӧ нарошнӧ, лӧԍӧԁісны ԋеногӧн „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјасын" уҗ, меԁым сіјӧн проԉетаріатӧс кӧԇӧԁны Луі Блан іԃејаыԍ. 1847 воԍа промышԉеннӧј кріԅіс нӧшта-на чорыԁҗыка ыҗԁіс, паԍкалі ревоԉуціја вӧсна. Луныԍ лун Франціјаын соԁіс уҗтӧм јӧз. Сӧмын Паріжын уҗтӧм јӧзыс вӧлі 200 ԍурс морт. Став уҗтӧм јӧз кыскыԍісны „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјасӧ". Тајӧ маԍԏерскӧјјас вылассӧ јуралыԍ вӧлі пуктӧма меԁԍа јар реакціоԋерсӧ — міԋістр Маріӧс. Тащӧм маԍԏерскӧјјас вӧлі лӧԍӧԁӧма Ԉіонын, Марԍеԉын, Нантаын, Руанын. Робочӧјјаслы кык франк вылӧ колӧ вӧлі уҗавны меԁԍа ԍӧкыԁ, мулукјан уҗјассӧ, ԁај сіјӧ быԁсӧнлы ез-на тырмы. Та ԍерԏі, быԁ уҗалыԍлы вӧлі поԅӧ сӧмын кык лун уҗавны вежоннас, а уҗавтӧм лунјасыԍ мынтыԍісны сӧмын ӧԏі франкӧн. Тајо маԍԏерскојјас зев ез воны ԍолом выло мелкој буржуаԅіјалы. Креԍԏана зев јона скӧралісны, мыј временнӧј правіԏеԉство налог ыҗԁӧԁӧ ԁа віԇӧ налыԍ ԃеԋга „ԁармојеԁјаслы“ вылӧ. Збыԉыԍ временнӧј правіԏеԉство соԁтіс вот креԍԏаԋінлы: быԁ воԇԇа налог мынтан франк вылӧ 45 санԏім. Тајӧ вотыс меԁԍа ԍӧкыԁа воԁіс креԍԏана мыш вылӧ. Креԍԏана вывті ԉокыԍ мӧԁісны віԇӧԁны проԉетаріат вылӧ, ревоԉуціја вылӧ. Нӧшта-ԋін, кор кывԍіс јуӧр, мыј робочӧјјас кӧсјӧны мырԃԃыны налыԍ мујассӧ. Временнӧј правіԏеԉство нарошнӧ тащӧм јуӧрјас леԇаліс. Таԇ проԉетаріат ԇікӧԇ торјаліс креԍԏанствоыԍ. Тајӧн ез-на бурмы ԍӧлӧм временнӧј правіԏеԉстволӧн. Сіјӧ кӧсјіс торјӧԁны проԉетаріатӧс і сувтӧԁны најӧ коԍ вылӧ ас костас. Та ԍерԏі, маԍԏерскӧјјасын правіԏеԉство мӧвпаліс лӧԍӧԁны војеннӧј оргаԋізаціјајас. Таԇі правіԏеԉство кӧс-
јыԍіс лӧԍӧԁны робочӧјјас піыԍ-жӧ арміја, робочӧјјаслы-жӧ паныԁ, Первојсӧ буржуаԅіја чорыԁа пӧрјаԍԍіс: вооружітӧм робочӧјјас аслыс, временној правіԏеԉстволы грӧԅітны мӧԁіс. Временнӧј правіԏеԉство лӧԍӧԁіс выԉ арміја — „Мобіԉнӧј арміја". 15-20 арӧса том војтырӧс чукӧртіс, коԁјаслӧн, томлун вӧсна, ез-на вӧв классӧвӧј сознаԋԋӧыс. Сеԍԍа тајӧ „мобіԉнӧј арміјаӧ" чукӧртісны боԍакјасӧс, брӧԃагајасӧс, коԁјаслӧн абу ԋекущӧм классӧвӧј могјас асланыс. Тајӧ „Мобіԉнӧј арміјаӧ" боԍтӧм јӧзлы мынтісны 1 1/2 франк — лунја жаловаԋԋӧ. Таԇ уԁајтчіс правіԏеԉстволы торјӧԁны проԉетаріатӧс. Тајӧ ԁобровоԉнӧј арміјанас верміс правіԏеԉство чегны ревоԉуціјалыԍ вын. Офіцерјас тајӧ арміјаын вӧлі буржуаԅіја піыԍ.Таԇік пӧрјаԍӧмӧн буржуаԅіјалы унатор уԁајтчіс. Временнӧј правіԏеԉство „Учреԁіԏеԉнӧј собраԋԋӧ" чукӧртны кӧсјыԍіс апреԉ 9 лунӧ, термаԍіс ӧԁјӧҗык, меԁым іспоԉзујтны креԍԏаналыԍ проԉетаріат вылӧ скӧрмӧмсӧ. Ставлы вӧлі гӧгӧрвоана, мыј ԍіктјасын бӧрјасны контрревоԉуціоннӧј ԃепутатјасӧс „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ". Став Паріжса клубјас, вожԃјас робочӧјјаслӧн корісны ԋужӧԁны бӧрјыԍан сроксӧ, меԁым бурҗыка нуӧԁны бӧрјыԍӧм воԇвылын агітаціја креԍԏана костын. Март 17 лунӧ Огјуст Бланкі, ԏурмаыԍ леԇӧм мыԍт, мукӧԁ ревоԉуціоннӧј вожԃјаскӧԁ, оргаԋізујтіс ԃемонстраціја, петкӧԁіс 200 ԍурс мортӧс, кӧріс, меԁым Временнӧј правіԏеԉство ԋужӧԁіс учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ бӧрјыԍӧм, ыстыны контрревоԉуціоннӧј војска Паріжыԍ. Но тајӧ ԃемонстраціја вылын тыԁовтчіс мӧԁ тор, коԁӧс ез куж мӧвпыштны Бланкі. Воԇԇа лунас буржуазнӧј „Націонаԉнӧј гварԃејечјас" таԇік-жӧ вӧчлісны ԃемонстраціја Временнӧј правіԏеԉстволы паныԁ, горзісны: „Ԁолој коммуԋістјасӧс", „Ԍмерт Ԉеԁрју-Роԉԉенлы". Најӧ корісны вештыны Временнӧј правіԏеԉствоыԍ ревоԉуціја ԁор сулалыԍ преԁставіԏеԉјасӧс, веԍіг ас контрревоԉуціоԋер Роԉԉенӧс щӧщ. Та вӧсна ԃемонстраціјаӧн ез-ло повԅӧԁӧма Временнӧј правіԏеԉствоӧс, а јонҗыка збојмӧԁӧма. Огјуст Бланкі — ԃемонстраціјаӧн ныр нуӧԁыԍ, меԁԍа ревоԉуціоннӧј вожԃыс — грӧԅітіс, меԁым правіԏеԉство ԋужӧԁчыштіс „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ чукӧртны, ыстыны „Мобіԉнӧј арміјаӧс". Паріжыԍ, пырыԍ пыр-жӧ робочӧјӧс кокԋӧԁан законјас ԍетны. Блан-
кілы паныԁ сувтіс Луі Блан, мыј „бунт лептыны ԋінӧмла, мір оз ков пазӧԁны. Тајӧ спор кык вожԃ костын ӧкӧверт ԃемонстраціја соріс. Масса разӧԁчіс, сіԇік ԋемтор ез і артмы, сӧмын тајӧ ԃемонстраціјанас јонмӧԁіс Временнӧј правіԏеԉстволыԍ влаԍтсӧ. Бӧрјыԍӧм учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ ԋужӧԁісны сӧмын кык вежон кежлӧ, ачыс правіԏеԉство гуԍӧн чукӧртіс војска Паріжӧ.
 
Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋо
 
Мај ԋоԉӧԁ лунӧ чукӧртчіс Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ. 900 шԉен пыщкыԍ 700-ыс вӧлі сулалӧны буржуазнӧј респубԉіка вӧсна, 200-ыс монархістјас, а соціаԉістјас — респубԉікаԋечјас на пыщкыԍ вӧлі ԋекымын морт сӧмын, ԁај сіјӧ ԋепрамеј. Прӧстӧј јӧз піыԍ ԃепутатјасӧ ез веԍкавны. Бӧрјӧм војтыр лоісны сӧмын госпоԁа пӧвсыԍ. Временнӧј правіԏеԉство ԍетіс асԍысвлаԍтсӧ „ісполԋіԏеԉнӧј коміԍԍіјалы", кытчӧ веԍіг ӧԏік морт робоччӧјјас пӧвсыԍ ез веԍкавны. Таԇік робочӧј вірӧн ԋӧбӧм ревоԉуціјалы Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧн лоі пуктӧма пом. Паріжса проԉетаріат ԍорӧн гӧгӧрвоіс асԍыс пӧрјаԍӧм, кыпӧԁчыліс-жӧ еԍкӧн соціаԉнӧј респубԉіка лӧԍӧԁӧм вӧсна, ԁа ԍорӧн-ԋін.
 
Классӧвӧј тыш проԉетаріат ԁа буржуаԅіја костын
 
Проԉетаріат меԁ бӧрын гӧгӧрвоіс, мыј гӧгӧр сіјӧ пӧрјаԍԍіс. Мај 15 лунӧ уԍкӧԁчісны правіԏеԉство ԁвореч ԁінӧ, кӧні вӧлі пукалӧ Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ. Нырнуӧԁісны восстаԋіјӧӧн Бланкі, Рајспаԉ ԁа Аԉбер. Вооружоннӧј вынӧн пырісны ԁворечӧ ԁа арестујтісны Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс. Сен-жӧ бӧрјісны выԉ временнӧј правіԏеԉство ас пӧвстыԍ, меԁԍа ԋімалан вожԃјасԍыс. Но муртса уԃітісны пырны ԁворечӧ, арестујтны правіԏеԉствоӧс, — воісны „Націонаԉнӧј" ԁа „Мобіԉнӧј гварԃіја" ԁа мӧԁіс коԍаԍны восстаԋԋӧ кыпӧԁыԍјаскӧԁ. Вожԃјасӧс робочӧјјаслыԍ: Бланкіӧс, Рајспаԉӧс, Аԉберӧс арестујтісны, а ревоԉуціоннӧј клубјас пазӧԁлісны. Ԉукԍембургскӧј коміԍԍіја вӧтлісны, бырӧԁісны став воԇԇа уступкасӧ, робоччӧјјаслыԍ законјассӧ, коԁӧс вӧлі ԍетлӧма робочӧј класслы воԇҗыксӧ. Сіԇ-жӧ проԉетаріатлыԍ мырԃԃісны меԁ бур нырнуӧԁыԍјассӧ: Бланкіӧс, Аԉберӧс, Рјаспаԉӧс.
 
Јуԋса восстаԋԋӧ 1848 воын
 
Ӧні буржуаԅіја зев бура гӧгӧрвоіс, мыј чорыԁҗыка поԅӧ уԍкӧԁчывны Паріжса проԉетаріат вылӧ. Вын Паріжса проԉетаріатлӧн чініс. Меԁ-
 
 
 
бур вожԃјасыс Огјуст Бланкі, Рајспаԉ, Аԉбер пукалісны ԏурмаын. Луі Блан вывті ревоԉуціја вылӧ ез пыр, а нокԍіс „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјасӧн“. Креԍԏана пӧвстын сещӧм агітаціја нуӧԁіс буржуаԅіја, мыј налогјас налы соԁтісны Паріжса бунтовшщікјас, мыј најӧ-жӧ кӧсјыԍӧны став віԇ-мусӧ мырԃԃыны креԍԏаналыԍ. Креԍԏана торјалісны ревоԉуціјаыԍ — паныԁ сувтісны робочӧј ревоԉуціјалы, термӧԁісны ӧԁјӧнҗык бырӧԁны Паріжыԍ &револуціја поз“, лӧԍӧԁны пӧраԁок, ԁа і аслас проԉетаріатлӧн ез вӧв ӧтсӧгласыс нырнуӧԁыԍјас костас. Луі Блан зіԉіс, меԁым буржуазнӧј правіԏеԉствокӧԁ ԋелӧгӧԁчыны, а ӧтсӧглас уҗавны. Сіјӧ робочӧј массаӧс ылӧԁіс ас „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјаснас", ԁај ачыс щӧщ ылаліс. Воԇҗык-кӧ буржуазнӧј Временнӧј правіԏеԉстволы лоі повны вооружоннӧј робочӧјјасыԍ, пыр уступкајас вылӧ налы мунны полӧмла, ӧні повны вӧлі ԋінӧмыԍ-ԋін: ісполԋіԏеԉнӧј коміԍԍіја кіын вӧлі „Націонаԉнӧј" ԁа „Мобіԉнӧј гварԃіја", 200 ԍурс кымын лыԁӧн. Воԇҗыксӧ-кӧ правіԏеԉство кылӧн ворсіс ԁа пӧрјаԍліс, ӧні вӧлі поԅӧ чорыԁҗыка збыԉыԍ зелӧԁлыны робочӧј бунтовшщікјас вылӧ. Мај 15-ӧԁ лунԍа восстаԋԋӧ бӧрын зев бур помка ԍурі вынсӧ бунтовшщікјаслыԍ чегны. Ӧні вӧлі колӧ буржуаԅіјалы ԇікӧԇ-ԋін чегны вын робочӧјлыԍ. Буржуаԅіја ачыс „жаԁајтіс“ проԉетаріатӧс коԍ вылӧ кыскыны, ԁа ԇікӧԇ жугӧԁны сылыԍ вын, бырӧԁны ревоԉуціја, ԁа сіԇ вӧчны, меԁым воԇӧ ԋекор ревоԉуціја ез ло сесԍа&. Буржуаԅіја таԇ завоԃітчыс&: јуԋ 21 лунӧ (1848 воӧ) бырӧԁіс став „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас". Ӧԏік лунӧ, „Націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас“ бырӧԁӧм бӧрԏі, шыбытісны ывлаӧ 100 ԍурс мортӧс уҗтӧг. Щыг војтырлы коԉі ӧԏік туј, — ԉібӧ щыгла кувны, ԉібӧ выԉпӧв восстаԋԋӧ кыпӧԁны. Рытнас-жӧ јуԋ 22 лунӧ мужічӧј і нывбабјӧ вӧчісны ԃемонстраціја зев ыҗыԁӧс, тащӧм лозунгјасӧн „ԉібӧ ԋаԋ, ԉібӧ пуԉа!“ „Ԉібӧ свобоԁа, ԉібӧ смерт!" Ԃемонстраціја вӧчӧмыԍ правіԏеԉство ез кут. Мӧвпалісны сіԇ „меԁ чукӧртчӧны ӧԏілаӧ, а сеԍԍа вӧјска ԍілаӧн ӧтпырјыԍӧн ставнысӧ бырӧԁам". Јуԋ 23-24 лунјасӧ лун і вој лӧԍӧԁчісны робочӧјјас бој кежлӧ, стрӧіталісны робочӧј кварталјасӧ баррікаԁајас гӧгӧрбокԍаԋ. Ісполԋіԏеԉнӧј коміԍԍіја — буржуаԅіјалӧн выԉ бӧрјӧм влаԍтыс, бӧрјіс восстаԋԋӧ бырӧ-
ԁӧм могыԍ, ас піыԍ — геԋерал Кавеԋјакӧс. Јуԋ 24 лунӧ. Кавеԋјак націонаԉнӧј гварԃіја ԁа Мобіԉнӧј гварԃіја ԍілаӧн уԍкӧԁчіс робочӧјјаслы расправа вӧчны. Кавеԋјаклӧн ԍіла луныԍ-лун соԁіс: кыкԍо, кујімԍо верст сајыԍ локтісны креԍԏана піыԍ ԁобровоԉечјас, меԁым „Паріжса бунтовшщікјасӧс",& бырӧԁны отсавны Кавеԋјаклы. Кујім ревоԉуціја пыр петіс Паріж, но тащӧма вір ез-на кіԍԍыв ԋекор, тащӧм чорыԁа ез-на мунлы ԋекор классӧвӧј коԍыс. Паріжса проԉетаріат нырнуӧԁыԍјастӧг, ӧтнасӧн, мукӧԁ ԁырјіыс кушкіӧн& (ӧружіјӧтӧг) 3 лун чӧж баррікаԁајас вывті воԇсаԍыс& Кавеԋјак војскакӧԁ. Јуԋ 26 лунӧ меԁбӧрја барікаԁа жугӧԁіс Кавеԋјак. Бојјас помаԍісны, робочӧјјасӧс ԇікӧԇ вермісны. Буржуаԅіја вермӧм бӧрԏі-на чорыԁа воԇӧс косӧԁіс робочӧјјаслы: пԉеннӧј јӧзӧс суԃіттӧг лыјлісны. 12 ԍурс морт уԍіс баррікаԁа вылын, 15 ԍурс мортӧс арестујтісны, 5 ԍурс мортӧс ссылкаӧ ыстісны, кытыԍ зев еща морт ловјӧн бӧр воісны гортаныс. Ангԉіјаса стаԏіԍԏіка уԍӧм јӧзӧс унҗыкӧс на лыԃԃӧ. Мыј кулыԍ баррікаԁа вылын вӧлі 50 ԍурс морт, арестујтӧма вӧлі 25 ԍурс сајас. Проԉетаріатлыԍ кыпӧԁчылӧм буржуаԅіја вірын пӧԁтіс, мелкӧј буржуаԅіја чегԍіԍ ԁа еновтчіс ревоԉуціјаыԍ.
 
Јуԋԍа восстаԋԋӧлӧн значеԋԋӧ
 
Јуԋса восстаԋԋӧ Паріжса проԉетаріатлӧн пыркԋітіс ԅоԋнас Франціјаӧс, ӧзтліс зев ыҗыԁ, меԁвоԇԇа тыш проԉетаріата — буржуаԅіја& костын. Воԇԇаҗык ревоԉуціјајасын-кӧ проԉетаріат сӧмын отсаԍіс буржуаԅіјалы феоԁаԉнӧј классјасӧс бырӧԁны, петаліс-кӧ бојјас вылӧ буржуаԅіјалы отсаԍӧм могыԍ, јуԋса восстаԋԋӧын паріжса проԉетаріат бергӧԁіс штыксӧ буржуаԅіјалы паныԁ, петіс бој вылӧ ас могјасыс вӧсна. Проԉетаріат мог пуктіс ас восстаԋԋӧын, пазӧԁны буржуазнӧј строј, бырӧԁны експлоатаціја. Проԉетаріат тајӧ востаԋԋӧын вӧԉіԍԏі гӧгӧрвоіс, мыј чӧвлӧԋӧн, ревоԉуціјатӧг ԋемтор шеԁӧԁны он вермы. Проԉетаріатлӧн восстаԋԋӧ каԁӧ кӧԏ ез вӧв ԋекущӧм программа, но најӧ коԍ нуӧԁісны капітаԉізм строј бырӧԁӧм вӧсна. Јуԋса& восстаԋԋӧ торјӧԁіс буржуаԅіјаӧс ԁа проԉетаріјатӧс ԇікӧԇ, проԉетаріат та бӧрԏі сувтіс ас классӧвӧј тујвіԅ вылӧ. Јуԋса& восстаԋԋӧ вӧрԅӧԁіс вужԁінԍаԋыс ԋесӧмын Франціјаӧс, но і став Јевропасӧ сыркԋітіс, ԁрӧгԋітӧԁіс. 1848-
 
 
воԍа кыпӧԁчӧм бӧрын ревоуԉціја ӧзјыліс Гермаԋіјаын, Австріјаын, Ітаԉіјаын, Венгріјаын, Ангԉіјаын.
 
Кущӧм урок ԍетіс 1848 воԍа ревоԉуціја воԇӧ кежлӧ
 
1848 воԍа ревоԉуціја Франціјаса проԉетаріатлӧн петкӧԁліс кущӧм воԇӧ кежлӧ лоӧ места проԉетаріатлӧн ревоԉуціјаын. Сы вынӧн кыптыліс ревоԉуціја, сы уԍӧм бӧрын щӧщ ԇоԋнас ревоԉуціјаыс кусі. Проԉетаріатлӧн воԇҗыксӧ-кӧ могјасыс векҗык сораԍԍыс мелкӧј буржуаԅіја могјаскӧԁ, ӧні сылӧн классӧвӧј могјасыс ԇікӧԇ торјалісны. Тајӧ-жӧ восстаԋԋӧ петкӧԁліс, мыј проԉетаріат ез куж вӧчны крепыԁ сојуз креԍԏанствокӧԁ, сы вӧсна буржуаԅіја бергӧԁіс креԍԏаԋінӧс ас ԁорлаԋыс кыпӧԁіс сіјӧс проԉетаріатлы паныԁ, креԍԏаԋін вынӧн-жӧ чегіс вын ревоԉуціјалыԍ.
Тајӧ-жӧ ревоԉуціјаыс петкӧԁліс, кущӧм класс — креԍԏанство, аԉі проԉетаріат вермӧ лоны нырнуӧԁыԍ классӧн.
 
Буржуазнӧј респубԉіка лӧԍӧԁӧм.
 
Робочӧј классӧс вермӧм бӧрын, сылыԍ вожԃјассӧ арестујтӧм бӧрын, Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ завоԃітчіс лӧԍӧԁны респубԉіканскӧј конԍԏітуціја. Тајӧ конԍԏітуціја лӧԍӧԁігӧн-ԋін ԋекущӧм соціаԉістјас ез мешајтчыны. Робочӧјлыԍ могјас кірітісны конԍԏітуціјаыԍ, уҗалан лун бӧр 10 часԍаԋ 12 часӧԇ ԋужӧԁісны. Быԁсӧнлы ізбіраԏеԉнӧј права пыԃԃі, меԁԍасӧ пырісны конԍԏітуціјаӧ буржуаԅіјалӧн могјас ԁа буржуаԅіјалы „свобоԁајас". Тајӧ, ԃерт, ез вӧв ківыв робочӧјјаслы, тајӧ „свобоԁаӧн" ез ԋемтор во робочӧјлы. „Свобоԁа" вӧлі сӧмын кабала вылын. Колӧ вӧлі конԍԏітуціја ԍерԏі мынтыны уна ԍӧм (24 ԍурс франк), меԁым леԇны Паріжын гаԅет. Ԁонтӧм робочӧј гаԅетјас, ԃерт, та бӧрын ез вермыны лоны. Конԍԏітуціја ԍерԏі закон лӧԍӧԁан влаԍт вӧлі ԍетӧма ӧԏі палата кіӧ законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ кіӧ, кытчӧ 750 мортыԍ меԁԍасӧ веԍкалісны буржуаԅіја ԁор сулалыԍјас. Палата бӧрјыԍԍыс кујім во кежлӧ. „Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ" кынԇі пукԍӧԁісны бӧрјӧм преԅіԃентӧс ԋоԉ во кежлӧ. Преԅіԃентлы ԍетісны тащӧм ыҗыԁ права, пуктыны, вежлавны міԋістрјасӧс законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ сӧгластӧг, аснаукӧн. Сы кіын-жӧ вӧлі став арміјаыс, госуԁарственнӧј аппаратыс ԇоԋнас. Тајӧ лоі вӧчӧма сы вӧсна, меԁым
 
 
бырӧԁны респубԉіка ԁа воԍтыны туј монархіјалы. Меԁ воԇԇа преԅіԃентӧ бӧрјісны Луі Бонопартӧс, Напоԉеон І-лыԍ пԉемјаԋԋіксӧ. Луі Бонопартлы, меԁԍа уна гӧлӧс ԍетісны креԍԏана пӧвстыԍ. Најӧ бура помԋітісны, мыј Напоԉеон І-ој — Луі Бонопартлӧн ԃеԁыс, веԉікӧј французскӧј ревоԉуціја ԁырјі ԍетіс віԇјас, мујас. Креԍԏана мӧвпалісны, мыј пԉемјаԋԋік лоӧ ԃеԁыс коԃ-жӧ: ревоԉуціја бырӧԁас, собственноԍт креԍԏаԋінлыԍ ԁорјас.
 
Буржуазнӧј респубԉікаԍаԋ монархіјаӧԇ воӧм.
 
Мај 29 лунӧ воԍԍіс законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ. Сен унҗыкыс вӧлі монархіја ԁор сулалыԍјас, 700 ԃепутатыԍ 450-ыс вӧлі сулалӧ монархіја ԁор. Но монархістјаслӧн выныс вӧлі ещаҗык сіјӧн, мыј најӧ торјалісны кујім пеԉӧ: „Ԉегіԏімістјас" — коԁјас тӧжԁыԍісны Бурбонјасӧс бӧр пукԍӧԁны престол вылӧ 2) „Орԉеаԋістјас" — тӧжԁыԍісны бӧр пукԍӧԁны Луі-Фіԉіппӧс і 3) „Бонопарԏістјас" — Напоԉеон ԁор сулалыԍјас. Став монархістыс вӧліны ԅемԉевлаԃеԉечјаслӧн, фінансӧвӧј, тӧргӧвӧј буржуаԅіјалӧн преԁставіԏеԉјас. Најӧ ставныс ӧтувтчісны& лӧԍӧԁісны „Парԏіја пораԁка", буржуаԅіја ԁӧзміс ревоԉуціјаыԍ, респубԉікаыԍ ԁа безпӧраԁокыԍ. Морт кыкԍо кымын законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын кыскісны шујгавывҗык. Најӧ шуԍысны "Гораӧн". На піын вӧлі ԋекымын соціаԉіст, но унҗыкыԍсӧ, ԃерт, мелкӧј буржуаԅіја ԁор кераԍыԍјас. Законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын „Горалӧн" ԋекущӧм ԍіла ез вӧв, „Парԏіја пораԁка" ԍерԏі. Јуԋ 13 лунӧ 1849 воӧ „Гора“ мовпаліс кыпӧԁны восстаԋԋӧ, сы вӧсна, мыј преԅіԃент ԇік ез мӧԁ кывзыны паныԁ законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ шуӧмлы& мӧԁӧԁіс асԍыс вӧјскасӧ рімскӧј папалы отсӧг вылӧ. Італіјаыԍ восстаԋԋӧ пӧԁтыны. Коԋԍԏітуціјаӧ вӧлі урчітӧма, мыј мукӧԁ госуԁарствоса гражԁанскӧј војнаӧ ԍујԍыны оз поԅ. Проԉетаріат ез-ԋіԋ ӧні кутчыԍ восстаԋԋӧӧ. „Горалы" ԋемтор ез уԁајтчы, сӧмын асԍыс ӧстаткі вынсӧ бырӧԁіс. Коԁ ԍурӧлы та бӧрын, лоі уԃітӧԁчыны заграԋічаӧ пышјӧмӧн, а мукӧԁсӧ суԁӧ ԍетісны Напоԉеон восстаԋԋӧ вылӧ јӧзӧс чуксалӧмыԍ. Тајӧ ԋенога кыпӧԁчылӧм сӧмын сувтӧԁіс мог „Партіја& пораԁка" воԇын, чорԅӧԁны реакціја. Та бӧрԏі став буржуазнӧј „свобоԁајас" бырӧԁісны, школајас ԍетісны ԁуховенство кіӧ, кӧн ԍурӧ јавітісны војеннӧј положеԋԋӧ.
 
Мај тӧлыԍын 1850 воӧ „Парԏіја пораԁка“ бырӧԁіс закон ізбіраԏеԉнӧј права јылыԍ. Выԉ закон ԍерԏі бӧрјыԍны вермісны сӧмын сещӧм јӧз, коԁјас олӧны сещӧм ӧԏік местаын кујім во. Ез ԍетԍы бӧрјыԍан права, коԁі ԍурлӧма суԁӧ влаԍтлы паныԁ мунӧмыԍ, гуԍа обшществојаскӧԁ воԃітчӧмыԍ. Тајӧн бырӧԁісны бӧрјыԍан права кујім міԉԉон мортлыԍ. Меԁԍа јона тајӧ законыс чінтіс бӧрјыԍан права робочӧјјаслыԍ, коԁјаслы лоі частӧ вежлавны оланін уҗ корԍӧм вӧсна. „Парԏіја пораԁка" сӧмын ԋімкоԃаԍіс тајӧ закон бӧрын.
 
Напоԉеон ІІІ-лӧн пероворот
 
Луі Бонопарт первојԍаԋыс ворсіс поԉіԏіческӧј группіровкајаскӧԁ, ԉібӧ грӧԅітчіс законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ вылӧ, ԉібӧ ԉеԍԏітчіс сы воԇын. Престол ԁінӧ ԍујԍігӧн сіјӧ зев бура гӧгӧрвоіс прӧԏівԋіклыԍ слаблунсӧ. Војска і став гырыԍҗык чіновԋікјасыс вӧлі сылӧн пуктӧм јӧз, сы коԃӧԍ-жӧ аванԏурістјас. Бонопарт ԁор-жӧ і сулалісны креԍԏана. Проԉетаріат ԁа мелкӧј буржуаԅіја, коԁԍаԋ поԅӧ вӧлі віԁчыԍны паныԁ сувтӧм, лоі вермӧма, жугӧԁӧма. Бонопарт нӧшта-на ас ԁінас кӧсјіс катовтчӧԁны мелкӧј буржуаԅіјаӧс: вԍеобшщӧј ізбіраԏеԉнӧј права бӧр ԍетіс віԇӧԁнысӧ. Ԋоԉ воԍа преԅіԃенталан каԁ Бонопартлӧн мӧԁіс коԉны-ԋін. Первој завоԃітчыліс бырӧԁны закон преԅіԃентјасӧс вежлалӧм јылыԍ, но ез уԁајтчы. Та бӧрын боԍтіс переворотӧн законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧс жугӧԁны. Војын ԃекабр мӧԁӧԁ лункӧԁ воча 1851 воын арестујталіс законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧыԍ ԋімалыԍҗык шԉенјассӧ, а сіԇ-жӧ — проԉетаріатлыԍ ԁа мелкӧј буржуаԅіјалыԍ преԁставіԏеԉјассӧ, коԁјасыԍ меԁԍасӧ јона поліс& Асывнас-ԋін Паріжса јӧз лыԃԃісны прокламаціја Напоԉеонлыԍ: „Франціјаса војтыр ԋімԍаԋ чӧвтім законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ... Бӧр сесԍа лӧԍӧԁам всеобшщӧј ізбіраԏеԉнӧј права.." Бонопарт ез пӧрјаԍԍы: паныԁ сувтны тајӧ переворотлы вӧлі ԋекоԁлы. Тӧлыԍ мыԍт ԇікӧԇ мынтӧԁчыс „законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧыԍ". Госуԁарственнӧј переворот во тыран лунӧ, 1852 воын — пукԍіс імператорӧ. Та бӧрын респубԉіка бырі, сы местаӧ лоі бӧр імперіја (монархіја). Таԇік јуԋса разгром бӧрын, буржуазнӧј респубԉіка вежԍіс бӧр монархіја вылӧ. Тајӧ монархіја формаа влаԍт шуԍыс „Мӧԁ імперіјаӧн", ԉібӧ мӧԁ-
 
ног-кӧ „Напоԉеон ІІІ-лӧн імперіја". Імперіјаӧн бырӧԁіс буржуаԅіјалыԍ поԉіԏіческӧј влаԍт, но тајӧн буржуаԅіја нӧԏі ез ԁојмы. Сылы меԁ војԁӧр колӧ вӧлі „буржуазнӧј пӧраԁок". Робочӧјјаслыԍ бунтујтчӧм верміс бырӧԁны сӧмын чорыԁ ісполԋіԏеԉнӧј влаԍт (монархіја). Напоԉеон III зев бура тащӧм могјассӧ могмӧԁіс ԁај „пӧраԁок" лӧԍӧԁіс. Буржуаԅіјалӧн-кӧ поԉіԏіческӧј влаԍт чіныштіс, промышԉенноԍтлы кыптыны вӧԉа соԁіс јонҗыка.
Збыԉыԍ мӧԁ імперіја ԁырјі зев јона кыптіс промышԉеноԍт Франціјаса буржуаԅіјалӧн. Сіјӧн буржуаԅіја верміс мірітчыны, респубԉіка монархіја вылӧ,& вежӧм ԍерԏі.
 
1848 воԍа ревоԉуціјалӧн туј
 
1848 воԍа Французскӧј ревоԉуціја тујын тӧԁчӧ кујім етап. Воԇԇаыс февраԉ 1848 воԍаԋ мај ԋоԉӧԁ лунӧԇ. Тајӧ каԁыс — Временнӧј правіԏеԉство ыҗыԁалан каԁ. Тајӧ каԁас кыԍԍіс гуԍа венԍӧм проԉетаріат ԁа буржуаԅіја костын. Временнӧј правіԏеԉство, прӧԉетаріатыԍ полӧм вӧсна, ас коԋԍԏітуціјаас ԍујліс робочӧјлыԍ ԁа мелкӧј буржуаԅіјалыԍ щӧщ могјассӧ; лӧԍӧԁліс націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас ԁа Лукԍембургскӧј коміԍԍіја.
 
Мӧԁ етап
 
Мај ԋоԉӧԁ лунԍан (1848 воӧ) мај 29 лунӧԇ (1849 воӧ). Тајӧ каԁас учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ кіын влаԍт лоіс, јонміс буржуаԅіјалӧн респубԉіка. Тајӧ каԁӧ буржуаԅіја ԁугԁіс-ԋін гуԍӧн вермаԍны робочӧјјаскӧԁ. Кавеԋјак војска вынӧн пӧԁтіс пролетаріатлыԍ кыпӧԁчӧмсӧ вірын. Помаԍіс тајӧ етапыс јуԋскӧј расправаӧн. Тајӧ етапын-жӧ, лӧԍӧԁіс буржуаԅіја асԍыс респубԉіка коԋԍԏітуціјасӧ, завоԃітчіс вен преԅіԃент ԁа законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧ костын.
 
Којмӧԁ етап
 
(1849 во), мај 29 лунԍаԋ 1851 воԍа ԃекабр 2 лунӧԇ. Тајӧ етапын законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧын збӧјміс& гырыԍ буржуаԅіја, мелкӧј буржуаԅіјаӧс вӧтліс-влаԍт& берԁыԍ, тајӧн буржуазнӧј респубԉікаԍаԋ воԍԍіс туј монархіјалы, ԁа мӧԁіс ԋӧжјӧԋікӧн увлаԋ уԍны ачыс. 1851 воӧ ԃекабр мӧԁӧԁ лунӧ буржуаԅіјалы лоі вешјыны влаԍт берԁыԍ, ԍетны влаԍт монархіјалы — Бонопарт Напоԉеон III кіӧ.
 
 
 
Кыԇік Ԉеԋін ԁонјаліс 1848 воԍа Франціјаса ревоԉуціја
 
„1848-воын, февраԉ тӧлыԍын лоі путкыԉтӧма монархіја. Буржуаԅіја-респубԉікаԋечјас боԍтісны влаԍт. Сіԇ-жӧ кыԇік міјан Роԍԍіјаын, франціјаса буржуаԅіја лӧԍӧԁны мӧԁіс аслыԍ колана „пӧраԁок". Міјан Роԍԍіјаса каԃетјас моз-жӧ, франціјаса буржуаԅіја мӧԁіс лӧгавны ревоԉуціоннӧј проԉетаріат вылӧ.& налыԍ ревоԉуціја ԁугӧԁны. Ԃерт, секԍа проԉетаріатлӧн ас могјасас уна гӧгӧрвотӧм торјас-на вӧліны.
Буржуаԅіја повԅіс, меԁым Франціјаыԍ ез вуҗ Јевропаӧ ревоԉуціјаыс ԁа ез артмы мірӧвӧј проԉетарскӧј ревоԉуціја. Міјан Роԍԍіјаса каԃетјас моз-жӧ, Фрунціјаса буржуаԅіја зев најан пырыԍ іспоԉзујтіс, робочӧјјас ылӧԁӧм могыԍ, Луі Бланлыԍ мелко-буржуазнӧј соціаԉізмсӧ, аԍсӧ Луі Бланӧс пукԍӧԁіс міԋістрӧ. Луі Блан буржуаԅіја лакејӧ пыріс&, соціаԉіԍԏіческӧј ревоԉуціја нырнуӧԁыԍыс.
Тащӧм вӧлі классјас кост олӧм. Тащӧм вӧлі поԉіԏіка ыҗыԁалыԍ класслӧн. Мӧԁ ыҗыԁҗык ԍіла пыԃԃі ревоԉуціја ԁырјі вӧлі-мелкӧј& буржуаԅіја. Сіјӧ пыр ӧтарӧ-мӧԁарӧ катлаԍіс, чегԍіс соціаԉнӧј ревоԉуціја вужјаԍԍӧмыԍ, горзіс, мыј анархістјасӧс (бунтовшщікјасӧс) колӧ бырӧԁны.
Мелкӧј буржуаԅіја кыв вылассӧ зев чорыԁа ошјыԍіс соціал-ԃемократ ԋімӧн, быԁԍама лечыԁ „соціаԉіԍԏіческӧј“ кывјасӧн печлаԍіс, но поліс, меԁым еԍкӧн ревоԉуціјаын нырнуӧԁӧм ез-жӧ веԍкав прӧԉетаріат& кіӧ. Вот тајӧ повԅӧмыс мелкӧј буржуаԅіјаӧс јӧткіс буржуаԅіја лагерӧ. Сіјӧ ез гӧгӧрво, мыј чорыԁ классӧвӧј тыш панԍігӧн, тајӧ кык вермаԍыԍ классјас тујвіԅ кыԋԇі, ез вермы лоны ԋекущӧм шӧр тујвіԅ поԉіԏікаын. Мелкӧј буржуаԅіја боԍтчіс тащӧм поԅтӧм торјас, кыскыԍіс тащӧм шӧр тујвіԅӧ поԉіԏікаын.
Којмӧԁ вын вӧлі ревоԉуціјаын проԉетаріт. Сылӧн тујвіԅыс вӧлі ԋеммірітчыны& буржуаԅіјакӧԁ, а вермыны сіјӧс& повԅытӧг ревоԉуціја воԇӧ нуӧԁны, вермаԍны мірӧвӧј ревоԉуціја вӧсна.
Вот вӧлі кущӧм історіческӧј поԁулыс Кавеԋјаклы петны. Мелкӧј буржуаԅіјалӧн ӧтарӧ-мӧԁарӧ шатлаԍӧм,
 
јӧткіс сіјӧ ревоԉуціјаыԍ, а сылыԍ повԅӧмсӧ& проԉетаріат вылӧ лӧгалӧмсӧ іспоԉзујтіс Кавеԋјак, уԍкӧԁчіс Паріжса робочӧј вылӧ (јуԋын) ԁа пӧԁтіс ревоԉуціја.
Ревоԉуціја помаԍіс јуԋса баррікаԁајасӧн; мелкӧј буржуаԅіја лыԁӧн вӧлі ԁоза уна, но сіјӧ шатлаԍіс, кыскыԍіс &ӧжын, поԉіԏіческӧј ԍіла сылӧн ез вӧв. Куім во мыԍԏі Франціјаын бӧр лоі лӧԍӧԁӧма меԁԍа ԋенога, ԋекытчӧ тујтӧм монархіја.
Франціјаса соціаԉіст Луі Блан зев аслыс нога памеԏ ас јывԍыс коԉіс: классӧвӧј тыш тујвіԅ вылыԍ вуҗіс мелкобуржуазнӧј поԅіціја вылӧ, міча кывјасӧн віԍтаԍіс „Соціаԉістӧн", а збыԉыԍсӧ отсаԍіс буржуаԅіјалы ківыв, зіԉіс проԉетаріатлы ԍујны буржуазнӧј вԉіјаԋіјӧ. Луі Блан вітчыԍіс отсӧг буржуаԅіјалыԍ, щӧктіс робочӧјјаслы наԃејтчыны, мыј буржуаԅіја вермас отсавны, олӧм бурмӧԁны „оргаԋізаціја труԁа“ лӧԍӧԁны. Тајӧ „оргаԋізаціја труԁаыс" Луі Бланлӧн вӧлі став планыс і став ревоԉуціјаыс.
Кыв вылассӧ Луі Блан, кыԇ ԋебеса ԁа му торјалӧны, сіԇік-жӧ быԏԏӧкӧ торјаліс Кавеԋјакыԍ. Быԁ воԍков кӧсјыԍіс Луі Блан вермаԍны ревоԉуціоннӧј робочӧјјаскӧԁ ӧткыв ԍӧрыԍ буржуаԅіјакӧԁ ԁа контрревоԉуціјакӧԁ паныԁ.
Но ԋекущӧм соціаԉіст, ԋекущӧм маркԍіст-історік оз лыԍт шуны паныԁ, мыј Луі Бланлӧн буржуаԅіја вылӧ верітчӧм, ӧтарӧ-мӧԁарӧ шатлаԍӧм кыпӧԁіс Кавеԋјакӧс, отсаліс сылы вермыны робочӧјјасӧс.
В. І. Ԉеԋін.
 
ЈУАԌАНЈАС
 
1. Кущӧм классјас мыј вӧсна 1848 воӧ сувтісны паныԁ Луі Фіԉіпп Правіԏеԉстволы?
Кущӧм вӧліны торја могјас буржуаԅіјалӧн, робочӧјјаслӧн, ремеԍԉеԋԋікјаслӧн?
2. Мыјла буржуаԅіја кыпӧԁіс робочӧјјасӧс, мелкӧј буржуаԅіјаӧс восстаԋԋӧ вылӧ, а ачыс поліс?
3. Кыԇік артміс февраԉса ревоԉуціја? Коԁі сіјӧ вӧчіс? Коԁ кіӧ влаԍт ԍурі. Коԁлы пӧԉза вајіс ревоԉуціјаыс?
4. Мыјла буржуаԅіјалӧн влаԍт — „временнӧј правіԏеԉство" ԍетіс „Ԉукԍембургскӧј коміԍԍіја“ ԁа „націонаԉнӧј маԍԏерскӧјјас" воԍтны, кыԇ тајӧ коло гӧгӧрвоны?
5. Кущӧм вӧліны мӧвпјасыс временнӧј правіԏеԉстволӧн воԇӧ вылӧ робочӧј законјас ԍерԏі?
6. Мыјӧн временнӧј правіԏеԉство соріс робочӧјјасӧс ревоԉуціја тујыԍ?
7. Кыԇік временнӧј правіԏеԉство проԉетаріат ԁіныԍ торјӧԁіс креԍԏанствоӧс. Мыјла вӧлі тащӧм торјыс колӧ?
8. Кущӧм зпачеԋԋӧ ті ногӧн тајӧ ревоԉуціјаын Луі Бланлӧн?
9. Мыјла лӧԍӧԁіс Временнӧј правіԏеԉство „націонаԉнӧј" ԁа „мобіԉнӧј арміја“?
10. Кущӧм вӧлі могјас пуктӧма мај ԋоԉӧԁ лунԍа ԃемонстраціјаын. Коԁ сіјӧн нырнуӧԁіс. Мыјла ез уԁајтчы тајӧ ԃемонстраціјаӧн правіԏеԉствоӧс повԅӧԁны?
11. Коԁі кыпӧԁліс мај 15 лунӧ ревоԉуціја. Мыјла сіјӧ ез уԁајтчы?
12. Кущӧм помка вӧлі проԉетаріат кыпӧԁчӧмлы јуԋ 24 лунӧ. Кыԇік помаԍіс тајӧ восстаԋԋӧыс?
13. Кыԇік колӧ ԁонјавны 1848 воԍа ревоԉуціја, мыј тајӧ ревоԉуціјаын бурторјыс ԁа омӧԉторјыс. Мыј воԇӧ кежлӧ петкӧԁліс робочӧјјаслы тајӧ ревоԉуціјаыс?
14. Мыјла креԍԏана зев ԍӧлӧмԍаԋ јуԋса восстаԋԋӧ пӧԁтыны отсаԍісны Кавеԋјаклы?
15. Кыԇік колӧ гӧгӧрвоны, мыј „законоԁаԏеԉнӧј собраԋԋӧӧ" веԍкалісны уна монархістјас?
16. Коԁі меԁԍасӧ бӧрјіс Напоԉеон ІІІ-ӧс преԅіԃентӧ?
17. Мыјла сещӧм кокԋыԁа уԁајтчіс Напоԉеон Бонопартлы респубԉіка бырӧԁны ԁа монархіја вӧчны?
18. Кыԇік колӧ гӧгӧрвоны, мыј Напоԉеон ԍетіс школајас ԁуховенство кіӧ?
19. Кущӧм етапјас пыр прӧјԃітіс 1848 воԍа ревоԉуціја Франціјаын. Кыԇік тајӧ етапјассӧ колӧ ԁонјавны?
20. Кущӧм классјаслы пӧԉза вајіс меԁбӧрын 1848 воԍа ревоԉуціја?
21. Кыԇік Маркс ԁа Ԉеԋін ԁонјалісны 1848 воԍа ревоԉуціја?
1848-ӧԁ ВОԌА РЕВОԈУЦІЈА ГЕРМАНІЈАЫН
 
Крепостнӧј правалӧн коԉасјас Гермаԋіјаын
 
Ԇік вӧԉнӧј, крепостнӧј праваыԍ мынӧм креԍԏана 19 ԋем завоԃітчігӧн,& вӧлі зев еща. Гермаԋіјаса госуԁарствојасын, а унҗыкыс сіԇ-ԉі-таԇ вӧлі кӧрталӧма-на помешщік берԁӧ, ԉібӧ сы му ԁінӧ. „Лаԍԍітјас“ ԋіма креԍԏана помешщікјас му вылын пукалісны, а ез ас мувылын. Та пыԃԃі помешщік уҗӧԁіс вӧлӧн і мортӧн му ԁорын (баршщіна). Баршщіна вӧлі законнӧјыс вежоннас ԋекымын лун, но мукӧԁ ԁырјіыс лаԍԍітјасӧс помешщік уҗӧԁіс вежонсӧ ԇоԋнас. Лаԍԍітјаслыԍ чеԉаԃсӧ верміс помешщік боԍтны ас орԁӧ, ԁворӧвӧј слугаӧ, баршщіна пыԃԃі. Лаԍԍітӧс помешщік ԍемјанас пукԍӧԁіс вотчіна вылӧ, меԁым сіјӧ омӧԉіԋԇіка кӧԏ-а верміс верԁчыны. Му вылӧ пукԍігӧн, сыкӧԁ помешщік ԁоговор вӧчіс, мыј сіјӧ ԋемсӧ мӧԁас нуны баршщіна ԁа мукӧԁ повінноԍтјас. Тајӧ мујасӧн Лаԍԍіт кыԇ колӧ сіԇі і верміс вӧрӧшітчыны ас ловја ԁырјыс. Лаԍԍіт кулӧм бӧрын помешщік верміс Лаԍԍіт ԍемјакӧԁ ԁоговор воԇӧ ԋе вӧчны, став ԍемјасӧ сылыԍ вӧтлыны ԁа мујас мырԃԃыны. Лаԍԍіт ез вӧв госуԁарствоԍаԋ кӧрталӧма, а ачыс, щыглунла ԁа му абутӧмла, пыріс помешщік кабыр улӧ. Омӧԉ тор Лаԍԍіт ԍемјалӧн сіјӧ, мыј најӧ помешщік верміс вӧтлыны му вылыԍ.
Лаԍԍітјас кыԋԇі, іешщӧ вӧліны мӧԁ ԍама крепостнӧј креԍԏана, коԁјас ԇікӧԇ вӧлі кӧртаԍԍӧмаӧԍ, ԋе сӧмын му берԁӧ, но і помешщік берԁӧ щӧщ. Тащӧм јӧзыс вӧліны ԁолгӧ вӧјӧм креԍԏана — „Холопјас". Холоп ԋемтор ез лыԍт боԍтны, лӧԍӧԁны, ԋӧбны помешщік щӧктытӧг. Холопӧс верміс помешщік аԍсӧ вузавны мӧԁ помешщіклы.
 
Креԍԏаԋінӧс му вылыԍ вӧтлӧм
 
Кор мӧԁісны јона ԋӧбны ԋаԋ ԁа мукӧԁ ԍојан тӧвар карјасӧ, мукӧԁ госуԁарствојасӧ, гермаԋіјаса помешщікјас мӧԁісны 18 ԋемԍаԋ-на јешщӧ ыҗԁӧԁны асԍыныс вотчінајассӧ, ещаҗык ԍетны аренԁаӧн креԍԏаԋінлы, меԁым унҗык лоі вузӧс ԋаԋ. Первој тајӧ інміс „лаԍԍітјаслы". Лаԍԍіт кулӧм бӧрын ӧні ез-ԋін ԁоговор срок ԋужӧԁ лаԍԍіт ԍемјакӧԁ помешщік, а ԇоԋнасӧн вотчіна мырԃԃавны мӧԁіс, меԁым асԍыс вотчіна ыҗԁӧԁны. Муыԍ мынӧм бӧрын лаԍԍітлы лоі щыглы кувны, ԉібӧ мукӧԁ пекԉаӧ асвӧԉаыԍ јурсӧ ԍујны. Помешщік ӧні зіԉіс пукԍӧԁны лаԍԍітјасӧс меԁԍа шогмытӧм, еновтӧм мујас вылӧ. Ԉібӧ мујас ԍетны аренԁаӧ регыԁ кежлӧҗык, ԋекымын во кежлӧ сӧмын, меԁым ԉубӧј каԁӧ сіјӧс поԅіс вӧтлыны му вылыԍ. Таԇік помешщік рӧзӧрітіс, бырӧԁіс Лаԍԍітјасӧс, му вылыԍ вӧтліс, жугӧԁліс сылыԍ керкајас, стрӧјбајас.
 
Креԍԏаԋаӧс аслыс ԍама мынтӧԁӧм крепостнӧј праваыԍ
 
Кор „Веԉікӧј Французскӧј ревоԉуціја“ бырӧԁіс влаԍт помешщікјаслыԍ Франціјаын ԁа мӧԁіс ревоԉуціја щӧщ пыртны војеннӧј ԍілаӧн Гермаԋіјаӧ, — Гермаԋіјаса помешщікјас повԅісны, мыј таԇ вермас ԍтав вотчінајас ісковтны на кіыԍ. Та бӧрын вӧԉіԍԏі кӧсјыԍны мӧԁісны помешщікјас, креԍԏанаӧс мынтӧԁны крспостнӧј праваыԍ, сӧмын меԁым креԍԏана отсалісны французјасӧс вӧтлыны Гермаԋіјаыԍ.
1811 воӧ петіс тащӧм закон кресԏанаӧс крепостнӧј праваыԍ мынтӧԁӧм јылыԍ:
1. Озырҗык креԍԏана — „Чіншевікјас" вермасны петны вӧԉа вылӧ, мынны крепоԍтыԍ, став повінноԍт пыԃԃіыс-кӧ помешщіклы мынтасны ԃеԋгаӧн. Ԁон вӧлі урчітӧма мынтыны, мыјԁта сулалӧ ԇоԋ воԍа повінноԍтыс ԁа баршщінаыс, мынтыны сы 25 мынԁа.
2. Лаԍԍітјас вермісны оброкыԍ ԁа баршщінаыԍ мынтӧԁчыны ԁа петны вӧԉа вылӧ, 1/3-1/2 пајсӧ вотчінанысӧ-кӧ коԉасны помешщік орԁӧ.
Но 1812 воӧ тајӧ закон, помешщікјас корӧм ԍерԏі, вежісны чорыԁа: „мыј вӧԉа вылӧ петны оз вермыны вӧвтӧм креԍԏана ԁа ӧԏік вӧла креԍԏана, најӧ важ моз мӧԁасны нуны баршщіна“.
 
 
Вӧԉіԍԏі 1816 воӧ „1811 воԍа закон“ ԍерԏі мӧԁісны леԇны вӧԉа вылӧ мужікӧс. Тајӧ закон ԍерԏі вӧԉа вылӧ вермісны петны сӧмын озырҗык креԍԏана. 1815 воԍаԋ 1848 воӧԇ віт гермаԋіјаса госуԁарствоыԍ петісны вӧԉа вылӧ сӧмын 289652 креԍԏаԋін, мынтыԍісны ԃеԋгаӧн баршщіна пыԃԃі. Мукӧԁ креԍԏаԋіныслы важ моз-на лоіс нуны баршщіна помешщік орԁын ԁа мынтыны повінноԍтјас, ԃеԋгаӧн ԉібӧ уҗӧн.
Нӧшта-ԋін јона омӧԉтчӧԁіс мужіклыԍ олӧм ԁа сіјӧ рӧзӧрітіс, мыј 1821 воԍа закон ԍерԏі став обшщественнӧј мујас (пӧскӧԏіна) поԅіс јуклыны. Тајӧ закон ԍерԏі став обшщественнӧј віԇмусӧ јуклісны озырҗык креԍԏана ԁа помешщікјас костын. Гӧԉ креԍԏана ԁа мутӧм јӧз таԍ, поԅӧ шуны, ԋемтор ез вермыны боԍтны. Вот мыјла, баршщінаӧн, ԁа быԁԍама мукӧԁ ԍікас повінноԍтјасӧн ԉічкӧм мужіклӧн, вӧлі могыс петны помешщік вылӧ ԁа помешщік госуԁарстволы паныԁ.
Тащӧм-жӧ вӧлі олӧм креԍԏаналӧн Австріјаын ԁа Венгріјаын. Став віԇ-муыс вӧлі помешщік кіын-жӧ, 618 ԍур& помешщік орԁын віԇ-му волі — 16 міԉԉон ԃеԍаԏіна, а 12 міԉԉон креԍԏаԋін орԁын вӧлі — 6,12 міԉԉон ԃеԍаԏіна. Креԍԏана феоԁаԉнӧј повінноԍԏјас, сборјас мынтӧм могыԍ, вӧлі ԍетӧны став ас ԁохоԁыԍ: 1/10 јукӧнсӧ быԁ во вічколы ԁа ԁуховенстволы, 1/9 јукӧнсӧ — помешщіклы вылӧ, креԍԏаԋінлы-жӧ 52-100 лунӧԇ колӧ вӧлі быԏ уҗавны вонас баршщіна. Та кыԋԇі креԍԏаԋінлы колӧ вӧлі мынтыны гырыԍ налогјас госуԁарстволы. Помешщікјас Австріјаын, Венгріјаын, Пруԍԍіјаын ԁа мукӧԁ ԋемецкӧј госуԁарствојасын, кԋажествојасын — аԍныс суԃітісны креԍԏаԋінӧс. Та кыԋԇі ԋекущӧм мукӧԁ суԁ ез вӧв креԍԏаԋінлы.
Вот мыјла креԍԏаналӧн могыс петіс германскӧј госуԁарствојасын влаԍт вылӧ ԁа помешщік-ԁуховенство ыҗыԁалӧм вылӧ. Гермаԋіјаын 1848 во воԇзылын-на ԇік вӧлі сещӧм олӧмыс, кущӧм вӧлі Франціјаын 1789 војасӧԇ. Гермаԋіјаын зев на чорыԁ вужјыс вӧлі „важ пӧраԁоклӧн“.
Буржуаԅіјалӧн ԁа буржуаԅіја проыышԉенноԍтлӧн кыптан туј Гермаԋіјаын 1848 воӧԇ.
 
Важ пӧраԁок ез ԍет вӧԉа торговӧј ԁа промышԉеннӧј бурҗуаԅіјалы кыптыны. ԁворанстволӧн ыҗыԁалӧм вевԏԏіс промышԉеԋԋікјаслыԍ могјассӧ. Гермаԋіјаса короԉјас, кԋаԅјас „сынісны“ ԁворанстволаԋ меԁԍасӧ. Уна колантор-на буржуаԅіја ез вермы чуктӧԁны і влаԍт берԁас зев на ылын вӧлі.
1. Гермаԋіја вӧлі торја-пеԉӧ јукԍӧма: кԋажествојас, герцогствојас ԁа графствојас вылӧ. Оԏі госуԁарство пыԃԃі вӧлі 36 посԋіԃік торја госуԁарствојас. Быԁ торја кԋажествојасын вӧлі аслас ԍікаса ԃеԋга, вес, мера. Ӧԏі кԋажествоыԍ мӧԁ кԋажествоӧ вуҗігӧн тӧварјас, вуҗӧԁӧмыԍ колӧ вӧлі мынтыны пошԉінајас. Тајӧ зев чорыԁа ԇугіс тӧргујтан уҗ, а сіԇ-жӧ пощіс кыптан туј Гермаԋіјаса промышԉенноԍтлы. Тӧвар-кӧ вуҗӧԁны Гамбургԍаԋ Австріјаӧԇ, ԉібӧ Берԉінԍаԋ Швејцаріјаӧԇ, колӧ вӧлі ԁас пӧв граԋічајас вуҗны, ԁасыԍ-жӧ пошԉінајас мынтыны. Ӧԏі Пруԍԍіја пыщкӧсын вӧлі ԋекымын таможԋа*
 
*) Пошԉіна мынтанін.
 
Тајӧ-ԋін ԇік пӧгібӧ воштіс купечӧс, ԁонԍӧԁіс колан тӧварјас.
1834 воӧ Пруԍԍіја 9 мукӧԁ госуԁрствокӧԁ лӧԍӧԁчісны ԁа бырӧԁісны пыщкӧс таможеннӧј пошԉінајас, меԁым поԅіс вӧԉа пырыԍҗык тӧргујтан уҗ купечлы пуктыны. Но тајӧ ез-на ԇікӧԇ бырӧԁ пошԉінајас мукӧԁ гермаԋіјаса кԋажествојасыԍ ԁа герцогствојасыԍ.
2. Мӧԁкӧ, промышԉеԋԋіклы ԇік ез во ԍӧлӧм вылӧ креԍԏаԋінӧс баршщінаӧн ԁа мукӧԁ повінноԍтӧн кӧрталӧм помешщік берԁӧ, помешщік му берԁӧ. Промышԉеԋԋіклы, купечлы коліс, меԁым мужік вӧлі вӧԉа вылын, меԁ верміс нажевітны ԍӧм ԁа ԋӧбны унҗык тӧвар. Сеԍԍа, меԁым вӧліны уҗалыԍјас фабрік-завоԁјасын.
3. Буржуаԅіјалы вӧлі колӧ правіԏеԉство пыр мукӧԁ госуԁарствоса тӧварлыԍ туј пощны Гермаԋіјаӧ, тӧвар вајӧмыԍ, меԁым віԇны конкуренціјаыԍ. Помешщікјас мӧԁарӧ зіԉісны, меԁым вӧлі вӧԉнӧ вузаԍӧма мукӧԁ госуԁарствојаскӧԁ, сы ԍерԏі, мыј ԋаԋ помешщікјаслӧн меԁԍа бура ініс мукӧԁ госуԁарствојасӧ.
4. Буржуаԅіјалы вӧлі колӧ, меԁым банкјас ас кіӧ боԍтны: правіԏеԉство частнӧј банкјас ез ԍет воԍтавны.
 
 
5. Меԁым тајӧ став могјассӧ могмӧԁны, буржуаԅіја зіԉіс боԍтны влаԍт ас кіӧ. Ԁворанскӧј короԉ пыԃԃі пуктыны буржуаԅіја ԁор сулалыԍ короԉӧс. Меԁ вӧлі влаԍт центраԉізујтӧма: ӧԏі правіԏеԉство (36 пыԃԃі) лӧԍӧԁӧма. Гермаԋіјаса буржуаԅіја респубԉіка формаа влаԍт вылӧ вывті ез пыр. Сӧмын сіјӧ коріс, меԁ бурҗуаԅіја конԍԏітуціја ԍерԏі короԉјас правітісны, уступка вылӧ мунісны буржуаԅіјалы. Ыҗыԁ ревоԉуціја туј вылӧ петӧмыԍ гермаԋіјаса буржуаԅіја поліс, сы вӧсна, мыј вермас увԍаԋ чорыԁ ревоԉуціја кыптыны.
Тащӧм могјасӧн, тащӧм мӧвпјасӧн петіс гермаԋіјаса буржуаԅіја 1848 воӧ. Сылы коло вӧлі феоԁаԉізмлыԍ коԉасјассӧ бырӧԁны, феоԁаԉнӧј классјаслыԍ ыҗыԁалӧм чінтыштны, повԅӧԁыштны правіԏеԉствоӧс, меԁым конԍԏітутціја ԁа права ԍетіс буржуаԅіјалы.
 
Промышԉенноԍт Гермаԋіјаын.
 
19 ԋем воԇԇа җынјын цехӧвӧј законјас унҗык гермаԋіјаса госуԁарствоын вӧлі бырӧԁӧма. 1840 војас гӧгӧрын сӧмын-ԋін Австріјаын вӧлі цеховӧј ремесло ԁа цехӧвӧј устав.
Ԁомашԋӧј ԍіԍԏема формаа промышԉенноԍт ыҗыԁа-на вӧлі паԍкалӧма Ԍіԉеԅіјаын, Саксоԋіјаын і мукӧԁ герцогство-кԋажествојасын.
Тані кустар, меԁԍасӧ уҗаліс купеч заказјас ԍерԏі, сырјоӧн-жӧ, сӧмын інструментјас вӧлі аслас кустарлӧн. Кустарнӧј промышԉенноԍткӧԁ щӧщ кыптісны гырыԍ преԁпріјаԏԏӧјас — „мануфактурајас".
1840 војасԍаԋ завоԃітчіс промышԉеннӧј переворот: кіпом уҗыԍ машіна вылӧ вуҗӧм, гырыԍ фабрік-завоԁјасӧн кустарӧс, ремеԍԉеԋԋікӧс рӧзӧрітӧм, бырӧԁӧм.
Ԃерт, сіԇ шунысӧ, чорыԁа ԇугіс кыптыны фабрік-завоԁјаслы феоԁаԉно — крепостԋіческӧј& строј, но 1) 1834 воԍа ԁас госуԁарстволӧн таможеннӧј сојузӧ ӧтувтчӧм (2& коԋԏіԋентаԉнӧј блокаԁа бырӧԁӧм, ԁа 3) выԉ кӧрттујјас стрӧітӧм — ԋеуна ыҗԁӧԁыштісны промышԉенноԍтлы кыптан условіјӧсӧ. 1822 воӧ-кӧ 38 гермаԋіјаса госуԁарствоын сӧмын-на вӧлі кык парӧвӧј машіна, 1837 воын ӧԏі Пруԍԍіјаын-ԋін вӧлі — 300 парӧвӧј машіна, а 1847 воын-ԋін лоі 1139. Ӧԏі Саксоԋіјаын-ԋін тајӧ каԁӧ вӧлі 197 парӧвӧј машіна.
 
Меԁԍа ӧԁјӧн кыптісны ԍіԏеч, сукно кыан фабрікајас, кӧрт ԁа чугун вӧчан завоԁјас, 1846 војас гӧгӧр. Ԁас ӧтувтчӧм госуԁарствојасын вӧлі печкан фабрікајас — 313, ԍіԏеч кыан фабрікајас — 314, сукно кыан фабрікајас — 728. Ізшом перјан проізвоԁствоын соԁі воԍа проізвоԃіԏеԉноԍтыс 993108 тоннаԍаԋ 1694208 тоннаӧԇ. Сіԇі-жӧ кыптісны хіміческӧј завоԁјас. Ӧԏі Пруԍԍіјаын 1846 воӧ-ԋін вӧлі 179 хіміческӧј завоԁ, 184 сакар вӧчан завоԁ. Сіԇ-жӧ кӧрттуј стрӧітӧм уҗ ӧԁјӧ воԇмӧстчіс. 1835 воԍаԋ 1845 воӧԇ кӧрттуј ԋужӧԁӧма 2131 кілометр куԅта, а 1845 воԍаԋ 1850 воӧԇ-ԋін — 5822 клм. куԅта.
Машінајас ԁа ізобреԏеԋԋӧјас Гермаԋіјаӧ воісны первојсӧ Ангԉіјаыԍ, но Гермаԋіјаын такӧԁ щӧщ петісны асланыс ізобретаԏеԉјас.
Таԇі кыптіс Гермаԋіјаса госуԁарствојасын гырыс-промышԉенноԍт, муніс промышԉеннӧј переворот.
 
Робочӧј класслӧн олӧм.
 
Промышԉеннӧј переворот воԍтіс туј капітаԉіԍԏіческӧј фабрікалы, пазӧԁіс важ ԍіԍԏема промышԉенноԍтыԍ (ремеслӧ ԁа ԁомашԋеј ԍіԍԏема). Машіна бырӧԁны мӧԁіс кіпом уҗ (ручној труԁ), мырԃԃыны кустарлыԍ, ремеԍԉеԋԋіклыԍ нажетка, вӧтлыны најӧс фабрік-завоԁјасӧ уҗавны. Проԉетаріат артміс рӧзӧрітчӧм кустарыԍ ремеԍԉеԋԋік ԁа рӧзӧрітчӧм креԍԏанаыԍ. Унҗык робочӧјыс вӧлі печкан, кыан уҗ берԁын (ԏекԍԏіԉ промышԉенноԍтын). 1840 војасӧ став промышԉенноԍтын уҗалыԍлӧн лыԁ вӧлі: Војвыв Гермаԋіјаын — 619.639 морт, Лунвыв Гермаԋіјаын 700,171 м. Робочӧјӧс нарԏітӧм, Гермаԋіјаса капітаԉізм кыптан каԁӧ, муніс Ангԉіја ԍерԏі-на „чіга“. Ԇоԉа лунја уҗԁон, куԅ уҗалан лун — вот мыјӧн кыпаліс гермаԋіјаса капітаԉіст, ез коԉтчы нарԏітӧмӧн Ангԉіјаса капітаԉістјасыԍ.
Меԁԍа-ԋін чорыԁа уԍкӧԁчіс капітаԉіст посԋі чеԉаԃ уҗ вылӧ. Чеԉаԃлы ԁон мынтыны ԇік еща колӧ. Рејнскӧј облаԍтын уҗалісны 6 арӧса чеԉаԃјас, 13 час луннас, 20-30 пфеԋԋінг вылӧ.
Но робочӧј классыс состав ԍерԏі ез вӧв ӧткоԃ. Унҗыкыс вӧлі рӧзӧрітчӧм ремеԍԉеԋԋікыԍ, кустарыԍ, ԉі-
 
бӧ креԍԏаԋіныԍ артмӧм, коԁјас јешщӧ ез-на ԇікӧԇсӧ кӧԇӧԁчыны ас муыԍ ԁа маԍԏерствоыԍ.
Тащӧм робочӧј ез-на вермы проԉетаріат ног мӧвпавны. Сіјӧ каԁԍа робочӧјыс іԃеологіја ԍерԏіыс вӧлі — мелкӧј собствеԋԋік-на, вітчыԍіс „бур пӧра“, кор еԍкӧ поԅас бӧр вуҗны ас му вылӧ ԁа ас маԍԏерскӧјӧ. Та ԍерԏі-кӧ проԉетаріатлӧн классӧвӧј вын вӧлі ічӧт-на. Лыԁнас проԉетаріат кустарјаскӧԁ, мукӧԁ гермаԋіјаса олыԍ ԍерԏі, вӧлі 1-3% мынԁа сӧмын. Мукӧԁ ԁырјі робочӧјјас костын артмывлісны сојузјас, оргаԋізаціјајас, но тајӧ ерԁіја оргаԋізаціја бӧрԍа зев чорыԁа кыјӧԁчіс правіԏеԉство. Прамӧјҗык гуԍа, нырнуӧԁыԍ оргаԋізаціјајас вермісны артмыны сӧмын заграԋічаын, а ез Гермаԋіјаын.
 
Кустарлӧн ӧлӧм. Ԍіԉеԅіјаса восстаԋԋӧ.
 
Меԁԍа чорыԁа ԁојԁіс промышԉеннӧј переворот ԁа выԉ машінаа проізвоԁство кустарјасӧс печкан — кыан& уҗын. Машіна татчӧ меԁԍа јона пырны вевјаліс. Унҗык кустарыс-ԋін вевјалісны рӧзӧрітчыны ԁа проԉетаріатӧ пӧрны, но коԉасыс „піԋӧн і гыжјӧн“-на кутчіԍісны ас ремеслоӧ, ас кіпома уҗ нажетка берԁӧ. Та вӧсна ԁај мырԍырԍісны& лун лунӧн, кустарлы ԇоԋ ԍемјаӧн јур лептывлытӧг. Но нажевітны вермісны зев еща, меԁ бур маԍԏер ткачыс-35& урӧн луннас, а печкыԍјас боԍтісны сӧ-мын 9-10 урӧн лун. Со кыԇі верміс машіна уԍкӧԁны кіпом уҗ проізвоԁство, ԇікӧԇ сіјӧ бырӧԁны. Нӧшта-на кустарӧс зелӧԁіс феоԁаԉнӧј повінноԍтјас: „Ткацкӧј оброк“ быԁ во ковміс мынтыны помещікјаслы. Мӧԁар бокԍаԋ, промышԉеннӧј капітал јешщӧ чорыԁа зелӧԁіс сылы ԍывјас пекԉа. Ԍіԉеԅіјаын пырҗык омӧԉ урожај мујас ԍетісны, сы вӧсна креԍԏана корԍыԍісны нажетка кыан-печкан проізвоԁство пыр. Кор Ԍіԉеԅіјаын лоісны гырыԍ кыан фабрікајас, выԉ нога машінајас, кіпомыԍ кыыԍ ткачјас лоісны уҗтӧмӧԍ. Воштыԍны лоі ԋекытчӧ. Промышԉеԋԋікјас та вылӧ вӧліны раԁӧԍ: меԁалісны уҗ вылӧ ԁонтӧм-ԁоныԍ, ԋоԉ урӧн лун. Тащӧм корыԍ ткачјас лыԃԃыԍԍісны-на креԍԏанаӧн, зев ічӧԏік му торјас вылын пукалісны. Тајӧ муԍыс вӧлі колӧ мынтыԍны госуԁарстволы — ԅемеԉнӧј налог, помешщіклы — оброк, ԉібӧ выкуп баршщіна пыԃԃі, меԁ бӧрԏі тащӧм
 
олӧмын Ԍіԉеԅіјаса ткачјас кулавны мӧԁісны щыгјӧн, щыг віԍӧмјасыԍ. Меԁԍа-ԋін јона скӧралісны ткачјас фабрікант Цванцігер вылӧ.
Ткачјас жалујтчісны, мыј налӧн уҗԁон оз тырмы веԍіг картупеԉ ԋӧбны. Цванцігер ӧтвет віԇіс: „ткачјаслы поԅӧ турун жӧрітны, веԉ тај бур таво быԁмӧма". Ԍіԉеԅіјаса ткачјас лӧԍӧԁісны ԍыланкыв ас олӧм јылыԍ ԁа Цванцігер нарԏітӧм јылыԍ. Гожӧмын 1844 воын ткачјас Цванцігер керка ԁорын ԍылісны тајӧ ԍыланкывсӧ. Тајӧ ԍылӧм вӧсна, зев јона нӧјтісны ӧԏік уҗалыԍӧс. Уҗалыԍ јӧз скӧрмісны тащӧм торјыԍ, уԍкӧԁчісны Цванцігер керка ԁорӧ, грӧԅітчӧмӧн мӧԁісны корны фабрікантлыԍ бурмӧԁны олӧм уҗалыԍјаслыԍ. Цванцігер ӧткажітіс могмӧԁны робочӧјлыԍ корӧм.
Ткачјас, меԁ бӧрын, боԍтісны Цванцігерлыԍ керкасӧ, склаԁјассӧ, мукӧԁ стрӧјбајас сылыԍ, став керка пыщкӧс кӧлујсӧ-раԅісны. Шыблалісны ывлаӧ тӧвар, таԉалісны, коԍавлісны ԍіԏеч-маԏерјӧјас. Цванцігер пышјіс. Восстаԋԋӧ јылыԍ јуӧр ӧԁјӧ зев разаліс гӧгӧр-паԍтала. Мӧԁісны ԍіԉеԅіјаса ткачјас ԁінӧ ӧтлааԍныщӧщ суԍӧԁ ткачјас. Јарԅӧм војтыр вуҗісны ԍіктыԍ ԍіктӧ, повԅӧԁлісны фабрікантјасӧс. Меԁ бӧрын карса салԁатјасӧн пӧԁтісны ткачјаслыԍ восстаԋԋӧ. Тышкаԍіг ткачјас піыԍ віісны 11 мортӧс, кувтӧԇ раԋітісны 24 ткачӧс. Черјасӧн, пощјасӧн, ізјӧн-ткачјас& вӧтлісны ԍіктыԍ салԁатјасӧс. Фабрікантлыԍ керкасӧ помӧԇ жугӧԁлісны. Мӧԁлун ԍіктӧ вајӧԁісны выԉ отраԁ оруԃіјӧјасӧн быԁсӧн. Коԁ ԍурӧыс ткачјас уԃітісны пышјӧмӧн, а коԉассӧ ԍетісны суԁӧ. Мыжԁісны чорыԁа, унаӧс ыстісны катарга вылӧ, став ткачјассӧ суԁ пріговор ԍерԏі розгаалісны.
 
Емігрантјаслӧн сојузјас.
 
Уна ревоԉуціоннӧј робочӧјјаслы ԁа поԁмаԍԏерјӧјаслы поԉіціја кыјӧԁӧм вӧсна Гермаԋіјаыԍ лоі пышјыны заграԋіцаӧ, а меԁԍасӧ Паріжӧ, Лонԁонӧ, Бруԍԍеԉӧ. Заграԋічаын најӧ тӧԁмаԍісны соціаԉіст-утопістјас велӧԁӧмкӧԁ (ԏеоріјајаскӧԁ), лӧԍӧԁісны кружокјас, сојузјас ԁа пешщітчісны сеԍаԋ нуӧԁны соціаԉізм нога пропаганԁа Гермаԋіјаын. Унаӧн тащӧм јӧз ас чужанінӧ воӧм мыԍт разӧԁісны утопіческӧј соціаԉізмлыԍ іԃејајассӧ. Поԉіԏікантјас меԁԍа пышјісны, чукӧрмісны Паріжӧ ԁа Швејцаріјаӧ,
 
кытчӧ локтісны быԁ странаыԍ ревоԉуціоԋерјас. Таԇік артмаісны Гермаԋіјаса емігрантјасыԍ уна ԍікас сојузјас; „Молоԁаја Гермаԋіја“, „Сојуз ізгнаԋԋіков", „Обшщество прав человека". Но тајӧ сојузјасӧ первојԍаԋ пырісны унҗык јӧзыс ікԏеԉігенціја піыԍ меԁԍасӧ. Но кор јона мӧԁісны пышјыны заграԋічаӧ Гермаԋіјаыԍ робочӧј јӧз сек сојузјасын лоіны щӧщ проԉетаріат піыԍ јӧз, сіјӧн тајӧ сојузјаслӧн уҗног вежԍыштіс, робочӧј могјаскӧԁ јонҗыка јітчіс, мӧвпавны мӧԁісны јітчыны гуԍа Бланкістјас кружокјаскӧԁ. Меԁԍа јона ԋімаліс уҗалыԍ ремеԍԉеԋԋікјаслӧн ӧтувтчӧм „Сојуз справеԁԉівых". Тајӧ ӧтувтчӧмлӧн руковоԃітан центрыс вӧлі Паріжын. Тајӧ сојузлӧн отԃеԉеԋԋӧјас вӧліны Лонԁонын, Швејцаріјаын, Беԉгіјаын. „Сојуз справеԁԉівых" зіԉіс робочӧј сојузјаскӧԁ јітчыны. 1849 воын тајӧ сојузсӧ Паріжса восстаԋԋӧ бӧрын грӧмітісны, но уҗ „Сојуз справеԁԉівыхлӧн" ез вош прӧста, кӧԏ-і пазӧԁісны сіјӧ: ԏурмаыԍ уԃітӧм шԉенјас разӧԁчісны быԁлаӧ, ԁа воԇӧ пропаганԁа мӧԁісны нуӧԁны робочӧј ремеԍԉеԋԋікјас костын.
 
Вејтԉівг (1808-1871 в.)
 
„Сојуз справеԁԉівых“ ӧтувтны јона отсаліс вурԍыԍ Віԉгеԉм Вејтԉінг. Ԇӧԉавывԍаԋ быԁміс щыгԋіԍӧ пӧт. Велӧԁчіс вурԍыны, воіс поԁмаԍԏерјӧӧԇ і мӧԁіс ветлӧԁлыны, вурԍыг моз, ӧԏі местаыԍ мӧԁлаӧ. Ԋемсӧ ветлӧԁлӧмӧн кыщовтіс став Јевропасӧ, Амерікаӧ воліс, куԅакоԃ оліс Паріжын, Швејцаріјаын. Лонԁонын, Брјуԍԍеԉын. Тані тӧԁмаԍіс коммуԋістјаскӧԁ — Маркс, Енгеԉскӧԁ. Ԋе ӧтпыр ԍурлі ԏурмаӧ, поԍеԉітлісны, уҗалыԍ јӧз костын агітаціја нуӧԁӧмыԍ. 1848 воԍа ревоԉуціја ԁырјі Паріжын щӧщ коԍ нуӧԁіс, зев акԏівнӧја уҗаліс кружокјасын, сојузјасын. Вејтԉінг сіԇ-жӧ уна гіжіс секԍа строј јылыԍ, ԁа коммуԋіԍԏіческӧј обшщество јылыԍ. Бӧрја војассӧ оліс Амерікаын, сек-ԋін ԋеуна бӧрыԋтчіс робочӧј ԁвіжеԋԋӧыԍ.
К. Маркс Вејтԉінг вылӧ пуктіс зев ыҗыԁ наԃеја.
Ԍен-Ԍімоныԍ, Фурјеыԍ ԁа Роберт Оуеныԍ, Вејтԉінг сіјӧн торјаліс, мыј сыног — коммуԋізм ез вермы лоны, мӧԁас-кӧ ыҗыԁалыԍ буржуаԅіјалӧн классыс щӧщ „отсаԍны ревоԉуціја вӧчны. Но Вејтԉінглӧн сорԍанін сіјӧ, мыј соціаԉіԍԏіческӧј ревоԉуціја артмас ԉумпен-проԉетаріат вынӧн ԁа корыԍмӧм робочӧј-ԍілаӧн, коԁјас ԋінӧм жаԉіт-
 
тӧг вӧчасны ревоԉуціја. Гырыԍ фабрік-завоԁса уҗалыԍ јӧз сы ногӧн оз вермыны нырнуӧԁны, нуны коԍ коммуԋізм вӧсна. Вејтԉінг ног ԋекущӧм пропаганԁа, ревоԉуціјаӧ лӧԍӧԁчӧм вӧсна оз ков нуӧԁны јона. Сіјӧ мӧвпаліс, мыј гӧԉ јӧзӧс пырыԍ-пыр поԅас кыпӧԁны коԍ вылӧ ԁа вӧчны ревоԉуціја. Мыј ревоԉуціја вӧчны меԁбур ԍіла, 40 ԍурс вӧрӧс-кӧ ԁа рӧзбој котырӧс-кӧ кыпӧԁан. Најӧ ԋемтор оз жаԉітны, частнӧј собственноԍт быԁсӧн ԁрӧбітасны. Вејтԉінг ескіс, мыј ревоԉуціја артмас, лоӧны-кӧ бурҗык, ԍмелҗык вожԃјас.
Бурӧн лӧԍӧԁчыны, лаԁмӧԁчыны буржуаԅіјакӧԁ, чӧв-лӧԋӧн, мукӧԁ утопістјас моз, оз кӧсјы. Сы ногӧн ревоԉуціоннӧј восстаԋԋӧ, тыш-пыр робочӧј класс боԍтас вӧԉа сӧмын сек, кор аԍсӧ ачыс мезԁыны боԍтчас. Коммуԋізм сы ног хріԍԏіанство маԋера. Вејтԉінг-мӧвпаліс лӧԍӧԁны коммуԋіԍԏіческӧј обшщество, кӧні мӧԁасны веԍкӧԁлыны ԍуԍ, вежӧра војтыр чукӧр. Сы ног, выԉ обшществоын оз ло ԋекущӧм правіԏеԉство, а сӧмын управԉеԋԋӧ. Оз ков ԋекущӧм закон, а меԁым сӧвеԍт вылын законыс кутԍіс, мыжԁӧм пыԃԃі колӧ мортӧс ԉечітны. Вејтԉінг ног меԁԍа ԉоктор капітаԉіԍԏіческӧј обществоын ԃеԋга, коԁ вылын кутԍӧ став важ пӧраԁокјасыс.
Ԃеԋга бырӧԁӧм сы ног абу капітаԉіԍԏіческӧј строј ԇоԋнасӧн бырӧԁӧм, а сӧмын-на капітаԉізм бырӧԁны завоԃітӧм.
 
Сојуз коммуԋістов
[Карл Маркс]
 
Паріжын, оргаԋізаціја „Сојуз справеԁԉівыхӧс", грӧмітісны помӧԇ. Но торја шԉенјас, тајӧ сојузсӧ ԍіптӧм, бырӧԁӧм бӧрын, нуӧԁісны ревоԉуціоннӧј пропаганԁа мукӧԁ промышԉеннӧј странајасын, Рытыввыв Јевропаын. Бӧрынҗык татыԍ артміс выԉ оргаԋізаціјајас: 1847-ӧԁ воын К.
 
 
Маркс ԁа Енгеԉс отсаԍӧмӧн артміс „Сојуз коммуԋістов".
Тајӧ оргаԋізаціја уставын меԁыҗыԁ могсӧ вӧлі пуктӧма — „шыбытны буржуаԅіјаӧс, бырӧԁны важ обшщество, ԁа лӧԍӧԁны коммуԋізм нога строј, кытӧні оз ло ԋекущӧм класс, частнӧј собственноԍт". Мыјӧн Франціјаын лоі февраԉса ревоԉуціја, К. Маркс, Ф. Енгеԉс ԁа мукӧԁ центраԉнӧј коміԏетса шԉенјас вуҗісны Паріжӧ. Тані лӧԍӧԁісны возваԋԋӧ Гермаԋіјаса коммуԋістјас ԋімԍаԋ, кытӧні вӧлі гіжӧма Гермаԋіјаса коммуԋіст парԏіјалыԍ могјассӧ: 1) лӧԍӧԁны торјавтӧм респубԉіка важнога Гермаԋіја пыԃԃі, 2) ԍетны ӧтувја бӧрјыԍан права, 3) ԁон боԍттӧг суԃітны 4) бырӧԁны став важ феоԁаԉнӧј повінноԍтјас, 5) мырԃԃыны короԉјаслыԍ ԁа помешщікјаслыԍ імеԋԋӧјас, банкјас, тујјас. Тајӧ возваԋԋӧ інԁӧԁјас ԍӧрԏіыс „Сојуз коммуԋістовса" шԉенјас, коԁјас локталісны ӧԏі-ӧԏікӧн бӧр Гермаԋіјаӧ, нуӧԁісны чорыԁ агітаціја. Та вӧсна робочӧј ԁвіжеԋԋӧ гермаԋіјаса ревоԉуціјаын лоі проԉетаріат ԃвіжеԋԋӧ нога.
 
Научнӧј соціаԉізм — Маркԍізм
 
19 ԋем воԇԇа җынјын робочӧј ԃвіжеԋԋӧын чужісны быԁԍама мелкобуржуазнӧј ԁа утопіческӧј соціаԉізм ԏеоріјајас. Најӧ, робочӧј массаӧс аслыс ԍама планјасӧн, ревоԉуціја туј вылыԍ кежӧԁісны бокӧ. 1850 војаслаԋ матыԍміг, чорыԁа классӧвӧј тышјас панԍан каԁӧ, — чужі выԉ нога ԏеоріја, — прамӧј ревоԉуціоннӧј ԏеоріја, кыԇ бырӧԁны капітаԉімз строј, лӧԍӧԁны проԉетаріатлыԍ ԃіктатура ԁа коммуԋізм нога общественнӧј стројӧ вуҗны. Тајӧ выԉ ԏеоріјаыс шуԍіс „Научнӧј соціаԉізмӧн" — „Маркԍізмӧн". Тајӧ ревоԉуціоннӧј ԏеоріјајассӧ лӧԍӧԁісны К. Маркс ԁа Ф. Энгеԉс&. Оз поԅ, ԃерт, сіԇ тӧлкујтны, мыј тајӧ ревоԉуціоннӧј ԏеоріјајаслӧн ез вӧв ԋекущӧм јітӧԁ воԇԇаҗык соціаԉіст ԏеоріјајаскӧԁ. К. Маркс ԁа Ф. Энгеԉс војԁӧр тӧԁмаԍісны капітаԉізм чужан, быԁман законјасӧн, сіԇ-жӧ тӧԁмаԍісны воԇԇаҗык соціаԉістјас ԏеоріјајасӧн (Бабефкӧԁ, Оуенкӧԁ, Фурјекӧԁ, Бланкікӧԁ, Луі Бланкӧԁ). Гӧгӧрбок ԁонјалісны налыԍ ԏеоріјајассӧ, налыԍ ӧшыбкајассӧ, сеԍԍа вӧԉіԍԏі вӧчісны асԍыныс вывоԁјас. Ԃерт, тајӧ ԏеоріја ез артмы ӧԏі воӧн сӧмын. Маркс ԁа Энгеԉс 1848 воԍаԋ 80-90 војасӧԇ уна револуціја пыр петісны, ԋеӧтпырыԍ ԁонјалісны асԍыныс ԏеоріјајассӧ, уна выԉтор сетчӧ воыԍ-во ревоԉуціјајас опытыԍ соԁталісны.
 
Вот кыԇік артміс, 40-50 воԍа опытыԍ Маркслӧн ԁа Энгеԉслӧн ревоԉуціоннӧј ԏеоріја — „Научныј соціаԉізм" — „Маркԍізм&.
Маркԍізм ԇоԋнасӧн утопіст — соціаԉістјаслыԍ& ԏеоріјасӧ мӧԁарӧ бергӧԁіс, мӧԁ путкыԉ путкыԉтіс, ԇік выԉ ногӧн утопістјас ԍӧрԏі, урчітіс проԉетаріатлыԍ мунан ревоԉуціоннӧј тујсӧ. „Сојуз коммуԋістов" щӧктӧм ԍӧрԏі нојабр 1847 воын Маркс гіжіс „Сојуз коммуԋістовлы" маԋіфест, кытчӧ вӧлі тајӧ оргаԋізаціјалыԍ могјассӧ гіжӧма. Тајӧ шуԍіс „Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфестӧн". Тані ԋоԉ главаын Маркс петкӧԁліс асԍыс мӧвпјас ревоԉуціја јылыԍ ԁа коммуԋізм јылыԍ.
Меԁвоԇԇа јукӧԁын, Маркс петкӧԁлӧ, кущӧм законјас ԍӧрԏі обшщество кыптӧ, ԉібӧ раԅԍӧ, кущӧм вӧлі кыптан туј капітаԉізмлӧн. Мыј став јӧз історіјаын — олӧм-вылӧмсӧ бергӧԁӧ классӧвӧј коԍ. Ԉібӧ воԇӧ јӧткӧ сіјӧ, ԉібӧ бӧрлаԋ кыскӧ, ԇоԋнас обшществосӧ, кіԍтӧ. Классӧвӧј тыш завоԃітчіс ӧтщӧщ собственноԍт чужӧмкӧԁ. Классӧвӧј коԍ кыскыԍԍӧ зев важыԍаԋ. Став војтырлӧн історіја — классӧвӧј тыш історіја. Нарԏітӧм классјас кыпӧԁчывлісны ыҗыԁалыԍ класслы паныԁ ревоԉуціјаӧн. Ревоԉуціја став обшщественнӧј, хоԅајственнӧј оланногсӧ вежліс ԇікӧԇ. Ԉібӧ кыкнан вермаԍыԍ классыс быріны, ԉібӧ выԉ ыҗыԁалыԍ классјас сувтісны важ класјас местаӧ. Буржуаԅіја ревоԉуціјаӧн сувтіс феоԁаԉнӧј класслы паныԁ, жугӧԁіс феоԁаԉнӧј обшщество, ԁа феоԁаԉнӧј классјас местаӧ ачыс пукԍіс ыҗыԁавны. Таԇі артміс капітаԉізм строј. Буржуаԅіја лӧԍӧԁіс гырыԍ промышԉенноԍт — фабрік-завоԁјас, ԋеыҗыԁ капітаԉістјас чукӧр кіӧ шеԁіс став хоԅајствоыԍ ԏехԋікаыс, госуԁарствоыс ԇоԋнас. Буржуаԅіја рӧзӧрітіс креԍԏаԋінӧс, ремеԍԉеԋԋікӧс, кустарӧс. Торјӧԁіс најӧ ас собственноԍтыԍ, меԁым лӧԍыԁҗык вӧлі најӧс нарԏітны, — пӧртіс најӧс проԉетаріатӧ. Машіна уҗ вылӧ вуҗӧм мыԍт, капітаԉіст уԍкӧԁчіс ԁонтӧм уҗалыԍ вылӧ: чеԉаԃ ԁа нывбабјӧ уҗ вылӧ. Уҗ ԁон сетчӧԇ леԇіс, меԁ муртса-муртса уҗалыԍ робочӧјлы тырмӧ ԍојӧм вылӧ, щыг кулӧмыԍ. Проԉетаріат — меԁԍа нарԏітӧм класс, петіс коԍвылӧ. Первој каԁԍаԋ проԉетаріатлӧн вермаԍӧм ез вӧв оргаԋізованнӧј, ез вӧв аслас могјас вӧсна. Быԁ кыпӧԁчылӧм сылӧн сіјӧ каԁас отсаліс бурҗуаԅіјалы јонмыны, крепмыны.
Но буржуазнӧј промышԉенноԍт кыпалӧмкӧԁ щӧщ кыпалӧ, ыҗԁӧ проԉетаріат лыԁӧн, ебӧсӧн, ӧтногаҗык лоӧ сылӧн составыс, завоԃітӧ бурҗыка гӧгӧрвоны асԍыс классӧвӧј могјассӧ. Оргаԋізујтчӧ классӧ, чукӧртчӧ поԉіԏіческӧј парԏіјајасӧ.
Проԉетаріат кынԇі буржуазнӧј обшществоын емӧԍ уна нарԏітӧм &уевтыртӧм классјас (среԃԋеј, мелкӧј буржуаԅіја, ԉумпен проԉетаріат). Но сӧмын тајӧ став классајс,& піԍыс, фабрік-завоԁын уҗаԉыԍ& проԉетаріат вермӧ лоны ревоԉуціоннӧј, нырнуӧԁыԍ классӧн.
Вен ԁа коԍ проԉетаріата — буржуаԅіја костын чорԅӧ, проԉетаріат вӧчӧ ревоԉуціја, вештӧ ыҗыԁалыԍ классӧс капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствоыԍ — буржуаԅіјаӧс, лӧԍӧԁӧ проԉетаріатлыԍ ԃіктатура, бырӧԁӧ капітаԉіԍԏіческӧј строј. Тащӧм закон. Капітаԉізм чужтӧ проԉетаріатӧс — аслыс горт вӧчыԍӧс, гу коԁјыԍӧс. Проԉетаріат ԍілаӧн сувтас, ревоԉуціја пыр, буржуаԅіјалы паныԁ, бырӧԁас ԃіктатура буржуаԅіја класслыԍ, лӧԍӧԁас проԉетаріатлыԍ ԃіктатура. Мӧԁ јукӧнын „коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфестын“ Маркс гіжӧ прсԉетаріат класс јылыԍ ԁа коммуԋіԍԏіческӧј парԏіја јылыԍ. Тані урчітӧ меԁвоԇԇа программа коммуԋіԍԏіческӧј парԏіјалы, быԁлунја уҗ нуӧԁны інԁӧԁјас ԍетӧ.
Коммуԋістјас — классӧвӧј тыш нуӧԁыԍ авангарԁ робочӧј класслӧн. Коммуԋістјас, робочӧј класслӧн авангарԁ, меԁԍа сознаԏеԉнӧј, меԁԍа бурҗыка робочӧј класслыԍ могјассӧ гӧгӧрвоыԍ парԏіја. Коммуԋістјас, робочӧј класслы ас могјас вӧсна вермаԍан уҗын, тӧжԁыԍӧны ԋе торја госуԁарствоса робочӧј вӧсна сӧмын, но тӧжԁыԍӧны ставмувывса проԉетаріатӧс мезԁӧм вӧсна. Меԁ матыс могјас коммуԋіст парԏіјалӧн: оргаԋізујтны проԉетаріатӧс ас классӧвӧј могјас гӧгӧрыс, кыпӧԁны сылыԍ классӧвӧј
 
[Фріԁріх Енгеԉс]
сознаԋԋӧсӧ, бырӧԁны буржуаԅіја класслыԍ ԃіктатурасӧ& лӧԍӧԁны проԉетаріат класслыԍ ԃіктатура.
Влаԍт боԍтӧм бӧрын проԉетаріат мырԃԃас буржуаԅіјалыԍ став капіталјассӧ, став фабрік-завоԁјассӧ, став ԏехԋікасӧ — ас робочӧј госуԁарство пыр боԍтас ас кіас.
Программа пыԃԃі коммуԋістјас сувтӧԁӧны воԇӧҗык мунӧм капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствојасын тащӧм могјас: 1) госуԁарство кіӧ боԍтны став частнӧј віԇмујас; 2) лӧԍӧԁны ыҗыԁ прогреԍԍівно-поԁохоԁнӧј налог імушществојас капіталјас вылӧ. 3) Бырӧԁны гырыԍ собствеԋԋік імушщество вылӧ наԍԉеԁство права. 4. Став транспортсӧ ԁа банкјас ԍетны госуԁарство кіӧ. 5) Лӧԍӧԁны быԁсӧнлы уҗалан (труԁӧвӧј) повінноԍт. 6) Ыҗԁӧԁны, јонмӧԁны госуԁарство кіса фабрікајас. 7) Віԇ-му бурмӧԁӧм лӧԍӧԁны госуԁарство план ԍерԏі. 8) Велӧԁны чеԉаԃӧс школајасын госуԁарство шщӧт вылӧ. Врагјаслыԍ вын чінтӧм могыԍ колӧ мырԃԃыны (конфіскујтны) став імушществонысӧ важ ыҗыԁалыԍ классјаслыԍ.
Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфест којмӧԁ јукӧнын, К. Маркс ԁонјаліс ԁа кріԏікујтіс буржуазнӧј ԁа мелко буржуазнӧј утопістјаслыԍ велӧԁӧм (ԏеоріјајас). Сіԇ жӧ петкӧԁліс, мыј на велӧԁӧмын омӧԉтор ԁа ковтӧм тор. „Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфест" ԋоԉӧԁ јукӧнын Маркс урчітіс, кыԇ колӧ коммуԋістјаслы віԇӧԁны мукӧԁ парԏіјајас вылӧ. Коммуԋістјас отсалӧны быԁ ревоԉуціја кыпӧԁчӧмлы, сіјӧ кыпӧԁчӧмыс-кӧ мунӧ паныԁ капітаԉізм стројлы, капітаԉізм поԉіԏікалы. Коммуԋістјас оз гуԍӧн, а ерԁын віԍталӧны асԍыныс могјассӧ, мыј најӧ ревоԉуціја пыр кӧсјӧны бырӧԁны капітԉізм стрӧј. Меԁым сеԍԍа капітаԉістјас ԁрӧжжітӧны коммуԋістјас программаыԍ. Проԉетаріатлы капітаԉіԍԏіческӧј госуԁарствоыԍ ԋемтор ԇік жаԉітны. "Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфест" помаԍԍӧ тащӧм кывјасӧн: „Ставмувывса проԉетаріјјас, ӧтувтчӧј!" (Проԉетарии всех стран соединайтесь!). Тащӧм туј, інԁӧԁјас ԍетіс „коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфест" пыр К. Маркс, кыԇ колӧ бырӧԁны капітаԉіԍԏіческӧј строј, експлоатаціја, ԁа коммуԋіԍԏіческӧј обшщество лӧԍӧԁны. Соціаԉіст-утопістјас мӧвпалісны, мыј нарԏітӧм олӧм-вылӧм гӧԉ јӧзлӧн ԁа експлоатаціја вермас бырны, кор ыҗыԁалыԍ классјас — (капітаԉістјас) ԁа буржуазнӧј госуԁарство аԍныс боԍтчас-
ны бурмӧԁны робочӧјлыԍ олӧмсӧ, аԍныс-жӧ бырӧԁасны капітаԉіԍԏіческӧј строј, мыј ԋекущӧм проԉетарскӧј ревоԉуціја оз ковмы. Тајӧ мӧвпјассӧ утопістјаслыԍ К. Маркс ԇоԋнас „крӧшітіс" ԁа шуіс, мыј проԉетаріат сӧмын ачыс вермас (а сеԍԍа ԋекущӧм мукӧԁ классјас оз вермыны) капітал рабство улыԍ петкӧԁны нарԏітӧм јӧзӧс. Мыј сӧмын проԉетаріат — капітаԉізмлы горт вӧчыԍ, сылы гу коԁјыԍ, вермас бырӧԁны капітаԉіԍԏіческӧј строј ԁа выԉ олӧм лӧԍӧԁны.
Став воԇԇаҗык соціаԉістјасыс-кӧ, Бабеф ԁа Бланкі кынԇі, пыр мӧвпалісны чӧв-лӧԋӧн, законјасӧн ԁа реформајасӧн лӧԍӧԁны коммуԋізм нога обшщество, ревоԉуціја тујыԍ полісны, — К. Маркс інԁіс, мыј коммуԋізмӧ вуҗан туј сӧмын вермас лоны наԍіԉственнӧј ревоԉуціја пыр.
Сіԇ-жӧ К. Маркс інԁіс, мыј проԉетаріат, куԅа вермаԍӧм бӧрын, оргаԋізујтчас классӧ, ебӧсмас ас классӧвӧј сознаԋԋӧнас ԁа массӧвӧј, классӧвӧј парԏіја веԍкӧԁлӧмӧн вермас ревоԉуціја пыр жугӧԁны капітаԉіԍԏіческӧј строј. Ԋекоԁног оз вермы, Бланкі ԁа Вејтԉінг моз, артмыны проԉетарскӧј ревоԉуціја ԍмел јӧз котыр вынӧн, (заговоршщікјас), ԉібӧ ԉумпен-проԉетаріат (боԍакјас) вынӧн Ԋекымын кылӧн-кӧ ԁонјавны К. Маркслыԍ велӧԁӧм, — колӧ шуны, мыј Маркс кіпыр меԁ первојыԍ ,,соціаԉізм“ утопіјаыԍ пӧріс наукаӧ.
Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфест петіс кык лун воԇҗык Паріжса восстаԋԋӧыԍ, сы вӧсна тајӧ каԁас ез-на вевјав робочӧјјас пӧвстӧ тајӧ ревоԉуціоннӧј ԏеоріјаыс прамӧјасӧ вужјаԍԍыны.
Робочӧј класс вӧлі томҗык-на, сы вӧсна мукӧԁ велӧԁыԍјас (утопістјас) бӧрԍа јонҗыка-на муніс.
1860 војасԍаԋ Маркслӧн ԁа Енгеԉслӧн велӧԁӧм — „Маркԍізм" верміс чорыԁҗыка вужјаԍны Јевропаса робочӧј класс пыщкӧ.
Роԍԍіјаын Маркслӧн учеԋікјас — коммуԋіст парԏіја ԁа сылӧн вожԃ В. І. Ԉеԋін, петкӧԁісны Маркс велӧԁӧм ԍерԏі проԉетаріатӧс восстаԋԋӧ вылӧ, бырӧԁісны капітаԉістјаслыԍ ыҗыԁалӧм, лӧԍӧԁісны проԉетаріатлыԍ ԃіктарура ԁа боԍтчісны коммуԋізм строј олӧмӧ пӧртны. „Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфест кӧԏ гіжӧма 80 во сајын, но ӧні кежлӧ пыр-на коԉӧ кӧммуԋіст парԏіјалы прог-
рамма пыԃԃі, ԍетӧ інԁӧԁјас, кыԇік вӧчны проԉетарскӧј ревоԉуціјаԁа лӧԍӧԁны коммуԋізм нога обшщественнӧј строј.
 
Гермаԋіја ревоԉуціја воԇвылын
 
1817 воын унҗык Јевропаса госуԁарствојассӧ „пыркԋітіс" промышԉеннӧі кріԅіс. Тајӧ кріԅісыс чорыԁа вӧрԅӧԁіс став Гермаԋіјасӧ, кыԇік посԋі кԋажествојасӧс, сіԇік-жӧ і Австріја ԁа Пруԍԍіја госуԁарствојасӧс щӧщ. Татчӧ соԁтӧԁ, робочӧјјаслыԍ, карса мелкӧј буржуаԅіјалыԍ ԁа гӧԉ креԍԏаԋінлыԍ,& олӧмсӧ омӧԉтчӧԁіс 1845-46 војасӧ ԋаԋ вотӧм (ԋеурожај). 1846 воӧ лоі картупеԉлы чорыԁ ԋеурожај. А картупеԉ карса беԁноталӧн ԁа робочӧјјаслӧн лыԃԃыԍԍіс — меԁ „бур“, меԁ ԁонтӧм ԍојанторјӧн. Тајӧ ԋаԋлӧн, картупеԉлӧн ԋеурожај, зев чорыԁа ԁонԍӧԁіс ԍојантӧвар&, а нажетка робочӧјјаслӧн, кріԅіс војасӧ, увлаԋ зев чорыԁа уԍі, ӧні кынӧмпӧт вылӧ ез-ԋін вермыны кажевітны робочӧјјас ԁа кустарјас. Меԁԍасӧ-ԋін тајӧ увса классјасӧс јӧткіс восстаԋԋӧјас вылӧ. 1848 воӧ март тӧлыԍын ӧзјіс чорыԁ ревоԉуціја. Робочӧјлӧн ԁа креԍԏаналӧн восстаԋԋӧјас Гермаԋіјаын март тӧлыԍыԍ-на воԇҗык завоԃітчісны.
 
1848 во, март тӧлыԍԍа ревоԉуціја Австріјаын
 
1846 воын, кыԇ-ԋін воԇҗык лоі віԍталӧма, ԋаԋлы, картупеԉлы вӧлі ԋеурожај. Тајӧ зев чорыԁа інміс робочӧјлы ԁа карса беԁноталы. Сетчӧ-жӧ 1847 воын таԉаліс зев чорыԁ промышԉеннӧј кріԅіс. Мі тӧԁам, кыԇік тајӧ кріԅіс, і коԁлы меԁ чорыԁа інміс, кущӧм классјасӧс меԁԍасӧ ԁојԁіс. Олӧм зев јона омӧԉтчіс ремеԍԉеԋԋіклӧн, а меԁԍа јешщӧ-ԋін јона уҗ вылыԍ шыбытӧм робочӧјјаслӧн. Кор Паріжса проԉетаріат февраԉ 24 лунӧ вӧчіс восстаԋԋӧ ԁа чӧвтіс Луі-Фіԉіппӧс, тајӧ јуӧрыс кывԍіс Гермаԋіјаса госуԁарствојасӧ, ӧзтіс ревоԉуціја. Ревоԉуціја берԁӧ кутчіԍісны робочӧјјас, креԍԏана, зіԉіс щӧщ і буржуаԅіја. Феоԁаԉнӧј кԋаԅјас, короԉјас сынісны меԁԍасӧ ԁворанство ԁа ԁуховенстволаԋ , ез вермыны могмӧԁны буржуаԅіјалыԍ могјассӧ, буржуаԅіјалыԍ могјассӧ вӧлі вештӧма ԁворанство ԁа ԁуховенство могјасӧн, бокӧ вештӧма најӧс.
Буржуаԅіјалы вӧлі колӧ меԁ: 1) Гермаԋіјаса 36 госуԁарство пыԃԃі, вӧлі лӧԍӧԁӧма ӧԏі госуԁарство, ӧтмоԁаа законјасӧн, ӧԏі ԍікас вес, мера, ԃеԋгаӧн. Меԁым кԋажество, графствојас костын ԋекущӧм таможеннӧј
 
 
пошԉіна ез вӧв боԍтӧма тӧварыԍ. 2) Мынтӧԁны креԍԏа ԋінӧс ԁворанство, ԁуховенство повінноԍԏјасыԍ, меԁым наыԍ артміс ԁонтӧм уҗалыԍ фабрік-завоԁын 3) Лӧԍӧԁны, ԁворанскӧј монархіја пыԃԃі, буржуазнӧј власт, меԁым короԉ правітіс Гермаԋіјаӧн буржуаԅіја конԍԏітуціја ԍерԏі. Вот мыјла чорыԁа кутчыԍіс буржуаԅіја ревоԉуціјаӧ, робочӧј ԁа креԍԏаналыԍ кыпӧԁчӧмсӧ веԍкӧԁіс аслыс пӧԉза вылӧ, меԁым најӧ вынӧн чегны „важ пӧраԁок“. Кыпӧԁчіс проԉетаріат, мелкӧј буржуаԅіја. Креԍԏана уԍкӧԁчісны ԁворана імеԋԋӧјас вылӧ, соталісны важ ԇескӧԁан ԁокументјас феоԁаԉнӧј повінноԍԏјас јылыԍ. Гермаԋіјаын мӧԁіс паԍкавны гӧгӧр ревоԉуціја. Март тӧлыԍын ревоԉуціја паԍкаліс став Гермаԋіјаса посԋі кԋажествојасӧ, герцогствојасӧ. Сіјӧн 1848 воԍа ревоԉуціја Гермаԋіјаын ԋімаліс „мартовскӧјӧн" &мыјӧн кывԍіс, мы& Паріжын лоӧма ревоԉуціја, &Март 13 лунӧ Венаын буржуаԅіја коріс правіԏеԉстволыԍ „вежны влаԍт ԍіԍԏема". Март 13 лунӧ стуԃентјас ԁа уҗалыԍ јӧз петісны уԉічӧ, горзіг-тыр: „ԁолој Меԏԏерԋіԁӧс!&“, „ԁа зԁравствујет конԍԏітуціја“ Правіԏеԉство ыстіс паныԁ налы војска, салԁатјас лыјлӧмӧн разӧԁалісны јӧзӧс. Та бӧрын скӧрмӧм јӧз чукӧрмісны ԁа уԍкӧԁчісны імператор ԁвореч ԁорӧ, кӧні вӧлі лӧԍӧԁӧма пушкајас ԁа ԋоԉ ԍурс салԁат, ԁворечсӧ віԇӧм могыԍ.
Правіԏеԉство ԍетіс пріказ разӧԁны јӧзӧс, карԏечыԍ лыјлыны, но арԏіԉԉерістјас ез кывзыны-ез& лыјлыны во&-тырӧс. Та бӧрын правіԏеԉство шај-пај муніс, вӧчіс уступкатор. Австріјаса поԉіԏікаӧн нырнуӧԁыԍ — міԋістр Меԏԏерԋіх пышјіс Ангԉіјаӧ. Правіԏеԉство кӧсјыԍіс чукӧртны преԁставіԏеԉјасӧс став сословіјӧԍыс, а сіԇ-жӧ сетіс сӧглас ԍетны стуԃентјаслы оружіјӧ, меԁым најӧ оргаԋізујтісны „Акаԃеміческӧј ԉегіон", коԁі воԇӧсӧ сеԍԍа Австріјаса ревоԉуціјаын зев чорыԁа сулаліс,& ревоԉуціја ԁор. Буржуаԅіја сіԇ-жӧ ӧружіјӧӧ боԍтчіс, лӧԍӧԁіс, асԍыс фабрік-завӧԁјас віԇӧм могыԍ, „Націонаԉнӧј гварԃіја," меԁым робочӧјјас ез јона бунтуітны&. Сіјӧ-жӧ рытнас вооружітчӧм буржуаԅіја лыјліс робочӧјјасӧс Апреԉ 25 лунӧ Австріјаса імператор лӧԍӧԁіс конԍԏітуціја ыҗыԁ ізбіраԏеԉнӧј ценз ԍерԏі, палата ԃепутатов кӧсјыԍіс чукӧртны. Но асԍыс права ез ԇоԉԁӧԁ, верміс ԉубӧј каԁӧ Законоԁаԏеԉнӧј палаталыԍ кыввуҗны, налыԍ
лӧԍӧԁӧм законјассӧ бырӧԁны. Мајын правіԏеԉство завоԃітчыліс бырӧԁны „Акаԃеміческіј ԉегіон", поліс сіјӧ зев таыԍ. Массалы лоі гӧгӧрвоана, кытчӧ ԍінӧ правіԏеԉство „Ԉегіон" бырӧԁӧмӧн. Март тӧлыԍԍа кӧсјыԍӧмыс правіԏеԉстволӧн коԉіс сӧмын кӧсјыԍӧмӧн, сыыԍ воԇӧ ԋемтор ез вӧч. Лоі нӧшта кыкыԍ чорыԁа уԍкӧԁчывны робочӧјјаслы ԁа „Акаԃеміческӧј ԉегіонлы". Імператор Венаыԍ пышјіс. Правіԏеԉство бара кӧсјыԍіс чукӧртны Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ. Тајӧ кӧсјыԍӧм вылӧ масса ез-ԋін ескы. Лоі быԏ чукӧртны „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ", быԁсӧнлы бӧрјыԍан права ԍетны.
 
Ревоԉуціја Венгріјаын
 
Австріјаын важыԍаԋ олісны уна ԍікаса, уна ԍорԋіа јӧз (націја). Австріјаса ревоԉуціја бӧрын сыыԍ торјӧԁчыс Венгріја. Чукӧртіс Австріјаыԍ торјӧн асԍыс „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ“ Буԁапешт карын. Лӧԍӧԁіс респубԉіка формаа влаԍт, бӧрјіс торја преԅіԃентӧс — Кошутӧс.
Венаса Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧлыԍ ез мӧԁ кывзыны Буԁапештса правіԏеԉство. Сіԇ-жӧ, Австріјаыԍ чехјас торјӧԁчісны ревоԉуціја ԁырјі ԁа лӧԍӧԁісны асԍыныс правіԏеԉство — „Чешскӧј ԍејм“ Прага карын. Венаса (Австріјаса,& правіԏеԉство улын меԁԍа олыԍыс ԋемечјас вӧліны; Буԁапешт правіԏеԉство улын — маԃјарјас меԁԍасӧ, а Прагаса правіԏеԉство улын — чехјас славјана. Тајӧ кујім нароԁноԍт костын завоԃітчіс націонал-шовіԋізм поԁулын коԍ.
 
Ревоԉуціја Берԉінын (Пруԍԍіјаын)
 
1840 воԍаԋ Пруԍԍіјаын правітіс ԁворанскӧј короԉ Фріԁріх Віԉгеԉм IV. Буржуаԅіја кӧрӧм вылӧ, мыј колӧ нароԁнӧј преԁставіԏеԉјасӧс чукӧртны, ԁа став сословіјӧјаслы ӧткоԃ права ԍетны, короԉ та вылӧ ӧтвет віԇіс: „Короԉлы влаԍт јенԍаԋ ӧтнаслы вылӧ ԍетӧма", таԇі ӧткажітіс буржуаԅіјалы, ԁворанство, ԁуховенство мынԁа права ԍетӧм јылыԍ. 1847 вӧӧ ыҗыԁ ревоԉуціја кыпӧԁчӧмыԍ короԉ повԅіс ԁа чукӧртіс быԁ сословіјӧыԍ преԁставіԏеԉјасӧс „Сојеԃіԋоннӧј Ланԁтаг". „Ланԁтаглы" зев ічӧт права ԍетіс короԉ. Сӧмын ланԁтаг верміс налогјас јылыԍ ԍорԋітны ԁа прошеԋԋӧјас (пеԏіціјајас) гіжны короԉ ԋім вылӧ. Став правасӧ, закон лӧԍӧԁӧмсӧ короԉ коԉіс ас кіас& „ланԁтаг" шуӧм ԍӧрԏі ԋӧԏі ез уҗав. Буржуаԅіја „Ланԁтаг“ пыр коріс, меԁым ԇоԋнас госуԁарственнӧј бјуԁжет вӧлі Ланԁ-
 
 
таг контроԉ улын. Кор короԉ пыкԍіс ԍетны ыҗыԁҗык влаԍт сылы, „Ланԁтаг" ӧткажітіс короԉлы „зајом вӧчны". Короԉ скӧрміс ԁа „Ланԁтагӧс" ԇоԋнас вӧтліс.
Тајӧ каԁас, кор буржуаԅіја чорыԁа лӧгаԍіс короԉ вылӧ, кор завоԃітчіс Февраԉса ревоԉуціја Франціјаын, буржуаԅіја та бӧрԏі чорыԁҗыка верміс кутчыԍны аc могјас вӧсна короԉкӧԁ венԍыны. Буржуаԅіјаӧс-ԋін вывті јона ышмӧԁіс, мыј Берԉінса робочӧјјас, ремеԍԉеԋԋікјас мӧԁісны ԃемонстраціјајас вӧчавны. Ӧні чорыԁҗыка поԅіс повԅӧԁны ітыԉ короԉӧс, конԍԏітуціја ԍеттӧмыԍ. Март 18 лунӧ короԉ повԅӧмла ԍетіс „указ“, кӧсјыԍіс чукӧртны быԁ сословіјӧыԍ преԁставіԏеԉјасӧс ԁа правітны конԍԏітуціја ԍӧрԏі. Буржуаԅіјалӧн тајӧ кӧсјӧм бӧрассӧ став ревоԉуціјаыс вуні: ыҗԁӧԁлісны, ошкісны быԁног короԉӧс.
Но робочӧјјас ез ԋімкоԃаԍны, а мунісны воԇӧ. Најӧ мӧԁісны корны короԉлыԍ, меԁым вӧлі ԁвореч ԁорыԍ војска уберітӧма.
Короԉ уна тор кӧсјыԍіс, а гуԍӧн ԍетіс пріказ вӧтлыны вооружоннӧј јӧзӧс војскалы. Ԃемонстраціја вылӧ,& уԍкӧԁчіс короԉлӧн војска ԁа мӧԁіс штыкјасӧн, сабԉајасӧн вӧтлавны јӧзӧс. Тајӧ вӧԉіԍԏі прамеја ӧзтіс восстаԋԋӧсӧ. Робочӧјјас уԍкӧԁчісны оружіјӧ магаԅінјасӧ,& черјасӧн, лӧмјасӧн, ас вӧчӧм шыјасӧн, петісны коԍ вылӧ. Звӧнӧн чукӧртісны став робочӧјсӧ маті гӧгӧрыԍ. Суткіыԍ ԁыр муніс бој салԁатјас ԁа робочӧјјас костын. Робочӧјјас мӧԁісны вермыны короԉлыԍ војскасӧ. Короԉ повԅіс ԁа гіжіс возваԋԋӧ, меԁым ԁугԁасны бунтујтчыны, ԁа баррікаԁајас еновтасны робочӧјјас. Кӧсјыԍіс војскаӧс ыстыны Берԉіныԍ, восстаԋԋӧ-кӧ ԁугӧԁасны робочӧјјас. Робочӧјјас ез ԁугԁыны матыԍтчісны тышкаԍіг тыр короԉ ԁвореч ԁінӧ. Короԉ вӧліԍԏі прамејасӧ повԅіс ԁа уступка вӧчіс: арміјаӧс ыстіс Берԉіныԍ, кӧсјыԍіс ԍетны прамеј коԋԍԏітуціја, парламент, став сословіјӧлы ӧткоԃ бӧрјыԍан права, бӧрјӧм міԋістрјасӧс. Таԇік короԉлыԍ влаԍт вермісны чегны вооружітчӧм берԉінса робочӧјјас. Короԉ чукӧртіс „націонаԉнӧј собраԋԋӧ", кытчӧ веԍкалісны сӧмын морт 3-4 креԍԏана ԁа робочӧјјас піыԍ. На кынԅі став преԁставіԏеԉыс вӧлі буржуаԅіја ԁа ԁворанство піыԍ. Буржуаԅіја лӧԍӧԁіс „націонаԉнӧј гварԃіја" ас піыԍ, меԁым віԇны асԍыс завојеваԋԋӧсӧ увԍаԋ резоԉуціја кып-
тӧмыԍ. 1848 воӧ Націонаԉнӧј собраԋԋӧ леԇіс закон, меԁым креԍԏаԋінӧс леԇны вӧԉа вылӧ помешщікјас орԁыԍ, но меԁ креԍԏаԋін, петӧм воԇвылын, мынтыԍас ԃеԋгаӧн став повінноԍтјасԍыс.
Таԇік робочӧј восстаԋԋӧ пыр, Пруԍԍіјаса буржуаԅіја верміс чуктӧԁны „Націонаԉнӧј собраԋԋӧ“ — аслыс влаԍт.
 
Гермаԋіаса госуԁарствојасӧс ӧтувтны завоԃітлӧм. (Франкфуртскӧј парламент)
 
Быԁ гермаԋіјаса госуԁарствојасын, а торја-ԋін Австріјаын ԁа Пруԍԍіјаын ревоԉуціјалӧн уԍпех сувтӧԁісны могјас, ӧтувтны Гермаԋіјаӧс ӧԏік госуԁарствоӧ. Март тӧлыԍ помын Франкфуртын чукӧрміс „преԁваріԏеԉнӧј парламент". Сетчӧ унҗыкыс пыріс буржуаԅіја, коԁі чорыԁа повԅіс ревоԉуціјаыԍ. Сіјӧ меԁԍасӧ ӧні зіԉіс, кыԇкӧ еԍкӧ меԁ ез-жӧ кежԍы бокӧ, конԍԏітуціја туј вылыԍ. Ӧні ԉок вӧв-моз сіјӧ пеԏітчіс став ревоԉуціоннӧј могјасыԍ, коԁјасӧс уна пӧрја кыпӧԁлісны мелко-буржуазнӧј респубԉікаԋечјас. Шулісны мајын чукӧртны Учреԃіԏеԉнӧј парламент, кытчӧ вӧлі лӧԍӧԁчӧны чукӧртны став гермаԋіјаса 36 госуԁарствојасыԍ преԁставіԏеԉјасӧс, меԁым посԋі госуԁарствојасыскӧԁ вӧчны ӧԏі госуԁарство, ӧтувја конԍԏітуціјаӧн. Но мыјԁта ез песны кывнысӧ, ԋемтор ез вермыны вӧчны. Германскӧј респубԉіка пыԃԃі, унҗыкыс кыскісны монархіјаӧ. Меԁԍасӧ спорӧ воісны короԉӧс бӧрјӧмыԍ: австріјаса імператор кі улӧ, ԉібӧ пруԍԍіјаса короԉ кі улӧ чукӧртны посԋі 36 гермаԋіјаса госуԁарствојассӧ. Меԁ бӧрын франкфуртскӧј учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ урчітіс, мыј гермаԋіјаса госуԁарствојаслы колӧ ставлы ӧтувтчыны Пруԍԍіја короԉ влаԍт улӧ. Лӧԍӧԁісны сіԇ-жӧ ӧтувја конԍԏітуціја короԉлы правітны. Но Австріја ԁа мукӧԁ лунвывса госуԁарствојас ӧткажітчісны тащӧм конԍԏітуціјаыԍ. Таԇік франкфуртса собраԋԋӧлӧн, Гермаԋіјаӧс 36 пеԉыԍ ӧтторја госуԁарствоӧ ӧтувтчӧм ез уԁајтчы.
 
Буржуаԅіја повԅӧ ревоԉуціјаыԍ.
 
Ревоԉуціјаыԍ меԁԍа уна пӧԉза ԍурі буржуаԅіјалы, кӧԏ баррікаԁа вылын мырԍіс, вір кіԍтіс прӧԉетаріат. Кыԇі К. Маркс ԁа Энгеԉс воԇҗык-ԋін віԍтавлісны, мыј „ԉібераԉнӧј буржуаԅіја влаԍт ԁорӧ воӧм мыԍԏ сувтӧԁас влаԍтсӧ робочӧјјаслы паныԁ“. Најӧ меԁԍа јона тӧжԁыԍӧны, меԁым пӧраԁок лӧԍӧԁны ԁа асԍыныс собственноԍт віԇны увса ре-
 
 
воԉуціјаыԍ". Торја јона поліс буржуаԅіја, мыј робочӧј ԁвіжеԋԋӧ мӧԁіс ачыс, ас кежас кыптыны, воԇӧ мунны. Берԉінса ԁа Венаса уҗалыԍ јӧз мӧԁісны котыртчыны професԍіонаԉнӧј сојузјасӧ. Сіԇ-жӧ мӧԁісны корны бурмӧԁны олӧм-вылӧм забастовкајас пыр. Лоі чінтыны уҗаланлун 10 часӧԇ, соԁтыны уҗԁон ԁа інԁыны уҗ вылӧ уҗтӧм јӧзӧс.
Тајӧ проԉетаріат ԁвіжеԋԋӧын јона отсаԍісны „Сојуз коммуԋістовса“ шԉенјас, коԁјас разӧԁчісны ревоԉуціја воӧ Гермаԋіја паԍталаыс. „Сојуз коммуԋістовса" шԉен, робочӧј-наборшщік Ԍԏефан Борн оргаԋізујтіс став Гермаԋіја паԍталаыс робочӧј сојузјас. 1813 воын чукӧртліс тајӧ сојузјаслыԍ конгресс, кытӧні котыртіс став сојузјассӧ ӧтувја робочӧј оргаԋізаціјаӧ „Ԋемецкоје братство рабочіх" ԋімӧн.
Тајӧ вӧлі Гермаԋіјаын меԁвоԇԇа робочӧј оргаԋізаціја, коԁӧс лӧԍӧԁӧма вӧлі классӧвӧј могјас поԁвылын, талӧн веԍіг аслас вӧлі гаԅета. Робочӧјлӧн оргаԋізаціјајас повԅӧԁлісны буржуаԅіјаӧс, сіјӧн сіјӧ мӧԁіс ӧтувтчыны ԁворанакӧԁ, меԁым ӧтвылыԍ сувтны проԉетаріатлы паныԁ. Ревоԉуціја завоԃітчӧмԍаԋ вежон мыԍт, буржуаԅіја Пруԍԍіјаса короԉлы мытчыліс прошеԋԋӧ (пеԏіціја), коріс короԉлыԍ бӧр вајӧԁны Берԉінӧ војска ревоԉуціјалы паныԁ. Буржуазнӧј гварԃіја ԍӧлӧмԍаԋ отсаԍіс правіԏеԉство војскалы робочӧјјаскӧԁ вермаԍны. Јуԉын „Націонаԉнӧј гварԃіја" правіԏеԉство војскакӧԁ ӧтвылыԍ робочӧјјасӧс лыјліс, оружіјӧ склаԁјас вылӧ уԍкӧԁчылӧмыԍ. Правіԏеԉство гуԍӧн мӧԁӧԁіс оружіјӧ аслас војскалы, а августын Венаса „Націонаԉнӧј гварԃіја" сіԇ-жӧ робочӧјјасӧс лыјліс, кор најӧ кыпӧԁчылісны уҗԁон чінтӧм бӧрын.
 
Ревоԉуціјалӧн кусӧм
 
Кор повԅіс буржуаԅіја робочӧј ревоԉуціјаыԍ ԁа мӧԁіс зіԉны ӧтувтчыны бӧр ԁворанствокӧԁ, короԉјаскӧԁ, ревоԉуціјаӧн вештӧм важ классјас збојмісны ԁа ԍмелҗыка кутчіԍісны ревоԉуціја бырӧԁны. Меԁԍа-ԋін, кор јуԉ тӧлыԍын Франціјаса проԉетаріатӧс вермісны Паріжын, помешщікјас, офіцерјас, важ пӧра ԁырԍа чіновԋікјас кыпӧԁчісны Гермаԋіјаын, чукӧртісны арміја ревоԉуціја пазӧԁны.
 
Ревоԉуціја пӧԁтӧм Австріјаын.
 
Меԁԍа војԁор уԁајтчіс пӧԁтыны ревоԉуціја Австріјаыԍ. Сен зев чорыԁа муніс коԍ маԃјарјас, ԋемечјас ԁа славјана костын асланыс. Сіјӧн ревоԉуціјалӧн вын жебміс Австріјаын.
 
Венаса імператор ыстіс Віԋԃішгрецӧс ыҗыԁ војскаӧн Прагаӧ, кӧні ревоԉуціјаӧн нырнуӧԁіс „Конгресс паԋі-славјаԋістов" ԁа „Чешскӧј ԍејм“. Геԋерал Віԋԃішгрец пушкајасыԍ лыјлӧмӧн боԍтіс Прага кар ԁа бырӧԁіс „Конгресс паԋіславјаԋістов", „Чешскӧј ԍејм“. Тајӧ-жӧ арміјаӧн геԋерал Віԋԃішгрец боԍтіс Вена кар ԁа бырӧԁіс Венаыԍ (Австріјаса) Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ. Та бӧрԏі Прагаын і Венаын лоі бӧр монархіја, імператор — Франц Јоԍіф.
 
Ревоԉуціја поԁтӧм Венгріјаыԍ.
 
Австріјаыԍ ревоԉуціја пӧԁтӧм бӧрын, австріјаса імператор Франц Іоԍіф ыстіс ыҗыԁ арміја Венгріјаыԍ ревоԉуціја пӧԁтыны. Но Венгріјаын зев чорыԁа сувтісны ревоԉуціја ԁорјыны. Правіԏеԉство гуԍӧн ӧзтіс націонал-шовіԋізм чувство ԋемечјас, маԃјарјас ԁа славјана костын. Австріјаса імператор уԍӧԁіс Венгріјаса маԃјарјас вылӧ ԋемечјасӧс ԁа славјанаӧс. Но Венгріјалӧн ревоԉуціоннӧј арміја зев чорыԁа посјыԍіс. Австріјаса імператор коріс меԁ бӧрын отсӧг Роԍԍіјаса сарлыԍ Венгріјаыԍ ревоԉуціја бырӧԁны. Роԍԍіјаса Ԋіколај I ыстіс арміја Австріјалы отсӧг вылӧ. Ԇоԋ воԍа коԍ бӧрԏі, Роԍԍіјалӧн ԁа Австріјалӧн арміја ԍілаӧн, вермісны-жӧ меԁ бӧрын пӧԁтыны ревоԉуціја Венгріјаыԍ. Венгріјаса преԅіԃент пышјіс Турціјаӧ. Австріја вермӧм бӧрын бырӧԁіс „Учреԃіԏеԉнӧј собраԋԋӧ“, унаӧс лыјліс, унаӧс ӧшӧԁіс. Веԍігас пԉенӧ шеԁӧм міԋістрјасӧс щӧщ щӧктіс җагӧԁлыны Австріјаса імператор.
 
Пруԍԍіјаын ревоԉуціја помалӧм.
 
Кор Венаыԍ ревоԉуціја пӧԁтіс Австріјаса імператор Франц Іоԍіф, Пруԍԍіјаса короԉ Фріԁріх Віԉгеԉм щӧщ збојміс. Быԁԍама ԍікас скоԁјас, ԃемонстраціјајас ԁугӧԁіс, бырӧԁіс „Націонаԉнӧј гварԃіја“ буржуаԅіјалыԍ.
Та бӧрын „Націонаԉнӧј собраԋԋӧ" сувтіс паныԁ короԉлы, ӧткажітіс короԉлы налогјас боԍтӧмыԍ і грӧԅітіс восстаԋԋӧ кыпӧԁны. Фріԁріх Віԉгеԉм војска ԍілаӧн вӧтліс „Націонаԉнӧј собраԋԋӧ" ԇоԋԋас, бырӧԁіс Націонаԉнӧј собраԋԋӧлыԍ лӧԍӧԁӧм конԍԏітуціјасӧ.
Ԋеуна бӧрынҗык 1849 воӧ Пруԍԍіја ыстіс арміја посԋіҗык лунвывса госуԁарствојасыԍ, кԋажествојасыԍ ревоԉуціја бырӧԁны. Зев чорыԁа і тан пӧԁтісны ревоԉуціја. Пԉеннӧјјасӧс пԉенӧ ез боԍтны, ставсӧ лыјлісны ԁа ӧшлісны.
 
 
Таԇі гермаԋіјаса ревоԉуціја ештіс, верміс бӧр важ пӧраԁок. Буржуаԅіја, увса ревоԉуціјаыԍ повԅӧмла, ез вермы помавны ревоԉуціјасӧ.
 
Робочӧјјаслӧн меԁбӧрја кыпӧԁчылӧм
 
Меԁбӧрја Франкфуртса парламент олан лунјасӧ, лыбісны восстаԋԋӧјас Ԁреԅԁенын, Пфаԉцын, Баԃенын. Ԁреԅԁенса восстаԋԋӧӧн нырнуӧԁісны роч емігрант-Бакуԋін& ԁа Ԍԏефан Борн. Енгеԉс віԍталӧм ԍерԏі — „уԉічаын тыш муніс ԋоԉ лун чӧж. Восстаԋԋӧ кыпӧԁ — &лісны промышԉеннӧј округса робочӧјјас“.
Баԃенын і Пфаԉцын восстаԋԋӧ ԁырјі ӧтувтчісны батракјас ԁа гӧԉ креԍԏана. Тајӧ восстаԋԋӧын отсаԍыштіс щӧщ ревоԉуціоннӧј мелкӧј буржуаԅіја. Мукӧԁлаын веԍкӧԁлісны восстаԋԋӧнас нырнуӧԁісны мелкӧј буржуаԅіјалӧн інԏеԉԉігенціјаыс, но најӧ сӧмын ревоԉуціоннӧј вынсӧ восстаԋԋӧлыԍ чінтісны. Кор чорыԁҗыка паԍкаліс восстаԋԋӧ, најӧ повԅісны ԁа став вын-ебӧсӧн мӧԁісны мырԍыны бӧр ревоԉуціја ԁугӧԁны. Восстаԋԋӧ вірӧн пӧԁтісны. Гермаԋіјаын завоԃітчіс зев чорыԁ реакціја.
Маркс ԁа Енгеԉс воісны Гермаԋіјаӧ меԁԍа ыҗыԁ ревоԉуціја ӧԁ кыптігас.
Јуԋ первој лунӧ 1843 воӧ најӧ завоԃітісны леԇны „Выԉ Рејнскӧј гаԅета". Тајӧ гаԅета воԇын сувтӧԁісны кык мог:
1. Уԍӧԁны буржуаԅіјаӧс ԁворанскӧј короԉјаслы паныԁ.
2. Тӧԁмӧԁны проԉетаріатӧс ас классӧвӧј могјасыскӧԁ.
Ԁасӧԏі тӧлыԍ чӧж тајӧ гаԅетаыс інԁаліс веԍкыԁ туј Гермаԋіјаса проԉетаріатлы. К. Маркс ачыс ветлывліс сетчӧ, кӧні чорыԁҗыка кыпавліс ревоԉуціја, веԍкӧԁіс ревоԉуціја прамӧј туј вылӧ. Мыј јонҗыка таԉыштіс реакціја ревоԉуціја вылӧ, Маркс чорыԁҗыка гаԅет пыр воԍтіс јур вежӧр проԉетаріатлыԍ. Кыкыԍ суԁӧ ԍетлісны Марксӧс, но кыкнаныԍсӧ мынтӧԁчіс мыжԁӧмыԍ. Гаԅет пајшщікјас повԅӧмла бӧр мӧԁісны корны асԍыныс ԃеԋга пајнысӧ гаԅетыԍ. Меԁ кыԇкӧ кутны гаԅет помӧԇ уԍӧмыԍ, Маркс вузаліс асԍыс ԁа гӧтырыслыԍ став імушществосӧ гаԅет рӧскоԁ вылӧ. Но тајӧ ԍӧм ез тырмы гаԅета леԇны. К. Маркс муніс Кеԉнаыԍ ԍӧм корԍны гаԅет рӧскоԁ
 
вылӧ. Правіԏеԉство К. Марксӧс вӧтліс Гермаԋіјаыԍ. 1949& воӧ мај 19 лунӧ петіс меԁбӧрја гаԅет, кӧні К. Маркс „грӧмітіс" правіԏеԉствоӧс, буржуаԅіјаӧс ԁа ԁворанствоӧс. Робочӧјјаслы гіжіс прошщајтчан піԍмӧ гаԅет-пыр. Ыстісны Марксӧс Паріжӧ, но франціјаса правіԏеԉство ез мӧԁ віԇны тащӧм ревоԉуціоԋерӧс Франціјаын, бара сеԍ вӧтлісны. К. Маркс Франціјаыԍ муніс уҗавны Лонԁонӧ.
„Сојуз коммуԋістовса“ шԉенјаслы, унҗыкыслы лоі пышјыны заграԋіцаӧ, а мукӧԁыслы ԇебԍавны поԁпоԉјӧӧ, ԏеррор завоԃітчӧм бӧрын. 1852 воын арестујталісны коммуԋістјасӧс, суԃітӧм мыԍт, пукԍӧԁалісны крепоԍтјасӧ. Тајӧ каԁԍаԋ „Сојуз коммуԋістов" бырі ԇікӧԇ.
 
Кыԇік колӧ ԁонјавны 1848 воԍа ревоԉуціја Гермаԋіјаыԍ. Мыј воԇӧ вылӧ сіјӧ петкӧԁліс проԉетаріатлы.
 
Гермаԋіјаса 1848 воԍа ревоԉуціја вӧлі буржуазнӧј ревоԉуціја, важ пӧраԁок, феоԁаԉізм классјасӧс бырӧԁӧм могыԍ, коԁјас ԇугісны кыптыны капітаԉізмлыԍ быԁман туј. Проԉетаріат вӧчіс ревоԉуціјасӧ, вір кіԍтіс баррікаԁајас вылын, чуктӧԁіс правіԏеԉстволыԍ ԇӧԉӧԋԇік уступкајас. Буржуа&аԅіја сеԍԍа повԅіс проԉетаріат ревоԉуціјаыԍ, ӧтувтчіс реакціјакӧԁ бӧр. Тајӧ вӧлі ӧԏі помка, мыј вӧсна ез уԁајтчы ревоԉуціја. Цехӧвӧј законјас, феоԁаԉнӧј повінноԍԏјас ревоԉуціја војасӧ лоі чінтыштӧма, но ԇікӧԇ ез-на ло бырӧԁӧма. Тајӧ кутӧԁјассӧ чінтыштӧмыс Гермаԋіјаса капітаԉізмлы воԍтыштіс кыптан туј. К. Маркс 1848 воԍа ревоԉуціја таԇ ԁонјаліс, „мыј Гермаԋіјаса ревоԉуціја вӧлі буржуаԅіјалӧн ревоԉуціја, но сӧмын лоі тајӧ ештӧԁтӧм ревоԉуціја" сы вӧсна, мыј „важ пӧраԁок" ԇікӧԇсӧ ез ло бырӧԁӧма: феоԁаԉнӧј классјас бӧр влаԍт боԍтісны ас кіаныс. 1848 воԍа ревоԉуціјалӧн опыт Гермаԋіјаын ԁа Франціјаын інԁіс туј проԉетаріатлы, мыј меԁԍа веԍкыԁ туј сылы — К. Маркслӧн Коммуԋіԍԏіческӧј маԋіфестын інԁӧм тујыс. Буржуаԅіјалӧн ылӧԁчӧм, мелкӧј буржуаԅіјалӧн повԅӧм, шатлаԍӧм, ԁа чорыԁ ԏеррор правіԏеԉстволӧн, отсаліс унатор гӧгӧрвоны проԉетаріатлы, мезԁыԍны мірнӧј утопіческӧј соціаԉізм мӧвпјасыԍ. 1843 воԍа ревоԉуціја законјас ԍерԏі, Маркс ԁа Енгеԉс лӧԍӧԁісны ԇоԋ, выԉ программа проԉетарскӧј ревоԉуціјалы воԇӧ кежлӧ
 
„Обрашщеԋіјӧ центраԉного коміԏета Германского Сојуза коммуԋістов“ ԋіма піԍмӧ пыр.
 
Маркслӧн ԁа Енгеԉслӧн 1848 воԍа Гермаԋіјаса ревоԉуціја јылыԍ вывоԁјас.
 
„Гермаԋіјаса буржуаԅіја зев жеба кыпаліс. Кор сіјӧ ачыс кыпӧԁчіс зев јара феоԁаԉнӧј классјаслы ԁа короԉлы паныԁ, сещӧм-жӧ јара сылы сувтіс Гермаԋіјаса проԉетаріат ԁа мукӧԁ группајас, коԁјаслӧн могјасыс матыԍмісны проԉетаріаткӧԁ. Гермаԋіјаса буржуаԅіја ез вӧв Франціјаса буржуаԅіјакоԃ, меԁым аскӧԁыс ӧтувтны увса классјасӧс короԉлы ԁа ԁворанстволы паныԁ; ӧтарԍыс і мӧԁарԍыс сіјӧ аԁԇіс врагӧс. Ыҗыԁ решіԏеԉноԍԏ ԋекор сылӧн ез вӧв. Буржуаԅіја первојԍаԋыс-жӧ вӧлі гӧтов нароԁлы іԅмеԋітны ԁа ӧтувтчыны бӧр короԉкӧԁ. Сылы колӧ вӧлі ԋеуна выԉмӧԁыштны вывті јона важмӧм пӧраԁоксӧ. Буржуаԅіја нырнуӧԁыԍӧ веԍкаліс ез сы вӧсна, мыј сы бӧрвылын вӧлі зев ыҗыԁ масса, а сы вӧсна, мыј массаыс јӧткӧмӧн јӧткіс ревоԉуціјаыԍ чегԍӧм буржуаԅіјаӧс. Пӧрыԍ, пеԉтӧм, піԋтӧм старіккоԃ-жӧ вӧлі Пруԍԍіјаса буржуаԅіја-ревоԉуціјаын нырнуӧԁыԍ Март тӧлыԍԍа ревоԉуціја бӧрын.
Пруԍԍіјаса буржуаԅіја воԇын вӧлі сӧмын ӧԏік мог: бурҗыка овмӧԁчыны, влаԍт боԍтны ас кіӧ, увса ревоԉуціоннӧј јӧзӧс вештыны ԁа лӧԍӧԁны бур, буржуаԅіјалы колана „пӧраԁок". Пруԍԍіјаса март тӧлыԍԍа ревоԉуціја ԇік ез поԁчіԋіт короԉӧс нароԁ влаԍтлы. Тајӧ ревоԉуціјаыс лӧԍӧԁіс сӧглас короԉ ԁа буржуаԅіја костын. Короԉ жертвујтіс помешщікјасӧн буржуаԅіја могјас вӧсна, а буржуаԅіја жертвујтіс нароԁ могјасӧн, короԉлы чеԍтӧ уԍкӧԁчӧм могыԍ... Буржуаԅіјалы кажітчіс, мыј став влаԍтыс ӧні сы кіын, ԋемтор сеԍԍа повны, мыј тан абу ԋекущӧм пӧрјаԍантор, мыј ӧні сіјӧ збыԉыԍ меԁыҗыԁ, меԁвына класс міԋіԍԏерствоын і став госуԁарствоас. Таԇік буржуаԅіја аԍсӧ бајјӧԁліс, ԋімкоԃаԍіс. Прӧста буржуаԅіја ез вӧчав покоԁјас, вылазкајас оружіјӧӧн проԉетаріат вылӧ март тӧлыԍԍа ревоԉуціја бӧрын“ (К. Маркс).
„Коԍ Гермаԋіјаса правіԏеԉство костын ԁа Франкфуртса парламент костын сещӧм чӧрыԁа ӧзјіс, мыј мај тӧлыԍын 1849 воӧ кыпті вооружоннӧј восстаԋԋӧ первој Ԁрезԁенын, сеԍԍа Пфаԉцын, Рејнса Пруԍԍіјаын і меԁ бӧрын Баԃенын.
 
Коԁі збыԉыԍ сувтіс паныԁ војскалы оружјӧӧн? Сіјӧ вӧліны карса робочӧјјас. Робочӧјјаскӧԁ ӧтувтчісны рӧзӧрітчӧм креԍԏана-батракјас і мукӧԁ посԋі креԍԏана. Первој каԁас тӧкӧԏӧ кежлӧ ӧтувтчылісны ревоԉуціја массакӧԁ щӧщ том јӧз быԁ классыԍ, коԁ вӧлі ԋеуна улынҗык буржуаԅіјаыԍ. Но муртса восстаԋԋӧ пыԁыԍаԋҗык мӧԁіс гуԁыртны, ставыс тајӧ случајнӧј толпаыс еновтчіс ревоԉуціјаыԍ. Стуԃентјас пышјісны ревоԉуціја знамја улыԍ, ез-кӧ уԁајтчы налы офіцер чінјас чуктӧԁны. Робочӧј класс тајӧ кыпӧԁчӧмӧн вӧрӧшітіс і воԇӧ верміс сіјӧ ревоԉуціјаӧн вӧрӧшітны, верміс-кӧ сіјӧ наԃејтчыны, мыј сылы уԁајтчас ас туј вылын мешајтчан торјассӧ бырӧԁны, лӧԍӧԁны асԍыс госпоԁство ԁа вӧчны ссціаԉнӧј ревоԉуціја. Ԍіктса олыԍјас кыпӧԁчісны робочӧј кыпӧԁчӧм бӧрын, меԁԍасӧ ыҗыԁ налогјас вӧсна ԁа ԍӧкыԁ феоԁаԉнӧј повінноԍтјас вӧсна. Најӧ пеԇісны ревсԉуціја парԏіја гӧгӧр, катлаԍісны робочӧј ԁа мелкӧј буржуаԅіја костын, воштісны асԍыныс іԋіціаԏівасӧ, кыԍкыԍісны восстаԋԋӧ нуӧԁыԍ масса бӧжын. Ԍіктса батракјас матынҗык вӧліны робочӧј класс ԁорын. Посԋі креԍԏана кыскыԍісны мелкӧј буржуаԅіјакӧԁ ӧтвылыԍ.
Мелкӧј буржуаԅіја верміс сӧмын міча кывјасӧн печлаԍны, ыҗыԁ поԁвігјас вылӧ чуксавны. Но муртса кыпӧԁчіс робочӧјјаслӧн восстаԋԋӧ, мелкӧј буржуаԅіјалы ковтӧм тор, сіјӧ пырыԍ-пыр уԍкӧԁчіс влаԍт боԍтны ас кіас. Но влаԍт боԍтіс сы вӧсна, меԁым тајӧ восстаԋԋӧсӧ бырӧԁны — ԋінӧмӧ воштыны. Вооружоннӧј восстаԋԋӧ кор зев пыԁыԍаԋ завоԃітчіс, мелкӧј буржуаԅіја ԇікӧԇ повԅіс, повԅіс меԁԍасӧ сыыԍ, мыј влаԍтыс лоі сы кіын і мыј татыԍ вермас воԇӧ артмыны унатор, мыј нароԁӧс лоі ԋем ԁумышттӧг кыпӧԁӧма восстаԋԋӧ вылӧ.
Ԁреԅԃенын ԋоԉ лун муніс чорыԁ коԍ. Мелкӧј буржуаԅіја ԁреԇԃенса коԍ ԁырјі оргаԋізујтчіс „Націонаԉнӧј ополчеԋіјӧӧ", но меԁԍасӧ отсаԍіс ез робочӧјјаслы, а правіԏеԉство војскалы.
Кор завоԃітчіс восстаԋԋӧ Пфаԉцын ԁа Баԃенын ревоԉуціјалы лоі зев ыҗыԁ туј, зев ыҗыԁ возможноԍԏ. Вӧлі тырмымӧн ԍӧм, &оружіјӧ, салԁатјас, бојевӧј пріпасјас. Восстаԋԋӧ ԁор щӧщ сувтісны отсаԍны правіԏеԉство војскаыԍ салԁатјас. Баԃенын најӧ меԁвоԇ восстаԋԋӧ
вылӧ кыпӧԁчісны. Тащӧм бур условіјӧсӧ сеԍԍа ԋекор ез поԅ вітчыԍны, кущӧм вӧлі сіјӧ каԁассӧ лунвыв Гермаԋіјаын. Пфаԉцын вітчыны поԅіс ревоԉуціја. Ревоԉуціоннӧј арміја Венгріјалӧн сулаліс Австріјаса стоԉіца ԁорын, став шӧр Гермаԋіјаса госуԁарствојасын ԋе сӧмын нароԁыс, но і салԁатјас щӧщ віԁчыԍісны, кор поԅас отсӧг пыԃԃі сувтны ревоԉуціоннӧј робочӧјјасԁор. Но нырнуӧԁіс став кыпӧԁчӧмнас мелкӧј буржуаԅіја, на кіын вӧлі руковоԁствоыс, а најӧ нырнуӧԁӧм пыԃԃі, ставсӧ кіԍтісны. Најӧ міԋіԍԏерскӧј портфеԉјасӧ кутчіԍісны, став грексӧ кӧсјісны ас вывԍыныс воԉкны. Быԁногыс, прамеја нырнуӧԁӧм пыԃԃі, вевԏԏісны ревоԉуціоннӧј массалыԍ іԋіціаԏівасӧ, ещмӧԁісны налыԍ ревоԉуціја вын, еԋергіјасӧ, ԃерт, ԋінӧм буртор ез поԅ вітчыԍны тајӧ пӧрыԍ пӧчјасыԁлыԍ.
Мај тӧлыԍын ӧзјыліс ревоԉуціја прамеја, а јуԉ шӧрын 1849 воӧ ревоԉуціја-ԋін вӧлі ԇікӧԇ пӧԁтӧма. Таԇік кыптіс меԁвоԇԇа Гермаԋіјаса ревоԉуціја".
Ф. Енгеԉс.
„1848 воԍа ревоԉуціја Гермаԋіја колӧ лыԃԃыны, мыј сіјӧ кыптыліс, кыԇ буржуаԅіјалӧн ревоԉуціја, — феоԁаԉнӧј классјаслы, короԉлы паныԁ сувтӧм. „Важ пӧраԁок" пыкіс капітаԉізмлыԍ быԁман тујсӧ Гермаԋіјаын. Ревоԉуціја ԁырјі кыпӧԁчіс проԉетаріат щӧщ ас могјасӧн чорыԁ тыш пыр. Ӧԏі-мӧԁ уступка чуктӧԁіс буржуаԅіјалыԍ. Кор ревоԉуціја тащӧм пыԁыԍаԋ боԍтчіс, буржуаԅіја сещӧма повԅіс ревоԉуціјаыԍ, мыј термаԍӧмӧн сорӧн ӧтувтчіс феоԁаԉнӧј классјаскӧԁ, сувтіс увса ревоԉуціјалы паныԁ, веԍігас-кӧ ез ештӧԁ асԍыс буржуазнӧј ревоԉуціјасӧ тајӧ повԅӧмысла. Но феоԁаԉнӧј повінноԍт ԁа цеховӧј закон бырӧԁӧм, век-жӧ воԍтіс туј капітаԉізмлы быԁмыны. &„Вот та ԍерԏі К. Маркс ԁонјаліс 1848 воса Гермаԋіјаса ревоԉуціја, мыј тајӧ „ештӧԁтӧм буржуазнӧј ревоԉуціја“.
 
ЈУАԌАНЈАС
 
1. Кыԇік вӧлі кӧрталӧма гермаԋіјаса госуԁарствојасын креԍԏаԋінӧс помешщік берԁӧ, помешщік му берԁӧ 19 ԋем завоԃітчігӧн?
2. Мыј лоі Лаԍԍітјаскӧԁ (креԍԏана), кор помешщік ԁугӧԁіс аренԃаӧн му ԍетны сылы. Мыј вӧсна тащӧмторјыс верміс лоны?
3. Верміс-ӧ 1811-1816 воԍа законјас ԍерԏі креԍԏана петны вӧԉа вылӧ. Ԇікӧԇ-ӧ бырӧԁісны тајӧ кык законыс крепостнӧј правасӧ?
4. Кущӧм могјасӧн петіс 1848 воӧ креԍԏаԋін ревоԉуціја вылӧ?
5. Кущӧм могјас вӧлі гермаԋіјаса буржуаԅіјалӧн, мыј сылы оз тырмы ревоԉуціја воԇвылын?
6. Мыјла буржуаԅіјаӧс ԇескӧԁіс,& Гермаԋіјаӧс 36 госуԁарство вылӧ торъявлӧм?
7. Кущӧм нога промышԉенноԍт меԁԍасӧ вӧлі Гермаԋіјаын 1840 војасӧԇ.
8. Мыјла промышԉеннӧј переворот Гермаԋіјаын завоԃітчіс ԍорӧн Ангԉіја, Франціја ԍерԏі?
9. Кыԇі промышԉеннӧј переворот імітіс ремеԍԉеԋԋіклы, креԍԏаԋінлы, кустарлы?
10. Кущӧм вӧлі олӧм робочӧј класслӧн Гермаԋіјаын 40-ӧԁ војас гӧгӧрын. Мыјла ез вӧвны робочӧјлӧн классӧвӧј мӧвпјас ӧтԍамаӧԍ?
II. Кущӧм помка кыпӧԁіс кустарјасӧс коԍ вылӧ, коԁвылӧ& меԁԍасӧ најӧ лӧгкутісны?
12. Кущӧм помка Ԍіԉеԅіјаса ткачјас кыпӧԁчӧмлы вӧлі?
13. Кыԇі артмісны Гермаԋіјаын меԁвоԇԇа робочӧј сојузјас?
14. Кыԇі ревоԉуціја туј вылӧ віԇӧԁіс В. Вејтԉінг, кущӧм сылӧн меԁԍа гырыԍ ӧшыбкајасыс ԁа гӧгӧрвотӧм торјасыс?
15. Кыԇі артміс „Сојуз коммуԋістов“, коԁ сен вӧлі нырнуӧԁыԍјасыс. Кущӧм значеԋԋӧ „Сојуз коммуԋістовлӧн" ревоԉуціјаын?
16. Кущӧм туј інԁісны Маркс ԁа Енгеԉс проԉетаріатлы. Мыјӧн налӧн велӧԁӧм торјалӧ соціаԉіст-утопістјас велӧԁӧмыԍ?
17. Кущӧм помкајас меԁԍасӧ кыпӧԁісны 1848 воԍа ревоԉуціја?
18. Кыԇі ревоԉуціја муніс Пруԍԍіјаын, Австріјаын ԁа Венгріјаын?
19. Кущӧм классјас, кущӧм лозунгјасӧн петісны ревоԉуціја вылӧ. Коԁлы ревоԉуціја пӧԉзасӧ вајіс?
20. Мыјла буржуаԅіја повԅіс ревоԉуціјаыԍ& бӧр ԁворанствокӧԁ ԁа короԉјаскӧԁ ӧтувтчіс?
21. Мыјла буржуаԅіјалы ез уԁајтчы Гермаԋіјаӧс 36 госуԁарствоыԍ ӧԏік госуԁарствоӧ ӧтувтны?
22. Мыјла меԁ воԇ Австріјаыԍ ревоԉуціја пӧԁтыны уԁајтчіс?
23. Кущӧм вынӧн пӧԁтісны ревоԉуціја Венгріјаыԍ?
24 Кыԇ колӧ сіјӧ гӧгӧрвоны, мыј робочӧј класс Гермаԋіјаын кыпӧԁчіс буржуаԅіјакӧԁ ӧтувја лозунгјасӧн?
25. Мыјла Маркс Гермаԋіјаса ревоԉуціја јылыԍ шуіс, мыј "Гермаԋіјаын лоі 1848 воӧ ештӧԁтӧм ревоԉуціја?"
26. Кущӧм вывоԁјас вермісны вӧчны Маркс ԁа Енгеԉс 1848 воԍа ревоԉуціја ԍерԏі?
27. Мыјла Маркслӧн інԁӧԁјас ез вермы прамӧј туј вылӧ сувтӧԁны робочӧј классӧс 1848 воԍа ревоԉуціјаын?
28. Кущӧм буртор омӧԉтор петкӧԁліс воԇӧ вылӧ 1848 воԍа ревоԉуціја.

Текущая версия от 20:08, 20 апреля 2019

Быль ли, небыль... Важын ни эта вӧлӧм. Сэк и тӧв пӧ абу вӧлӧм таланьын. Ыджыт Шонді абу и вешшывлӧм эна местаэзісь. Пыр вӧлӧма мича да гажа. Быдмӧма сэк татӧн басӧк лапья вӧр - Парма. Олӧмась вӧрас зверь-пӧткапӧлӧс. Отир эшӧ абу на вӧлӧм. Уна ли, етша ли чулалас кад - Пармаыс чужтас зонӧс. Шуасӧ сійӧ Пераӧн. Бытшӧм да кодя быдмас хозяин - и вӧрыслӧ, и муыслӧ. Керас сія аслыс ньӧв, лӧсьӧтас ёссез. Ветлӧтӧ пӧ аслас му кузя, видзӧтлӧ, медбы и пуэс быдмисӧ бура, медбы и зверь-пӧткапӧлӧс оліс бытшӧмика, медбы и чериыс уяліс сӧдз ваэзын. Ӧтпыр Пераыс лэдзчас Кӧсва дорӧ, аддзӧ: мышкыртчӧма кымӧрсянь сизим рӧма Енӧшка да юӧ васӧ. - Тэ мыля юан менам юись васӧ? - юалӧ Енӧшкаыслісь Пера. - Мун татісь. - Ме эг тӧд, что ваыс тэнат, - шуӧ Енӧшка, - а ютӧг ме ог вермы овны. Сет юны пӧттӧдз. - Сета, ежели тэ менӧ кайӧтан кымӧрас. Ме бы видзӧта, мый сэтчин керсьӧ. - Пуксьы, - шуӧ Енӧшка, - сюррезӧ вылӧ. Пера пуксяс сы сюррез вылӧ, мӧтыд и лэбтас сійӧ кымӧрас. Сувтас кымӧрас Пера, и оссяс сы одзын Енма. Кытчӧ оз видзӧт, быдлаын городдэз да городдэз - дӧс алмазісь да чар изісь керӧмась. Быдлаын биэз сотчӧны: ыджытӧсь и учӧтӧсь, гӧрдӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. А шӧрас сотчӧ медыджыт би, Шонді-Би. Охота лоас Пераыслӧ босьтны кӧть неыджыт би тор да лэдзчӧтны сійӧ му вылас. Локтас сія Шонді-Биыс дынӧ да кватитас бы... Сэтчӧ кыдз гымыштас, кыдз вирдыштас - и чапкач Перасӧ ылӧ-ылӧ Би дынсяняс. Пондас усьны Пераыс тартарарыӧ. Но вот кутас кинкӧ сійӧ, лэбтас и пуксьӧтас мыйӧкӧ небытӧ. Видзӧтӧ Пераыс - аддзӧ: пукалӧ сія кымӧровӧй подушкаэз вылын, золотӧй додьын, а кыскӧ сійӧ серебрянӧй вӧв. Бокас сыкӧт пукалӧ басӧкся-басӧк нывка. Синнэс сылӧн лӧз кымӧрись, рожабаннэс - асывся зарниись, юрсиыс - чистӧй золотоись, а паськӧмыс свиттялӧ, нельки синнэз янӧтӧ. - Тэ кин сэтшӧмыс? - юалӧ нывкаыслісь Пера. - Ме Зарань, Шонділӧн ныв. Быд асылӧ ме сайма одзджык Шондіысся и быд рытӧ вода сысся сёрӧнжык. Ме дозирайта, медбы Шондіыс некинӧс эз сот. А тэ мыля павкин Шонді-Биас? - юалӧ сія Пераыслісь. - Ме мӧді лэдзчӧтны сійӧ му вылас, - шуӧ Пера. - А мыйлӧ сія тэныт му вылас? - Медбы городдэз сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь быдмисӧ, кыдз Енмаас. - А кин пондас нія городдэзын овны? - юалӧ Зарань. - Миян тэкӧт челядьным. Эд ме тэныт, тыдалӧ, гленитчи, раз тэ менӧ дорйин, - шуӧ Пераыс. - О-о, смев тэ, зонка. Смев да удав, - шуӧ Зарань, - эшӧ некин эз на лысьт кайны татчӧ, а тэ вот кайин. Эшӧ некин эз на лысьт павкӧтны Шонді-Бисӧ, а тэ павкӧтін. Дорйи бы ме кӧть кинӧс, но тэнӧ эшӧ и радейта. - Сэк лэдзчам мекӧт му вылас, - шуӧ Пера. - Ме мыччала тэныт ассим богатствоэз: керӧссэз да вӧррез, юэз да тыэз, видззез да ыббез. И иньдӧтас Зарань ассис серебрянӧй вӧвсӧ увлань, муыслань. Лэдзчасӧ нія му вылӧ, и Пера пондас мыччавны Зараньыслӧ ассис богатствоэз: вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез. Гленитчӧмась нія Зараньыслӧ, и согласитчас сія кольччыны Пераыскӧт му вылас. Сэк окалас Парма-Вӧрлӧн зоныс Шонділісь нывсӧ. Казялас этӧ кымӧрсянь Шондіыс, лӧгасяс Зараньыс вылӧ и пышшас эна местаэзісь: ась пӧ кынмӧны кӧдзытсяняс. Му вылас сэк жӧ лоӧма кӧдзыт да пемыт, пондӧмась пӧльтны ойся тӧввез, кынмӧмась юэз да тыэз, лым столаэз тыртӧмась быд пельӧсок. Лёк тӧвчик пондӧма гӧрдззыны ассис кузь бӧж, каляннэз пондӧмась уннявны-повзьӧтчыны. Сэк Пера лэбтас Зараньсӧ киэз вылас да пыртас вӧрӧ. И Парма-мамыс примитас нійӧ ласкова и дзебас аслас лапъя да небыт уввез увтӧ. Сизим год сьӧрна абу вовлӧма талань Шондіыс, сизим год сьӧрна олӧмась Пера да Зарань вӧр пытшкын. Сы коста Зарань быдтас ни Пераыслӧ сизим зонӧс - вынася-вынаэзӧ да сизим нылӧс - басӧкся-басӧккезӧ. Зоннэс пондасӧ вӧравны ни, и ныввес - гортовисявны. Ветлӧтас-ветлӧтас кытӧнкӧ Шонді и охота лоас сылӧ видзӧтны, мый ни лоис нылыскӧт. Локтас сія талань бӧр. Сэк жӧ лоас бӧра шоныт да югыт. Пышшасӧ тӧввез и каляннэз, дзебсисяс тӧвчик. Сыласӧ юэз да тыэз, пондасӧ цветитны быдмассэз. Енӧшка мышкыртчас Кӧсва весьтӧ юны. Пондас корны Шондіыс Зараньсӧ, медбы кайис сія бӧр кымӧрас, кытӧн пыр шоныт да гажа, кытӧн быдӧс тырмӧ, мый бы эз ков. Зарань оз бы кай. - Меным, - шуӧ, - татӧн бур. Сэк Шонді пондас грӧзитчыны: - Ме бӧра пышша татісь, ась ті кынматӧ. Зарань и баитӧ: - Сизим год олім - эг кынмӧ. Вӧр шонтіс. - Сэк сота быдӧннытӧ ӧтлаын вӧрыскӧт, - повзьӧтлӧ Шонді. Повзяс Зарань и шуӧ Пераыслӧ: - Только кымӧрас ме верма видзны сійӧ, медбы эз сот. Колас кайны. Каям быдӧнным. Пера и шуӧ: - Ме татӧн чужи, быдми, татчӧ и кольчча. Торйӧтасӧ сэк нія челядьнысӧ кык торйӧн - мукӧдсӧ кольны му вылӧ, мукӧдсӧ кайӧтны кымӧрӧ. Но лӧгасяс сэк Парма-вӧр: - Ме нійӧ шонті, верді, а нія пышшӧны бы. Ась мунӧ Зараньыс ӧтнас, кысянь локтіс, а челядьыс ась кольччӧны му вылӧ! И лӧсьӧтас сія говк: ӧтӧрын ыкӧстан - мӧдӧрын кылӧ. Пондас Зарань кытсавны челядьсӧ, медбы кайӧтны Енмаас: ыкӧстас ӧтӧрӧ - мӧдӧр кылӧ. Сідз нія и янсӧтчасӧ: Зарань мунас лунлань, челядьыс - ойлань. Дыр горзас, корас челядьсӧ Зарань, но нія озӧ кылӧ. Эта коста Шондіыс сыбурна пондас сотны ни, нельки ваэз косьмасӧ, муыс потласяс, быдмассэз кельдӧтасӧ. Нем керны - Зарань каяс кымӧрас ӧтнас, медбы не сетны Шондіыслӧ сотны челядьсӧ. Лишь коляс му вылас ассис серебрянӧй вӧв да золотӧй додь, медбы кӧр-нибудь кайисӧ челядьыс сы дынӧ Енмаас. Эта кадӧ Пераыс ӧктас ассис зоннэсӧ, сетас нылӧ ньӧввез да кайӧтас медвылын керӧс вылӧ мыччавны Шондісӧ. - Видзӧтӧ, - шуӧ сія нылӧ, - вон ыджытся-ыджыт би, Шонді-Би; сысянь быдӧс бурыс: шоныт и югыт, сыснь городдэз быдмӧны. Но сысянь жӧ и быдӧс умӧльыс: сія сотӧ и сія кынтӧ, сія янсӧтіс быдӧннытӧ тіянӧс и менӧ мамныткӧт. Ме пондылі сыкӧт вермасьны, но ӧтнам эг вермы. А ӧні мийӧ унаӧсь. Лэбтасӧ сэк сизимнан зоныс ньӧв и лыясӧ веськыт Шонді-Биас. Ӧтдруг ныкӧт лыяс Пера аслас медыджыт ньӧлісь. Зэгалас быдӧс Шонді-Би, чеччӧвтас сы бердісь ыджыт би тор да киссяс бичиррезӧн омӧн му кузяс. Ӧзъясӧ Пармаын сэк биэз, ыджытӧсь и учӧтӧсь, лӧзӧсь и вежӧсь. И пондасӧ быдмыны городдэз, сэтшӧмӧсь жӧ гырисьӧсь да басӧкӧсь, кыдз Енмаас. Нія городдэзын важся каддэзсянь олӧ отир - Пералӧн да Зараньлӧн челядь. Шуӧны нійӧ пермяккезӧн да зырянаӧн. Кодя отир. И шоныт, и гажа эта странаын. Вылын мыссэз-керӧссэз да гажа вӧррез, сӧстӧм юэз да басӧк тыэз, цветитан видззез да веж ыббез, а сідзжӧ городдэз да посаддэз - ыджыт богатствоэзӧн тырӧма край. Шонді бы и ӧні пышшӧ татісь (быд годӧ сы коста тӧввез овлӧны), но оз вермы, раз ыджыт тор сылӧн мусӧ шонтӧ. Сія бы и сотӧ гожумнас, но Зарань оз сет. Сія сё медодз чеччӧ асывнас и медбӧръя водӧ рытнас - дозирайтӧ, медбы некинӧс эз сот Шондіыс. Только быд гожумся асылӧ мусӧ да вӧрсӧ вевттьӧ кыз сӧстӧм лысва. Этӧ Зарань одз асывнас, кӧр эшӧ быдӧнныс узьӧны, горзӧ - гажтӧм сылӧ челядьыстӧг. Да и челядьыс сылӧн частожык баитлӧны, кыдз бы адззыны серебрянӧй вӧвсӧ золотӧй додьнас да кайны Енмаас. Одзжык эз веритлӧ, а ӧні веритӧны ни тай, что кымӧрас туйӧ кайнытӧ. Ме бы кайла жӧ сэтчин.

Источник — http://wiki.fu-lab.ru/index.php?title=Пос&oldid=52660